 Важна страница у односима двије древне патријаршије Блиског истока исписана је у Катару, гдје је Патријарх антиохијски и свег Истока господин Јован Х богослужио је, у петак 28. марта 2025. године, у храму Светог Исака Сирина у Дохи. Овај догађај означава потпуну обнову црквеног општења између Антиохијске и Јерусалимске патријаршије, које је 29. априла 2014. године било прекинуто због несугласица у вези са канонском јурисдикцијом над територијпм Катара на коју полажу право обе Помјесне цркве. Наиме, Јерусалимска патријаршија је, 4. марта 2013. године, изабрала архимандрита Макарија за нову катарску архиепископију и касније га посветила за митрополита катарског. Антиохијска патријашија је ову територију раније потчинила митрополији Багдада, Кувајта и Арапског полуострва. Након неуспјехол покушаја да се спор ријеши, Антиохијски синод је одлучио да прекине евџаристијско општење. Прије двије године, тачније 21. октобра 2023. године, Свети синод Антиохијске патријаршије одлучио је да обнови општење са Јерусалимском патријаршијом, које је скоро деценију било прекинуто. Служба је одржана у благочестивој атмосфери, уз присуство мноштва верника, уз присуство митрополита лаодикијског господина Атанасија и архиепископа катарског господина Макарија, који су представљали Јерусалимску Патријаршију. Патријарха антиохијског дочекао је архиепископ катарски, господин Макарије, пренијевши му жеље Патријарха јерусалимског господина Теофила. У знак признања за овај историјски дан, он је патријарху Јовану предао пригодне поклоне, изразивши наду да ће сарадња двије Патријаршије бити додатно оснажена. Антиохијски патријарх је,у свом говору, изразио радост због помирења двије Патријаршије, уз напомену да је „Црква живи организам који се испитује, али и исцjељује кроз јединство и љубав“. Он је захвалио Патријарху јерусалимском господину Теофилу на братској добродошлици, истакавши да је сарадња двaју Цркава од виталног значаја за хришћане Блиског истока. Посебно је поменуо лик Пресвете Богородице, коју поштују и хришћани и муслимани, истичући моћ Богородице као споне између народа у региону. Патријарх Јован није пропустио да помене велике изазове са којима се суочавају хришћани на Блиском истоку. „Ми смо аутохтони народи ове земље, а не гости“, нагласио је он, напомињући да су текући сукоби, политичка нестабилност и прогони значајно смањили присуство хришћана у региону. „Наше присуство у Палестини, Сирији, Либану и широм Блиског истока дио је наше историје. „Нећемо дозволити да се ово свједочанство изгуби“, нагласио је он, позивајући на међународну подршку за очување хришћанских заједница. Ова посјета потврђује нову еру у односима двије Патријаршије, шаљући снажну поруку јединства и солидарности. У вријеме када је присуство хришћана на Блиском истоку на озбиљном искушењу, поновно уједињење Цркава може бити извор наде и подршке за вјернике који живе у неизвјесним околностима. Црквено јединство није само симболички чин, већ неопходност за опстанак хришћанства на Блиском истоку. Антиохијска и Јерусалимска патријаршија својим заједничким путем шаљу звучну поруку: вјера и традиција не могу да се угасе, све док има људи који се боре да их одрже у животу. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: vimaorthodoxias.gr |