​Панчевачки пекар Милоје Марјановић направио је од тијеста пола метра високу и 23 килограма тешку макету Храма Светог Саве.
Мало умјетничко дјело требало је да краси божићну чесницу храма, али је ове године због епидемије нису мијесили за грађане.

За прављење макете од тијеста велелепног храма Светог Саве, Панчевцу Милоју Марјановићу је било потребно пет дана и помоћ једног млађег колеге.

Умијесио је, како каже само брашно, воду и мало соли, али је од тога направио умјетничко дјело, са безброј детаља и – вриједно дивљења.

„Склапа се и лијепи са бомбонским сирупом. Послије се то, кад се стегне, прелијепи новим тијестом и онда се украшава. Тамнија боја је од какаоа, а прехрамбене боје плаву и зелену сам мијешао да бих добио ту тиркизну, као што су праве куполе храма”, објаснио је за РТС пекар Милоје. Милоје је 40 година радио у панчевачкој Пекари и сада се спрема за пензију. И претходних година је учествовао на такмичењима и правио скулптуре од тијеста, а за славски колач, воденицу и манастир Грачаницу освајао је и награде.

Међутим, највише цијени управо светосавски храм у Београду, који је посљедњи направио.
„То је вјероватно један храм, који је у Европи највећи и нешто најљепше што може да буде. Нормално је да свако тежи да направи овако нешто да свако види”, додао је Милоје.
Највећи изазов је био направити структуру која ће да стоји и није лако осушити тијесто тачно коолико је потребно за то.
Милоје би желио да уради још скулптура, које ће одражавати нашу традицију, а највише му се допадају српски манастири.

Свети текстови традиционалних религија не би смјели ни на који начин да се обиљежавају у смислу старосних ограничења, ово мишљење изнио је митрополит волоколамски Иларион.

Раније је шефица Комитета Државне думе за културу Елена Јамполскаја на састанку Савјета за културу и умјетност предсједника Русије покренула питање неадекватности старосног обиљежавања појединих књижевних дјела, извијестила је прес служба Синодалног одјељења за црквене односе са друштвом и медијима.

Тако Шекспирову представу „Ромео и Јулија“, романе и приче Виктора Астафјева , Василија Шукшина, Даниила Гранина , према овој ознаци која је на снази у Русији, могу да читају само они који већ имају 16 година. Иста ограничења се претпостављају у односу на свете књиге, посебно на Библију.

- Мислим да је говор Елене Јамполскаје указао на веома значајну самовољу која се данас примјећује у овој области. Означавање се поставља сасвим произвољно - чак су, на примјер, радови који су обухваћени школским програмом означени као „16+“, односно ученик не може купити ову литературу у књижари, јер он, испада, није нарастао до назначене ознаке, - коментарисао је ситуацију митрополит Иларион у програму "Црква и свијет".

С тим у вези, митрополит је подржао приједлог дат на састанку Савјета да се остави само једна ознака - „18+“.

- Ова особина је, наравно, врло условна - одваја одрасле од малољетника. Категорија која ће бити означена као „18+“ треба да укључује литературу која може шокирати дијете, имати негативан утицај на његову психу “, објаснио је архипастир.

Што се тиче светих текстова традиционалних религија, по мишљењу представника Цркве, они никако не би требало да буду етикетирани.

- Учимо своју дјецу према Библији, према Јеванђељу. Како можете ове свете књиге обиљежити знаком „16+“? Ово је, по мом мишљењу, потпуно апсурдно, - рекао је митрополит Иларион.

Истовремено, духовник је изразио лично мишљење да „свети текстови традиционалних религија треба да буду укључени, иако у неком смањеном обиму, у школски програм, укључујући и програм за књижевност“. извор
​
Вјеронаука.нет

Нова апликација за паметне телефоне отвара свијету познате грчке манастире

Потенцијални туристи који чезну за посјетама Грчкој а не могу због затворености граница и немогућности кретања и даље могу уживати у величанственом погледу на манастире Метеора и чак прошетати поред монаха на Атосу користећи нову апликацију под називом „ВР Пилгрим“.

Користећи само свој паметни телефон, туристи могу уживати у погледима од 360 степени на два најспектакуларнија светилишта у Грчкој, манастире Метеора и двадесет манастира на Атосу.

Коментаришући апликацију VR pilgrim (ВР ходочасник), Старац Кирил, архимандрит ћелије Светог Николе на Атосу, која је била укључена у процес снимања филма, рекао је: „Прије двије године, када смо дали благослов  за стварање виртуелне библиотеке о благу Атоса, нико није могао да замисли колико ће ово постати релевантно.

„У данашњој ситуацији "ВР ходочасник" је једина прилика да света мјеста видите својим очима“, додаје архимандрит. У случају горе Атос, који само мушкарце ходочаснике прихвата као посјетиоце, ово је заиста ријетка шанса да жене погледају запањујуће монашке грађевине изграђене на планинским пучинама полуострва.
Апликација "ВР Пилгрим" доступна је за преузимање на Гугл Плеју-у и Ап Стору.

У цркви Рођења Христовог у Санкт Петербургу, у недељу,  благословљен је нови "Бус Милосрђа" за потребе мисије за бескућнике у граду.

Ново возило волонтерског министарства заједнички је пројекат клуба „Кинониа“ (Заједница) и „секуларног удружења „Добротворна болница“.

Обред благосиљања обавио је о. Алексеј Артјухов, директор Недјељне школе у ​​Цркви Рођења, извјештава прес служба митрополије Санкт Петербургшке Руске православне цркве.

„Благословили смо аутомобил који су неки доброчинитељи дали нашој парохији“ рекао је о. Алексеј.

