Новости припрема уредник www.vjeronauka.netТаман кад се ухватило мало предаха од опасне реторике, која овој земљи никада није доносила мир већ немир, сукобе и ратове, однекуд, ничим изазван, јавио се бивши поглавар Исламске заједице у БиХ, а касније и бивши кандидат за члана Предсједништва БиХ, Мустафа Церић са приједлогом да се формира „Босанска православна црква”. Ваљда је господин Церић ријешио све проблеме у вјерско-политичком животу Бошњака, па је одлучио да се позабави православним Србима и њиховом Црквом, у жељи да, како сам каже, повеже „државност, духовност и идентитет“. Да није тужно било би смијешно! Одлучан да прекроји идентитет земље у коју се заклиње (јер је историју одавно прекројио) господин Церић у свом (дневно)политичком заносу оштри отупело политичко копље како би њиме прекратио постојање Српске Православне Цркве и свео је, под другим именом, у границе босанског пашалука – који још увек живи у њему и њему сличнима. Не зна господин Церић, или се прави да не зна, да је хришћанство у Босни далеко старије од саме Босне, као ни то да је Свети Сава лично, након добијања аутокефалности, основао епархије чији су епископи управљали Црквом западно од Дрине. Не зна господин Церић и никад неће знати да се Цркве не оснивају у страначким кабинетима, јер ово није ни Независна Држава Хрватска нити кабинет украјинског предсједника, па да се Цркве оснивају као што се оснивају културно-уметничка друштва. У стању изузетно високе политичке температуре, а у жељи да уграби још коју мрву медијске пажње, господин Церић у својој ненаданој бризи за Православну Цркву и њене вјернике непозван предлаже (поновно) оснивање „Босанске православне цркве” са „властитим канонима, властитим седиштем и јасном лојалношћу босанској државности“. Није Босанска православна црква никада постојала нити ће икада постојати, а поготово неће бити у служби партијско-политичких интереса господина Церића и њему сличних, јер Црква траје двије хиљаде година и надживјела је царства и краљевства, па тако и оно Босанско којем су ћирилица и хришћанство били два основна елемента. О томе господин Церић не збори ни слова. Вријеме је, рекло би се крајње, да се од оваквих солистичких иступа бившег реису-л-улеме огради и Исламска заједница у БиХ, јер како градити заједнички живот ако неко, ко је до јуче био први муслиман међу муслиманима у БиХ, испаљује овако опасне речи које не могу и неће допринијети учвршћивању мира и заједничког живота. Поновићу на крају, по ко зна који пут, Босну ће уништити управо они који се у њу највише куну. Зато, господине Церићу, одморите мало и пустите ову земљу да дише! Епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије Владика Фотије: Кратак осврт на Церићеву најаву оснивања „Босанске православне цркве”Реаговање на текст објављен на порталу slobodna-bosna.ba у коме некадашњи поглавар Исламске заједнице у БиХ др Мустафа Церић износи „размишљање о оправданој потреби успоставе, односно обнове Босанске православне цркве”. Иако наведни портал нигде у свом тексту није навео извор речи др Церића дужни смо да због верника Српске Православне Цркве реагујемо кратким освртом који доносимо у наставку.
Оно што би далеко поста близу. Мустафи Церићу, бившем реису, ово није први пут да најављује формирање „Босанске православне цркве” Али овај пут то изгледа све много озбиљније. Наиме, Церић у своме тексту каже да би „Босанске православне цркве” била доказ историјског континуитета БиХ, фактор мира и послушница босанске државе. Оквири те Церићеве „Босанске православне цркве” била би босанска држава, којој би „Босанска православна црква” морала бити слепо послушна и очигледно је, како Церић говори, слушкиња босанске државе. То Церић види као остварење свих идеала духовности, континуитета босанске државе и континуитета „Босанске православне цркве”. Наш скромни коментар. Господине Церићу, ако нисте знали, на простору Републике Српске (коју у своме тексту о БПЦ ни једном нисте поменули, иако је Дејтон званично признао два ентитета у БиХ — Републику Српску и Федерацију), Вама се изгледа више допада да говорите о фантомским творевинама као што је „Босанска православна црква”, а не о Српској Православној Цркви и о Републици Српској које вековима легитимно постоје на простору БиХ. Ваш текст, господине Церићу, о „Босанској православној цркви” мирише тамјаном Другог светског рата, када је створена по злу чувена Независна Држава Хрватска, у којој је сам Анте Павелић 1942. године створио фантомску „Хрватску православну цркву” са циљем да све Србе на простору НДХ најпре претвори у Хрвате православне вере, а мало касније и у католике. Добро знате, господине Церићу, да је НДХ оставила иза себе хиљаде и стотине хиљада невиних жртава, који су били припадници свих народа који су живели у БиХ, па се отуда питамо да ли сте свесни да својим оснивањем „Босанске православне цркве” пуштате из боце духове НДХ фашизма, домобранства, Ханџар дивизије, Јасеновца и других логора из Другог светског рата? Не знамо да ли сте свесни да овом најавом поновног формирања „Босанске православне цркве” најављујете, свесно или несвесно, то поменуто време са почетка Другог светског рата — време разарања, невиних жртава и међусобног истребљења народа. Својом најавом оснивања „Босанске православне цркве” ви најављујете рат на простору БиХ, никако мир, јер „Босанска православна црква” никако није творевина мира него творевина рата. Ми се надамо и молићемо се Богу, господине Церићу, да се ваша идеја не оствари, јер би то била погибија за све народе који живе у БиХ и Републици Српској. Најавом своје „Босанске православне цркве” ви сте, господине Церићу, за рат, а не за мир, а знамо да је обичан народ сит ратова. Зашто га ви призивате у своме тексту о „Босанској православној цркви” то не зна ни милиција, али сазнаће се, јер свако дело изађе на видело. Бијељина, на празник 20.000 мученика никомидијских 2026. године Митрополит зворничко-тузлански Фотије |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
КАТЕГОРИЈЕ:
Све
Архива
January 2026
|
Благослов
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, Његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског г. Хризостома, веб-сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић.