 Сједиште УН у Женеви Украјина није могла да оправда неопходност и пропорционалност мјера усмјерених на распуштање вјерских организација, укључујући канонску Украјинску православну цркву. Ово се наводи у извјештају Канцеларије високог комесара Уједињених нација за људска права (High Commissioner for Human Rights - OHCHR) од 31. децембра 2024. године о ситуацији у Украјини за период од септембра до новембра 2024. године.
У извјештају се наводи да су 23. септембра 2024. године у Украјини ступиле на снагу измјене и допуне закона о вјерским организацијама, што је изазвало забринутост ОХЦХР. У документу се наводи да се закон односи на „националну (или јавну) безбједност” као основ за ограничавање слободе вјероисповијести или увјерења. Међутим, како наглашавају УН, „ни Међународни пакт о грађанским и политичким правима (ИЦЦПР) ни Европска конвенција о људским правима не укључују националну безбједност међу прихватљив основ за таква ограничења“. Амандмани уводе значајна ограничења, укључујући забрану дјеловања страних вјерских организација са сједиштем у државама одговорним за оружану агресију на Украјину, као и њихових украјинских партнера. Конкретно, документ директно забрањује дјелатност Руске православне цркве. „Ако суд утврди да је украјинска вјерска организација повезана са забрањеном страном организацијом, може наредити њено распуштање“, наводи се у извјештају. ОХЦХР наглашава да је распуштање вјерске организације озбиљно ограничење које захтијева увјерљиво оправдање. „Распуштање утиче на способност појединаца да исповиједа своју религију или увјерење са другима и угрожава одрживост заједнице у цјелини“, кажу стручњаци. Међутим, како се наводи у документу, „Украјина није показала неопходност и пропорционалност ове мјере, на примјер, није објаснила зашто би мање рестриктивни приступи, као што су мјере усмјерене само на одређене појединце, били недовољни. Посебно забрињава нејасноћа формулације у амандманима. На примјер, закон захтијева распуштање организација ако се њихова „овлашћена лица“ прогласе кривима за злочине, укључујући пријетњу националној безбједности, или ако су умијешани у „поновљене случајеве“ ширења „пропаганде идеологије руског свијета“. „Такав нејасан језик не пружа јасно разумијевање захтјева закона и може да сматра читаве вјерске заједнице одговорним за поступке појединаца“, истиче се у извјештају. Поред тога, у документу се наводи да је измјенама предвиђено и раскид уговора о закупу вјерских објеката на основу административног рјешења прије суђења. ОХЦХР напомиње да би то могло довести до губитка приступа историјским црквеним зградама, што је „посебно проблематично за заједнице са мало богомоља, јер ограничава вјерске слободе и доприноси друштвеним тензијама“. Такође је прецизирано да Канцеларија наставља да прати реакцију Кијева на „инциденте“ који су се догодили 17. октобра ове године у саборној цркви УПЦ у Черкасима. Припрема вјеронаука.нет/Извор: спзх.еу |