Приједлози румунских јерараха о 30. годишњици пада комунизма
5. октобар 2019.године

Свети синод Румунске православне цркве окупио се у патријаршијској резиденцији на радном засједању у понедјељак, 30. септембра, под предсједавањем Његовог блаженства патријарха Данила.

Румунски јерарси одлучили су да организују неколико догађаја како би обиљежили 30. годишњицу пада комунистичког режима у Румунији и да се сјете жртвовања хришћана који су умрли у децембру 1989. и за вријеме комунистичког режима за слободу и достојанство румунског народа.

Потпуни текст комуникеа:
Дана 30. септембра 2019. године у Синодској сали Патријаршијске резиденције, под предсједавањем Његовог блаженства патријарха Данила, одржано је радно засједање Светог синода румунске православне цркве.

Током састанка, Свети Синод је ријешио:

Допунити оквирни програм за наредну годину који је проглашен Свечаном годином пастирске бриге родитеља и дјеце и Комеморативном годином румунских православних филантропа. Допуна оквира односи се на актуелне теолошке, образовне, културне и медијске смјернице које ће помоћи да се боље истакну свечане и комеморативне теме 2020. године у активностима које врше вјерске јединице Румунске патријаршије.

Организовати догађаје и акције којима се обиљежава 30. годишњица пада комунизма у Румунији, како би се присјетили жртава хришћана који су жртвовали своје животе у децембру 1989. године и за вријеме комунистичког режима за слободу и достојанство румунског народа.

Истакнути одговоран начин на који је Румунска православна црква искористила слободу стечену послије пада комунистичког режима да се ријечима и дјелима служи јеванђељем милосрдне Христове љубави кроз цјелокупну своју мисионарску, образовну, социјално-филантропску и административну дјелатност.

​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор

           Православни манастири представљени су на новом румунском пасошу

​Нови румунски пасош који је почео да се издаје од јануара 2019. године има јединствен дизајн који садржи важне туристичке атракције, укључујући три православна манастира: Куртеа де Арђеш, Барсана и Тисмана.

Једноставни електронски и привремени пасоши Румуније међу најтежим су за фалсификовање путних исправа, изјавила је шефица полиције Мирел Тоанца, шефица Дирекције за пасоше румунске полиције, почетком ове године.

Поред сигурносних елемената који онемогућавају фалсификовање, нова генерација пасоша има модеран дизајн са детаљима инспирисаним историјом и географијом Румуније.

Свака страница садржи стилизовани цртеж историјског споменика или познатог туристичког мјеста у Румунији, попут поменута три богослужбена мјеста, али и делте Дунава, Црвеног језера, Сфинге, Триомфанске луке, Тврђаве Сучаве итд.

Карактеристике за борбу против преваре заснивају се на новим технологијама у тој области, укључујући стилизоване цртеже, микро-штампање, различите технике штампања и оптички промјенљиве елементе, као и неке елементе произведене у нанотехнологији.

Манастир Куртеа де Арђеш један је од најпознатијих манастира у Румунији и незаобилазна атракција ако желите да откријете вјековна вјерска налазишта. Управо је монументална црква и њен јединствени архитектонски стил оно што чини овај манастир једним од најрепрезентативнијих у Румунији, земљи која има стотине вјерских споменика из древног доба.

Мјесто сахрањивања краљева Карола 1. и Фердинанда и краљице Елисабете (родитељи српске краљице Марије Карађорђевић.) и Марије, ова црква - позната и као Манастир Куртеа де Арђеш - имала је огроман утицај у прошлости на архитектонски стил многих вјерских споменика са јужног дијела земље.

Манастир Барсана једна је од знаменитости Марамуреса. Разлог је то што су прелијепа црква и остале дрвене зграде које су направили мајстори из Марамуреса у монтажи.

Црква манастира Барсана једна је од највиших дрвених цркава у Румунији, са 57 метара висине. Такође, у Барсани се налази друга црква која је дио свјетске баштине Унеска.

