Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

Румунска патријаршија се осврнула на објаве у румунској штампи у којима се наводи да је настава „Вјеронауке“ у школама наводно „незаконита“. Званичним саопштењем, Румунска црква појашњава законски оквир, истичући да је вјерско образовање уставно загарантовано право и саставни дио образовног система, као и у већини европских земаља. Патријаршија се позива на члан 32, став 7 румунског Устава у којем стоји: „Румунска држава обезбјеђује слободу вјерског образовања, у складу са посебним захтјевима сваке вјерске заједнице. У државним школама вјерско образовање се организује и гарантује законом“ и члан 18 Универзалне декларације о правима човјека у којој се каже: „Свако има право на слободу мисли, савјести и вјере; ово право укључује слободу промјене вјере или убјеђења, и слободу да човјек, било сам или у заједници с другима, јавно или приватно, испољава своју вјеру или убјеђење путем подучавања, упражњавања вјере, вршења вјерске службе и обреда“.
Учешће ученика није произвољно, већ је регулисано Законом о предуниверзитетском образовању бр. 198/2023, јер је предмет дио главне језгре наставних планова и програма. Према Методологији за извођење наставе из предмета Вјеронаука, упис се врши након писмене пријаве родитеља или пунољетних ученика и региструје се у Интегрисаном информационом систему образовања Румуније (SIIIR) и важи за цијели период школовања у предуниверзитетском образовању или до промјене опције (члан 3, ставови 4–5). Ова одредба обезбјеђује и уставно право на похађање наставе Вјеронауке и слободу савјести, у складу са Законом о предуниверзитетском образовању бр. 198/2023.
Посебна пажња посвећена је и питању оцјењивања. Румунска патријаршија истиче да је провјера знања саставни дио сваког школског предмета и да би одсуство провјере знања значило смањење његовог ауторитета. Како је наведено, оцјењивање дјелује као подстицај за учење и као признање напора ученика у стицању знања и изградњи морала – став који је потврдио и Уставни суд земље.
Подсјећајући на историјску традицију према којој је предмет „Вјеронаука“ заузимао прво мјесто у наставним плановима и програмима прије комунистичког режима, Саопштење такође представља европске праксе. У неколико земаља Европске уније, један час је додјељен религији (нпр. у Хрватској, Данској, Финској, Луксембургу, Пољској, Словачкој, Шпанији, Шведској) или два часа седмично (нпр. у Аустрији, Белгији, Кипру, Њемачкој, Грчкој, Ирској, Италији, Малти). Присуство предмета "Вјеронаука" у европским образовним системима представља израз континуитета на педагошком и институционалном нивоу. Према Цркви, предмет доприноси формирању личног идентитета и менталног здравља ученика, што доказује и масовно учешће ученика који се одлуче да га изучавају. Припрема вјеронаука.нет на основу писања Basilica.ro

Парламенту Румуније поднесен је закон којим се предлаже легализација и регулисање проституције. Иницијатива, коју су подржали посланици ПНЛ-а и ПСД-а, има за циљ да елиминише ову појаву са сивог тржишта и опорезује је, али је већ покренула снажну јавну дебату о сукобу између економских користи, јавног здравља и моралних вриједности. Предложени закон није прва таква иницијатива посљедњих година. Сличан покушај легализације румунски парламент је одбио 2011. године. 
Румунска патријаршија изражава дубоку забринутост и неодобравање у вези са иницијативом усмјереном на легализацију проституције, сматрајући такав приступ неспојивим са православним хришћанским учењем и поштовањем људског достојанства. Проституција представља тежак облик експлоатације и комерцијализације људског тијела ради материјалне користи, са дубоким негативним посљедицама како по појединца, тако и по друштво у цјелини. Легализација ове праксе не води исцјељењу болних друштвених реалности повезаних са проституцијом; напротив, она подстиче њихово ширење, доприносећи непоштовању људског достојанства и моралној деградацији друштва.
Румунска патријаршија, такође, подсјећа да је Румунија потписница Конвенције Уједињених нација о сузбијању трговине људима и експлоатације проституције других, у којој се наводи да је проституција „неспојива са достојанством и вредношћу људске личности и угрожава добробит појединца, породице и заједнице“. Ова конвенција обавезује државе потписнице да забране организовану проституцију.
Учење Светог писма и Православне Цркве досљедно потврђује неспојивост проституције са духовним животом (уп. Понз 23,17; 1 Сол 4,3). Из хришћанске перспективе, људско тијело је „храм Светог Духа“ (1 Кор 6,19), а сваки облик сексуалне експлоатације или понижавајуће употребе тијела представља тешко кршење личног достојанства и има дугорочне посљедице по човјеково физичко, психолошко и духовно здравље.
Законско уређење проституције неће довести до искорјењивања трговине људима, нити до укидања сексуалне експлоатације, нити до нестанка илегалне проституције. Напротив, постоји реална опасност да би то обезбиједило правни оквир који погодује ширењу пракси неспојивих са људском слободом и достојанством.
У том контексту, Румунска патријаршија сматра да је неопходно да заузме јасан и чврст јавни став, у складу са учењем Светог писма и Светих отаца, кад год законодавне иницијативе очигледно противријече моралним вриједностима и исповиједању вјере Румунске православне цркве. Припрема вјеронаука.нет на основу писања: басилица.ро и двери.бг

