 Човјек није раван свом окружењу. Чак и ако сви људи у вашем кругу једногласно осуде одређену личност или појаву, то не значи да сте и ви дужни да је осудите. Човјек има слободу избора. На то нас подсјећају Јосиф из Ариматеје и Никодим. Обојица су припадали најутицајнијој вјерској партији у Јудеји у то вријеме, фарисејима. И као сви фарисеји, они су свето поштовали прописе закона. Али у исто вријеме, они су се потпуно разишли са већином фарисеја у процјени личности Исуса Христа. Скоро сви њихови партијски истомишљеници сматрали су Га варалицом, који је неосновано тврдио да је Месија, и били су веома раздражени када је прекршио суботњи одмор исцјеливши болесне у суботу. А Јосиф и Никодим бијаху ученици Христови (Мт 27, 57; Јн 19, 38). Истина, у почетку су то крили. Никодим је ноћу долазио Спаситељу, да га браћа не виде, распитивао се и слушао. Није сумњао да је Христос "учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса овијех чинити која ти чиниш ако није Бог с њим" (Јн 3, 2). У разговору са Никодимом Исус је рекао да свако ко жели да уђе у Царство Божије мора да се „наново роди” од воде и Духа, односно да прими крштење (Јн 3, 3-8). Никодим је први чуо да "Богу тако омиље свијет да је и сина својега јединороднога дао, да ниједан који га вјерује не погине, него да има живот вјечни" (Јн 3, 16). Али све тајно прије или касније постаје јасно. Ево шта се догодило Никодиму: како је вријеме одмицало, било му је све теже да сакрије свој став према Исусу. Током састанка, на којем су фарисеји и првосвештеници разговарали о односу народа према Исусу, Никодим је чак одлучио да се заузме за Њега, говорећи: "Зар наш закон суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?" Али фарисеји му нису дали да заврши. Имали су гвоздени аргумент: Исус је Галилејац, а прави Месија не долази из Галилеје; јер пророчанство каже да се Он мора родити у јудејском граду Витлејему. Како су могли знати да је Исус рођен у Витлејему?! То вјероватно ни Никодим није знао. Али оно што му је било важно било је шта и како је Исус проповиједао — и ријечима и дјелима. Детаљи као што је поријекло нису му били битни. А за већину фарисеја, они су били једине ствари које су биле важне. Јосиф Ариматејски (из града Ариматеје) био је члан Синедриона (највишег државног савјета Јудеје), један од људи највишег ранга у Јерусалиму. О томе сазнајемо када се чини да је јеванђеоска прича већ завршена: Христос је предао свој дух на Крсту. И у том тренутку се појављује Јосиф. Жури Пилату и, користећи свој положај, тражи дозволу да узме Исусово тијело. Кад је Божански Учитељ био понижен и увријеђен, кад је распет, огромна већина најближих ученика се разбјежала са страхом, распршили су се и вратили свом бившем занату. А поред Њега су се нашли ови тајни ученици за које је ризик у јеврејској заједници можда био много озбиљнији него за неугледне апостоле. Кад је Христос разапет и кад је назван разбојником и злочинцем, они се нису плашили да буду поред Њега заједно са женама-мироносицама. А онда га они заједно помажу мирисима, обавију новим платном (како је то био обичај код Јудеја) и сахране у нови гроб који је Јосиф раније исјекао у камену за себе. Остало је врло мало времена за сахрану – сунце је залазило, а требало је да почне и пасхална субота, када је сваки рад био строго забрањен. Добро је што је пећина била веома близу мјеста распећа. Тако су се тачно испуниле ријечи пророка Исаије "одредише му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатијем, јер не учини неправде, нити се нађе пријевара у устима његовијем" (Ис 53, 9). Јосиф није дозволио да Исусово тијело нестане (уосталом, римски војници су га могли једноставно спалити). И захваљујући њему цио свијет је могао да сазна за Васкрсење Христово. Улогу је одиграла и плаштаница, широко платно које је Јосиф купио и користио као погребни покров. Сасвим је могуће да чувени Торински покров са отиснутим ликом није ништа друго до то исто платно. И Јосиф и Никодим су завршили своје животе као хришћани, каже Предање. Никодим је протјеран из Јудеје и касније сахрањен поред хришћанског првомученика Стефана. Јосиф је био окован од Јевреја и бачен у тамницу. Но васкрсли Господ јави му се и увјери га у Своје васкрсење. По том Јевреји га пусте из тамнице и протјерају из отаџбине. Он пође по свијету да проповиједа Јеванђеље Христово, и ту благовијест донесе у Британију, гдје је мирно умро. Црква празнује помен Никодима и Јосифа у исти дан када и помен жена Мироносица – у трећу недјељу по Васкрсу. Припрема вјеронаука.нет на основу материјала фома.ру и православие.ру Јосиф муж богати и благообразни, |