Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

Велика Британија је постала прва држава на свијету која је легализовала рађање дјеце од три родитеља по лиценци из 2015. године. Тврди се да се у земљама попут Мексика и Украјине дјеца већ рађају од три родитеља мало другачијим методама. ​Према писању британског листа "Дејли мејл", ово је највећи корак напријед од самог ИВФ-а (ин витро оплодње; енгл. in vitro fertilisation - IVF). Ова метода, названа третман митохондријалним донирањем (МДТ), према ријечима њених проналазача, штити дјецу од групе митохондријалних болести које се насљеђују усљед дефекта митохондрија мајке. МДТ процедура омогућава женама да замијене своје болесне митохондрије здравим митохондријама узетим из јајне ћелије друге жене.
И, иако ће бебе сада технички имати двије мајке, друга „мајка“, према креаторима методе, неће имати стварну генетску везу са дјететом, дајући само 0,1% њеног ДНК.
Поступак који има за циљ да спречи мајку да пренесе лоше гене у митохондријама детету, укључује давање жени ДНК од три особе, преноси Sky news наводећи да су лекари добили малу количину митохондријске ДНК коју је обезбиједио „трећи родитељ”. Центар за плодност у Њукаслу добио је прву лиценцу за контроверзну терапију 2017. године, након што су посланици и колеге изгласали да се то дозволи 2015. у складу са Законом о хуманој оплодњи и ембрионима. Регулаторна агенција за људску оплодњу и ембриологију саопштила је да је забележено мање од пет порођаја као резултат поступака преноса митохондрија. Процедура клинике Њукасл се спроводи преносом генетског материјала који ефективно кодира идентитет бебе у јајну ћелију донатора чија је сопствена нуклеарна ДНК уклоњена. Ово производи ембрион који садржи здраве митохондрије од донора и нуклеарну ДНК од бебине мајке и оца. Митохондрије држе само око 0,1одсто ДНК особе која је увек наслеђена од мајке, а може доћи до проблема ако митохондријска ДНК није добро што резултира широким спектром потенцијално фаталних стања укључујући проблеме са срцем, отказивање јетре, поремећаје мозга, слепило и мишићну дистрофију. Такве митохондријалне болести су неизлечиве и погађају око једног од 6.500 деце широм света. Третман је осмишљен да спречи да се погрешни гени пренесу на будуће генерације, потенцијално елиминишући тако страшне болести заувек. 
Питер Томпсон, извршни директор ХФЕА, рекао је:
„Лечење митохондријалним донацијама нуди породицама са тешком наследном митохондријском болешћу могућност здравог детета. Велика Британија је била прва земља на свету која је дозволила третман донирања митохондрија у оквиру регулаторног окружења. Ово су још рани дани за третман митохондријалног донирања и ХФЕА наставља да разматра клинички и научни развој". Прва беба на свету створена од ДНК од три родитеља рођена је у Мексику 2016. године уз помоћ тима из Њујорка, јер је мајка имала гене за Лијев синдром, фатални поремећај који утиче на нервни систем у развоју.
Читаоци британског листа "Дејли мејл" углавном су скептични према оваквим експериментима и изражавају забринутост: „Чињеница да се то може учинити не значи да треба да се уради. Природа никада није намјеравала да се гени троје људи користе за зачеће“; „Ово је исмијавање природе. Живимо у веома опасним временима са вјештачком интелигенцијом и стварима као што су „дјеца дизајнера“. Гдје све то престаје???”; „Дух Виктора Франкенштајна живи". Ипак, има оних који здушно подржавају иницијативу.

