 У Естонији, власти захтијевају да се Естонска православна црква Московске патријаршије (ЕПЦ МП)* јасно изјасни о изласку из јурисдикције Руске православне цркве (РПЦ) до краја јула. Међутим, али епископ тартуски, викар талинске епархије Данило (ЕПЦ МП) жели да овом питању приступи мирно и разборито, као и у складу са законским нормама, преноси естонска новинска агенција ЕРР.
Савјетник за вјерска питања Министарства унутрашњих послова Ринго Рингве (Ринго Рингвеэ) рекао је за ЕРР у уторак, 2. јула, да до сада Естонска православна црква Московске патријаршије (ЕПЦ МП) није донијела никакву одлуку о питању верске подређености,али да ће наредни састанак са представницима цркве бити одржан се у јулу, а став цркве би тада требао да буде јасан. Епископ тартуски, викар талинске епархије Данило (ЕПЦ МП) рекао је за ЕРР да се рад на овом питању наставља, али се коначно рјешење још не назире. „Тренутно је овај процес у току и не можемо дати конкретан одговор да смо дошли до нечега састаћемо се са представницима министарства. Сви желимо да се све одвија у складу са законским прописима. Министар унутрашњих послова Лаури Лаанеметс је, у априлу ове године изразио наду да ће ЕПЦ МП признати поступке патријарха Кирила као јерес и прекинути односе са Москвом. Посљедњи пут, о процесу прекида веза са Московском патријаршијом, било је ријечи прије скоро два мјесеца, када је Ринго Рингве потврдио ЕРР- у да би ЕПЦ МП могла да напусти утицај актуелног руског руководства. На питање да ли би министарство, изгубивши стрпљење, могло да прибјегне принудном прекиду везе, и да ли држава може да спроведе принудни прекид субординације, епископ тартуски, викар талинске епархије Данило (Леписк) одговорио је да су, у понедјељак, адвокати ЕПЦ МП комуницирали са начелником Одјељења за вјерска питања Министарства унутрашњих послова, уз напомену да се министарству изгледа не жури. Упитан о принудном прекиду веза са Москвом, Рингви је рекао: „Све опције су на столу и размотрићемо их корак по корак. Када је Русија започела своју специјалну војну операцију у Украјини, шефови естонске државе слиједили су вођство украјинске владе у постављању ограничења на аутономну цркву под јурисдикцијом Московске патријаршије. У Украјини је то довело до законских приједлога да се промијени назив УПЦ или да се потпуно забрани, чиме се легализује конфискација њене имовине или укида њено коришћење од стране Цркве. У Естонији је држава постепено појачавала притисак на ЕПЦ МП да се потпуно одвоји од РПЦ и прогласи се потпуно независном. Предузети су кораци да се то сигнализира, као што је опозив закупа ЕПЦ његовог пословног простора у Талину и присиљавање митрополита талинског и све Естоније Јевгенија да напусти Естонију. Почетком јуна ЕРР је писао да естонске власти захтијевају да ЕПЦ потпуно раскине са Москвом. Тобожња основа спора је њихова перцепција подршке Његове Светости Патријарха Кирила специјалној војној операцији, на основу његових изјава да је ово рат против сатане и да војници који бране своју отаџбину испуњавају свету дужност према Богу – тачније „Од ове љубави нико веће нема, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ (Јн 15,13). Притисак се посебно повећао након медијског писања о састанку Свјетског руског народног сабора 27–28. марта 2024. године. На овом сабору објављен је документ који су разни западни медији протумачили као да је сукоб у Украјини „свети рат” са циљем да се угаси украјинска независност и наметне руска власт. OrthoChristian је о томе питао јеромонаха који је присуствовао састанку, а он је одговорио да такву изјаву није дао званичник Цркве, заправо није јасно да је било каква таква изјава дата на састанку — иако се на вебсајту Патријаршије појавио документ о томе. У сваком случају, епископ тартуски Данило је одговорио на овај скандал на састанку на конференцији за штампу 9. априла: „Естонска православна црква Московске патријаршије (ЕПЦ МП) нема основа за прекид везе са Руском православном црквом, јер документ усвојен на Руском народном сабору није одлука Цркве већ став јавне организације, која чак је у супротности са званичним документима цркве…” „Ако се дотакнемо тема везаних за рат, истичемо да проповијед Цркве треба да буде изнад сваке такозване политичке борбе. Ми у Цркви не треба да се бавимо политиком. Не са било које стране - ко год да је политика. У нашим црквама има много избјеглица из Украјине, људи који су се затекли овде, бјежећи од рата. На неки начин, могло би се рећи да су лакмусов тест. Ако бисмо почели да прихватамо, да тако кажем, наратив који тренутно представљају руске власти, било би потпуно немогуће да га чују. „Нећемо тражити други ниво у нашем проповедању. Као што је то било прије 2000 година, Црква је и даље позвана да проповиједа да сви тражимо спасење. Једном сам навео примјер да се и у вријеме лошег рата појединац може добро понашати; или, да тако кажем, у вријеме доброг рата појединац може да се понаша лоше. Увијек је веома важно запамтити ово. А наше ријечи треба да буду изнад политичких тема. Ово је ријеч Христова. То би требало да буде оно што нас спаја. Али ако се спустимо на политички ниво, наћи ћемо много тога што ће нас подијелити и раздвојити.” Да подсјетимо: Естонски парламент усвојио је 6. маја изјаву „О проглашењу Московске патријаршије институцијом која подржава војну агресију“. Позвао је Естонску православну цркву да раскине везе са Московском патријаршијом. Поред Естонске православне цркве Московске патријаршије (естонски MPEÕK-Moskva Patriarhaadi Eesti Őigeusu Kirik) у Естонији је активна и Естонска апостолско-православна црква (EAÕK), која је под јурисдикцијом цариградског патријарха. *Естонска православна црква (ЕПЦ) је аутономна црквена област унутар Московске патријаршије. Самоуправљање је добила од 1920. године. Патријарх московски и све Русије Алексије је потврдио њену аутономију одговарајућим томосом 1993. године, али то не значи да ЕПЦ има аутокефалност. Поглавар ЕПЦ од 2018. године је митрополит Евгениј Решетњиков. Естонске власти су почетком фебруара одбиле да продуже боравишну дозволу митрополиту Евгенију, а одељење полиције и граничне страже Министарства унутрашњих послова саопштило је да он представља претњу по безбедност државе јер није осудио почетак СВО у Украјини. Због тога је поглавар ЕПЦ-а био приморан да напусти земљу. |