Колико је светих било у породици Св. Василија Великог?

Необична света породица
Дана 14. јануара прослављамо празник Обрезање Господње, када Црква прославља и Светог Василија Великог. Он је заиста велики и свети човјек, прави феномен како за своје савременике, тако и за цјелокупну људску историју. Међутим, у овом тексту желимо да скренемо пажњу на чињеницу да је у његовој породици било још неколико светих. Прије свега, истога дана, 14. јануара, прославља се и помен мајке светитеља Василија Великог – свете Емилије Кесаријске, односно Кападокијске (Кападокија је била и његова постојбина и епископска катедра). Српска православна црква слави је 8. маја по црквеном, а 21. маја по грегоријанском календару. Света Емилија, рођена у Кесарији између 305. и 315. године, била је кћерка хришћанског мученика који је пострадао за Христа за вријеме цара Лицинија. Емилијин муж Василије касније  је постао свештеник Божији. Господ је благословио многодјетством Василија и Емилију. Имали су десеторо дјеце. Од тога их је петоро светитеља.
Први међу њима је сам Свети Василије Велики. Његов брат био је светитељ Григорије Ниски – изузетан и дубок богослов и црквени писац (његов помен је 23. јануара). Истог дана празнује се помен сестре Светих Василија и Григорија (немојте помијешати са Светим Григоријем Богословом), блажене Теозве ђаконисе. Много се трудила за добро Цркве, његовала болесне, хранила луталице, припремала жене за свето Крштење. Када је њен брат Свети Григорије Ниски био у изгнанству, она му је много помагала. За ове трудове, послије њене кончине 385. године, свети Григорије Богослов, пријатељ светог Василија Великог, написао је похвално слово у част блажене Теозве.
Дан раније – 22. јануара, Црква прославља празник још једног светог брата из ове велике и славне породице, који је и постао епископ – Свети Петар Севастијски (340 – 391). Његову архиерејску хиротонију предводио је Свети Василије Велики. Потом је Свети Петар учествовао у активностима II Васељенског сабора, одржаног у Цариграду 381. године. Његово житије нам говори да је сестра Макрина, која је такође постала светитељка, активно учествовала у васпитању будућег епископа. Дан њеног помена, у црквеном календару је 19. јул по јулијанском календару или 1. август по грегоријанском календару. Света преподобна Макрина је добила име по својој баки, која је пострадала за вријеме гоњења хришћана почетком IV вијека.
Преподобна Макрина је убиједила своју мајку Свету Емилију да се замонаши. Заједно су основале манастир, у којем је, по смрти Емилије, Макрина постала игуманија. Забиљежени су и случајеви исцјељења и чудеса по њеним молитвама.
Још један син свештеника Василија и Емилије, Навкратије, у двадесет другој години напустио је световну каријеру и повукао се у пустињу, гдје је пет година живео као аскета у самоћи. Потом се упокојио у Господу. Други син Никифор умро је у раној младости. Имена преостале дјеце нису позната. 
Тако пред нама стоји ова богата грана светих Кападокијаца, украшена обилним плодовима на Христовој лози. Она нам даје примјер да хришћанско васпитање дјеце и родитељска молитва никада не остају неуслишени пред Богом. Господ ће увијек чути све оне који призивају Његово свето име и увијек ће излазити у сусрет свим православним породицама, овим малим црквама које се крећу ка Њему и Њиме живе, ради нашег спасења, јер је због тога дошао на овај свијет. Свети оче Василије, моли Бога за нас! Припрема вјеронаука.нет/ Аутор: протојереј Андреј Чиженко/Извор: pravlife.info

---