 13. новембра, Грузија обиљежава годишњи Дан 100.000 мученика, одајући почаст Грузијцима које су у Тбилисију убили Хорезмијци 1227. године, јер су одбили да се одрекну своје вјере. Свештенство и вјерници Грузијске православне цркве окупили су се у историјском центру Тбилисија на Метехском мосту да одају почаст 100.000 Грузијаца који су по наређењу владара Хварезмија Џалала ад-Дина, који је заузео Тбилиси, посјечени и бачени у ријеку Мтквари, саопштила је прес-служба Грузијске патријаршије. Током церемоније, митрополит Сенакија Шио пренио је благослове и поздраве Католикоса-патријарха све Грузије Илије II, истичући да примјер мученика наставља да инспирише грузијски народ да упркос изазовима сачува своју вјеру и културно наслијеђе. Он је истакао да страдање мученика симболизује љепоту Цркве, њихова жртва показује снагу вјере, а њихова непоколебљивост служи као позив на духовну верност и оданост Богу.
„Поменом светих 100.000 мученика, Света Црква даје нам примјер да и ми, надахнути њиховим доприносом, останемо вјерни Спаситељу и Цркви коју је Он успоставио“, рекао је митрополит Шио. Икона Исуса Христа и крст донесени су из цркве до Метехијског моста, гдје је служен молебан, а потом и химне. Након богослужења, на ријеку Мтквари положени су вијенци у знак сјећања на мученике, које је Митрополит Шио описао као трајни извор надахнућа за будуће генерације. Султан Хорезма Џалал-ед-Дин напао је Грузију 1227. године. Првог дана битке на прилазима Тбилисију, грузијска војска је храбро одбила напад непријатеља, али су Персијанци који су живјели у Тбилисију издајнички отворили градска врата ноћу и пустили непријатељске трупе у град. Хроничар описује један од најстрашнијих дана у историји Грузије овако, „ријечи су немоћне да пренесу истребљење хришћана које је починио непријатељ, када су, откидајући бебе од мајчиних груди, ударали им главом о тротоар пред саме мајчинске очи.” Крв је текла као ријека кроз град. Младићи су кастрирани, жене силоване, мајке избодене на смрт преко лешева своје дјеце. Град се тресао од вриска и јадиковки. Ријека и градске улице биле су испуњене убијенима. Султан је наредио да се уклони купола Сионског храма и замијени његовим прљавим престолом. Тада је зло прешло све границе: по наређењу Џалал-Ед-Дина, иконе Богородице и Спаситеља изнесене су из Сионског храма, постављене на сред моста преко ријеке Мтквари (Куру) и гоњени су грађани до моста, наређено им је да пређу преко моста, и газе свете иконе. Онима који се одрекну хришћанства и погазе свете иконе обећано је да ће остати живи, а осталима су одсјечене главе. Сто хиљада Грузијаца је жртвовало своје животе за поштовање светих икона. Сто хиљада одсјечених глава и обезглављених тијела однијели су крвави таласи ријеке Мтквари. Припрема вјеронаука.нет |