СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ, 14. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Богословија "Свети Арсеније Сремац" у Сремским Карловцима добитник је овогодишњег Сретењског ордена првог реда - признања од огромног националног значаја, које ће бити уручено сутра у Београду, поводом Дана државности Србије.
 
Вршилац дужности ректора Карловачке богословије протојереј Јован Милановић рекао је да је ово признање потврда вриједности и пожртвованости Богословије у времену у којем постоји.

"Сретењски орден показује да не посустајемо у нашој мисији у времену у којем живимо, него се трудимо да будемо носиоци истих вредности као и наши преци", рекао је Милановић у телефонској изјави за Срну.

Милановић је истакао да је признање дар од Бога и својеврсна потврда великог труда и рада његових претходника, професора и ђака, као и помоћног особља.

"То је Орден свима њима", поручио је Милановић.

Он је изразио посебно задовољство што Орден стиже у вријеме када Богословија слави 225 година постојања.

"Не смемо, и, никад нећемо заборавити заслуге мојих претходника - ректора Јована Петковића, Душана Петровића, Марка Шпановића, као и блаженопчившег Младомира Тодоровића", нагласио је Милановић.

Према његовим ријечима, захвалност за признање припада и Српској православној цркви /СПЦ/, која се на најбољи начин стара о црквено-просвјетним институцијама.

"Надам се да ћемо доживети да видимо да црквене школе, пре свега богословије у Србији, поново заживе и да се наше активности још боље препознају - и у друштву и у Цркви. То је на неки начин признање, не само нашој школи, него и свим другим богословијама које су се трудиле и труде да васпитавају будуће свештенике", рекао је Милановић.

Карловачка богословија је добијањем Сретењског ордена стала раме уз раме са осталим носиоцима тог признања из реда институција од огромног националног значаја као што су Српска академија наука и уметности /САНУ/ и Матица српска.

Прву српску православну богословију основао је митрополит карловачки Стефан Стратимировић 1794. године, а настава у Богословском училишту почела је 1. фебруара те године.

​ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ИРИНЕЈ: НЕКА ЖИВИ СРПСКА И БУДЕ БОГОМ БЛАГОСЛОВЕНА

Патријарх српски Иринеј рекао је на свечаном пријему поводом Дана Републике да је Српска настала као потреба нашег народа да га окупи,

- Ми смо земља са више народа, култура, али сви смо ми народ Божији. Благодети које нисмо донијели са собом, већ смо их наслиједили, треба да користимо, и кад нас Господ позове себи, да их оставимо онима иза себе, рекао је патријарх Иринеј.

Истакао је да морамо да сачувамо мјесто гдје смо се родили, своју вјеру, културу, своје дивне хришћанске обичаје.

- Српска је платила превисоку цијену свога постојања животима и крвљу многих, нагласио је патријарх Иринеј и додао - Надамо се да се то и такво вријеме никад више не појави, не само овдје него нигдје у свету.

Патријарх је истакао да је доста био ратовања и непријатељстава.

- Вријеме је да живимо као људи, да дијелимо и уживамо добродетељи које нам је Господ дао, рекао је патријарх Иринеј.

Нека живи Српска и буде Богом благословена, поручио је патријарх Иринеј.

​Извор:РТРС

СРПСКА, РУСКА, ПОЉСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ИЗРАЖАВАЈУ ПОДРШКУ КАНОНСКОЈ УКРАЈИНСКОЈ ПРАВОСЛАБВНОЈ ЦРКВИ

​ Пећ, Косово; Москва; Варшава, 18. маја 2018
   
У одговору на скорашњи позив украјинског предсједника Петра Порошенка Васељенској Патријаршији да одобри аутокефалију уједињеној украјинској цркви, која ће бити састављена два постојећа два расколничка тијела, неколико старих аутокефалних православних цркава широм свијета почело је изражавати своју подршку канонској украјинској православној цркви на челу са Његовим еминенцијом  Кијевским и цијеле Украјине митрополитом  Онуфријем која није подржала апелацију предсједника, као што су то урадили расколници и народни парламент.

На својој посљедњој сједници, од 28. априла до 10. маја, Свети синод Српске православне цркве говорио је о својим добрим односима са сестринским православним црквама широм свијета. У том контексту, као што званично објављује сајт српске православне цркве, Свети синод је изразио своју подршку канонској украјинској цркви у краткој, али моћној изјави:

"Сабор изражава пуну солидарност, у благодатној братској љубави, са мученичком сестринском црквом  у Украјини, изложеној најтежим прогонима од стране тренутног режима у Кијеву".

Канцеларија високог комесара за људска права Уједињених нација признала је да "влада покреће кампању нетолеранције против цркве и изражава забринутост због неактивности агенција за спровођење закона у погледу кршења права вјерника".