Многи који га сматрају „срцем Олтеније“, манастир Тисмана, заједно са средњовековним зидинама и угаоним насипима, лежи на планини Стармина окружена шумама и стрмим пукотинама, на 30 км од Таргу Јиу-а. Заправо, гета-дачански топоним „тисмена“ је у стара времена значио „тврђаву“.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  / извор: Басилица.ро

ПРВИ ПУТ У 50 ГОДИНА МОЛИТВЕ СУ СЕ ЧУЛЕ У  РУМУНСКОЈ ИСПОСНИЦИ У ЈОРДАНСКОЈ ДОЛИНИ

Јорданска долина, Израел, 29. мај 2019.године
Духовно радосни догађај за румунске православце и све православне вјернике догодио се јуче у долини Јордана, у близини мјеста на коме је крштен Господ Исус Христос, када су изговорене молитве, први пут током 50 година, у скиту Светог Јована Крститеља.

Архимандрит Теофил Анастасоа и други свештеници из Представништва Румунске патријаршије у Светој земљи успјели су ући у цркву пустињака уз помоћ тима за разминиравање који је очистио простор око и унутар цркве, извјештава новинска агенција румунске цркве Базилика.

Био је то "веома посебан и узбудљив дан", прокоментарисао је  о. Теофил , “зато што се у цркви румунског скита није чула никаква молитва пуних 50 година; све је било затворено, подручје је минирано, и само је ветар пустиње прошао кроз наше мјесто ".

Скит светог Јована Крститеља посебно је у вези са са животом светог Јована Јакова Хозевита (познатији као св.Јован Румун, чувени борац против новог календара), који је замонашен споразумом јерусалимских и румунских патријархата како би служио као монах у скиту - од 1947. до 1952. године. 

У цркви су пронађени дијелови књига, икона и литургијских предмета. “Преостало је само неколико литургијских предмета. Иконостас нема иконе, врата су сломљена, а централни стуб је пао у цркву током бомбардовања 1967. године, ”о. Теофил је коментарисао.

О. Теофил је такође напоменуо да је 70% територије скита срушено, али да су рушевине уклоњене из цркве. За сада је подручје под израелском војском, али након што цијело подручје буде потпуно разминирано, приступ ће бити дозвољен за ходочаснике. Румунска патријаршија је покренула кампању прикупљања средстава 2016. године како би финансирала уклањање мина које датирају из 6-дневног рата 1967. године.

Црква и зграда у којој су биле смјештене скитске ћелије су оштећене у рату и постале су неупотребљиве.

ИЗВОР: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Румунски патријарх представио је низ конкретних приједлога за побољшање тренутне ситуације у румунским селима
                                              18. мај 2019.године/ Ема Цазабоне

У склопу свештеничке конференције у Букурешту и Илфову, румунски патријарх представио је низ конкретних приједлога за побољшање тренутне ситуације у румунским селима. Патријархови приједлози фокусирају се на различите активности и области:

1. Повезивање најбогатијих парохија у урбаним срединама са најсиромашнијим парохијама у сеоским срединама, како би се пружило братско и духовно охрабрење, као и материјална подршка (финансијска, прехрамбена, одјећа, грађевински материјал за цркву и парохијски дом и за друштвено-пасторалне активности).

2. Организовање библиотека кроз донирање књига.

3. Додјељивање стипендија паметним и вриједним студентима у селима, како би могли наставити школовање у руралним подручјима, и евентуално у урбаним срединама.

4. Куповина, реновирање и опремање сеоских кућа са баштом, урбаним парохијама, које ће се користити као центри за одмор, као и развој активности за села.

5. Подстицање и конкретна помоћ селима, да сачувају и поштују памћење предака, одржавањем гробља, крстова хероја, као и пружањем информација како би се писала монографија за свако румунско село.

6. Организовање омладинских кампова у селима, у погледу ходочашћа, културних, друштвених, добротворних и еколошких активности у руралним подручјима, у сарадњи са сеоским свештеницима и локалним властима.