Укупно 496.490 Румуна слави свој имендан 1. јануара, а Свети Василије Велики им је духовни заштитник. Од тога је 420.830 мушкараца и 75.660 жена, према посљедњим информацијама Дирекције за личне евиденције и управљање базама података у оквиру Министарства унутрашњих послова. Дакле, људи који носе име Василе, као и они који имају имена или изведене облике имена, славе свој имендан. Међу њима су: Василица, Василахе, Василие, Силе, Сика, Сика или Силица; Васи, Васили, Василица и Васила.
Најзаступљеније мушко име је Василе, које носи 399.669 особа.Код жена преовлађује име Василица, које носе 72.982 особе. Име Василије је српска варијанта грчког мушког имена, које потиче од грчке речи βασίλειος, што значи „царски“, „краљевски“.
Свети Василије Велики, којег Румунска православна црква прославља 1. јануара (по грегоријанском). Он је један од Тројице Кападокијских Отаца (заједно са Григоријем Ниским и Григоријем Богословом) и оснивач источног монаштва.  Припрема вјеронаука.нет/ Извор: басилица.ро

​Поводом Дана Библије, више од 7.500 младих из румунског округа Сучава прочитало је цијело Свето писмо у оквиру 4. Библијског часа који су организовали Школски инспекторат округа Сучава и Архиепископија Сучаве и Радауца. Читалачким групама из Сучаве придружили су се и оне из Букурешта и округа Бакау, Брашов, Бузау, Галац, Марамуреш, Сату Маре и Васлуј, као и учесници из Португала и Републике Молдавије. Пројекат Библијски час  је импресивна и јединствена лекција читања свег Св. писма за један сат (од 13:00 до 14:00 часова), при чему је свакој групи додијељено неколико глава на основу старосних критеријума. Ученици су били организовани у 381 читалачку групу, у 200 школа и цркава. Укупно 361 читалачка група у Архиепископији Сучаве и Радауца обухватила је све књиге Старог и Новог завјета, док је преосталих 20 група читало одломке из Светих Јеванђеља. Пројекат је предложио и подржао Његово Преосвештенство Архиепископи Сучаве и Радауца г. Калиник. 
„То је вишедимензионални пројекат, са вишеструким информативним, формативним и трансформативним димензијама. Са образовне перспективе, циљ нам је да ојачамо принципе критичког и рефлексивног мишљења кроз читање тако лијепих и сложених текстова као што су библијски“, рекла је професорка Данијела Цередејев, координаторка пројекта и школска инспекторка за вјерско образовање. 
Дан Библије се обиљежава сваке године 13. новембра када Румунска православна црква прославља великог егзегету Св. Јована Златоустог, а установио га је Свети синод Румунске православне цркве 2006. године. Припрема вјеронаука.нет 

Освећење унутрашњих мозаика Националног Саборног храма у Букурешту (Храм спаса румунског народа рум. Catedrala Mântuirii Neamului) одржано је јутрос у Букурешту, означавајући историјски тренутак за Румунску православну цркву. 
Дан је почео у 7:30 часова Божанском литургијом, којом су началствовали Његова Свесветост царигрдски (васељенски) патријарх Вартоломеј I и Његово Блаженство патријарх Румунске православне цркве г. Данило уз саслужење 3 епископа, 67 свештеника из епархија Румунске патријаршије и 12 ђакона. У 10:30 часова почео је чин освећења, којим су началствовали Његова Свесветост цариградски (васељенски) патријарх Вартоломеј I и Његово Блаженство патријарх Румунске православне цркве г. Данило. Поводом освећења осликавања Храма Спаса народа, Његово Блаженство патријарх Румунске православне цркве г. Данило, изразио је захвалност владама румунске државе од 2010. до 2025. године и вјерницима који су материјално и духовно подржали овај пројекат Цркве. 
Румунски патријарх такође је захвалио Његовој Свесветости царигрдском (васељенском) патријарху Вартоломеју I, на његовом присуству на освећењу живописа Храма Спаса народа, наводећи да је то „свједочанство јединства унутар Православља и сталне подршке цариградске патријаршије административној слободи и достојанству помјесних Цркава“. ​Након тога је цариградском патријарху поклонио икону. ​Освећењу је присуствовало и 2.500 званица, међу којима су били и румунски предсједник Никушор Дан, премијер Илије Болојан, предсједница Молдавије Маја Санду, као и бивши румунски предсједници Емил Константинеску и Трајан Басеску. Зидно сликарство је изведено техником мозаика на површини од 25.000 квадратних метара. Материјали за израду икона набављени су у Венецији и Карари, лустери су од масивног месинга, улаз у храм води кроз 27 бронзаних врата, велико звоно има 27 тона, а силуету грађевине одређује осам купола. Унутрашњост храма краси мозаик Христа Пантократора, а стил у којем је црква изграђена је бранчовенски и византијски. Има витраже високе 15 метара, као и највећи иконостас на свијету. Сваки квадратни метар мозаика садржи око 10.000 каменчића, израђених од венецијанског и карарског камена.

Национални саборни храм садржи музеј, сале и капелу, а црква може да прими између 5.000 и 8.000 вјерника, док на спољном простору може да се окупи и до 100.000 људи.
Овај догађај се поклапио са стогодишњицом Румунске патријаршије. Наим, Румунска православна црква 2025. године прославља 140 година од свог признања као аутокефалне цркве и 100 година од уздизања у ранг Патријаршије. 2018. године, током стогодишњице Велике уније (Велика заједница рум. “Marea Unire”), 
25. новембра 2018. године, Цариградски патријарх Вартоломеј и Румунски патријарх Данило освештали су часну олтарску трапезу Националног Саборног храма, у коју су уписана имена свих познатих румунских хероја (око 350.000), како би симболично обиљежила изградња Националног Саборног храма као историјску жртву читавог румунског народа за вјеру, националну независност и слободе у Богу. Патријарх Данило је, у својој поруци послије освећења олтара, подсјетио да је краљ Карол I покренуо пројекат Националног Саборног храма након стицања независности Румуније. Еминентни интелектуалци као што су Михај Еминеску* (Mihai Eminescu) и Јоан Славичи (Ioan Slavici) били су међу првима који су се залагали за изградњу „Храма спаса румунског народа“ у Букурешту као чин захвалности Богу за независност нације. Припрема вјеронаука.нет