Чланови руског Светог Синода такође су изразили своју подршку и брига  за паћеничку украјинску цркву, која је аутономни, самоуправни дио Руске православне цркве.

Говорећи новинарима након најновије сједнице Синода у Санкт Петербургу 14. маја, Волоколамски Митрополит Хиларион (Алфејев) говорио је о украјинском питању, изражавајући јединствени глас руске цркве:

Питање није било на дневном реду Синода. Међутим, пошто је Његова Светост патријарх примио бројна писма од украјинских вјерника, дискутовано је ... Црквени статус ових заједница, који су се одвојили од украјинске православне цркве, није препознат у светом православљу ... Додавање статуса " паралелна "аутокефална црква до раскола, осим воље канонске цркве на чијој територији се налази, је бесмислена по питању црквеног права. Сваки члан Светог Синода изразио је подршку канонској украјинској православној цркви.

Свети Синод Руске православне цркве ван Русије, још једно независно тијело у оквиру Руске православне цркве, претходно је објавио изјаву у знак подршке канонској украјинској цркви крајем априла.

Према грчкој новинској агенцији Ромфеа, Свети синод Пољске православне цркве такође је покренуо ово питање и изразио пуну подршку канонској украјинској православној цркви против расколничких струја које постоје у Украјини.

Размотривши писмо примљено од Митрополита Онуфрија о овом питању, каже Синод: "Ми изражавамо јасан став Пољске православне цркве, односно да црквени живот канонске православне цркве треба да се заснива на принципима догми и светих канона Православне цркве. Кршење ових принципа води ка хаосу у животу Цркве. "

"У Украјини постоје одређене расколничке групе које се прво морају покајати и вратити у канонску Цркву. Само тада можемо да разговарамо о питању обезбеђивања аутокефалије ", наставља се у изјави Синода, која се односи на неканонску" Кијевску патријаршију "и" Украјинску аутокефалну православну цркву ", које су подржале иницијативу предсједника Порошенка да се позове на Константинопољ.

"Не смијемо бити вођени политичком климом у питањима догме и канона", закључује пољски синод.

Примати, синоди и јерарси православних цркава широм свијета више пута су изразили своју подршку и љубав према канонској Украјинској православној цркви и митрополиту Онуфрију. 

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​На Православном богословском факултету Универзитета у Београду jуче је одржан десети годишњи симпосион „Српска теологија данас“ под насловом „Вера и мисао у вртлогу времена – богословско и архијерејско деловање митрополита Амфилохија и епископа Атанасија“ поводом 80 година живота и 50 година богословско-архијерејског живота двојице архијереја. Скуп је почео Светом Архијерејском Литургијом у параклису Светог Јована Богослова, а наставио се свечаним отварањем скупа у амфитеатру факултета. Потом су уследиле две сесије од по шест говорника, а симпосион је завршен округлим столом са Његовим Високопреосвештенством митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем и умировљеним епископом др Атанасијем и другим говорницима. Прилог Марка Маленчића.
​                                                                          ПОСЛУШАЈ АУДИО ЗАПИС

Извор: Радио Слово Љубве

БЕОГРАД, 11. МАЈА /СРНА/ - Његова светост патријарх српски Иринеј и патријарх московски и цијеле Русије Кирил служиће литругију 24. маја у Катедралном саборном храму Христа Спаситеља у Москви, поводом Дана Ћирила и Методија, јавио је "Спутњик".

Очекује се да прослави присуствује и руски предсједник Владимир Путин.

Српском патријарху ће том приликом бити уручена и годишња награда за посебан допринос ојачавању јединства православних народа и спровођење хришћанских вриједности у друштву.

Руски патријарх је патријарху српском Иринеју упутио писмо у којем га је позвао да 24. маја буде његов гост на додјели те награде у Кремљу, али и на свечаности поводом тог државног празника.

Писмо је српском патријарху у Патријаршији уручио предсједник Међународног фонда јединства православних народа Валериј Аркадјевич Алексејев, у присуству амбасадора Русије у Београду Александра Чепурина и министра без портфеља Србије Ненада Поповића.

БЕОГРАД, 10. МАЈА /СРНА/ - Свети архијерејски сабор Српске православне цркве /СПЦ/ изабрао је досадашњег епископа захумско-херцеговачког и приморског Григорија за епископа франкфуртског и све Њемачке.

За епископа захумско-херцеговачког и приморског изабран је јеромонах Димитрије Рађеновић, настојатељ манастира Дужи, објављено је на сајту СПЦ.