7. Подстицање младих да развију атрактивне економске пројекте у руралним подручјима, као што су профитабилна породична газдинства (зоотехника, поврће, воће, пчеларство, итд.).

Радови двогодишње пасторалне мисионарске конференције свештенства Букурештанске архиепископије одржани су у контексту манифестације „2019. - Свечана година румунског села“. Њима је предсједавао румунски патријарх. Догађај се одржао у патријаршијској палати у главном граду, у присуству помоћника епископа Варлаама из Плоештија, Јеронима из Синаје и Тимотеја Прахова. Присуствовало је и више од 800 припадника свештенства из деканата главног града и Илфовог округа, укључујући капелане добротворних установа (болнице, друштвене установе), свештенике школа и војске и свештеници задужени за државна гробља.

Патријарх је у свом обраћању овом приликом говорио о духовности румунског села, као и о његовој тренутној ситуацији, “Данас је румунско село на одређени начин разапето између носталгичне идеализације и практичног напуштања, између традиционалног идентитета и несигурног опстанка. Рурална подручја покривају 87,1% територије земље, а око 45,7% становништва земље живи у руралним подручјима. Пољопривредни потенцијал Румуније је веома висок, али земља се не обрађује ефикасно. То је земља са богатом земљом, али са много сиромашних сељака! Постоји много пољопривредних земљишта, али су распршене. Постоји много наде, али мало начина да се ефикасно ради и да се у потпуности искористи жетва. . Нека села су веома депопулисана или чак напуштена, полако нестају са карте Румуније - закључио је патријарх са забринутошћу.

Услиједила су тематска предавања. На крају састанка приказан је документарни филм ТВ "Тринитас" о румунском селу.

Конференцији је претходила Божанска литургија и молебан, који је у новом храму Светог Спиридона служио патријархов помоћник епископ Варлаам из Плоештија, у присуству свештеника који су учествовали на конференцији.

​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

                                             РУМУНИЈА НАЈРЕЛИГИОЗНИЈА ЗЕМЉА У ЕВРОПИ

Европа је позната по напуштању своје хришћанске баштине, али унутар континента постоји широка разноликост вјерске праксе, истакао је Центар за истраживање Пју (Pew Research Center ) .

У свом новом извјештају, Pew Research Center сопштио је да је Румунија на врху листе као најрелигиознија нација у Европи, на основу четири фактора: важност коју људи приписују религији у својим животима, редовна авјерска праксу, молитвени живот и сигурност увјерења.

Појављује се одређени географски образац, открио је Pew Research Center, по којемсу централни и источни Европљани генерално више религиознији него западни Европљани у свакој од четири мјерена степена религиозности.

На примјер, у Румунији 64 процента становништва изјављује да вјерује у Бога са апсолутном сигурношћу, док 50 одсто каже да је религија веома важна у њиховим животима, 50 процената присутних је на службама најмање мјесечно, а 44 посто кажу да се моле свакодневно. На основу ових података,Pew Research Center, саопштава да се 55 одсто Румуна може сматрати "високо религиозним".

На супротном крају спектра, Естонија, најсјевернија од три балтичке државе, налази се на дну ранг листе, са само 7 процената становника који су "високо религиозни". У овој земљи само 6 посто становништва сматра да је религија веома је важно у њиховим животима, 9% каже да се моли свакодневно, 10% присуствује богослужењима  најмање једном месечно, а 13% каже да вјерује у Бога са апсолутном сигурношћу.

Након Румуније, неке од најрелигиознијих земаља у Европи су Јерменија, Грузија, Грчка и Молдавија. Пољска је такође међу првих десет, као и Португал.

Према овим стандардима, Италија је само упола религиозна као Румунија, са 27 одсто њеног становништва које се квалификује као "високо религиозно". Нијемци и Французи, са друге стране, мање су од половине религиозни него Италијани, 12 посто становника обију земаља описало је себе као високо религиозне.

