Око 13.000 ходочасника и велики број свештеника из Букурешта и Илфова испунило је улице Букурешта у суботу за годишњу литију у част великог празника Цвијети. Ходочашће је почело у престоници вечерњим богослужењем у манастиру Раду Вода. На крају су благословене врбове гранчице и подијељене вјерницима, који су потом око 16.30 часова започели литију до Патријаршијског храма. Литија је трајала око два сата, са успутним заустављањем код храма Светог Антонија у историјском центру Букурешта. Ходочаснике је на Патријаршијском брду дочекао Његово Блаженство Патријарх румунски г. Данило, који је освештао икону празника „Улазак Господњи у Јерусалим“ и упутио ријеч поуке. Догађај је директно преносила Тринитас ТВ. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: новинска агенција Базилика

На Велики четвртак, 17. априла 2025. године, само неколико дана уочи 140. годишњице признања своје аутокефалности, Румунска православна црква ће по 23. пут освештати Свето миро* (мироварење). Догађај, обиљежен посебном свечаношћу, дио је програма стогодишњице Румунске Патријаршије. Прије освећења, Свето миро се припрема са преко 40 састојака, укључујући маслиново уље, чисто вино, биље и зачине...
Припрема Светог мира почиње на Велики понедељак у манастиру „Недеља свих румунских светих” у Букурешту. Процес ће се одвијати у Миростириону, посебној просторији изграђеној за претходно освећење 2019. године. Током припреме, у Миростириону ће се чути непрекидна читања из Јеванђеља и псалама. Када буде припремљено, преко 200 литара мира биће однесено на Патријаршијско брдо на освећење.
Догађај ће се одржати током Свете Литургије на Велики четвртак, коју ће служити Патријарх Данило и други чланови Светог Синода. Божанствена литургија ће бити служена у отвореном олтару Патријаршијског Саборнох храма, уз литургијске одговоре Византијског хора "Тронос". Божанствена Литургија Великог четвртка значајна је такође и по освећењу и припремању причасних дарова за болеснике, који ће се током цијеле црквене године користити за причешћивање болесника, дјеце и других у посебним ситуацијама. Током богослужења вјерни народ ће имати прилику да се поклони моштима Светог Димитрија Новог, Нектарија, Константина и Јелене. Након освећења, свака епархија Румунске православне цркве прима око пет литара светог мира:
Свето миро је „темељ и извор освећења живота Цркве“, по ријечима патријарха Данила. Само аутокефалним православним црквама је дозвољено да освештавају Свето миро, које се користи за миропомазање новокрштених вјерника, освећење цркава, антиминса (АНТИМИНС=умјесто стола - четвороугаоно платно, обично ланено, на којем је изображено полагање Господа Исуса Христа у гроб), полагање моштију светитеља, као и за пријем појединаца који се враћају у православље или долазе из других хришћанских конфесија чија су крштења призната (pastoral discretion). Припрема вјеронаука.нет/ Извор: basilica.ro 

* Најстарији поредак освећења Светог мира срећемо у Ареопагитским списима, у делу О црквеној јерархији. На основу свједочанства, јасно је да је освећење мира почетком петог вијека савршавано од стране епископа на Литургији читањем нарочитих молитава, изговараних послије постављања мира на Часну трпезу, заклоњеног рипидама на којима су били изображени серафими, уз појање од стране свих присутних ,,најсвештенијим гласом свештене пјесмеˮ. У поменутом трактату пише да је састав мира смеса ароматичних и изразито миришљавих материја и назива се ,,миро које божански најсавршеније дјелујеˮ.

Румунска патријаршија осуђује скандалозну употребу хришћанских симбола у представи "Пророк Илија" која је недавно премијерно изведена у Народном позоришту у Букурешту ("Ion Luca Caragiale" National Theatre). Представа Тадеуша Слобођанека (Tadeusz Słobodzianek) усредсређује се на Елијаша Климовича (Eliasz Klimowicz), човјека из Пољске 1930-1940-их који се прогласио „пророком Илијом“ и формирао малу заједницу сљедбеника. Након што су били свједоци узалудног чекања апокалипсе, они прибегавају разапињању свог пророка у покушају да убрзају смак свијета. Представа је изазвало талас интензивних реакција одмах након премијере, а критичари су то означили као увреду за све оне који су хришћанске вјере" пише Romania-Insider.com. 
Имајући у виду талас негативних реакција, па чак и позиве на бојкот, позориште је издало саопштење у којем се наводи да представа није богохулна и да не вријеђа хришћанску вјеру.
Како се наводи на сајту позоришта, представа се не препоручује особама млађим од 18 година због емоционално узнемирујућих сцена, разузданог језика и сцена са сексуалним конотацијама.
Снимак из представе кружио је интернетом и приказује жену како јаше на крсту који неколико мушкараца држи на ротирајућој платформи, док друга жена плеше и грчи се у грудњаку. Након бројних негативних реакција које су се појавиле на интернету, Народно позориште је издало саопштење у којем је покушало да смири духове. Представници институције нагласили су да "Пророк Илија" нема намјеру да вријеђа хришћанску вјеру или било које друго вјерско увјерење.
"Свака културна манифестација је корисна и едукативна у оној мјери у којој поштује, а да не нарушава, смисао за свето. Неадекватно коришћење вјерских симбола, без вредновања њиховог литургијског значења и њиховог духовног наслијеђа за универзалну историју и културу, не може представљати њихову хришћанску валоризацију. Поштовање хришћанских симбола је важан и неопходан духовни и културни чин у све секуларизованијем свијету склоном неселективном тумачењу духовног живота. Зато са жаљењем примамо на знање клеветничку употребу хришћанских вјерских симбола током извођења представе „Пророк Илија“ и надамо се да ће културне манифестације и убудуће поштовати своју свету димензију, а да ни на који начин не прејудицирају њихову духовну вриједност" саопштила је 27. марта 2025. године Служба за штампу Румунске патријаршије. Припрема вјеронаука.нет / Извор