У саопштењу са редовног засједања, одржаног од 29. априла до 10. маја, у Пећкој патријаршији и Београду, наводи се да је Сабор одликовао епископа бањалучког Јефрема орденом Светог краља Милутина.

Сабор је за епископа осјечкопољског и барањског изабрао игумана Херувима /Ђермановића/, настојатеља манастира Даљска Водица, а за епископа буеносајреског и јужноцентралноамеричког изабран је досадашњи викарни епископ диоклијски Кирило /Бојовић/.

За викара Његове светости патријарха српског Иринеја изабран је архимандрит Стефан /Шарић/, настојатељ Храма Светог Саве на Врачару са титулом епископ ремезијански, а за викара митрополита црногорско-приморског изабран је архимандрит Методије /Остојић/, игуман Манастира цетињског са титулом епископ диоклијски.

За викара епископа бачког изабран је архимандрит Исихије /Рогић/, намјесник манастира Ковиљ, са титулом епископ мохачки.

У Светом Синоду престао је мандат епископима зворничко-тузланском Фотију и жичком Јустину, који остају чланови замјеници, а за нове чланове су, на приједлог патријарха српског Иринеја, изабрани епископи шумадијски Јован и бачки Иринеј.

Сабор је на редовном засједању констатовао да су односи СПЦ са сестринским православним црквама беспријекорни, у духу јединства и љубави, "уз жалосни изузетак понашања Румунске православне цркве" и "бесмислене иницијативе Бугарске патријаршије да се незвано и неканонски умијеша у питање рјешавања статуса расколничке `Македонске православне цркве`". 

"Констатовано је да су односи са Римокатоличком црквом, црквама Реформације и екуменским организацијама коректни и конструктивни, што, нажалост, не важи за односе са Хрватском бискупском конференцијом у којој, осим добронамјерних бискупа који дјелују у духу Другог ватиканског сабора, постоји, нажалост, и добар број бискупâ неприкривене проусташке оријентације и усташоидне реторике", наводи се у саопштењу. 

Сабор је изразио наду "да ће они први извршити већи утицај на хрватске римокатоличке вјернике него ови други".

Како се истиче, нарочито је алармантна ситуација у Црној Гори, гдје "државни апарат води дискриминаторску кампању против законите Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, фаворизује безначајну сектицу Мираша Дедеића, те истовремено врши стални притисак на српски народ покушавајући да му наметне црногорство као национални идентитет".

Констатује се да су албански екстремисти све провокативнији, да дјелују не само на Косову и Метохији него и у Епархији врањској /Прешево/, а да "румунски пропагандисти интензивирају своје дјеловање против канонског поретка Цркве у епархијама тимочкој и браничевској". 

Општа је констатација Сабора да је све више проблема по епархијама - драстично се смањује број становника у сеоским срединама, па тако и број вјерника. "Бијела куга хара свугдје, тако да нам пријети демографска катастрофа", упозорава Сабор СПЦ.

Сабор је изразио пуну солидарност у "састрадалној братској љубави са мученичком сестринском Црквом у Украјини, изложеном најгрубљем гоњењу од садашњег режима у Кијеву".

На засједању је одлучено да се, у оквиру припрема за прославу 800 година самосталности СПЦ, ове године обиљежи и 1.000 година од оснивања Охридске архиепископије. 

Сабор је поздравио правоснажну одлуку Великог савјета Европског суда за људска права у Стразбуру којом се констатује да су власти Бивше Југословенске Републике Македоније прекршиле међународну конвенцију о људским правима и слободи вјере и савјести одбијајући да региструју канонску Охридску архиепископију.

На засједању, на којем су учествовали сви епархијски архијереји СПЦ, 
Сабор је размотрио приспјеле приједлоге, примједбе и допуне на нацрт новог Устава СПЦ. 

Сабор је одлучио да све архијереје замоли да Светом Синоду доставе своја запажања о том нацрту најкасније до 1. новембра како би их саборска Комисија за Устав размотрила и да би Сабор идуће године могао да се изјасни о томе.

Владика Јован: Слиједе нове сеобе Срба са Балкана
Гдје год се селио и гдје год се налазио српски народ, стуб му је Српска православна црква /СПЦ/ која је већ пред изазовом да прихвати нови талас исељеника, изјавио је Његово преосвештенство владика славонско-пакрачки Јован.

"Оно о чему се не прича јесте да се налазимо усред свеопште сеобе која је сада погодила Хрватску, али нема сумње да ће захватити и остатак југоисточне Европе, Балкана или како већ да назовемо овај наш крај света", рекао је владика Јован.

Он наводи да се Срби масовно селе из Хрватске, са самопроглашеног Косова, те да им слиједи и селидба из Србије.

