Владика Силвестер (Стојчев), ректор Кијевске теолошке академије, о значењу мистериозног Гога и Магога.

Ова два имена спомињу се у Откривењу Светог апостола Јована Богослова: „И кад се наврши хиљада година биће пуштен сатана из тамнице своје, И изићи ће да вара народе што су на четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи за битку, чији је број као пијесак морски”(Откривење 20, 7-8).

Иста имена се могу наћи у књизи пророка Језекиља у 38 и 39 глави:“ Сине човјечји, окрени лице своје према Гогу у земљи Магогу, кнезу и глави у Месеху и Тувалу, и пророкуј на њ (Језекиљ 38, 2); "А кад дође Гог на земљу Израиљеву, говори Господ Господ, онда ће се подигнути јарост моја у гневу мом“ (Језекиљ 38, 18).

Морамо указати на одређену потешкоћу егзегезе есхатолошких текстова (тј. оних који се баве посљедњим данима људске историје) Светог писма. Осим тога, постоји неколико примјера таквих егзегетских напора које су подузели Свети Оци. Од познатих теолога 20. вијека могло се очекивати да ће тумачити књигу Апокалипсе, но они су је често игнорисали Флоровски, Лоски, Мајендорф итд. посвећивали су мало пажње егзегези Апокалипсе и апокалиптичкој теологији уопште”, наводи савремени истраживач. (Напомена: У ствари, постојали су аутори који су проучавали Апокалипсу у 19. и 20. вијеку, нпр. Архимандрит Теодор (Студије у Апокалипси) или протојереј Сергије Булгаков (Апокалипса Јована: Покушај догматског коментара). Међутим, многи истраживачи не третирају њихове радове као ауторитативне изворе због низа особитих личних мишљења које садрже).

Међутим, још увијек можемо говорити о признатом објашњењу горе споменутих стихова Светог писма.

Пасус из књиге пророка Језекиља (38.глава, 2 стих) наводи нас да претпоставимо да је Гог вођа или краљ нација које желе освојити Јерусалим, док је Магог име његовог краљевства. Алтернативно, Гог је име народа, док је Магог име земље у којој ти људи живе. Неки тумачи Светог писма покушали су да “идентификују” непријатељског краља и његово племе. Претпоставили су да ти људи или Скити или Варвари: “Неки мисле да су Гог и Магог најудаљенија скитска племена која живе далеко на сјеверу… они су најзаступљенији и најбројнији од свих народа. Само захваљујући Божанској моћи они остају у залазу док се ђаво не ослободи, у том тренутку они ће освојити читав свемир”, пише свети Андрија из Цезареје у свом познатом коментару о Апокалипси.

Свети оци рутински су тумачили имена Гог и Магог алегоријски, као безбожне народе који ће се устати против Христове цркве у посљедња времена. Већина аутора (укључујући и Блаженог Аугустина, Јеронима и др.) одбацује идеју да су Гог и Магог историјски народи. „За ове нације које он назива Гог и Магог не треба разумјети неке варварске нације у неком дијелу свијета, било да су то Гети и Масагети, као што неки закључују из почетних писама, или неки други страни народи који нису под римском владом. , ”Пише Блажени Августин из Хипона у свом Граду Божјем. Они схватају Гога и Магога као колективни израз за све људе који ће, на крају времена, формирати непријатељско племе (некакву анти-цркву, да тако кажем) вођену њиховом мржњом према Христу и његовој Цркви, са циљем да се елиминишу сви хришћани.
Средњевјековни тумачи видјели су та имена не само као колективни израз за све анти-хришћане: користили су име Магог да опишу све анти-хришћане и име Гог да означе њиховог безбожног вођу - Антихриста.

Према томе, Гог и Магог су људске масе које су подређене Антихристу и устаће у крајњим временима против Господа и његове Цркве само да буду поражене од нашег Спаситеља Исуса Христа.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  / извор

​
​Главна атракција Хеврона је храст у Мамрији. Већина вјерујућих ходочасника, углавном долази из земаља бившег ЗНД-а и Грчке, који долазе у Свету земљу, обилазе и поклањају се светиштима, формирајући крст од Хеврона до Галилеје и од Јордана до Јафе. Јер се каже: "Устани, прођи кроз ову земљу у дужину и ширину". Тако је, према ономе што је написано у Књизи Постанка.