​Панчевачки пекар Милоје Марјановић направио је од тијеста пола метра високу и 23 килограма тешку макету Храма Светог Саве. Мало умјетничко дјело требало је да краси божићну чесницу храма, али је ове године због епидемије нису мијесили за грађане. За прављење макете од тијеста велелепног храма Светог Саве, Панчевцу Милоју Марјановићу је било потребно пет дана и помоћ једног млађег колеге. Умијесио је, како каже само брашно, воду и мало соли, али је од тога направио умјетничко дјело, са безброј детаља и – вриједно дивљења. „Склапа се и лијепи са бомбонским сирупом. Послије се то, кад се стегне, прелијепи новим тијестом и онда се украшава. Тамнија боја је од какаоа, а прехрамбене боје плаву и зелену сам мијешао да бих добио ту тиркизну, као што су праве куполе храма”, објаснио је за РТС пекар Милоје. Милоје је 40 година радио у панчевачкој Пекари и сада се спрема за пензију. И претходних година је учествовао на такмичењима и правио скулптуре од тијеста, а за славски колач, воденицу и манастир Грачаницу освајао је и награде.
Међутим, највише цијени управо светосавски храм у Београду, који је посљедњи направио.
„То је вјероватно један храм, који је у Европи највећи и нешто најљепше што може да буде. Нормално је да свако тежи да направи овако нешто да свако види”, додао је Милоје.
Највећи изазов је био направити структуру која ће да стоји и није лако осушити тијесто тачно коолико је потребно за то.
Милоје би желио да уради још скулптура, које ће одражавати нашу традицију, а највише му се допадају српски манастири.

Свети текстови традиционалних религија не би смјели ни на који начин да се обиљежавају у смислу старосних ограничења, ово мишљење изнио је митрополит волоколамски Иларион.

Раније је шефица Комитета Државне думе за културу Елена Јамполскаја на састанку Савјета за културу и умјетност предсједника Русије покренула питање неадекватности старосног обиљежавања појединих књижевних дјела, извијестила је прес служба Синодалног одјељења за црквене односе са друштвом и медијима.

Тако Шекспирову представу „Ромео и Јулија“, романе и приче Виктора Астафјева , Василија Шукшина, Даниила Гранина , према овој ознаци која је на снази у Русији, могу да читају само они који већ имају 16 година. Иста ограничења се претпостављају у односу на свете књиге, посебно на Библију.

- Мислим да је говор Елене Јамполскаје указао на веома значајну самовољу која се данас примјећује у овој области. Означавање се поставља сасвим произвољно - чак су, на примјер, радови који су обухваћени школским програмом означени као „16+“, односно ученик не може купити ову литературу у књижари, јер он, испада, није нарастао до назначене ознаке, - коментарисао је ситуацију митрополит Иларион у програму "Црква и свијет".

С тим у вези, митрополит је подржао приједлог дат на састанку Савјета да се остави само једна ознака - „18+“.

- Ова особина је, наравно, врло условна - одваја одрасле од малољетника. Категорија која ће бити означена као „18+“ треба да укључује литературу која може шокирати дијете, имати негативан утицај на његову психу “, објаснио је архипастир.

Што се тиче светих текстова традиционалних религија, по мишљењу представника Цркве, они никако не би требало да буду етикетирани.

- Учимо своју дјецу према Библији, према Јеванђељу. Како можете ове свете књиге обиљежити знаком „16+“? Ово је, по мом мишљењу, потпуно апсурдно, - рекао је митрополит Иларион.

Истовремено, духовник је изразио лично мишљење да „свети текстови традиционалних религија треба да буду укључени, иако у неком смањеном обиму, у школски програм, укључујући и програм за књижевност“. извор
​
Вјеронаука.нет