Румунска патријаршија покренула је велики пројекат дигитализације културног наслијеђа Румунске православне цркве. Румуни ће добити онлајн приступ за више од 60.000 историјских књига, рукописа, докумената и других вриједних предмета из цркава широм земље. Пројекат ће скенирати и дигитално сачувати 60.015 историјских, умјетничких и документарних предмета који датирају од 15. до 19. вијека. Они ће бити доступни у дигиталној библиотеци, омогућавајући свима да им приступе онлајн. Онлајн библиотека ће бити доступна не само Румунима у земљи и дијаспори, већ и међународним корисницима путем националне платформе culturalia.ro. Процес укључује одабир предмета, њихово скенирање у високој резолуцији, организовање података и објављивање слика и пратећих информација на дигиталној платформи.
Како ће се пројекат имплементирати?
Пројекат ће се проводити током приближно три године, од 23. маја 2025. до 28. априла 2028. године, у партнерству са Архиепископијама Јаши и Сибиу. Активности на дигитализацији и прикупљању одвијаће се у неколико региона земље:
У сједишту Румунске патријаршије у Букурешту, рад ће обухватити регионе Букурешт-Илфов, Јужна Мунтенија, Југозападна Олтенија и Југоисточна област. У Архиепископији Јаши, фокус ће бити на сјевероисточном и сјеверозападном региону.
Архиепископија Сибиу ће координирати напоре у централном и западном региону.
Пројекат се финансира из средстава Европске уније као дио Програма “Smart Growth, Digitalisation, and Financial Instruments 2021–2027”, којим управља Министарство за инвестиције и европске пројекте Румуније. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: басилица.ро

Ходочашће часној глави Светог Јована Златоустог завршено је у сриједу, 16. јула, након што се преко 60.000 вјерника из цијеле земље поклонило светим моштима, донесеним, поводом љетњег празника Светог Димитрија Новог, у Патријаршијску Саборни храм у Букурешту, 11. јула 2025. године. Донесена из светогорског манастира Ватопед, Часна глава Светог Јована Златоустог положена је у петак, 11. јула, поред светих моштију Светог Димитрија Новог, заштитника Букурешта, Светих царева Константина и Јелене и Светог Нектарија Чудотворца.
Упркос високим температурама које владају у румунској престоници, десетине хиљада вјерника су, са стрпљењем и молитвом, чекали у реду 6 дана да би се поклонили светим моштима, молећи се за здравље, душевни мир и мир у свијету. Вјерници су долазили из цијеле Румуније и Молдавије, а многи од њих су догађај оцијенили као јединствен у Румунији. По процјенама свештенства и власти, између 6.000 и 7.000 вјерника се поклањало моштима свака четири сата. Припрема вјеронаука.нет /Извор: orthodoxianewsagency.gr

У петак у подне, 11. јула 2025. године, Часна глава Светог Јована Златоустог из светогорског манастира Ватопед донесена је у Саборни патријаршијски храм у Букурешту, а поводом љетњег празника Светог Димитрија Новог, заштитника румунске престонице. Часне мошти Светог Јована Златоустог положене су на поклоњење унутар Саборног патријаршијског храма, поред моштију Светог Димитрија Новог. Главу Светог Јована Златоустог из манастира Ватопед донијела је делегација коју је предводио високопреподобни архимандрит Јефрем (Куцу). Часне моште ће у Букурешту остати до сриједе, 16. јула. Одмах након пријема моштију Светог Јована Златоустог игуману светогорског манастира Ватопед, додијељено је највише одликовање Румунске патријаршије, Патријаршијски крст. 
Патријарх Румуније изразио је своју захвалност за непрестани духовни рад светогорског манастира Ватопед и за важан допринос овог манастира православљу и монаштву. Отац Јефрем Ватопедски је захвалио патријарху Данилу на указаној добродошлици и части и поклонио му двије иконе, једну са ликом Светог Јована Златоустог, а другу са ликом Светих Пајсија и Клеопе Сихастријских. Игуман је такође поклонио патријарху антиминс.

Његово Блаженство Патријарх румунски г. Данило је нагласио да је доношење ових светих моштију у Букурешт „чин од великог духовног значаја“. „Два велика светитеља, иако су живјела у различитим епохама, уједињују се у заједничкој молитви за румунски народ и за грчки народ, за цјелокупно православље.“
„Као што је у V вијеку Свети Прокл донио мошти Светог Јована Златоустог из Комана у Цариград ради помирења и благослова царске престонице, тако и данас ове свете мошти долазе да донесу благослов нашој престоници и цијелој земљи.“ Његово Блаженство је рекао да ове године, у којој обиљежавамо 251 годину од доношења моштију Светог Димитрија Новог у Букурешт 1774. године, пријем моштију Светог Јована Златоустог има „веома посебан значај“.
Патријарх Данило је говорио о дивној директној комуникацији између Светог апостола Павла из 1. вијека и Светог Јована Златоустог из 4. вијека. 
Свети Прокл, ученик Светог Јована Златоустог, видио је Светог апостола Павла како се нагиње над његовим увом у вријеме када је овај писао тумачења његове Посланице. 
„Овај диван догађај нам показује да дјело Светог Јована Златоустог у објашњавању Ријечи Божије није био само плод људског учења и мудрости, већ прије свега директног светог надахнућа“, објаснио је патријарх. Његово Блаженство је рекао да је доношење ових светих моштију у Букурешт, да би биле поштоване заједно са моштима Светог Димитрија Новог, чин од великог духовног значаја.
„Као што је у 5. вијеку Свети Прокл донио мошти Светог јерарха Јована из јерменског града Комана у Цариград ради помирења и благослова царске престонице, тако данас ове свете мошти долазе да донесу благослов нашој престоници и цијелој земљи.“ Сутра, у суботу, 12. јула, у 11,30 часова биће служена света Литургија, а у 16 часова бденије у част Светог Димитрија Новог, а у недјељу, 13. јула, у 7 часова кренуће литија са моштима Светог Јована Златоустог, Светог Нектарија, Светог цара Константина, Свете царице Јелене и Светог Димитрија Новог, а затим ће света Литургија бити служена у љетњем олтару Саборног храма. Припремио вјеронаука.нет на основу писања басилица.ро

