 Бугарска православна црква је 21. новембра прославила празник посвећен Пресветој мајци Божијој – Ваведење Пресвете Богородице, који се одлуком Светог синода Бугарске православне цркве од 1929. године сматра и Даном хришћанске породице и православне омладине. Празник је, широм земље, почињао Светом литургијом на којој су се родитељи и дјеца причешћивали. У социјалистичко доба је ова породична традиција пала у заборав, а данас је често лишена духовног садржаја. Такође, у свим епархијама одржане су свечане манифестације: концерти, разговори, представљање књига, преноси агенција БТА. Тако су у Русенској епархији, уз подршку општине, организовали концерт на којем су учествовали ученици недјељних школа, умјетничке групе и хорови. Архиерејски намјесник Петричког округа, отац Павел Милушев, напоменуо је да храм игра кључну улогу у животу хришћанина, гдје се човјек сусреће са Богом, добија опроштај и јача у вјери. Он је позвао родитеље да се угледају на Свете Јоакима и Ану, који су Богородицу довели у храм, и да од малих ногу васпитавају своју дјецу у љубави према Богу и Цркви.
„Многи замишљају да је породица као оно што видимо у романтичним холивудским филмовима,“ каже отац Сергеј Павлов, предстојатељ храма Успења Пресвете Богородице у софијском насељу Малашевции и наставља: „Они нису уопште спремни за оно што ће услиједити. Нико нас није учио како да живимо заједно, као породица, то обично учимо у својим породицама. Стога, када створе породицу и виде да није оно што су очекивали, покушавају да побегну од потешкоћа са којима се суочавају. Хришћанска породица је нешто другачије и њене вредности се разликују од световних. Ако тежња човека у секуларном друштву је да избегне све болне и тешке моменте и иде широким путем, у хришћанској породици је тежња супротна секуларним вредностима, тј. човјек иде уским путем.“ У хришћанској породици водеће врлине су смирење, стрпљење и послушност. Породица заснована на овим темељима била би веома здрава, истиче отац Сергеј и додаје да се разлика између хришћанског и световног огледа и у заједничким циљевима. У обичној породици се више пажње и времена посвећује финансијској стабилности и подршци у рјешавању свакодневних проблема, рађају се дјеца. У хришћанској породици, међутим, ови земаљски циљеви су у другом плану и спасење је најважнија ствар којој супружници теже. Ово није борба за власт, већ да Бог буде на првом мјесту, истиче отац Сергеј и додаје: „Да Га слиједе у царству Небеском помажући једни другима.“ Архимандрит Димитрије, викар Јамболског духовног округа, подсјетио је да је породица „домаћа црква“ и истакао значај личног примјера родитеља у васпитању дјеце. Он је указао на пријетње савременог свијета, као што су псеудокултура и пад моралних вриједности, што доводи до распада породица. Припрема вјеронаука.нет /Извори:gorthodox.com и bnr.bg |