Велика Британија, позната по својој нерелигиозности, једва је побиједила Белгију и Шведску у рангирању, а 11 посто становништва које је високо религиозно, за разлику од само 10 посто у Белгији и Шведској.

Пју је такође рангирао европске нације засноване на јединственом индикатору религиозности узетих у изолацији. Према томе, што се тиче редовне вјерске праксе, Пољска је на врху листе, а значајна већина становништва (61 посто) одлази на вјерска богослужења најмање мјесечно. Друго место у овој категорији припада Румунији, али знатно је ниже и износи 50 процената .

Када јеу питању само једна категорија "вјеровање у Бога2, Јерменија добија награду као нарелигиознија нација, са више од три четвртине (79 процената) становништва које кажу да вјерују у Бога са апсолутном сигурношћу.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  / извор

-Силвасу де Сус, Румунија, 13. јул 2018.године
    
У Румунији се тренутно води бизарна правна битка, јер се румунска православна црква бори за право да користи име и лик старца Арсена (Бока), вјерног сина Цркве, против приватне особе која посједује право да користе име и лик старца који су заштићени трговачким знаком у Заводу за интелектуалну својину Европске уније.

Старац Арсеније, који је преминуо 1989. године, био је један од великих румунских духовних отаца комунистичког времена, и данас је поштован као светац, иако још увек није канонизован. Хиљаде вјерника долазе на ходочашће сваке године на гроб у Прислоповој капели у Силвасуу де Сусу, а  његове слике се доживљајавају као благослов.

Најмање једна таква слика, купљена у Прислоповом манастиру, почела је чудесно плакати у мају 2015. године. Чудо се догађа и на његовом гробу:Наиме, иако температуре могу бити изузетно ниске, често достижући -5 степени, све цвијеће које  расте на његовом гробу не буде смрзнуто нити угине под екстремним температурама, већ умјесто тога остаје у пуном цвату. Од зиме до љета,  гроб старца Арсенија остаје пун цвјетних, вишебојних мирисних цвјетова.

Али сада те поштоване иконе конфискује полиција, преноси Balkan Insight.

Полиција је два пута ове године позвана у манастир, а такође и у продавницу у западном граду Араду, у мају. Даниел Георге, један од два власника права на име и лик старца Арсенија, пожалио се полицији да су манастир и продавница продавали слике оца Арсенија без одговарајуће дозволе.

Преко свог адвоката, Георге је направио више од 100 жалби против цркава и продавница.

Интересантно, Георге није чак ни православни хришћанин, већ је Баптист. Други власник робне марке је етнички Мађар. Ово је само повећало љутњу јавности.

Чланак на  tech2.org објашњава да је Георге добио право да користи старца Арсенија као свој заштитни знак од британске компаније која је то регистровала код Завода за интелектуалну својину Европске уније. На сајту archyworldys.com пише да је та компанија додатна Additional Woldwide Which Service LTD, у власништву Мађара Андора Сандора.

"Он је припадао нама, људима. Близу је срца. Требало би га оставити у Цркви ", рекао је један румунски православни вјерник за Balkan Insight.

"Користити ово за зараду? Како је то могуће? Румуни долазе овамо да се моле за своје душе. Они се моле Арсенију Боки ", објаснио је други.

Василе Банеску, портпарол румунске патријаршије, рекао је: "о. Арсеније Бока је био монах. Није имао ниједног насљедника. Његова породица била је Црква. Његова породица је манастир, посебно манастир Прислоп, гдје је сахрањен. Тако сва права на његово дјело припадају de jure и  de facto Румунској православној цркви. "

Међутим, Георге објашњава да је одлучио да заштити  Арсенијево име и лик, јер се не плаћа порез на црном тржишту за такву робу, за коју он каже да вриједи 40 милиона евра (46.517.840 долара) годишње.

Није објаснио зашто сматра да јавне продавнице не плаћају порез.