У атмосфери емоција и духовне преданости, из Светог Великог манастира Ватопеда биће донесен дио часних моштију тј. кивот са лобањом Светог Јована Златоустог (на лобањи Светог Јована Златоустог остало је нетрулежно уво) у Букурешт, који ће бити доступан на јавно поклоњење у Патријаршијском Саборном храму румунске престонице. Црквено предање каже да је Прокло келејник Светог Јована видио како му Апостол Павле на уво шапуће док је писао тумачења посланица. Званичан дочек моштију заказан је за петак, 11. јула 2025. године, у 13 часова, у присуству Његовог Блаженства Патријарха Румуније, господина Данила. Очекује се да ће се Часне мошти Светог Јована Златоустог вратити на Свету Гору 16. јула. Ово свето ходочасничко путовање представља мост духовног јединства између Свете Горе и румунског народа, у вријеме када је православље позвано да истакне своје јединство пред изазовима времена. Да подсјетимо, у ватопедској ризници чувају се честице часнога крста Христовог, жезла и хаљине Христове, појас Пресвете Богородице а од моштију: глава Светог Андреја Критског, нога светог апостола Вартоломеја, честице Светог Теодора Стратилата, стопа Свете Параскеве римске, честица главе Светог Сергеја и низ других. У Ватопеду су и чудотворне иконе Заклана, Провозвестница, Ктиторска, затим Утеха и Помоћ, Елеоточива, потом, на улазу у манастир икона Богоматере.

У уторак и сриједу, 1. и 2. јула 2025. године, у у Великој дворани „Патријарх Теоктист“ патријаршијске палате, под предсједавањем Његовог Блаженства Патријарха Данила, одржана је радна сједница Светог Синода Румунске Православне Цркве. Свети синод је усвојио низ одлука у вези са пастирском и мисионарском дјелатношћу, укључујући сљедеће:
Одобрила је канонизацију 16 жена са светим животима (мученица, монахиња, супруга владара, мајки светаца и исповједница), како је наведено у претходно објављеном саопштењу за јавност (1. јул).
Усвојен је црквени календар за 2026. годину.
Одобрио је успостављање Дана војног свештенства 26. октобра.
Одобрио је установљење Недјеље атонских светих румунског поријекла у трећу недјељу послије Педесетнице, заједно са приједлогом текста тропара и кондака овог празника.
Синод је одобрио ажурирану процедуру за донирање, пријем и ходочашће светих моштију унутар Румунске православне цркве. Синод је са жаљењем истакао континуирано, неоправдано и злоупотребљавајуће одбијање украјинских јавних власти да признају Вјерско удружење „Румунска православна црква Украјине“, иако оно испуњава све услове утврђене важећим украјинским законодавством, и одобрило је наставак подршке румунским православним заједницама у Украјини. Патријарх Румуније је напоменуо да је започет рад на икони светитеља из свете породице Светог Василија Великог чијих је осам чланова укључено у календар. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: басилица.ро

Јерарси Румунске православне цркве предложили су четири жене аскеткиње и једну исповједницу из комунистичког периода за канонизацију. Прошле године, Румунска црква је канонизовала 16 мушких мученика, исповједника и аскета 20. вијека, а 2026. година је већ проглашена Годином помена на свете жене (мироносице, мученице, аскеткиње, супруге и мајке), која ће бити обиљежена са неколико канонизација. 
Локални синоди Митрополије молдавске и буковинске и Митрополије бесарабијске састали су се одвојено и заједно у четвртак у Јашију, у Румунији. Током сједнице, јерарси су одобрили приједлоге за канонизацију пет жена, признатих по својим светим животима, које потичу са обе обале ријеке Прут.
Схимонахиња Мавра са Чахлауа (17–18. вијек): позната исихастичка пустињакиња;
Схимонахиња Назарија, прва игуманија манастира Варатек (најбројнији женски манастир у Румунији), ученица Светог Василија из Појане Марулуј, Пајсија Величковског из Њамца и Јосифа из Варатека;
Схимонахиња Олимпијада (1757–1842): оснивач и добротворка манастира Варатек и духовна кћерка Светих Пајсија, Јосифа и Назарије;
Схимонахиња Елизабета (Сафта) Бранковеану, монахиња у манастиру Варатек.
А на заједничкој сједници, јерарси двију митрополија подржали су канонизацију учитељице Блондине Гобјилу (1906-1971), познате и као Мати Блондина, исповједницу која је за вријеме комунистичког режима била прогнана у Сибир 15 година. Њен досије ће такође бити достављен Светом синоду Румунске православне цркве на процјену.
Релевантна документација о свим приједлозима за канонизацију биће прослијеђена на одобрење Светом Синоду Румунске православне цркве. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: басилица.ро

