 Са најдубљим осјећањем, Света Митрополија трикијска (грчки Ιερά Μητρόπολις Τρίκκης, Γαρδικίου και Πύλης) саопштава да је Свети Синод Грчке православне цркве на свом засиједању 11. марта 2025. године, једногласно прихватио приједлог за канонизацију протопрезвитера Димитрија Гагастатиса* (+1975. године) и поднио одговарајућу молбу Цариградском патријарху Вартоломеју (Грчка и кипарска православне црква не канонизују своје свеце, већ то право има Цариградска патријаршији - прим. преводиоца). Света Митрополија трикалска очекује одлуку за службени упис блаженопочившег свештеника међу свете.
У званичном синодском документу стоји да је: „Отац Димитрије био свештеник молитве, смирења и непрестаног служења. Слава његове светости остаје жива и многи вјерници настављају да прибјегавају његовим молитвама. Такође се указује да је за дан помена новог светитеља Цркве одређен 29. јануар, дан његовог упокојења. Папа Димитрије, како је народ волио да га зове, служио је као свештеник молитве, смирења и непрекидног служења. Углед његове светости остаје жив, а многи вјерници и даље траже уточиште у његовим молитвама. Он је православној публици енглеског говорног подручја нарочито познат кроз књигу "Papa-Dimitri: The Man of God" која је објављена 1997. године. * Отац Димитрије рођен је у селу Платанос на територији Трикале у Грчкој 1. августа 1902. године. Његови родитељи, Крерстос и Катарина Гагастатис, били су побожни људи. Био је регрутован у Малој Азији 10. априла 1921. године. Такође, служио је у неколико места у Македонији. Из војске се вратио 18. јуна 1924. године. Оженио је Елизабету Коутсимпирис из Платаноса. Исте године га је владика Поликарп Трикијски рокопроизвео у чтеца. Исти владика га је рукоположио у чин ђакона 24. марта 1931., а два дана касније у чин свештеника. У браку је имао девет кћерки. Пет од шест, које су и данас живе, удате су, док се најмлађа посветила Богу и замонашила. Пуне 42 године служио је као парохијски свештеник у своме селу. Због здраствених разлога поднео је оставку 1. октобра 1973. године. Од тада, принуђен да буде стално у кући због болести, живео је као светитељ са непрестаном молитвом, захваљујући и славећи Бога због болести коју му је дао. Предао је мирно своју свету душу у руке живог Бога 29. јануара 1975. године. Током свог живота био је побожан, праведан, једноставан, понизан, милостив, вредан, пун вере и љубави према Богу и ближњему, молио се непрекидно за цео свет. Био је добар пастир свом стаду и постао је учитељ свима. Поучавао је својим речима, писмима, а изнад свега својим светим животом. Блаженопочивши отац Димитрије радио је за Цркву Христову свом својом снагом. Верујемо да га је добри Бог, коме је пожртвовано служио и кога је несебично волео и од кога је свемилост увек молио, већ увео у радост рајског насеља, да се вечно радује у блаженству Његовог Царства, молитвама Пресвете Богородице, Царице свих Светих Анђела, његовог Заштитника, и свих Светих. |