„Милосрђе је важна хришћанска врлина. Уз његову помоћ, не само да помажемо другима да буду ослобођени њихове туге и несреће, већ мијењамо и себе. Милост потиче од ... особе која је научила љубав и саосјећање. Наши радници и доброчинитељи помажу бескућницима већ неколико година. Овим опремљеним возилом наши волонтери ће бити у стању да помогну онима којима  је треба пре-медицинска њега и да их загреју зими ”, рекао је о. Алексеј.

Клуб „Кинониа“ бави се младима и социјалним службама у црквеном комплексу Рођења Христовог и Навјештења Пресвете Богородице, углавном усмјерених на помоћ бескућницима у околини.

Фонд „Дјаконија“ („Служба“) први је покренуо „Аутобус Милосрђа“ 2012. године, а сљедеће године Фонд Светог Димитрија Солунског.

„Аутобус Милосрђа“ је добротворни пројекат Руске православне цркве намијењен пружању медицинске и хитне помоћи, дистрибуцији топле хране, одјеће, лијекова, транспорту хуманитарне робе, као и пружању социјалне помоћи бескућницима и људима у тешким ситуацијама.

90 специјалних склоништа и 12 аутобуса у Руској православној цркви пружају помоћ бескућницима и особама у тешким ситуацијама. Први бјелоруски „Аутобус Милосрђа“ представљен је у Брегу, у августу.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Осло - Норвешки бродовласник и један од најбогатијих Норвежана Ејнар Јохан Расмусен уложио је 1,6 милиона долара у Фондацију "Биокосмос" која намјерава да негира Дарвинову теорију еволуције, промовишући псеудонаучну теорију интелигентног дизајна.

Фондација је позвала на отворенију дебату о биологији и космосу, а циљна група су сви они који су заинтересовани за науку и велика питања, посебно млади, укључујући ученике.

Промовисањем теорије интелигентног дизајна, фондација велича врлине псеудонаучне теорије да је природа толико прецизно подешена и добро направљена да се није могла развити природном селекцијом и да се њоме морало управљати.

Расмусен /81/ је изјавио за норвешку телевизију НРК да жели да што већи дио овог модерног истраживања буде доступан јавности.

"На значајне начине се коси са Дарвином", објаснио је Расмусен.

Он се сагласио са члановима Фондације, коју чине дански професор, љекар, цивилни инжењер и теолог, да се еволуција више не може објаснити као резултат случајних промјена или природне селекције, пренијела је "Раша тудеј".

Руска агенција пише да је умијешаност Расмусена изазвала оштра реаговања оних који сматрају да моћни бизнисмен покушава да утиче на образовни систем у Норвешкој.

Норвешки посланик Торстин Твет Солберг изјавио је да је потпуно погрешно да богаташи покушавају да купе приступ норвешким учионицама.

"То је превише алтернативно и прилично је близу бесмислице", истакао је Солберг.

Поступак Расмусена прокоментарисао је и истраживач са Теолошког факултета "Ансгар" у Кристијансанду Мартин Јакобсен, који је рекао да о природи треба питати научнике, а о Богу – теологе.

"Када се питате како се развила природа, треба да разговарате са научником. Када се питате како функционише Бог, онда можете разговарати са теологом", истакао је Јакобсен.

Срна

КОЛИКО ИМА ПРАВОСЛАВНИХ ЕПИСКОПА У СВИЈЕТУ?

У свијету постоји 941 канонска православна епископа, извјештава Друштво за православну хришћанску историју у Америци.

Те бројке је објавио , који је навео да у поређењу с 19. вијеком, то је велики пораст - јер смо 1859. године имали само 278 епископа широм свијета. Он је упоредио ове бројеве са временом Првог Васељенског Сабора,када је постојало 1.800 епископа - око 1.000 на Истоку и 800 на Западу, за много мањи број хришћана.

О тачним подацима о православљу тешко је доћи - све зависи од тога како дефинишемо „православне“. Али дао сам све од себе да пронађем податке о броју становника за разне православне цркве у свијету, а то износи око 222 милиона Православних хришћана широм свијета, рекао је Метју Нејми.

Данас постоји православни епископ на сваких 236.000 хришћана. То је велика промјена од Никејског доба, када је однос био негдје између 5.000 и 20.000 према једном.

Највећи дио епископа у свијету, до сада, припада Московској патријаршији, а 40% - 377 владика (укључујући епископе Украјинске православне цркве и РОЦОР-а). Слиједи Цариградска патријаршија са 14% (130 епископа) и Грчка црква са 11% (100 епископа)

Румунска православна црква  је на четвртом мјесту по броју епископа са учешћем од 6% од укупног броја владика, а слиједи је Српска црква са 5%.

Православна црква Чешких земаља и Словачке има само пет активних епископа - најмање од било које аутокефалне цркве.

Број људи  о којима се пастирски брине један епископ много се разликује међу Црквама - Русије, Румуније, Бугарске и Србије, гдје постоје невјероватно високи омјери, преко 150 000 на једног. ОЦА и александријска, чешка и јерусалимска црква имају мање омјере од 20 000, и ближе су омјеру из  Никејског доба. Наравно, нижи омјер не мора значити и више пастирске бриге - Јерусалим (и Цариград, с омјером око 26.000 према један) има пуно активних епископа који обављају неку административну улогу, а не активно бавећи се пастирским задатком.

Као што рекох, глобално је однос људи према епископима данас идентичан ономе какав је био 1859.године Али, тада је било много више варијација међу Црквама - Код Руса тај омјер  је био невјероватних 769.000 према један, док су Александријаа и Јерусалим били на само 1.000 до један. Све у свему, да би се вратили омјерима из Никејске ере, требало би нам десет пута више епископа него што их тренутно имамо. 

припрема, превод и прилагођавање вијести: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ /извор: Басилица.ро