Нова апликација за паметне телефоне отвара свијету познате грчке манастире.
Потенцијални туристи који чезну за посјетама Грчкој а не могу због затворености граница и немогућности кретања и даље могу уживати у величанственом погледу на манастире Метеора и чак прошетати поред монаха на Атосу користећи нову апликацију под називом „ВР Пилгрим“.
Користећи само свој паметни телефон, туристи могу уживати у погледима од 360 степени на два најспектакуларнија светилишта у Грчкој, манастире Метеора и двадесет манастира на Атосу.
Коментаришући апликацију VR pilgrim (ВР ходочасник), Старац Кирил, архимандрит ћелије Светог Николе на Атосу, која је била укључена у процес снимања филма, рекао је: „Прије двије године, када смо дали благослов  за стварање виртуелне библиотеке о благу Атоса, нико није могао да замисли колико ће ово постати релевантно.
„У данашњој ситуацији "ВР ходочасник" је једина прилика да света мјеста видите својим очима“, додаје архимандрит. У случају горе Атос, који само мушкарце ходочаснике прихвата као посјетиоце, ово је заиста ријетка шанса да жене погледају запањујуће монашке грађевине изграђене на планинским пучинама полуострва. Апликација "ВР Пилгрим" доступна је за преузимање на Гугл Плеју-у и Ап Стору.  Превод вјеронаука.нет / извор

У цркви Рођења Христовог у Санкт Петербургу, у недељу,  благословљен је нови "Бус Милосрђа" за потребе мисије за бескућнике у граду.
Ново возило волонтерског министарства заједнички је пројекат клуба „Кинониа“ (Заједница) и „секуларног удружења „Добротворна болница“.
Обред благосиљања обавио је о. Алексеј Артјухов, директор Недјељне школе у ​​Цркви Рођења, извјештава прес служба митрополије Санкт Петербургшке Руске православне цркве. „Благословили смо аутомобил који су неки доброчинитељи дали нашој парохији“ рекао је о. Алексеј.
„Милосрђе је важна хришћанска врлина. Уз његову помоћ, не само да помажемо другима да буду ослобођени њихове туге и несреће, већ мијењамо и себе. Милост потиче од ... особе која је научила љубав и саосјећање. Наши радници и доброчинитељи помажу бескућницима већ неколико година. Овим опремљеним возилом наши волонтери ће бити у стању да помогну онима којима  је треба пре-медицинска њега и да их загреју зими ”, рекао је о. Алексеј.
Клуб „Кинониа“ бави се младима и социјалним службама у црквеном комплексу Рођења Христовог и Навјештења Пресвете Богородице, углавном усмјерених на помоћ бескућницима у околини. Фонд „Дјаконија“ („Служба“) први је покренуо „Аутобус Милосрђа“ 2012. године, а сљедеће године Фонд Светог Димитрија Солунског. „Аутобус Милосрђа“ је добротворни пројекат Руске православне цркве намијењен пружању медицинске и хитне помоћи, дистрибуцији топле хране, одјеће, лијекова, транспорту хуманитарне робе, као и пружању социјалне помоћи бескућницима и људима у тешким ситуацијама. 90 специјалних склоништа и 12 аутобуса у Руској православној цркви пружају помоћ бескућницима и особама у тешким ситуацијама. Први бјелоруски „Аутобус Милосрђа“ представљен је у Брегу, у августу. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Осло - Норвешки бродовласник и један од најбогатијих Норвежана Ејнар Јохан Расмусен уложио је 1,6 милиона долара у Фондацију "Биокосмос" која намјерава да негира Дарвинову теорију еволуције, промовишући псеудонаучну теорију интелигентног дизајна.
Фондација је позвала на отворенију дебату о биологији и космосу, а циљна група су сви они који су заинтересовани за науку и велика питања, посебно млади, укључујући ученике. Промовисањем теорије интелигентног дизајна, фондација велича врлине псеудонаучне теорије да је природа толико прецизно подешена и добро направљена да се није могла развити природном селекцијом и да се њоме морало управљати. 
Расмусен /81/ је изјавио за норвешку телевизију НРК да жели да што већи дио овог модерног истраживања буде доступан јавности.
"На значајне начине се коси са Дарвином", објаснио је Расмусен. 
Он се сагласио са члановима Фондације, коју чине дански професор, љекар, цивилни инжењер и теолог, да се еволуција више не може објаснити као резултат случајних промјена или природне селекције, пренијела је "Раша тудеј". 
Руска агенција пише да је умијешаност Расмусена изазвала оштра реаговања оних који сматрају да моћни бизнисмен покушава да утиче на образовни систем у Норвешкој. 
Норвешки посланик Торстин Твет Солберг изјавио је да је потпуно погрешно да богаташи покушавају да купе приступ норвешким учионицама.
"То је превише алтернативно и прилично је близу бесмислице", истакао је Солберг. 
Поступак Расмусена прокоментарисао је и истраживач са Теолошког факултета "Ансгар" у Кристијансанду Мартин Јакобсен, који је рекао да о природи треба питати научнике, а о Богу – теологе. 
"Када се питате како се развила природа, треба да разговарате са научником. Када се питате како функционише Бог, онда можете разговарати са теологом", истакао је Јакобсен. 