​Његово Блаженство Патријарх румунски г. Данило изразио је дубоку тугу након што је чуо вијест о трагичном догађају који се догодио у просторијама школе у ​​Грацу, Аустрија, у којој је убијено десет људи, а неколико десетина повријеђено.
У поруци стоји:
Пречасни отац Јозеф Гринвидл (Josef Grünwidl), Апостолски администратор Бечке надбискупије
Поштовани пречасни оче,
Са великом тугом смо сазнали за трагичан догађај који се догодио у средњој школи у Грацу ујутру у уторак, 10. јуна 2025. године, у којем је погинуло 10 људи, а неколико других је повријеђено.
У овом времену туге за народ Аустрије, молимо се Свемилосрдном Богу да подари вјечни мир и љубав душама погинулих у овом трагичном догађају. Такође се молимо за брз опоравак повријеђених и утјеху ожалошћеним породицама.
С љубављу у Христу,
† ДАНИЛО
Патријарх Румунске православне цркве
Припрема вјеронаука.нет/ Извор: basilica.ro

Румунска православна црква отворено изражава своју забринутост и неодобравање у вези са предстојећом „Парадом поноса“, заказаном за суботу, 7. јун 2025. године, у Букурешту, који се поклапа са предвечерјем великог празника Силаска Светог Духа на апостоле (Педесетница, Тројице или Духови). Црква сматра да је вриjеме одржавања провокативно и неприкладно, називајући догађај штетним за младе људе. Сматрамо да је заказивање Букурештанског прајда пркосно супротстављено овом светом вјерском догађају, који има дубоко значење за цјелокупно хришћанство. Из тог разлога је букурештански прајд провокативан и непримјерен чин, посебно у данашњем контексту обиљеженом секуларним идеологијама и друштвеним тензијама. За Румунску православну цркву, ове провокативне манифестације су посебно штетне за младе људе и невину дјецу. Хришћанско учење, засновано на Светом писму и списима Светих отаца Цркве, сматра хомосексуалност гријехом, јер је у основи у супротности са концептом породице и брака као заједнице између мушкарца и жене, институције коју је установио Бог, Творац универзума и човјечанства (Пост 2, 24).
Румунска патријаршија позива православне вјернике да избјегавају провокације, увредљив језик или насилно понашање према учесницима Прајда. У саопштењу се позивају вјерници да интензивирају молитве за хришћанску породицу током овог периода.
Букурешт Прајд /Bucharest Pride/ одржава се сваке године од 2004. године. Организује га ACCEPT, највећа румунска организација за права ЛГБТ особа, а добија државно финансирање од Министарства здравља и Националног савјета за борбу против дискриминације, плус подршку приватних група, укључујући Институт за отворено друштво и Британски савет (British Council). Фестивал укључује „културне“ догађаје попут филмова, изложби, позоришта и забава, уз семинаре о ЛГБТ питањима, а кулминира парадом поноса. ​У Украјини, KyivPride такође се одржава догађај уочи празника Педесетнице.
Прошлог мјесеца, ЛГБТ демонстрације и пропаганда забрањене су у молдавској престоници Кишињеву. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: басилица.ро

Румунска православна црква предложила је канонизацију породице Светог Василија Великог, једне од најпоштованијих личности у хришћанској историји. Приједлог је изнесен током засиједања Св. Синода одржаног, 21. маја 2025. године, у патријаршијској резиденцији у Букурешту, којим је предсједавао Његово Блаженство патријарх румунски г. Данило. Синод је предложио успостављање празника у част читаве породице Светог Василија као обрасца хришћанског живота и светости.
Патријарх је нагласио значај ове породице у ишчекивању 2026. године, коју ће Румунска црква посветити хришћанској породици. „У породици Светог Василија Великог било је осам чланова које су канонизовале разне цркве, посебно јеладска (Грчка) црква. Желимо да усвојимо ову прославу и представимо ову породицу као узор светог живота“, рекао је патријарх Данило.
Свети Василије Велики, богослов, аскета и црквени вођа из 4. вијека, један је од најпоштованијих Отаца Цркве. Поштују га као свеца и православна и католичка црква али и друге хришћанске деноминације. Рођен око 330. године послије Христа у угледној хришћанској породици у Кападокији. Многи чланови ове породице постали су познати по свом узорном хришћанском животу и касније су канонизовани. Мајка Светог Василија, преподобна Емилија, поштује се као светитељка и примјер хришћанског мајчинства. Његова сестра, преподобна Макрина, постала је монахиња и била је игуманија манастира, увелико утичући на своју браћу. Други брат, Свети Григорије Ниски, дао је значајан допринос хришћанском богословљу, посебно у вези са учењем о Светој Тројици и Никејским Символом вјере. Још један брат, Свети Петар Севастијски, основао је монашку заједницу и подржавао њихову мајку у њеним монашким подухватима. Василијев отац, такође по имену Василије, био је познати реторичар и адвокат који је својој дјеци пружио одлично образовање, припремајући их за каријере у световном животу. Василије Старији се поштује и у Грчкој цркви, гдје се његов празник слави заједно са његовом супругом. Поред тога, Грчка православна црква поштује Василијеву баку, Свету Макрину Старију, која је била ученица Светог Григорија Чудотворца и страдала је током Диоклецијанових прогона.

Патријарх Данило је такође објавио да су у оквиру црквене „Године хришћанске породице“ у току напори да се канонизује неколико жена аскеткиња. Иако имена ових жена нису откривена, патријарх је открио да се припреме за њихову канонизацију, укључујући стварање химни, икона и канонских чинова, тренутно спроводе у осам епархија широм Румуније.
Поред тога, патријарх је поменуо могућу канонизацију четири румунска светогорска подвижника. Ове јесени, Румунска црква планира да на списак светаца дода сљедеће личности: Старца Дионисија (Игната), Старца Нектарија (Влаха) (надимак „Славуј Свете Горе“), оца Петронија (Танасе) и Старца Нифонта, првог настојатеља румунског скита Продрому на Светој Гори.