Хеврон привлачи ходочаснике, ништа мање него Галилеја или Јерусалим. И мамријски храст је један од разлога за то.

Мислим да многи људи знају која је то врста храста и шта је са њим у вези. Али укратко да се присјетимо да је ово најстарије дрво под којим је Аврам разговорао са Богом. "Послије му се јави Господ у равници Мамријској кад сјеђаше на вратима пред шатором својим у подне. Подигавши очи своје погледа, и гле, три човјека стајаху према њему. И угледавши их потрча им на сусрет испред врата шатора својега, и поклони се до земље. И рече: Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге својега. Да вам донесемо мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овијем дрветом" (Пост 18, 1-4). И овдје је примио Господња обећања, укључујући и обећање о Исаковом рођењу: "А један између њих рече: до године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина". (Пост 18,10).

Тада овај храст није био сам и био је једно од зелених површина шуме храста лужњака, одакле је и добио име. Мамрија се први пут спомиње у Књизи Постанка као мјесто гдје је Аврам живио и гдје је направио олтар Богу.

Ово дрво је открио архимандрит Антонин Капустин, иначе вођа руске црквене мисије. Године 1868. Капустин је купио земљиште, на којем је растао овај чувени храст. А касније, недалеко од њега, подигнут је манастир, наравно, по имену Свете Тројице. Уосталом, икона Свете Тројице традиционално приказује дрво у чијој је сјенци Аврам припремио оброк за тројицу путника, који су представљали Свету Тројицу.

Узгред, овај храст уопште није онакав храст на какве смо ми навикли. Ово је зимзелени палестински храст, чији је пречник дебла око 7 метара, затим је дебло било подијељено у три масивне гране, које симболизују Свету и нераздјељиву Тројицу.

Али да се вратимо на куповину овог храста од стране архимандрита. Претходно је мјесто припадало извјесном Палестинцу по имену Ибрахим Шалуди. И чувао је ово мјесто. И то не толико због неких религиозних разлога, већ због користи: он је продавао гране, листове чворове са Мамријског храста. На крају, представници руске црквене мисије купили су овај локалитет 1868. године и почели га оплемењивати.

Већ 22. маја 1871. године, на дан Светог Николе Чудотворца, прва Божанска Литургија је служена под сјенком Мамвријског храста. Од тада се појавила традиција, да се  трећег дана Духова служи Света Литургија на преносном трону испод дрвета. На празник Духова, Света Литургија се служи у Јерусалиму у храму Свете Тројице, а сутрадан - у капели Светог Духа хевронског храма.

"Људи вјерују: док год је храст зелен, живјећемо!"

Постоји вјеровање да крај свијета неће доћи док год Мамријски храст живи и цвјета. Људи вјерују: док год је храст зелен, до тада живимо! А када је стабло почело да пресушује деведесетих, људи су са ужасом размишљали о предстојећем крају свијета, који су медији обећали 2000. године. Но је Бог милостив. Онда смо очекивали крај свијета, који су нам Маје предвидјели 2012. године. И опет -. ништа.
Али хришћани су забринути: храст је почео да се суши, да ли се остварује древно вјеровање? Ипак, ипак морате узети у обзир суву и врућу климу. Монаси су били збуњени и измислили су посебан систем за наводњавање. И не тако давно, поред осушеног дебла, откривен је млади зелени изданак! А то значи вјеру у обновљени живот!

До данас, Мамвријски храст је суво, веома масивно стабло, подржано жељезним потпорњима, ограђено оградом, јер многи туристи, упркос забранама, и даље покушавају да ухвате комад коре или чвор овог светог дрвета.

Хеврон, а тиме и Мамријски храст, налазе се на западној обали Јордана. Ово је територија Палестинске управе, а појединачно путовање тамо се не препоручује из разлога личне сигурности. Дакле, свако ко жели да види храстов гигант боље му је да се придружи групи ходочасника, која је организовано одлази до некадашње храстове шуме Мамрије. 

Узгред, два друга, не тако велика, храста расту у близини, а ходочасници их називају Сариним и Исаковим храстом. Али тако су само названи и нема легенде о њима.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

                                                               извор:https://pravoslavie.fm/politika/mamvriyskiy-dub/

​Како-су-Каталонци-постали-православци

У срцу католичке Барселоне, необичну светињу која постоји већ пола века, основали Шпанац отац Жоан и Француз Лотел Ги, који су у нашој вери нашли мир

ЧУДНИ су путеви Господњи... Један од њих довешће православне вернике, ако дођу у Барселону, до њиховог храма у срцу једне земље и једног града у којима је католичанство вековна доминантна религија.
 