КОЛИКО ИМА ПРАВОСЛАВНИХ ЕПИСКОПА У СВИЈЕТУ?

У свијету постоји 941 канонска православна епископа, извјештава Друштво за православну хришћанску историју у Америци.

Те бројке је објавио , који је навео да у поређењу с 19. вијеком, то је велики пораст - јер смо 1859. године имали само 278 епископа широм свијета. Он је упоредио ове бројеве са временом Првог Васељенског Сабора,када је постојало 1.800 епископа - око 1.000 на Истоку и 800 на Западу, за много мањи број хришћана.

О тачним подацима о православљу тешко је доћи - све зависи од тога како дефинишемо „православне“. Али дао сам све од себе да пронађем податке о броју становника за разне православне цркве у свијету, а то износи око 222 милиона Православних хришћана широм свијета, рекао је Метју Нејми.

Данас постоји православни епископ на сваких 236.000 хришћана. То је велика промјена од Никејског доба, када је однос био негдје између 5.000 и 20.000 према једном.

Највећи дио епископа у свијету, до сада, припада Московској патријаршији, а 40% - 377 владика (укључујући епископе Украјинске православне цркве и РОЦОР-а). Слиједи Цариградска патријаршија са 14% (130 епископа) и Грчка црква са 11% (100 епископа)

Румунска православна црква  је на четвртом мјесту по броју епископа са учешћем од 6% од укупног броја владика, а слиједи је Српска црква са 5%.

Православна црква Чешких земаља и Словачке има само пет активних епископа - најмање од било које аутокефалне цркве.

Број људи  о којима се пастирски брине један епископ много се разликује међу Црквама - Русије, Румуније, Бугарске и Србије, гдје постоје невјероватно високи омјери, преко 150 000 на једног. ОЦА и александријска, чешка и јерусалимска црква имају мање омјере од 20 000, и ближе су омјеру из  Никејског доба. Наравно, нижи омјер не мора значити и више пастирске бриге - Јерусалим (и Цариград, с омјером око 26.000 према један) има пуно активних епископа који обављају неку административну улогу, а не активно бавећи се пастирским задатком.

Као што рекох, глобално је однос људи према епископима данас идентичан ономе какав је био 1859.године Али, тада је било много више варијација међу Црквама - Код Руса тај омјер  је био невјероватних 769.000 према један, док су Александријаа и Јерусалим били на само 1.000 до један. Све у свему, да би се вратили омјерима из Никејске ере, требало би нам десет пута више епископа него што их тренутно имамо. 

припрема, превод и прилагођавање вијести: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ /извор: Басилица.ро

Еп. Силвестер (Стојчев), ректор Кијевске теолошке академије, о значењу мистериозног Гога и Магога.

