 Грчко острво Закинтос свечано је прославило свог заштитника Светог Дионисија, литијом са његовим моштима улицама града. Празнична торжества почела су светим бденијем у 03.00 часова, а потом јутрењем и архијерејском Литургијом у 7.30 часова, пише Εκκλησία online - ekklisiaonline.gr
Након Божанствене Литургије, кроз град је прошла литија са светим моштима Светог Дионисија, уз учешће великог броја вјерника који су дошли да се поклоне свом заштитнику. Литију су пратили филхармонијски бендови и школе, као и представници снага безбједности и локалне јавне личности. Литија се завршила враћањем светих моштију у цркву у којој се оне чувају. У четвртак ујутру у цркви је обављена још једна литија, након чега су мошти Светог Дионисија враћене у кивот. *** Свети Дионисије Закинтски, рођено име Сигур Драганиг (Граденик), епископ егински рођен је 1547. године на острву Закинтосу у Јонском мору. Иако је рођен у племићкој породици (мајка припадала племићкој венецијанској породици Валви), био је одлучан да побјегне од свијета и усмјери се ка небеском. Ступио је у манастир Строфад, Године 1568, постао је монах по имену Данило. 1568. године, постао је игуман манастира Богородице од Анафонитрије на Закинтосу. Годину дана касније, рукоположен је за јерођакона. а 1570. за јеромонаха. Иако се сматрао недостојан, свети Дионисије је хиротоносан за епископа егинског. У тој служби он никада није престајао да поучава и опомиње своје стадо, а многи су били привучени к њему да би искористили његову мудрост. Бојао се хвале људи, да не би пао у гријех сујете, па је дао оставку на епископски трон и вратио се на Закинтос. Примио је велику схиму са новим именом Дионисије у част светитеља заштитника Атине, мученика Дионисија Ареопагита 1577. године. Године 1579. године епархија закинтоска је остала удова (када епископ умре, његова епархија се описује као „удовица“), и Дионисије је пристао да брине о њој док се не изабере нови епископ. Затим у манастир Пресвете Богородице Анафонитрије, Неки странац је убио светитељевог брата Константина, угледног племића. Страхујући од сродника своје жртве, странац је, случајно или Божијом вољом, потражио уточиште у манастиру гдје је игуман био свети Дионисије. Када је светитељ упитао бјегунца зашто се толико уплашио, он је признао свој гријех и открио име човјека којег је убио, тражећи да га заштити од освете породице. Свети Дионисије је плакао за својим јединим братом, што је и било природно. Затим је утјешио убицу и сакрио га, показујући му велико саосјећање и љубав. Убрзо је светитељева родбина дошла у манастир са групом наоружаних људи и испричала му шта се догодило. Претварао се да ништа не зна о томе. Након што је заплакао с њима и покушао да их утјеши, послао их је у погрешном правцу. Тада је убици рекао да је брат човјека којег је убио. Он га је опомињао као отац, и довео га до покајања. Пошто му је опростио, свети Дионисије га је спустио на обалу и помогао му да побјегне на друго мјесто како би спасао живот. Због христолике врлине светитеља добио је дар да чини чудеса. Прошавши у светости свој живот, свети Дионисије је достигао дубоку старост, па се упокојио у Господу 17. децембра 1624. Не само да су светитељеве мошти нетљене, већ је и један од грчких „светитеља који ходају“ (поред Св. Герасима и Светог Спиридона). Припрема вјеронаука.нет |