"То ће се десити када ЕУ олакша запошљавање држављанима земаља које нису у Унији - Црне Горе, Србије, БиХ, Македоније", рекао је владика Јован, преноси Митрополија црногорско-приморска.

Владика Јован сматра да ће нове соебе Срба бити проузроковане друштвеним стањем након ратова деведесетих година и свеопштим сиромашењем и пљачком, усљед чега млад човек не види будућност у својој отаџбини.

"У таквој ситуацији он се окреће земљама старог капитализма у којима постоје стандарди и радничко достојанство. У овом тренутку Немачка нуди милион радних места", појашњава владика Јован.

Он каже да је Црква већ пред изазовом да прихвати овај нови талас исељеника који ће ускоро бити много већи и очекује је озбиљан рад.

08/05/2018 | | Аутор: СРНА

Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао викарног Епископа Кирила за Владику буеносајреског и јужно-централно америчког

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, чије је редовно годишње засједање у току, изабрао је данас досадашњег викарног Епископ диоклијског господина Кирила (Бојовића) за епархијског архијереја Епархије буеносајреске и централно-јужноамеричке СПЦ.

Дужност администратора ове Епархије до сада је обављао Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а Владика Кирило је био његов замјеник у Јужној Америци.

Извор: Радио Светигора

​У мјесту Млака, код Јасеновца у Хрватској, служено је молитвено сјећање на 73. годишњицу пробоја посљедње групе логораша, из усташког концентрационог логора Јасеновац. Освештан је и обновљени храм, а свету архијерејску литургију служио је патријарх српски Иринеј.

Истовремено, у Спомен подручју Јасеновац, хрватски државни врх организовао је комеморацију јасеновачким жртвама, коју су бојкотовали Срби, Јевреји и остали антифашисти. Све није могло проћи без усташке симболике, па је у Јасеновцу осванула застава са усташким поздравом "За дом спремни".

У селу Млака код Јасеновца, током Другог свјетског рата налазио се усташки сабирни центар за жене и дјецу са Козаре, који су одавде одвођени у јасеновачке логоре и смрт. У стравичним усташким злочинима на овом подручју нестајале су цијеле породице. 

"Од мог оца из три куће, њих је било 27. Други свјетски рат само је он преживио и његовог брата син, а све остало је убијено", рекла је Душанка Чокрлић из Млаке.

"Отишли су у логоре, не зна се ни гдје су ни како су завршили", изјавио је Вјекослав Шалиндрија.

У Млаки је након седам деценија освештан обновљени храм светог пророка Илије. 

"Да се молимо, као што је васкрсао овај храм који је данас обновљен и освећен, да васкрсне и наш народ на овим светим просторима, јер ово је земља која је плаћена највећом људском ценом, ценом крви људске", поручио је патријарх српски Иринеј.

Посебну пажњу изазвао је недолазак министра одбране Србије Александра Вулина, који је од стране хрватске Владе проглашен непожељним. 

"Мислим да би много боље било да се другачије гледамо и као сусједи и као комшије и да шаљемо једни другима другачије поруке. Не води ничему ни груба ријеч, а поготово груба порука. Ја се надам да таквих сцена и таквих порука више неће бити", истакао је предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић.

"Треба водити рачуна, ставити фокус на положај мањина у обје земље и добросусједске односе. Надам се да ће ова мини криза која је дошла, да ће се превладати", додао је члан Српског народног вијећа Хрватске Борис Милошевић.

У Јасеновцу су и ове године организоване три комеморације. Српска, јеврејска и антифашистичка удружења већ трећу годину заредом бојкотују комеморацију хрватске државе која се одржава 12 километара од Млаке, код Каменог цвијета у Јасеновцу. Додуше, без присуства хрватске предсједнице, Колинде Грабар Китаровић.

Она је то обавила сама, неколико дана раније, након чега је саопштењем поручила да "Хрватска безрезервно осуђује злочине почињене у логору". Из хрватске Владе поручују да се подјеле покушавају премостити, када је ријеч о комеморацијама. 

"Мислим да смо направили јасне искораке и с те стране вјерујем да ћемо и кроз дијалог и са Српским народним вијећем и са Савезом антифашистичких бораца и са представницима јеврејских организација унаприједити дијалог разумијевање и доћи у ситуацију да овдје буде поново једна јединствена државна комеморација", сматра премијер Републике Хрватске Андреј Пленковић. 

Поново није могло без промоције усташтва. Двојица мушкараца у Јасеновцу су развила заставу ХОС-а са усташким поздравом "За дом спремни". То је инцидент без преседана у модерној Европи, поручио је српски министар спољних послова Ивица Дачић и додао да очекује безусловну осуду од хрватског руководства, а не релативизацију догађаја.