 Христос, окружен Својим апостолима и мноштвом људи, кретао се ка капијама града Наина. И баш у то време, у том граду Наин креће погребна поворка. Износи се млади човек, син јединац Наинске удовице. Замислите мајчинску патњу: јединац, љубљени, нада њене старости. Кроз шта пролази мајка? Али баш у то време, Христос, са мноштвом људи и Његовим апостолима, приближио се поворци на путу. Он прилази ближе и ближе. Он иде истим путем којим износе преминулог младића. Он гледа мајчинску патњу, прилази јој и каже: „Не плачи“ (Лк 7,13). Ко може, ко има право да каже ове речи једној мајци поред синовљевог мртвачког сандука? Само Он, јер је он победио смрт. Носачи сандука су се зауставили. Христос узе младића за руку и рече: „Устани!“ (Лк 7, 14). И Он га врати мајци.
Да ли можете да замислите шта мајка доживљава? Мир који је она имала пре смрти њеног сина , тај мир не само да је поново успостављен већ читав њен живот је оживљен. Осим свог сина, она је видела моћ васкрсења. А све се ово десило јер се Христос затекао на путу ком се кретала поворка. Христов пут, упокојени мора да прође овим Христовим путем, а на Христовом путу не може бити жалости. То је једноставно тако. У обраћању „Не плачи“, Христос обнваља унутрашњу снагу коју је он већ ставио на починак. Вероватно ће године проћи и овај младић ће отићи на исти начин. Али суштина није у томе. Овде је суштина да се мир јавио у срцу, јачајући ту особу у спољашњем постојању. Можда грешим. Можда је начин на који размишљам погрешан. У реду, онда хајде да прочитамо Апостол за данас, па ћете онда видети да ли говорим истину. О чему се говори у данашњем Апостолу? Говори се о Апостолу Павлу, док је он још био Савле. Ево шта каже: „А дајем вам на знање, браћо, да јеванђеље које сам ја благовестио, није од човека, нити га ја примих од човека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.“ (Гал 1, 11-12). Како је ово откривено? Откривено је на следећи начин: Павле (Савле) био је прави фарисеј и чекао је долазак Месије. Али каквог Месију су Јевреји у то време очекивали? Јевреји су били под римском влашћу, и извесна равнотежа успостављена је између јеврејских законодаваца и царева. А јеврејски народ је чекао долазак Месије; они су видели Месију као цара који ће их ослободити од римске власти и подићи им светског поглавара- цара. Фарисеј Савле мислио је о томе на сличан начин. Он је веровао да ће се то догодити овако: да ће јеврејски Месија доћи и да ће дати њима, Јеврејима, превласт у свету. И све што је радио, радио је ревносно. Он је и ревносно чекао Месију, и управо због тога што је са таквом ревношћу чекао Месију а није знао нити разумео да је Христос Месија, у том моменту прогањао је оно што му се чинило да је Назаретска секта, баш у том моменту Христос му се јавио, управо због тога јер је он тражио Христа. И баш овде, у том тренутку, Савле се преобраћа у Павла Хришћанина. Јеванђеље се њему открило. И ево опет имамо пут којим иде Месија. Овим Месијиним путу ишао је Павле. И управо због искреног кретања ка спасењу, њему се откри Истина. Тако је и са нама, браћо и сестре. Ми такође треба да знамо којим путем идемо. Хришћански пут је основ на којем се Христов пут открива. А Христов пут је Црква. У њеној Благодати која постоји у свим светим тајнама, у свим чинодејствима Цркве, у свим молитвама, у свему што нам се даје за посвећење. А ова Благодат која је у Цркви и у нама је. Она се изражава у сваком чинодејству. Обичајима, на један посебан начин, у Светом Причешћу, у овом Дрвету Живота које нам је дато да обновимо своју природу да би били обожени. То је пут којим морамо да идемо. Ако смо на том путу, онда, верујте ми, неће бити такве недаће као што је ова сада. Као што је Господ рекао Наинској удовици: „Не плачи!“, сада и нама он шапуће: „Не плачи!“ Само не напуштај овај пут истинског Хришћанства. Одржи се у молитви, држи се у животу онога што Света Црква прописује, имај на уму Оца, Сина и Светога Духа, тајну смрт и тајну живота. Види како живот тече: понедељак, уторак, среда, четвртак, петак, субота, Недеља (Васкрсење). (*У руском језику недеља се зове Воскресениа- што значи Васкрс). Крај свему је Васкрсење. Живите по Божијој милости и нека вас Господ никад не напусти. За вјеронаука.нет превела са енглеског језика Сања Симић де Граф / извор |