​Предложена канонизација породице Светог Василија означава значајан корак у напорима Румунске православне цркве да промовише светост хришћанске породице и истакне наслијеђе светости у једној од најутицајнијих хришћанских породица у историји. Одлука је привукла пажњу и богослова и мирјана, који је виде као позив на размишљање о улози породице у хришћанској вјери.

.​У Букурешту је почео међународни богословски симпозијум посвећен 1700. годишњици Првог васељенског сабора. Научни догађај под називом „Први васељенски сабор у Никеји: Православна вјера – Основа црквеног јединства“ (“The First Ecumenical Council of Nicaea (325): The Orthodox Faith – The Basis of Church Unity”) одржава се у сали Патријаршије од 14. до 17. маја 2025. године. Симпозијум је организовала Румунска патријаршија у сарадњи са Православним богословским факултетом „Јустинијан Патријарх“ Универзитета у Букурешту, уз подршку Државног секретаријата за вјерска питања, Истовремено, овај академски скуп представља један од главних догађаја који се одржавају унутар Румунске православне цркве у оквиру прославе стогодишњице Румунске патријаршије (1925-2025). Сесије симпозијума одржавају се од 14. до 17. маја 2025. године у Патријаршијској сали и на Православном богословском факултету „Јустинијан Патријарх“ у Букурешту, а окупљајују представнике државних институција и других хришћанских деноминација, јерархе, свештенике, професоре теологије и стручњаке из Румуније и иностранства.
На отварању симпозијума у сриједу, говорио је Његово Блаженство патријарх Румунске православне цркве г. Данило, истичући фундаментални значај Никејског сабора за формирање хришћанског учења. Припрема: вјеронаука.нет/ Извор: базилика.ро

Након девет дана (од 30. априла до 8. маја 2025. године), ходочашћа у манастиру Пантократор у округу Телеорман (јужна Румунија), током којих су десетине хиљада вјерника поклониле моштима Свете царице Јелене, њене мошти враћене су у Венецију. Присуство моштију Свете царице Јелене у манастиру Пантократор представљало је историјски догађај, јер је то био други пут за 800 година да су мошти Свете царице Јелене напустила територију Италије (први пут боравиле су у Грчкој 2017. године). Мошти свете царице Јелене, мајке Светог Константина Великог, чувају се у римокатоличкој цркви „Света Јелена“ у Венецији у Италији..Припрема вјеронаука.нет/ Извор: басилица.ро

Приближно 40.000 Румуна поклонило се, до суботе 3. маја 2025. године, моштима Свете Јелене донесениим 30. априла из Венеције. „Ходочашће моштима Свете царице Јелене у манастиру Пантократор у јужној Румунији је у свом трећем дану. До данас је, према подацима које је доставила телеорманска жандармерија, приближно 40.000 ходочасника прошло поред кивота са часним моштима“, јавља архимандрит Серафим (Serafim Baciu).
„Сваког дана манастир је био стално отворен, како би примио све ходочаснике и поклонике, а од данас ће остати отворен до 8. маја, када часне мошти враћају у Венецију.“ . У посљедња два дана, манастир Пантократор је подијелио ходочасницима преко 5.000 флаша воде. Иако је светитељка првобитно била сахрањена у Риму, њене свете мошти пренесене су у Цариград, а 1211. године су их крсташи однијели у Венецију. Тек 2017. године су први пут однесене на ходочашће, у Грчку. Припрема вјеронаука.нет / Извор: басилица.ро

Око 13.000 ходочасника и велики број свештеника из Букурешта и Илфова испунило је улице Букурешта у суботу за годишњу литију у част великог празника Цвијети. Ходочашће је почело у престоници вечерњим богослужењем у манастиру Раду Вода. На крају су благословене врбове гранчице и подијељене вјерницима, који су потом око 16.30 часова започели литију до Патријаршијског храма. Литија је трајала око два сата, са успутним заустављањем код храма Светог Антонија у историјском центру Букурешта. Ходочаснике је на Патријаршијском брду дочекао Његово Блаженство Патријарх румунски г. Данило, који је освештао икону празника „Улазак Господњи у Јерусалим“ и упутио ријеч поуке. Догађај је директно преносила Тринитас ТВ. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: новинска агенција Базилика

На Велики четвртак, 17. априла 2025. године, само неколико дана уочи 140. годишњице признања своје аутокефалности, Румунска православна црква ће по 23. пут освештати Свето миро* (мироварење). Догађај, обиљежен посебном свечаношћу, дио је програма стогодишњице Румунске Патријаршије. Прије освећења, Свето миро се припрема са преко 40 састојака, укључујући маслиново уље, чисто вино, биље и зачине...
Припрема Светог мира почиње на Велики понедељак у манастиру „Недеља свих румунских светих” у Букурешту. Процес ће се одвијати у Миростириону, посебној просторији изграђеној за претходно освећење 2019. године. Током припреме, у Миростириону ће се чути непрекидна читања из Јеванђеља и псалама. Када буде припремљено, преко 200 литара мира биће однесено на Патријаршијско брдо на освећење.
Догађај ће се одржати током Свете Литургије на Велики четвртак, коју ће служити Патријарх Данило и други чланови Светог Синода. Божанствена литургија ће бити служена у отвореном олтару Патријаршијског Саборнох храма, уз литургијске одговоре Византијског хора "Тронос". Божанствена Литургија Великог четвртка значајна је такође и по освећењу и припремању причасних дарова за болеснике, који ће се током цијеле црквене године користити за причешћивање болесника, дјеце и других у посебним ситуацијама. Током богослужења вјерни народ ће имати прилику да се поклони моштима Светог Димитрија Новог, Нектарија, Константина и Јелене. Након освећења, свака епархија Румунске православне цркве прима око пет литара светог мира:
Свето миро је „темељ и извор освећења живота Цркве“, по ријечима патријарха Данила. Само аутокефалним православним црквама је дозвољено да освештавају Свето миро, које се користи за миропомазање новокрштених вјерника, освећење цркава, антиминса (АНТИМИНС=умјесто стола - четвороугаоно платно, обично ланено, на којем је изображено полагање Господа Исуса Христа у гроб), полагање моштију светитеља, као и за пријем појединаца који се враћају у православље или долазе из других хришћанских конфесија чија су крштења призната (pastoral discretion). Припрема вјеронаука.нет/ Извор: basilica.ro 

