Годишњица упокојења проте др Димитрија Калезића

​Протојереј-ставрофор др Димитрије Калезић, бивши декан Православног богословског факултета у Београду и један од најистакнутијих богослова Српске Православне Цркве, у Господу је уснуо 14. децембра 2024. године у Београду.  Прва годишњица упокојења протојереја-ставрофора др Димитрија Калезића молитвено je обиљежена у суботу 13. децембра 2025. године, у храму св. Кирила и Методија у Јајинцима када је служен годишњи парастос. Потом је на гробљу у селу Раковица освештан и споменик овом почившем свештенослужитељу СПЦ, богослову, професору и декану Православног богословског факултета Универзитета у Београду.Подсјетимо да је почивши протојереј-ставрофор проф. др Димитрије Калезић рођен 1937. године у Кликовачама код Спужа. Петоразредну Богословију Светих Кирила и Методија у Призрену завршио је 1956. године. После одслуженог двогодишњег војног рока, уписује, 1958. године, Богословски факултет у Београду и дипломира 1962. године. Паралелно са тим студијама уписао је 1960. године и Филолошки факултет у Београду, Групу за српски језик и југословенске књижевности, где је дипломирао 1964. године. Постдипломске студије философије похађао је у Бечу (1962-1964). У Богословији Светога Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, од 1965. до 1971. године предавао је више предмета: философију, догматику, апологетику, црквенословенски језик, а по потреби и психологију са логиком и етику. Предавао је, почевши од 1975. године, на Православном богословском факултету, чији је декан био у четири мандата. Такође, предавао је и на Богословском факултету у Фочи и Музичкој академији у Источном Сарајеву. Као парохијски свештеник 35 година је службовао у Јајинцима и селу Раковици. Његов велики подухват је изградња импозантног храма Свете браће Ћирила и Методија у духовном и светом окружењу Спомен-парка жртвама фашистичког терора у Јајинцима. Пензионисан је 2003. године. Аутор је великог броја књига и студија које су обележиле једну епоху српског богословља, историје, лингвистике и књижевности, сабраних у 18 томова; био је, између осталога, уредник научно-теоријског часописа Православног богословског факултета Богословље (1997; 2000), као главни уредник организовао је и реализовао пројекат тротомне Енциклопедије православља (Београд: 2003).Прота Димитрије Калезић остаје упамћен по раду, доброти и духовности, као успешан декан Православног богословског факултета у Београду и један од најистакнутијих српских богослова. Вјечнаја памјат!
+++
Издавачка фондација Српске Православне Цркве Архиепископије београдско-карловачке објавила је Изабрана дела професора Калезића у шест књига 2005. године: "Упознајмо религију", "Свети Василије Острошки у своме времену", "Антроплогија философије свејединства и Библија", "Етика Горског вијенца", "Крсна слава у Срба" и "Историја античке философије". Књига "Упознајмо религију" представља покушај дубљег и коренитог третмана религије као целине, научне и наднаучне. У њој је стављен посебан акценат на отварање према свету натприроде, посебно према Богу; затим су приказани богати токови, као и његови изазови, једне научне дисциплине која веже теологију са нетеологијом – апологетике; па известан број питања из психологије историје и филозофије религије, питање настанка света и човека према учењу откривене религије – религијског облика који даје најдубљу и најнепосреднију представу многослојевитог и сложеног појма религија.
По речима професора Калезића, у новијој историји српскога народа, нема популарније личности међу светима од Светог Василија Острошког, а да о њему нема мање добрих текстова. Велики је број написа у којим се кратко и узгред говори о њему, али су то текстови без литерарних и научних претензија, а највећег је обима богато предање. Настављајући истраживање које је пре њега започето, професор га допуњује, завршава и обликује. Поред примарне намене да буде историја заснована на подацима, књига "Свети Василије Острошки у своме времену" ипак није сувопарна фактографија већ обиље података оживљених компонентом  житијског казивања  који дају боју и живост.  
"Антроплогија философије свејединства и Библија" је докторска теза брањена на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду. У уводу се даје шири и дубљи контекст свејединства, а затим следи сама антрополошка концепција свејединства. Из тематског богатства свејединства, аутор је одабрао и обрадио деликатно питање, проблем човека. У раду је био усредсређен на свејединство код Руса, јер тек руски православно – религиозни мислиоци откривају антрополошки аспект не издвајајући човека из целине свега створеног. У књизи су покренута питања којима се залази у ванантрополошка подручја свејединства као што су космологија, психологија, етика, гносеологија, есхатологија, социологија…
Професор Калезић у раду о Његошу, "Етика Горског вијенца", на оригиналан начин истакао је проблеме, за које је дао нове оцене и закључке. На првом месту, ово проучавање разликује се од ранијих по томе што се у њему поставља етнопсихолошко и карактеролошко питање на којем је изграђен тип живота и етике који је Његош доживљавао и транспоновао кроз своја дела. После увода долази питање о етнопсихолошким особинама једног дела српског народа, оног у старој Црној Гори, затим поглавље о народном животу и етици Горског вијенца. У даљем тексту подвучена је идеја о континуитету народне традиције и Његошеве мисли. О крсној слави код Срба писано је много, са разних гледишта. Став Српске Православне Цркве да је слава дан празновања оног светог на чији се празник  крстио предак неке породице, узео име тог светог, тај дан сам прослављао и оставио то у наследство потомству, најбоље изражава суштину проблема. У књизи "Крсна слава у Срба" професор Калезић објашњава феномен славе, сам назив, указује на предисторију и утемељење. Наглашавајући црквени карактер, појашњава сваки обредни предмет, обред и смисао славе. У овој књизи, за све покретне и непокретне празнике дати су тропар и кондак и кратак опис из Пролога. Такође, побројане су славарице, славске здравице, епске и лирске народне и уметничке песме о слави. У књизи "Историја античке философије", професор др Димитрије Калезић објашњава појам, реч и историју филозофских праваца. Даље даје сажети приказ свих филозофских школа, од милетске, питагорејске, елејске и атомистичке школе, Сократа, Платона и Аристотела, до стоика, епикурејске школе и неоплатонизма. Нарочита вредност овог прегледа није само опис неког учења, њему претходи осветљавање питања које је одређени филозоф покушао да одгонетне. Тиме што је довољно простора посветио контексту, аутор је успео да мислиоце приближи широј публици. Извор: Радио "Слово љубве"