У Улици Араго, једној од најпрометнијих у Барселони, на броју 181, случајни пролазник током дана може да види спуштен гвоздени капак на коме је црвеном фарбом, на каталонском језику, исписан назив "фирме": "Еглесија ортодокса" (Православна црква).

Уз вернике, који по рођењу и васпитању припадају православној вери, у Каталонији се током готово 50 година формирао и мали "нуклео" Каталонаца православаца, који су свој духовни мир нашли у вери наших предака. Црква, заправо, егзистира на њиховој вери и вољи јер су они константа, док многи мигранти дођу и прођу.

Откуд православна вера међу Каталонцима? Први контакт са православљем датира из прве половине 20. века, пре свега преко имиграната, углавном Грка и Руса. Пре близу пола века формирано је бројније и чвршће православно језгро не само међу имигрантима, већ и међу Каталонцима који су свој духовни мир нашли у православној цркви.

Верује се да има око 1,5 милиона православних верника на територији Шпаније и Португалије, организованих у око 200 парохија. Оно што је за нас посебно занимљиво јесте чињеница да Каталонска православна црква конгрегацијски припада Српској православној цркви, а од 1988. везана је за Епархију шабачку.


КАЛЕНДАР
БОЖИЋ се, из практичних разлога, слави по католичком календару, али Ускрс - који нема фиксни датум - по православном, јер је он заснован на другом систему, лунарном, а не на грегоријанском календару.
Најпозванији за причу о овој необичној историји свакако је отац Жоан, старешина цркве и најзаслужнији за ширење православља међу његовим земљацима Каталонцима.

Прочитајте још: Наша вера у Барси

- Православну веру смо у Каталонији увели Лотел Ги, један Француз који је живео у Барселони, и ја - почиње своју причу отац Жоан, рођени Каталонац, одрастао у католичком окружењу и васпитању, по образовању инжењер трговачке морнарице. - На дугим пловидбама јавио се унутрашњи немир који ме је довео до тога да потражим чистији смисао религије. И нашао сам га у православљу, које има апостолску традицију, без накнадних додатака које срећемо у католицизму. Православље продубљује хришћанску традицију и то је био мој главни мотив.

Почетак је био тежак, нико у Франковом режиму није имао разумевања за "нову религију", али није било забрана. Само тешкоће, дуга борба са администрацијом.

- Морали смо да се региструјемо као "култна асоцијација", не као црква. Данас је, на срећу, ситуација боља - објашњава наш саговорник.

Отац Жоан сваке године држи предавање студентима хуманистичких наука који похађају естетику и филозофију културе на Универзитету Помпеу Фабра, а главна тема је - смисао иконе у православљу.

- Студенти увек одлазе веома задовољни, пуни утисака - каже нам Тамара Ђермановић, професор-координатор студија славистике на овом универзитету. - И редовно их запањи чињеница да у приземљу једне стамбене зграде у срцу Барселоне постоји тако лепа црквица.

СВЕТИ ЈОВАН

КАО и сваки припадник Српске православне цркве, и отац Жоан има своју славу. Без резерве је прихватио овај српски обичај и одлучио се за Светог Јована.

Извор: Новости

Поново отворена црква на броду Аурора
Православна црква је поново отворена на крстарици Аурора, једном од симбола Октобарске револуције, одакле је кренуо јуриш на Зимски дворац у октобру 1917, јавља Министарство одбране Руске Федерације.

Црква Светог Николе, уређена у самом центру брода, обновљена је на основу архивских фотографија и цртежа. Иначе, била је затворена 1917. године. Овде ће се служити Литургије викендом и о великим црквеним празницима.

Прву Литургију након 100 година одслужио је 15. априла ове године протојереј Александар Ткаченко, у присуству кадета Поморске школе и бродске посаде.

Крстарица Аурора првога реда, у саставу Балтичке флоте, саграђена је у Петрограду 1903. године. Брод је учествовао у Руско-јапанском рату 1903-1905, у Првом светском рату 1914-1918, у збивањима Грађанског рата и војног сукоба у Русији 1918-1922, као и у Другом светском рату.