* Најстарији поредак освећења Светог мира срећемо у Ареопагитским списима, у делу О црквеној јерархији. На основу свједочанства, јасно је да је освећење мира почетком петог вијека савршавано од стране епископа на Литургији читањем нарочитих молитава, изговараних послије постављања мира на Часну трпезу, заклоњеног рипидама на којима су били изображени серафими, уз појање од стране свих присутних ,,најсвештенијим гласом свештене пјесмеˮ. У поменутом трактату пише да је састав мира смеса ароматичних и изразито миришљавих материја и назива се ,,миро које божански најсавршеније дјелујеˮ.

Румунска патријаршија осуђује скандалозну употребу хришћанских симбола у представи "Пророк Илија" која је недавно премијерно изведена у Народном позоришту у Букурешту ("Ion Luca Caragiale" National Theatre). Представа Тадеуша Слобођанека (Tadeusz Słobodzianek) усредсређује се на Елијаша Климовича (Eliasz Klimowicz), човјека из Пољске 1930-1940-их који се прогласио „пророком Илијом“ и формирао малу заједницу сљедбеника. Након што су били свједоци узалудног чекања апокалипсе, они прибегавају разапињању свог пророка у покушају да убрзају смак свијета. Представа је изазвало талас интензивних реакција одмах након премијере, а критичари су то означили као увреду за све оне који су хришћанске вјере" пише Romania-Insider.com. 
Имајући у виду талас негативних реакција, па чак и позиве на бојкот, позориште је издало саопштење у којем се наводи да представа није богохулна и да не вријеђа хришћанску вјеру.
Како се наводи на сајту позоришта, представа се не препоручује особама млађим од 18 година због емоционално узнемирујућих сцена, разузданог језика и сцена са сексуалним конотацијама.
Снимак из представе кружио је интернетом и приказује жену како јаше на крсту који неколико мушкараца држи на ротирајућој платформи, док друга жена плеше и грчи се у грудњаку. Након бројних негативних реакција које су се појавиле на интернету, Народно позориште је издало саопштење у којем је покушало да смири духове. Представници институције нагласили су да "Пророк Илија" нема намјеру да вријеђа хришћанску вјеру или било које друго вјерско увјерење.
"Свака културна манифестација је корисна и едукативна у оној мјери у којој поштује, а да не нарушава, смисао за свето. Неадекватно коришћење вјерских симбола, без вредновања њиховог литургијског значења и њиховог духовног наслијеђа за универзалну историју и културу, не може представљати њихову хришћанску валоризацију. Поштовање хришћанских симбола је важан и неопходан духовни и културни чин у све секуларизованијем свијету склоном неселективном тумачењу духовног живота. Зато са жаљењем примамо на знање клеветничку употребу хришћанских вјерских симбола током извођења представе „Пророк Илија“ и надамо се да ће културне манифестације и убудуће поштовати своју свету димензију, а да ни на који начин не прејудицирају њихову духовну вриједност" саопштила је 27. марта 2025. године Служба за штампу Румунске патријаршије. Припрема вјеронаука.нет / Извор

Непрекидни напори радника Саборног храма Спаса народа (Храм Спаса румунског народа; рум. Catedrala Mântuirii Neamului), који су недавно усмјерени на завршетак горњег дијела светиње, биће крунисани почетком априла, постављањем крста на главну куполу. Рад на овој важној фази интензивиран је посљедњих недјеља, са тимовима који су се фокусирали на склапање крана од 600 тона, који је доведен на локацију специјално да подигне и постави крст од 7 тона на главну куполу — највишу и најистакнутију структуру храма.
Цио процес укључује три критичне фазе:​
Монтажа дизалице.
Демонтажа постојеће торањске дизалице.
Подизање и постављање крста на куполу.
Прва етапа почела је у понедјељак, 24. марта, под надзором специјализованог техничког особља.
Временски услови, посебно брзина вјетра, биће критични за успјех операције, јер је дизалица изузетно осјетљива на јак вјетар. На овој врсти опреме, укључујући и током монтаже, морају да раде људи са најмање 15 година искуства у области дизања и дизалица“, рекао је за ТРИНИТАС ТВ инжењер Gabriel Pușcoiu. Припрема вјеронаука.нет / Извор:ziarullumina.ro

* Храм спаса народа је највиша и највећа (по запремини) православна црква на свијету. Својом висином од 135 метара надмашује за готово 31 метар храм Христа Спаситеља у Москви (103,4 m), некадашњи највиши православни саборни храм на свијету, а са унутрашњом површином од 6.100 m² храм Спаса народа је друга највећа православна црква у свијету (по површини) након Исакијевског храма у Санкт Петербургу (7.000 m²). Храм Спаса народа има другу највишу куполу на свијету (105 m изнутра и 127 m напољу) након базилике Светог Петра у Риму и трећа је највиша црква с куполама (и уопште зграда куполе) у свијету.

