Како су васпитаване дјевојчице у древном Израиљу?

Црква 4. децембра слави Увођење Пресвете Богородице у храм -Ваведење . Предање каже да је Дјева Марија, када је доведена у Јерусалим, имала само три године. Само дјелимично знамо шта се са њом догодило након тога и како је провела дјетињство до Благовијести. Међутим, чак и ако се узме у обзир њено посебно присуство у Храму, може се претпоставити да је њено васпитање у великој мјери пратило уобичајена вјеровања тог времена.
Живот дјевојчица у древном Израиљу
Подаци о животу дјевојчица у древном Израиљу дошли су до нас углавном фрагментарно. Међутим, захваљујући археолошким налазима и изолованим помињањима у Светом писму, можемо замислити како се одвијало њихово дјетињство и припрема за брак. Васпитање дјевојчице вртјело се око двије главне области: одржавања унутрашње (духовне) чистоте и вођења домаћинства.
Већина породица живјела је ван градова и бринула се о свом домаћинству. Од раног дјетињства, дјевојчицама су додјељивани кућни послови. Учене су да преду, ткају, кувају, помажу мајкама и брину о дјеци. Постепено су неке научиле основе његе и бабичког заната.
Дјечаци су почињали да раде са својим очевима на пољима око пете године. Дјевојчице су остајале код куће и одлазиле углавном због кућних послова. Књига Постања описује како је Аврамов слуга срео Ревеку када "она сиђе на извор, и наточи крчаг" (Пост 24, 11–16). Рахиља, Јаковљева будућа жена "пасијаше овце" оца својега (Пост 29, 6–9). Ове епизоде ​​показују да су дјевојчице учествовале у свакодневним породичним пословима заједно са одраслима.
Духовно образовање
Дјевојчица је прије свега виђена као будућа мајка. У јеврејској породици, жена је играла важну улогу у одгајању дјеце, укључујући и адолесценте. У Књизи о Товиту (спада у девтероканонске књиге-примједба преводиоца) праведни Товит се сјећа да га је његова бака Девора научила како да управља новцем (Тов 1, 6–8).
Од малих ногу, дјевојчице су упознаване са Светим писмом кроз породичну молитву, учешће у вјерским празницима и примјер родитеља. Посебна пажња посвећивана је очувању чистоте и невиности, јер је дјевственост била од великог значаја за брак, а сматрало се да њен губитак погађа не само дјевојчицу него и цијелу породицу.
Образовање у модерном смислу није постојало у древном Израиљу. Прије вавилонског изгнанства, дјеца су се образовала у оквиру породице. Касније су се појавиле школе у ​​којима су дјечаци учили читање, аритметику и основе Светог писма, али дјевојчице нису биле примане. У богатим породицама, неке дјевојчице су код куће училе основе писмености и права, што им је омогућавало да се баве самосталним каријерама. Постоје помињања, на примјер, богате јудејке Мивтахије (V вијек прије Христа), која је била толико независна да је склопила предбрачни уговор са својим мужем, бавила се трговином и развила сопствени посао, иако тачност ових извјештаја треба узети са опрезом.
Чиме су се играле?
Дјевојчице нису имале много слободног времена, али је игра и даље била дио њихових живота. Служила је не само као забава већ и као постепена припрема за одговорности одраслих. Играјући се луткама, дјевојчице су училе како да брину о дјетету и развијале осјећај мајчинске одговорности. Лутке су се правиле од дрвета, глине или животињских костију. 
Популарна игра била је лопта: дјеца су стајала у реду и бацала лопту не испуштајући је из руку. Била је направљена од коже пуњене овчјом вуном. Као и дјечаци, дјевојчице су се играле жмурке и друштвене игре.
Брак - крај детињства
Дјетињство се завршавало почетком прве менструације, обично између 10. и 12. године. Убрзо након тога, дјевојчица је била тражена за удају. Младожење су обично биле неколико година старије. Вјенчање се сматрало ствари за цијелу породицу и клан, са намјером да се ојача положај породице и обезбиједи наставак лозе. По уласку у нови дом, дјевојчица је схватила да сада мора да пренесе својој дјеци оно што је учила као дијете.
***
Формирање личности дјевојке у старом Израиљу одвијало се кроз природно укључивање у живот њене породице, њеног народа, рад, молитву и урањање у вјерске и културне традиције. Циљ таквог образовања био је да се одгаји жена способна да постане сасуд Божјег плана и Мајка Месије. У Пресветој Богородици овај циљ је испуњен. Припремио вјеронаука.нет на основи писања извора фома.ру