 Релевантна документа пренесена су јеромонаху Амвроију (Жељабовском), игуману метоха – храма Увођења Пресвете Богородице у храм бившег Троицко-Макарјевског манастира у Каљазину, Тверска губернија, саопштавају из тверске епархије РПЦ.
Његово Високопреосвештенство митрополит тверски и кашински Амвросије осврнуо се на значај овог догађаја: Каљазински звоник поплављеног Никољског сабора једино је штп је остало од некада величанствених храмских комплекса Каљазина, међу којима је био и чувени Троицко-Макаријев манастир, једног од духовних и културних центара древне Тверске земље. Данас, чувени звоник Каљазин с правом остаје једна од главних духовних, културних и туристичких доминанта региона. Његово преношење у Тверску епархију Руске православне цркве под јурисдикцију манастира који настаје на острву није само повратак историјске светиње, већ и важан корак на путу ка духовној обнови наше земље. Манастир, некада порушен и потопљен, поново постаје место молитве, монашког подвига и духовног руководства људи. Звоник, који је преживео векове и сачувао свој изглед међу водама, постао је не само подсетник на прошлост, већ и нада за будућност. Молимо се да на овом месту поново зазвоне молитве и звона, објављујући вечне истине о вери нашег народа и препороду древне и велике земље. Његово преношење у Тверску епархију Руске православне цркве под јурисдикцију манастира који настаје на острву није само повратак историјске светиње, већ и важан корак на путу ка духовној обнови наше земље. Звоник је подигнут 1800. године као дио Никољског саборног храма Светог Николе на манастиру Жабна. Висина звоника је 74,5 метара. Током изградње коришћене су цигле из фабрика Каљазин, бијели камен и специјални малтер високе чврстоће направљен по древним рецептурама. Звоник се у основи састоји од 5 нивоа, куполе и шиљка и грађен је у стилу класицизма. Имао је 12 звона од којих је највеће изливено 1895. у част крунисања императора Николаја II и тежило је око 17.000 кг. Четрдесетих година прошлог вијека, током изградње хидроелектране Углич и стварања угличког акумулационог језера на Волги, дио Каљазина је поплављен. Саборна црква Светог Николе са звоником такође је била окружена водом. Сам манастир је срушен пре испуњавања језера водом, а звоник је остављен да стоји у води као будућа туристичка атракција и торањ намењен падобранским скоковима. Постао је локално обиљежје познато широм Русије. Касније је да би се спречило пропадање грађевине, око звоника саграђено малено вјештачко острво са малим пристаништем за мања пловила, да би се омогућио несметан приступ грађевини. Током рестаураторских радова 2021. године, ојачан је темељ, обновљене су фасаде и ентеријер цркве и обновљен крст. Приликом рестаурације крста рестауратори су открили сачуване историјске натписе на њему о људима који су учествовали у његовом освећењу и постављању 29. августа 1893. године. У звонику Никољског саборног храма у граду Каљазину на Волги, сваког четвртка у 12 часова служи се молебан са акатистом Светом Николају Чудотворцу, а ходочасници и туристи имају прилику да запале свијеће и помоле се. Припрема вјеронаука.нет |