Мошти преподобниог Калистрата темишењског и васиовског извађене су у уторак у манастиру „Свети пророк Илија тесвићанин" у Васиови, гдје се налази његов гроб. Посебан обред ексхумације служио је епископ карансебешки Румунске православне цркве г. Лукијан, уз многобројно свештенство и монаштво.
Након ексхумације, часне мошти положене су у зимску капелу манастира, гдје је настављено богослужење.
„Наша радост је потпуна док обављамо овај изузетан обред током Великог поста. Свети Калистрат је рођен 15. марта 1900. године, а упокојио се у Господу 10. маја 1975. године. Сада, само четири дана прије његовог рођендана, извршили смо ову јединствену и посебну службу овдје у манастиру Васиова, посебно значајну за нас у Банату“, рекао је Његово Преосвештенство епископ Лукијан. Помјесно проглашење његове канонизације биће обављено на празник Светог пророка Илије, крсну славу овог светог манастира. Неопходно је нагласити да је отац Калистрат Бобу био човјек молитве и служења, човјек исповијести и који је са великом љубављу слушао све вјерне“, додао је епископ.
„Служио је више од 25 година у овом манастиру овдје у Бочи Васиови, као и у другим манастирима Банатске митрополије, укључујући Темишењ, Сараку и Партош. Отац Калистрат Бобу сахрањен је иза олтара цркве, како је желио — да буде положен у близини светог олтара, гдје је проводио велики дио свог времена, како за вријеме богослужења, тако и у продуженој молитви између служби.
Преподобни Калистрат Темишенски и Васиовски (1900–1975), поријеклом из Бурдујена у Сучави, замонашен је у манастиру Сихастрија 1925. године. Године 1942. послат је за свештеника мисионара у Банат, где је основао манастир Темишени и обновио монашки живот у манастирима Сарака, Партош и Васиова.
Упокојио се у Господу на Васкрс 1975. године и сахрањен је у близини олтара манастира Васиова. Свети синод Румунске православне цркве канонизовао га је на свом засиједању одржаном од 11. до 12. јула 2024. године. утврдивши његов празник 10. маја. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: басилица.ро

Један вијек, милошћу Божијом, навршио се у уторак, 4. фебруара 2025. године, од када је Цариградска (Васељенска) Патријаршија уздигла Румунску православну цркву на степен Патријаршије.
Тим поводом, у уторак, 4. фебруара 2025. године, је у Патријаршијској цркви у Букурешту служена Патријаршијска и саборна Литургија којом је началствовао Његово Блаженство Патријарх румунски г. Данило, уз присуство високопреподобних и најчаснијих чланова Светог Синода.
Његово Блаженство Патријарх г. Данило је у свом говору изразио захвалност Богу, јер је за вријеме његовог Предстојатељства догађа ова историјска и света годишњица поменувши своје преподобне претходнике патријархе румунске: Мирона, Никодима, Јустина, Јустинијана и Теоктиста. Такође је истакао мученичке периоде Румунске патријаршије, које је под, мудрим и разборитим пастирским старањем својих пастира, уз Божију помоћ успјела да опстане.
Он је напоменуо да Божјом милошћу Румунскка патријаршија игра важну улогу у породици васељенског православља.
Такође треба напоменути да је на крају Патријаршијске и Саборне Божанске литургије у румунску агиографију званично уписано шеснаест нових румунских светитеља и исповиједника 20. вијека које је Свети сабор Румунске православн цркве одлучио да приброји к лику светих на свом засиједању у јулу, а њихово званично проглашење предвиђено за дан 100. годишњице. Прочитан је Синодски Томос, представљене иконе и појани тропари. Патријарх Данило је на Светој Литургији користио архијерејски штап, који је патријарх Мирон (Кристија) добио на поклон од краља Фердинанда приликом устоличења 1925. године. Говорећи о новим светитељима, Патријарх је истакао да они представљају „најдрагоцјенији плод који је наша Црква донијела за ових 100 година, јер се кроз њих најјасније пројављује тајанствено дејство благодати Светог Духа у Румунској православној цркви“. Припрема вјеронаука.нет

Румунска православна црква је, 18. јануара 2025. године, саопштила да је општи датум прослављања Васкрса могуће промијенити тек након Свеправославног сабора, преноси прес-служба Румунске патријаршије. У документу објављеном на званичном вебсајту Румунске православне цркве стоји да „након недавне изјаве папе Фрање* о утврђивању заједничког датума за прославу Васкрсења Господњег, јасно стављамо до знања да све консултације у вези са датумом Васкрса и могуће рјешење могу се догодити само у оквиру будућег Свеправославног форума – Синода уз учешће свих сестринских православних цркава“.
Ова иницијатива је у складу са текућим напорима по овом питању, узимајући у обзир и веома важну препоруку Синаксиса Предстојатеља и Представника Православних Цркава, који се састао 21-28. јануара 2016. године у Центру Васељенске Патријаршије у Шамбезију: „Што се тиче теме календара, сасвим је прикладно да свака Црква буде слободна да спроводи оно што сматра прикладним за духовно изградњу својих вјерника, али без промјене датума општег празновања Васкрса код свих православних“.
О датуму прославе Васкрса може се разговарати само у оквиру Свеправославног сабора, наглашава Румунска црква.
* Папа Фрања је, 25. јануара 2025. године, током екуменске вечерње службе у базилици св. Павла у Риму изјавио је да је Католичка црква спремна да прихвати заједнички датум за Васкрс са свим хришћанским црквама, како би све цркве, укључујући православне, протестантске и друге, прославиле Васкрс на исти дан, чиме би се учврстило заједништво међу вјерницима.
"Један датум за Васкрс. Католичка црква је спремна да прихвати датум Васкрса зарад јединства. Ово је година милости, прилика за све хришћане који вјерују у истог Бога, да поново откријмо заједничке корене вјере. Јединство које сви желимо да се догоди". Припрема: вјеронаука.нет / Извор: басилица.ро