Ова два имена спомињу се у Откривењу Светог апостола Јована Богослова: „И кад се наврши хиљада година биће пуштен сатана из тамнице своје, И изићи ће да вара народе што су на четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи за битку, чији је број као пијесак морски”(Откр 20, 7-8). Иста имена се могу наћи у књизи пророка Језекиља у 38 и 39 глави: “ Сине човјечји, окрени лице своје према Гогу у земљи Магогу, кнезу и глави у Месеху и Тувалу, и пророкуј на њ (Јез 38, 2); "А кад дође Гог на земљу Израиљеву, говори Господ Господ, онда ће се подигнути јарост моја у гневу мом“ (Јез 38, 18).
Морамо указати на одређену потешкоћу егзегезе есхатолошких текстова (тј. оних који се баве посљедњим данима људске историје) Светог писма. Осим тога, постоји неколико примјера таквих егзегетских напора које су подузели Свети Оци. Од познатих теолога 20. вијека могло се очекивати да ће тумачити књигу Апокалипсе, но они су је често игнорисали Флоровски, Лоски, Мајендорф итд. посвећивали су мало пажње егзегези Апокалипсе и апокалиптичкој теологији уопште”, наводи савремени истраживач. (Напомена: У ствари, постојали су аутори који су проучавали Апокалипсу у 19. и 20. вијеку, нпр. Архимандрит Теодор (Студије у Апокалипси) или протојереј Сергије Булгаков (Апокалипса Јована: Покушај догматског коментара). Међутим, многи истраживачи не третирају њихове радове као ауторитативне изворе због низа особитих личних мишљења које садрже).
Међутим, још увијек можемо говорити о признатом објашњењу горе споменутих стихова Светог писма. Пасус из књиге пророка Језекиља (38.глава, 2 стих) наводи нас да претпоставимо да је Гог вођа или краљ нација које желе освојити Јерусалим, док је Магог име његовог краљевства. Алтернативно, Гог је име народа, док је Магог име земље у којој ти људи живе. Неки тумачи Светог писма покушали су да “идентификују” непријатељског краља и његово племе. Претпоставили су да ти људи или Скити или Варвари: “Неки мисле да су Гог и Магог најудаљенија скитска племена која живе далеко на сјеверу… они су најзаступљенији и најбројнији од свих народа. Само захваљујући Божанској моћи они остају у залазу док се ђаво не ослободи, у том тренутку они ће освојити читав свемир”, пише свети Андрej Кесаријски у свом познатом коментару о Апокалипси. Свети оци рутински су тумачили имена Гог и Магог алегоријски, као безбожне народе који ће се устати против Христове цркве у посљедња времена. Већина аутора (укључујући и Блаженог Аугустина, Јеронима и др.) одбацује идеју да су Гог и Магог историјски народи. „За ове нације које он назива Гог и Магог не треба разумјети неке варварске нације у неком дијелу свијета, било да су то Гети и Масагети, као што неки закључују из почетних писама, или неки други страни народи који нису под римском владом. , пише Блажени Августин Хипонски у свом Граду Божјем. Они схватају Гога и Магога као колективни израз за све људе који ће, на крају времена, формирати непријатељско племе (некакву анти-цркву, да тако кажем) вођену њиховом мржњом према Христу и његовој Цркви, са циљем да се елиминишу сви хришћани. Средњевјековни тумачи видјели су та имена не само као колективни израз за све анти-хришћане: користили су име Магог да опишу све анти-хришћане и име Гог да означе њиховог безбожног вођу - Антихриста. Према томе, Гог и Магог су људске масе које су подређене Антихристу и устаће у крајњим временима против Господа и његове Цркве само да буду поражене од нашег Спаситеља Исуса Христа. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  / извор

