У цркви Рођења Христовог у Санкт Петербургу, у недељу,  благословљен је нови "Бус Милосрђа" за потребе мисије за бескућнике у граду.

Ново возило волонтерског министарства заједнички је пројекат клуба „Кинониа“ (Заједница) и „секуларног удружења „Добротворна болница“.

Обред благосиљања обавио је о. Алексеј Артјухов, директор Недјељне школе у ​​Цркви Рођења, извјештава прес служба митрополије Санкт Петербургшке Руске православне цркве.

„Благословили смо аутомобил који су неки доброчинитељи дали нашој парохији“ рекао је о. Алексеј.

„Милосрђе је важна хришћанска врлина. Уз његову помоћ, не само да помажемо другима да буду ослобођени њихове туге и несреће, већ мијењамо и себе. Милост потиче од ... особе која је научила љубав и саосјећање. Наши радници и доброчинитељи помажу бескућницима већ неколико година. Овим опремљеним возилом наши волонтери ће бити у стању да помогну онима којима  је треба пре-медицинска њега и да их загреју зими ”, рекао је о. Алексеј.

Клуб „Кинониа“ бави се младима и социјалним службама у црквеном комплексу Рођења Христовог и Навјештења Пресвете Богородице, углавном усмјерених на помоћ бескућницима у околини.

Фонд „Дјаконија“ („Служба“) први је покренуо „Аутобус Милосрђа“ 2012. године, а сљедеће године Фонд Светог Димитрија Солунског.

„Аутобус Милосрђа“ је добротворни пројекат Руске православне цркве намијењен пружању медицинске и хитне помоћи, дистрибуцији топле хране, одјеће, лијекова, транспорту хуманитарне робе, као и пружању социјалне помоћи бескућницима и људима у тешким ситуацијама.

90 специјалних склоништа и 12 аутобуса у Руској православној цркви пружају помоћ бескућницима и особама у тешким ситуацијама. Први бјелоруски „Аутобус Милосрђа“ представљен је у Брегу, у августу.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Осло - Норвешки бродовласник и један од најбогатијих Норвежана Ејнар Јохан Расмусен уложио је 1,6 милиона долара у Фондацију "Биокосмос" која намјерава да негира Дарвинову теорију еволуције, промовишући псеудонаучну теорију интелигентног дизајна.

Фондација је позвала на отворенију дебату о биологији и космосу, а циљна група су сви они који су заинтересовани за науку и велика питања, посебно млади, укључујући ученике.

Промовисањем теорије интелигентног дизајна, фондација велича врлине псеудонаучне теорије да је природа толико прецизно подешена и добро направљена да се није могла развити природном селекцијом и да се њоме морало управљати.

Расмусен /81/ је изјавио за норвешку телевизију НРК да жели да што већи дио овог модерног истраживања буде доступан јавности.

"На значајне начине се коси са Дарвином", објаснио је Расмусен.

Он се сагласио са члановима Фондације, коју чине дански професор, љекар, цивилни инжењер и теолог, да се еволуција више не може објаснити као резултат случајних промјена или природне селекције, пренијела је "Раша тудеј".

Руска агенција пише да је умијешаност Расмусена изазвала оштра реаговања оних који сматрају да моћни бизнисмен покушава да утиче на образовни систем у Норвешкој.

Норвешки посланик Торстин Твет Солберг изјавио је да је потпуно погрешно да богаташи покушавају да купе приступ норвешким учионицама.

"То је превише алтернативно и прилично је близу бесмислице", истакао је Солберг.

Поступак Расмусена прокоментарисао је и истраживач са Теолошког факултета "Ансгар" у Кристијансанду Мартин Јакобсен, који је рекао да о природи треба питати научнике, а о Богу – теологе.

"Када се питате како се развила природа, треба да разговарате са научником. Када се питате како функционише Бог, онда можете разговарати са теологом", истакао је Јакобсен.

Срна

КОЛИКО ИМА ПРАВОСЛАВНИХ ЕПИСКОПА У СВИЈЕТУ?

У свијету постоји 941 канонска православна епископа, извјештава Друштво за православну хришћанску историју у Америци.

Те бројке је објавио , који је навео да у поређењу с 19. вијеком, то је велики пораст - јер смо 1859. године имали само 278 епископа широм свијета. Он је упоредио ове бројеве са временом Првог Васељенског Сабора,када је постојало 1.800 епископа - око 1.000 на Истоку и 800 на Западу, за много мањи број хришћана.

О тачним подацима о православљу тешко је доћи - све зависи од тога како дефинишемо „православне“. Али дао сам све од себе да пронађем податке о броју становника за разне православне цркве у свијету, а то износи око 222 милиона Православних хришћана широм свијета, рекао је Метју Нејми.

Данас постоји православни епископ на сваких 236.000 хришћана. То је велика промјена од Никејског доба, када је однос био негдје између 5.000 и 20.000 према једном.

Највећи дио епископа у свијету, до сада, припада Московској патријаршији, а 40% - 377 владика (укључујући епископе Украјинске православне цркве и РОЦОР-а). Слиједи Цариградска патријаршија са 14% (130 епископа) и Грчка црква са 11% (100 епископа)

Румунска православна црква  је на четвртом мјесту по броју епископа са учешћем од 6% од укупног броја владика, а слиједи је Српска црква са 5%.

Православна црква Чешких земаља и Словачке има само пет активних епископа - најмање од било које аутокефалне цркве.

Број људи  о којима се пастирски брине један епископ много се разликује међу Црквама - Русије, Румуније, Бугарске и Србије, гдје постоје невјероватно високи омјери, преко 150 000 на једног. ОЦА и александријска, чешка и јерусалимска црква имају мање омјере од 20 000, и ближе су омјеру из  Никејског доба. Наравно, нижи омјер не мора значити и више пастирске бриге - Јерусалим (и Цариград, с омјером око 26.000 према један) има пуно активних епископа који обављају неку административну улогу, а не активно бавећи се пастирским задатком.

Као што рекох, глобално је однос људи према епископима данас идентичан ономе какав је био 1859.године Али, тада је било много више варијација међу Црквама - Код Руса тај омјер  је био невјероватних 769.000 према један, док су Александријаа и Јерусалим били на само 1.000 до један. Све у свему, да би се вратили омјерима из Никејске ере, требало би нам десет пута више епископа него што их тренутно имамо. 

припрема, превод и прилагођавање вијести: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ /извор: Басилица.ро