Јерусалимски патријарх: Молитвени призив за Силазак Светог огња биће обављен у сваком случају

​Пошто православни Васкрс ове године пада 12. априла, ограничења су изазвала забринутост да би вјековни обреди могли бити отказани први пут у савременој историји. Мееђутим, Блажени патријарх Светог града Јерусалима и све Палестине г. Теофил III током састанка са свештенством изјавио је да ће церемонија силаска Благодатног огња у Храму Васкрсења Христовог (Гроб Господњи) на Велику суботу, 11. априла, бити одржана чак и у случају продужења војних ограничења у јерусалимском Старом граду. 
„Током сусрета са свештенством Блажени патријарх Светог града Јерусалима и све Палестине г. Теофил III изјавио је да ако ситуација остане иста као сада, односно ако врата храма Гроба Господњег буду затворена из безбједносних разлога у вези са ситуацијом у Израелу, онда ће у Велику суботу церемонија силаска Благодатног огња свеједно бити одржана", рекао је саговорник агенције ТАСС.
„Патријаршија има искуства. На церемонији 2020. године, када је била пандемија, патријарх се налазио у храму и одржао церемонију заједно са члановима Братства Гроба Господњег“, додао је он.
По ријечима извора агенције ТАСС, након што приме Благодатни огањ, Братство Светог Гроба ће га у посебним лампама однијети до граничних прелаза ради преноса у друге земље. Године 2020. церемонија силаска Благодатног огња одржана је без ходочасника због ограничења усмјерених на спречавање ширења коронавируса. Године 2021. у храм Гроба Господњег допуштено је, у складу са санитарним прописима власти, 2.500 ходочасника.
Закључно са 22. мартом, Стари град Јерусалима фактички већ четврту недјељу остаје затворен за туристе и ходочаснике, не раде продавнице, кафићи, ресторани и туристички центри, затворени су за посјетиоце храм Гроба Господњег, џамија Ал-Акса и Зид плача (погледај Видео запис). Свештенство Јерусалимске патријаршије служи у Храму Васкрсења Христовог иза затворених врата. Полиција Израела донијела је одлуку о ограничењима за Стари град Јерусалима због ракетних напада на Израел послије покретања 28. фебруара операције  израелске војске против Ирана. Од тада не раде туристички биро и хришћански информациони центар код Јафских врата, затворени су ресторани и закуснице на тргу испред улаза у храм Гроба Господњег, спуштене су решетке и капци на свим дућанима тржнице у арапском кварту, затворени су контролни пунктови на прилазима Храмовној гори.
Током напада из Ирана у посљедње вријеме неколико пута су на Стари град падали остаци ракета. Један од њих, тежине око 200 kg, пао је прије недјељу дана у реону храма Гроба Господњег, а још један се срушио на улицу неколико стотина метара од џамије Ал-Акса, код зида Јеврејског кварта. На уличицама Старог града пусто је и необично тихо.
Храм Гроба Господњег и Благодатни огањ
Гроб Господњи је главна светиња хришћанског свијета. Сматра се да стоји на оном истом мјесту гдје је, према Светом писму, био разапет, сахрањен, а затим васкрсао Исус Христос. На Велику суботу, јерусалимски патријарх улази у мали храм Гроба Господњег само са представником Јермена. Претходно, ова црква, у којој се у току молитве јерусалимског патријарха јавља Благодатни огањ, бива прегледана како би се провјерило да се у њој не налази ништа што би вјештачки могло запалити пламен. Тај преглед пролази и сам јерусалимски патријарх. Пламен који се појављује у току молитве зову још и највећим чудом у Светој земљи, јер се, како се вјерује, јавља сам од себе. Он прво пали кандило над Христовим гробом, затим снопове од тридесет и три свијеће у рукама јерусалимског патријарха, који га затим преноси даље. За Благодатни огањ још наводе да у првих неколико минута од појављивања, нема својства ватре, не пече и не гори, као и да се дешава да се свијеће у рукама вјерника, а сви држе снопове од 33 свијеће које симболизују Христове године, пале саме. Припрема вјеронаука.нет на основу писања агенције ТАСС