​Главна атракција Хеврона је храст у Мамрији. Већина вјерујућих ходочасника, углавном долази из земаља бившег ЗНД-а и Грчке, који долазе у Свету земљу, обилазе и поклањају се светиштима, формирајући крст од Хеврона до Галилеје и од Јордана до Јафе. Јер се каже: "Устани, прођи кроз ову земљу у дужину и ширину". Тако је, према ономе што је написано у Књизи Постања. Хеврон привлачи ходочаснике, ништа мање него Галилеја или Јерусалим. И мамријски храст је један од разлога за то. Мислим да многи људи знају која је то врста храста и шта је са њим у вези. Али укратко да се присјетимо да је ово најстарије дрво под којим је Аврам разговорао са Богом. "Послије му се јави Господ у равници Мамријској кад сјеђаше на вратима пред шатором својим у подне. Подигавши очи своје погледа, и гле, три човјека стајаху према њему. И угледавши их потрча им на сусрет испред врата шатора својега, и поклони се до земље. И рече: Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге својега. Да вам донесемо мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овијем дрветом" (Пост 18, 1-4). И овдје је примио Господња обећања, укључујући и обећање о Исаковом рођењу: "А један између њих рече: до године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина" (Пост 18,10).
Тада овај храст није био сам и био је једно од зелених површина шуме храста лужњака, одакле је и добио име. Мамрија се први пут спомиње у Књизи Постанка као мјесто гдје је Аврам живио и гдје је направио олтар Богу.
Ово дрво је открио архимандрит Антонин Капустин, иначе вођа руске црквене мисије. Године 1868. Капустин је купио земљиште, на којем је растао овај чувени храст. А касније, недалеко од њега, подигнут је манастир, наравно, по имену Свете Тројице. Уосталом, икона Свете Тројице традиционално приказује дрво у чијој је сјенци Аврам припремио оброк за тројицу путника, који су представљали Свету Тројицу.
Узгред, овај храст уопште није онакав храст на какве смо ми навикли. Ово је зимзелени палестински храст, чији је пречник дебла око 7 метара, затим је дебло било подијељено у три масивне гране, које симболизују Свету и нераздјељиву Тројицу. Али да се вратимо на куповину овог храста од стране архимандрита. Претходно је мјесто припадало извјесном Палестинцу по имену Ибрахим Шалуди. И чувао је ово мјесто. И то не толико због неких религиозних разлога, већ због користи: он је продавао гране, листове чворове са Мамријског храста. На крају, представници руске црквене мисије купили су овај локалитет 1868. године и почели га оплемењивати. Већ 22. маја 1871. године, на дан Светог Николе Чудотворца, прва Божанска Литургија је служена под сјенком Мамвријског храста. Од тада се појавила традиција, да се  трећег дана Духова служи Света Литургија на преносном трону испод дрвета. На празник Духова, Света Литургија се служи у Јерусалиму у храму Свете Тројице, а сутрадан - у капели Светог Духа хевронског храма.
"Људи вјерују: док год је храст зелен, живјећемо!"
Постоји вјеровање да крај свијета неће доћи док год Мамријски храст живи и цвјета. Људи вјерују: док год је храст зелен, до тада живимо! А када је стабло почело да пресушује деведесетих, људи су са ужасом размишљали о предстојећем крају свијета, који су медији обећали 2000. године. Но је Бог милостив. Онда смо очекивали крај свијета, који су нам Маје предвидјели 2012. године. И опет -. ништа.
Али хришћани су забринути: храст је почео да се суши, да ли се остварује древно вјеровање? Ипак, ипак морате узети у обзир суву и врућу климу. Монаси су били збуњени и измислили су посебан систем за наводњавање. И не тако давно, поред осушеног дебла, откривен је млади зелени изданак! А то значи вјеру у обновљени живот!
До данас, Мамвријски храст је суво, веома масивно стабло, подржано жељезним потпорњима, ограђено оградом, јер многи туристи, упркос забранама, и даље покушавају да ухвате комад коре или чвор овог светог дрвета.
Хеврон, а тиме и Мамријски храст, налазе се на западној обали Јордана. Ово је територија Палестинске управе, а појединачно путовање тамо се не препоручује из разлога личне сигурности. Дакле, свако ко жели да види храстов гигант боље му је да се придружи групи ходочасника, која је организовано одлази до некадашње храстове шуме Мамрије. 
Узгред, два друга, не тако велика, храста расту у близини, а ходочасници их називају Сариним и Исаковим храстом. Али тако су само названи и нема легенде о њима. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ/ извор:https://pravoslavie.fm/politika/mamvriyskiy-dub/