Епископ Иринеј предводио православну делегацију и отворио 53. годишњи Марш за живот молитвом

У петак, 23. јануара 2026. године одржан је 53. Марш за живот. Марш се одржава једном годишње у центру Вашингтона као протест због многих милиона нерођене деце која су изгубила своје животе од 22. јануара 1973. године, када је легализован абортус у Сједињеним Америчким Државама. Скуп се одржава сваке године у петак који је најближи 22. јануару. Током протеклих година, Марш за живот је прерастао у значајан протест у Америци. Према неким изворима, из године у годину око 100 000 људи узима учешће у протесту. У последњих неколико година приметно је да велику већину учесника сачињава омладина. У прошлости, говорници на овом догађају су били Председници и Потпредседници САД, чланови Конгреса, верски великодостојници и људи из јавног живота.На овогодишњем Маршу, делегацију архијереја Сабрања Канонских Православних Епископа Сједињених Америчких Држава је предводио Његово Преосвештенство Епископ вашингтонско-њујоршки и источноамерички г. Иринеј. Такође, добио је ту част да буде великодостојник који ће отворити скуп поздравним речима и молитвом. Веома потресним и бираним речима, Владика Иринеј је узнео молитву за очување светиње живота, те да невина нејач у мајчиној утроби буде заштићена. Сви окупљени су са великим одушевљењем прихватили речи Владике Иринеја и молитву коју је узнео. Присутни чланови Конгреса, верски великодостојници и многе званице су му лично изразили захвалност. После Владике, на бину је изашао Потпредседник Сједињених Америчких Држава, Џ. Д. Венс, који се присутнима обратио бираним речима и инспиративним говором. Говор је био од свих ентузијастично прихваћен. Срби, који су тога дана били у Вашингтону, а и широм Америке, могу бити поносни што су имали тако сјајног представника у лику Владике Иринеја и што је Српској Православној Цркви била указана огромна част на тако племенитом скупу као што је Марш за живот. Са нестрпљењем очекујемо наредне значајне активности, које ће подржати и афирмисати нашу Свету Цркву и наш српски народ у будућности.

Молитва за живот 2026
Национална Алеја, Вашингтон, Колумбија Дистрикт
23. јануар 2026. године

Поштовани господине Џејмсе Дејвиде Венсе, потпредседниче ових Сједињених Америчких Држава — уистину, Једне Нације под Богом
Вашa Екселенцијо, наш домаћине, презувишени епископе Џејмсе Конли,
Ваша Високопреосвештенства, Ваше Ексленције, Ваша Преосвештенства, уважени Архијереји,
Преподобно и часно свештенство, монаштво и верни народе,
Браћо и сестре, и децо!
Како нас је Господ наш Исус Христос поучио — и како се то уистину остварило и сада је овде — где су двојица или тројица сабрани у Његово Име, Он је међу њима (Мт 18, 20). Сабрани тако данас, овде у самом срцу наше Нације, ради самога живота, послушајмо речи светих Отаца Цркве, који нас уче да, кад год се нађемо суочени са личним и друштвеним сукобима срца и ума, осећања и разума, спустимо свој ум у срце, како бисмо узнели исправну и достојну молитву, молећи за снагу да тежимо правди, љубави и милосрђу, и да ходимо смирено (Мих 6, 8иштући Божију помоћ за праведност и истину, мир и исцељење. 
Најљубљенији, приклонимо зато главе и уздигнимо срца, заједно и појединачно, приносећи усрдну Молитву за Живот!Господе Исусе Христе, Јединородни Сине Божији, Рођени од Оца пре свих векова без мајке, и Оваплоћени у времену без оца од Мајке, Који си обитавао у утроби Приснодјеве Марије, Твоје Пресвете и Пречисте Мајке — молимо Ти се, погледај на нас који смо се сабрали у молитви за нерођене и за очување живота невиних.
Као што је Твоја Мајка, носећи Те у својој утроби, постала образ старозаветне Неопалиме Купине, коју Мојсије виде — која гореше, а не сагореваше — тако и у нашим срцима распали неугасиви огањ, да он увек јарко гори и никада не сагори, да бисмо непрестано узносили молитву за оне који су зачети у топлини мајчинске утробе, и за њихове мајке, да буду просвећене мудрошћу и љубављу потребном да изнесу утробно своју децу, да их роде и одгаје, како би спознали живот и клањали се Теби, Творцу и Дародавцу Живота.
Нека се роде, да би могли дисати ваздух који и ми дишемо. Нека угледају лепоту творевине и виде оно што си Ти запечатио Својом добротом. Нека чују певање птица. Нека осете ветар — Руах [רוּחַ; rú-ah]— тај дах који пројављује присуство Свесветога и Животворнога Духа, који са собом носи мирис цвећа и благоухан овога света, самога живота. Нека проживе своје животе испуњени надахнућем и радошћу живљења, да би познали да си Ти једини истинити Бог и да је у Теби Извор Живота.
Још се молимо, Господе, за све мајке које сада у себи носе ове тек зачетe животе, да уистину разумеју да је живот одређен за вечност. Да задобију потпуно сазнање о оној несебичној, безусловној и темељној мајчинској љубави — στοργή (сторги; storgē) — нежној, негујућој љубави. Јер овај дар љубави јесте љубав мајке према детету: безусловна, ненадокнадива, једноставно постојећа, која обитава у свакој жени, било она остварена или остварива.
Нека ниједно нерођено дете не буде лишено такве љубави у животодавном, негујућем телу и нежном срцу своје мајке. Нека утроба не постане гроб! Да Рахиља више никада не плаче без утехе, јер јој деце нема (Јер 31, 15). Такође се молимо, будући да си Ти уистину Васкрсење и Живот (Јн 11, 25), за оне мајке које ће се у вечности састати са својим малим анђелима, који се сада моле за своје мајке и њихово спасење. Господе, благослови све нас у нашој светој мисији у име живота, и благослови ово сабрање у Твоје Свето Име. Молимо Те, изобилно излиј Своје благослове на нашег Председника и на све који се налазе на положајима грађанске власти. Помени нашег Потпредседника, који данас непоколебљиво уз нас стоји, са убеђењем и решеношћу; помени његову вољену породицу и нарочито његову супругу и нашу Другу Даму, Ушу, која сада носи, на велику радост наше Нације, њихово четврто дете.
И док се спремамо да се разиђемо у миру, имајући на уму Твоју заповест да будемо савршени као што је савршен Отац наш Небески (Мт 5, 48), подај да и ми тежимо да будемо савршена заједница Твоје љубави. Даруј нам да поново утемељимо друштво чија је култура заснована на људском достојанству — на свести о Твоме лику у човеку и остварењу Твога подобија— и тиме на достојанству самога живота. Јер таква култура јесте истинско заједничарење људи који промишљено и одговорно делују, полажући свој ум у срце, непрестано прослављајући Твоје Пречасно и Величанствено Име, Оца и Сина и Светога Духа.

Рецимо сви: Амин!
Епископ Иринеј Добријевић
Извор: easterndiocese.org