Кипарски архиепископ предложио да се разговара о измјенама поступка избора епископа

Његово Блаженство Архиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра Георгије најавио је могуће измјене поступка избора епископа и митрополита Кипарске православне цркве, предложивши да се одустане од учешћа мирјана у тим изборима. Ову изјаву је дао у интервјуу за лист „Philelenews“. По ријечима архиепископа Георгија, важећи црквени Устав садржи „празнине“ које захтијевају исправку, укључујући и оне у погледу изборних процедура. Архиепископ је објаснио да, иако је вјерницима тренутно формално дозвољено да учествују у избору епископа, у пракси то доводи до спољног утицаја и повећања тензија.
Архиепископ је указао на ниску излазност: на посљедњим изборима за пафоског митрополита, гласало је око 14% регистрованих бирача, док је на претходним архиепископским изборима широм земље излазност била око 31%.
С тим у вези, архиепископ Георгије предложио је компромисни модел: да митрополите и епископе бира Свети Синод — највиши орган црквене управе, у чијем саставу су сви архијереји. Учешће мирјана, по његовом мишљењу, требало би задржати само при избору кипарског архиепископа, јер та функција има не само црквени, већ и друштвени значај — Предстојатељ Кипарске Цркве се традиционално доживљава као глас народа у дијалогу са државом.
Архиепископ је нагласио да је ово приједлог за дискусију и могуће будуће промјене које би требало да размотри руководство Цркве.
У мају 2025. године, Свети Синод Кипарске православне цркве донио је одлуку о свргавању митрополита пафоског Тихика са његовог катедралног трона, након што је утврдио да су његови поступци кршили црквену дисциплину и ауторитет архиепископа. Ова ситуација је изазвала значајно узнемирење међу вјерницима и постала је један од фактора који објашњавају забринутост поглавара Кипарске цркве због тренутне процедуре избора епископа.
У Кипарској православној цркви, избор епископа и поглавара Цркве подразумијева учешће и вјерника и црквеног руководства. Према важећем Уставу, избор Предстојатеља проводи се у две фазе. Прво, одржава се народно гласање међу свим православним хришћанима који живе на Кипру најмање годину дана. Током ове фазе, вјерници гласају у црквама за свештенство које сматрају достојним – свака особа пише име по свом избору на обрасцу који је овјерила изборна комисија. На основу резултата гласања, изабирају се тројица најбољих – три кандидата са највише гласова.
Затим се Свети Синод — највише управно тијело Кипарске цркве, које се састоји од свих тренутних епископа — сазива и бира новог архиепископа између ове тројице. Синод гласа тајно, а кандидат који добије апсолутну већину гласова постаје нови предстојатељ. Ако нико не добије већину у првом кругу, одржава се други круг.

Током избора митрополита пафоског у фебруару 2023. године, вјерници су такође учествовали у одабиру три кандидата, а затим је Свети Синод одредио коначног побједника. Управо је тај поступак – са учешћем народа у почетној фази, заједно са одлучујућим гласом Синода – постао предмет критике архиепископа Георгија, који је предложио разматрање опције у којој би митрополите и епископе бирао искључиво Синод, а учешће лаика било би ограничено на избор Предстојатеља Кипарске цркве. Припрема вјеронаука.нет