Извор: Православие.ру, митрополија.цом

Хиљаде Швеђана има микрочип у свом тијелу, тако да не морају носити картице, личне карте, па чак и карте за воз.

Око 3.000 људи у Шведској убацило је микрочип - који је веома мален- испод своје коже у протекле три године, извјештава Агенција Франц-Прес. Технологија је први пут коришћена у земљи, 2015. године.

Некима. би то могло звучати као орвеловска ноћна мора, али у Шведској то је добродошла стварност за све већи број који фаворизује погодност над забринутошћу због потенцијалног кршења личних података.

Имплантати су већ помогли замијенити потребу за мноштвом дневних потреба. Микрочип Улрике Целсинг, који се налази у њеној руци, замијенио је картицу за теретану и канцеларијски кључ. Када уђе на своје радно мјесто, 28-годишњакиња једноставно махне руком у близини мале кутије и уписује шифру прије отварања врата, рекао је АФП.

Прошле године, државна СЈ жељезничка компанија почела је скенирати руке путника помоћу биометријских чипова како би сакупљала њихову возну карту док су у возу.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

више о овој теми

 Група “Дипеш мод” у недељу увече је одржала велики концерт на београдском Ушћу, али мало је познато да је певач овог енглеског бенда Дејвид Ган још 1999. године прешао у православље.
Ган, који је током деведесетих година прошлог века имао много проблема са дрогом и депресијом, оженио се са Џенифер, пореклом Гркињом и одлучио да постане православац.
Ипак, певач “Дипеш мода” није једина светска звезда из западног света, која се крсти се са три прста. Источном хришћанству су се окренуле и многе друге славне личности.
ИНСПИРАЦИЈА У СРПСКОЈ ПОЕЗИЈИ
Истакнути православац је и сер Џон Тавенер (67), прослављени енглески композитор класичне музике, који је 1977. године приступио Руској православној цркви. Утицај православља, нарочито византијског канона, постао је доминантан у његовим делима, по којима је стекао светску славу. Тавенерова „Завеса храма“ из 2003. године компонована је по текстовима из антологије „Средњевековна и ренесансна српска поезија 1200-1700“, аутора Предрага Р. Драгића Кијука.

Православни Холивуд предводе оскаровац Том Хенкс (55) и бивша супруга Бреда Пита Џенифер Анистон (41). Док је Анистонова, која се прославила ТВ серијом „Пријатељи“, веру наследила од родитеља грчког порекла, Хенкс се православљу окренуо 1988. године, када се оженио Ритом Вилсон, такође глумицом.

- Мислим да је православље моје духовно наслеђе – рекао је Том Хенкс, двоструки добитник Оскара.

Хенкс је рођен као римокатолик (његов отац Амос је потомак Абрахама Линколна), али је после венчања са колегиницом Вилсон, чија је мајка Гркиња, по личном признању, упознао сву лепоту православља.

Славни глумац се данас активно брине о калифорнијској цркви Свете Софије, која припада Цариградској патријаршији. Хенкс се уочи сваког Васкрсаса причешћује са породицом.

Због љубави православац је постала и Наоми Кембел (40). Славна манекенка се већ неколико година забавља са Владиславом Дороњином, руским тајкуном, који се обогатио на некретнинама.

Славних православаца има и међу спортистима.

Најпознатији је Чех Јаромир Јагр (38), легенда НХЛ лиге и званично један од двојице најбољих хокејаша свих времена, који је 2001. године приступио Руској православној цркви.

- То ми је било потребно. Преласком у православље схватио сам многе ствари у животу – искрен је Јагр.

Ту је и Трој Поламалу (29), најбољи дефанзивац НФЛ лиге америчког фудбала.

Иако полинежанског порекла,

Трој се током брака са Гркињом Теодором упознао са православљем и постао велики верник.

Пости све постове, на терену се често крсти са три прста, радо говори о православљу и редовно иде на ходочашћа по Грчкој.  (извор: Србин.инфо)

Предавање Његовог Преосвештенства викарног Епископа Ремезијанског Г. Андреја (Чилерџића) "О тајни крста и Васкрсења" које је одржао у парохијском дому при Храму светог Александра Невског. У препуној сали овог храма Владика Андреј је говорио о томе да је време Великог поста не само период покајања и очишћења, већ и време сагледавања тајне Христовог страдања, његове смрти и васкрсења. КЛИКНИ НА ЛИНК да послушаш предавање