 На иницијативу старјешине Саборног храма у Требињу, о. Младена Жуловића, организована је тродневна екскурзија за чланице пјевничког хора у чијој пратњи су кренуле и презвитере, вјероучитељице и остали помагачи у припремама и организацији празника и разних других црквених догађаја. На пут се пошло у четвртак 16.маја и након ноћне вожње смјестили смо се у пријатан хотел на обали Охридског језера. Иако је био кишан дан, то није пореметило план обиласка града богате историје. Туристички водич нас је провео кроз језгро Старог града откривши нам најприје цркву Св. Софије чију је надалеко чувену акустику посвједочио и наш хор отпојавши на амвону васкршње стихире и тропаре. Потом смо се упознали са амфитеатром из римског времена и културним дешавањима којима он, нарочито у љетном периоду, обилује, те занимљивостима у вези са производњом хартије и чувених охридских бисера. Сутрадан смо се помолили код Св. Климента у цркви Св. Пантелејмона, у коју су, након што је обновљена, 2002.год. пренесене мошти из оближње цркве Богородице Перивлепте. Потом смо се лаганом шетњом спустили низ брдо до цркве Св. Јована Богослова (Канео) пред чијом љепотом застаје дах и која међу 365 цркава, колико их је по предању у граду изграђено, је најпропознатљивија разгледница Охрида. Ту нас је затекла и добра вијест да је Св. Ана, мајка Св. Василија Тврдошког и Острошког, канонизована, па смо јој отпојали тропар. У поподневним часовима обишли смо Залив костију, познат као музеј на води гдје се може видјети реконструисана насеобина из бронзаног доба и остаци грнчарија, кости и дрвених стубова, што свједочи о континуитету живљења на том подручју још од праисториског доба. Врхунац обиласка тог дана је био одлазак у манастир Св. Наума. Свједочанства о чудима над светитељевим гробом који ходочасници са страхопоштовањем ослушкују, љепота фресака међу којима и уникатни приказ Св.браће Кирила и Методија и њихових пет ученика, и цјелокупни архитектонски склад, карактеристичан за све храмовима које смо могли видјети, је оставио дубок утисак. У недјељно јутро, по позиву љубазних свештенослужитеља, на литургијско сабрање смо пошли у средњовјековну цркву Богородице Перивлепте. Она је смјештена на брежуљку са ког се пружа невјероватан поглед на панораму града и језеро. У цркви се може видјети задивљујући живопис, а у јужном параклису смо уочили икону нашег Св. Николаја Охридског и Жичког који је ту служио, поучавао и писао инспиративна књижевна дјела. Наши свештеници, о. Младен и о. Велимир, су саслуживали домаћинима, а хор је одговарао за пјевницом, што је у скромној црквеној заједници примљено са одушевљењем. Захваљујући таленту, умијећу и посвећености хоровође Бранке Јанковић, али и пажњи и подршци свих свештеника и епископа претходних деценија, хор ,,Света Анастасија Српска” је стасао у ријетко квалитетан хор који је неизоставан на свим значајним саборима у нашој епархији али и изван ње. Двадесетак дјевојака, махом средњошколки и студенткиња, а уз њих и мноштво млађих дјевојчица, својим неуморним ангажовањем за пјевницом значајно доприносе богослужбеном животу Саборне цркве. Како је то јутро молитвено обиљежен и спомен Св. великомученице Ирине, једна Ирина из хора је прославила свој имендан, а сви присутни јој пожељели многа и блага љета. На повратку кући, у манастиру Св. Јована Владимира у граду Елбасану у Албанији, цјеливали смо мошти тог мирољубивог владара и мученика. Добро расположење и међусобно дружење, пјесма и радост, а изнад свега захвалност што смо заједно на тако дивним мјестима, су обиљежили ово путовање које вјерујем да ће свима остати у лијепој успомени и бити подстрек за још приљежније служење у црквеној заједници. Миља Тупањанин 
|