У другом сукобу, Георгеов адвокат је православни хришћанин који вјерује да је старац Арсеније жив, да би му било драго да га он заступа.

Адвокат Луциан Бузлеа објашњава да су Георге и његов партнер жељели да спријече људе да се богате на оцу Арсенију, а нису имали никакву везу са њим. Он даље објашњава да се исто може рећи и о Баптисти Даниелу Георге-у и Мађару Андору Сандору, али у њиховом случају, Георге спречава црно тржиште.

Власници заштитних знакова тренутно желе да га продају инвеститору. Tech2.org, такође, извјештава да је Георге заправо кажњен са 200 леја (50 долара) од стране полиције због злоупотребе 112 хитне линије за хитне случајеве како би поднио пријаву против  цркве и продавница.

Румунска православна црква покренула је тужбу против власника заштитног знака и размишља о убрзавању неизбјежне канонизације великог старца како би се ово питање брже ријешило. Црква предузима кораке у вези са његовом канонизацијом и убрзо ће промијенити његово име у Свети Арсеније, направљене ће бити његове иконе, тако да његово име и лик више неће бити у власништву Георгеа.

Међутим, адвокатица Јулија Бурбеа Милесцу вјерује да би Црква и држава требало да умјесто тога жале на заштитни знак (trademark) и да ће лако побиједити. Она тврди да ако Црква реши проблем промјеном имена и слике старца Арсенија, имплицитно ће признати право Георгеу да посједује право на тренутно име и слику.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
​Извор

Око 95% румунских грађана вјерује у Бога, али само 21% њих одлази у храм НА МОЛИТВУ сваке недјеље, каже истраживање о религијском вјеровању проведено у Румунији,а које је спровела Фондација Фридрих Еберт из Румуније.
Према истој студији, 27% Румуна каже да је референдум о поновном дефинисању породичног концепта неопходан.
Резултати показују да у Румунији постоји "значајна разлика" између афирмације вјере и стварне вјерске активности.
"Дакле, иако постоји активна јака вјерска мањина, она има прилично смањену улогу у већини дијелова друштва, с обзиром на то да се декларисана вјера не претвара у конкретне друштвене и политичке акције", каже истраживање.

Иако 95% Румуна каже да вјерују у Бога, 89% њих сматра се религиозним, док је 33% "вјерских практичара" а 44% кажу да се свакодневно моли.

79% испитаника слаже се са изјавом да "морате да вјерујете у Бога како бисте били морални и да имате исправне вриједности", а 67% се слажу да "хомосексуалност мора бити обесхрабрена од стране друштва".

Међутим, 27% сматра потребним референдум о породици. Референдум је осмишљен да поново дефинише брак, пошто је искључиво дозвољен између мушкарца и жене.

Инфографика о религијском вјеровању у Румунију покренута је у контексту референдума о уставној дефиницији породице, а извори података који се користе у инфографици су студија "Религијско вјеровање и национала припадност у централној и источној Европи" (Pew Research Center), истраживања ЦУРС-а и истраживања о култури из протеклих осам мјесеци и национални попис из 2011. године.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
Извор:Basilica.ro

Његова Светост Патријарх румунски Данило (Данијел) послао је поруку за недјељу мироносица, 22. априла 2018. године, изразивши захвалност хришћанским женама и мајкама.

Патријарх је истакнуо мироносице као "истините примјере који инспиришу жене да живе свети,  пожртвовани живот у породици, Цркви и друштву".

"Путем вјере и преданости, кроз марљивост и великодушност", рекао је румунски патријарх: "можемо сачувати и култивисати хармонију и разумијевање у породици, бранити и промовисати вриједности хришћанске породице, као и едуковати дјецу у љубави према Цркви и нацији ".

У својој поруци патријарх Данило присјетио се познатих жена које су "својим напорима и жртвовањем допринијеле постизању Велике уније": краљице Марие из Румуније, Екатерине Теодороиу и Елене Алистар.

Превод: www.vjeronauka.net
Извор: Basilica.ro