Ко су били родитељи Пресвете Богородице?

На крају сваке службе, свештеник набраја имена светих које Црква тога дана прославља. Али постоје два имена која се понављају сваког дана и на свакој служби: родитељи Пресвете Богородице, праведни Јоаким и Ана. Шта знамо о овим светима? И зашто им Црква указује тако посебну част?
О родитељима Пресвете Богородице Марије сазнајемо из више извора, а најранији од њих је Јаковљево Протојеванђеље, ранохришћански спис из друге половине II до почетка III  вијека. Црква није уврстила овај текст у Свето писмо, али многи догађаји описани у њему посебно се обиљежавају током богослужбене године, укључујући и Рођење Пресвете Богородице.
Према Протојеванђељу Јаковљевом, Јоаким је био човјек „веома богат“ и истински праведник: користио је своје материјално богатство да Богу принесе „двоструке понуде Господу Богу “. На примјер, ако је закон прописивао козу или овцу као жртву Богу, Јоаким би жртвовао двије овце или двије козе и тако даље. Али на један од празника, када су се сви Јудеји традиционално окупљали у Јерусалимском храму и наизмјенично доносили дарове Богу, Јоаким је изненада и грубо одгурнут. Врховни свештеник или можда старјешина храмовних служби по имену Рувим забранио му је да буде међу првима који приносе дарове: био је бездјетан, „не донијевши потомство Израиљу“. А Јевреји су у то вријеме били навикли да повезују број дјеце у породици са личном праведношћу пара. Вјеровало се да што је Бог више дјеце послао пару, то је више цијенио њихову побожност. И обрнуто...
Јоаким је сјео да истражи књиге дванаест племена и почео да тражи било какве праведнике у историји Израиља који нису оставили потомке. Испоставило се да их нема. У очајању, отишао је у дивљину, поставио шатор себи и започео четрдесетодневни пост, надајући се да ће га можда Господ посјетити у његовој тузи и утјешити га. „Нека ми молитва буде храна и пиће“, одлучио је Јоаким.
Његова жена Ана је такође туговала и била је изложена исмијавању. Чак се и њена слушкиња (Јудита-примједба преводиоца) усудила рећи: „Ја ти не могу пожељети већу клетву од те под којом већ јеси, у којој је Бог затворио материцу твоју, да не будеш мајка у Израиљу.“
Људи су осуђивали Јоакима и Ану, а њихове сопствене наде за наставак породичне лозе до тада су скоро пресушиле. Према предању они су живјели 50 година у браку и, разумљиво, били су у веома поодмаклим годинама.
Међутим, Ипак, Ана је вјеровала и молила се, сјећајући се да је Сарa у деведесетој години родила Исака.
И тако, у најтежем тренутку, Господ је одговорио на молитве бездјетног пара. По Јаковљевом Протојеванђељу, анђео је послат и Јоакиму и Ани, објављујући скоро зачеће дјетета – дјетета о коме ће цио свијет причати. ​​Као одговор на ову вијест, Ана је узвикнула: „Као што је жив и Господ Бог мој, шта год да родим, било да је мушко или женско, ја ћу га посветити Господу Богу моме, и служиће Му у светим стварима цијелог живот свога.“ Ана и Јоаким су испунили ово обећање дословно: када је дјевојчица коју су родили имала три године, одвели су је у Храм у Јерусалиму, гдје је Марија живјела и од тада је одгајана. Њен отац и мајка живјели су још око 12 година и отишли ​​су Господу у доби од око осамдесет година, како је наведено у једној од сиријских верзија Јаковљевог Протојеванђеља – „Историја благословене Дјеве Марије“.
Овај сиријски текст (чији најранији сачувани рукописи датирају из 12. вијека) такође је занимљив јер покушава да прати поријекло Богородице. Сугерише да је Јоаким (у сиријској верзији, Јонакир или Цадок, што значи „праведни“) био син Матана и унук Елеазара, што значи да је Дјева Марија имала истог дједу и прадједу као и Јосиф Обручник, њен наречени супруг. Другим ријечима, Богородица и Јосиф су били први рођаци, и обоје су били потомци цара Давида. Црквени писци попут Светог Јована Дамаскина и Епифанија Монаха (из 8. и 9. вијека), такође прате поријекло Богородице до цара Давида. Међутим, Епифаније тврди да је Ана била Матанова кћерка, а не Јоаким син.

Зашто Црква толико поштује свете праведне Јоакима и Ану? 
Чињеница је да нас Господ позива да судимо сваком дрвету по плоду његовом (види Мт 7, 15–20), а плод овог брачног пара била је Пресвета Богородица. Стотинама, чак и хиљадама година, Господ је чекао да му човјечанство донесе такав плод – дјеву чистог срца и потпуно посвећену Богу, способну да му се повјери без присиле, говорећи: „Ево слушкиње Господње; нека ми буде по ријечи твојој“ (Лк 1, 38). На крају крајева, само таква Дјева, ослобођена гријеха, не неким чудом које би Бог могао учинити на њој, већ сопственим слободним избором, била је достојна да постане Мајка Сина Божјег. А такве особине – љубав према Богу, смирење, кротост – нису могле да се развију код Дјеве Марије без учешћа њених родитеља.

Наравно, васпитање дјевојчице у цркви од њене треће године играло је главну улогу, али је то била и одлука њених родитеља, Јоакима и Ане, да своју кћерку, још увијек веома малу, дају свештеницима. Колико год им је било жао што се растају са кћерком, која им је постала утјеха у старости, њихов завјет да је посвете Богу остао је на снази — и они су испунили своје обећање.
„Трпљење, навикнувши се на њега током времена, родило је [ у Јоакиму и Ани] најдубље смирење“, рекао је архимандрит Јован (Крестјанкин) у једној од својих проповиједи.
И управо ту исту смиреност налазимо код њихове кћери, којој је било суђено да постане Мајка Божија. Као и њени родитељи, Дјева Марија се одрекла сваке претензије да управља својим Сином искључиво по сопственом суду, да га чврсто држи уз себе или да га веже својим родитељским ауторитетом (што је типично за многе родитеље). Она је повјерила свог Сина Промислу Божјем, а сама га је смирено слиједила. Сјеме такве смирености посијали су у душу Пресвете Богородице њени родитељи, Јоаким и Ана. Аутор ђакон Игор Цуканов/ Извор: фома.ру/Припрема вјеронаука.нет

---