Непрекидни напори радника Саборног храма Спаса народа (Храм Спаса румунског народа; рум. Catedrala Mântuirii Neamului), који су недавно усмјерени на завршетак горњег дијела светиње, биће крунисани почетком априла, постављањем крста на главну куполу. Рад на овој важној фази интензивиран је посљедњих недјеља, са тимовима који су се фокусирали на склапање крана од 600 тона, који је доведен на локацију специјално да подигне и постави крст од 7 тона на главну куполу — највишу и најистакнутију структуру храма.
Цио процес укључује три критичне фазе:​
Монтажа дизалице.
Демонтажа постојеће торањске дизалице.
Подизање и постављање крста на куполу.
Прва етапа почела је у понедјељак, 24. марта, под надзором специјализованог техничког особља.
Временски услови, посебно брзина вјетра, биће критични за успјех операције, јер је дизалица изузетно осјетљива на јак вјетар. На овој врсти опреме, укључујући и током монтаже, морају да раде људи са најмање 15 година искуства у области дизања и дизалица“, рекао је за ТРИНИТАС ТВ инжењер Gabriel Pușcoiu. Припрема вјеронаука.нет / Извор:ziarullumina.ro

* Храм спаса народа је највиша и највећа (по запремини) православна црква на свијету. Својом висином од 135 метара надмашује за готово 31 метар храм Христа Спаситеља у Москви (103,4 m), некадашњи највиши православни саборни храм на свијету, а са унутрашњом површином од 6.100 m² храм Спаса народа је друга највећа православна црква у свијету (по површини) након Исакијевског храма у Санкт Петербургу (7.000 m²). Храм Спаса народа има другу највишу куполу на свијету (105 m изнутра и 127 m напољу) након базилике Светог Петра у Риму и трећа је највиша црква с куполама (и уопште зграда куполе) у свијету.

Мошти преподобниог Калистрата темишењског и васиовског извађене су у уторак у манастиру „Свети пророк Илија тесвићанин" у Васиови, гдје се налази његов гроб. Посебан обред ексхумације служио је епископ карансебешки Румунске православне цркве г. Лукијан, уз многобројно свештенство и монаштво.
Након ексхумације, часне мошти положене су у зимску капелу манастира, гдје је настављено богослужење.
„Наша радост је потпуна док обављамо овај изузетан обред током Великог поста. Свети Калистрат је рођен 15. марта 1900. године, а упокојио се у Господу 10. маја 1975. године. Сада, само четири дана прије његовог рођендана, извршили смо ову јединствену и посебну службу овдје у манастиру Васиова, посебно значајну за нас у Банату“, рекао је Његово Преосвештенство епископ Лукијан. Помјесно проглашење његове канонизације биће обављено на празник Светог пророка Илије, крсну славу овог светог манастира. Неопходно је нагласити да је отац Калистрат Бобу био човјек молитве и служења, човјек исповијести и који је са великом љубављу слушао све вјерне“, додао је епископ.
„Служио је више од 25 година у овом манастиру овдје у Бочи Васиови, као и у другим манастирима Банатске митрополије, укључујући Темишењ, Сараку и Партош. Отац Калистрат Бобу сахрањен је иза олтара цркве, како је желио — да буде положен у близини светог олтара, гдје је проводио велики дио свог времена, како за вријеме богослужења, тако и у продуженој молитви између служби.
Преподобни Калистрат Темишенски и Васиовски (1900–1975), поријеклом из Бурдујена у Сучави, замонашен је у манастиру Сихастрија 1925. године. Године 1942. послат је за свештеника мисионара у Банат, где је основао манастир Темишени и обновио монашки живот у манастирима Сарака, Партош и Васиова.
Упокојио се у Господу на Васкрс 1975. године и сахрањен је у близини олтара манастира Васиова. Свети синод Румунске православне цркве канонизовао га је на свом засиједању одржаном од 11. до 12. јула 2024. године. утврдивши његов празник 10. маја. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: басилица.ро

Један вијек, милошћу Божијом, навршио се у уторак, 4. фебруара 2025. године, од када је Цариградска (Васељенска) Патријаршија уздигла Румунску православну цркву на степен Патријаршије.
Тим поводом, у уторак, 4. фебруара 2025. године, је у Патријаршијској цркви у Букурешту служена Патријаршијска и саборна Литургија којом је началствовао Његово Блаженство Патријарх румунски г. Данило, уз присуство високопреподобних и најчаснијих чланова Светог Синода.
Његово Блаженство Патријарх г. Данило је у свом говору изразио захвалност Богу, јер је за вријеме његовог Предстојатељства догађа ова историјска и света годишњица поменувши своје преподобне претходнике патријархе румунске: Мирона, Никодима, Јустина, Јустинијана и Теоктиста. Такође је истакао мученичке периоде Румунске патријаршије, које је под, мудрим и разборитим пастирским старањем својих пастира, уз Божију помоћ успјела да опстане.
Он је напоменуо да Божјом милошћу Румунскка патријаршија игра важну улогу у породици васељенског православља.
Такође треба напоменути да је на крају Патријаршијске и Саборне Божанске литургије у румунску агиографију званично уписано шеснаест нових румунских светитеља и исповиједника 20. вијека које је Свети сабор Румунске православн цркве одлучио да приброји к лику светих на свом засиједању у јулу, а њихово званично проглашење предвиђено за дан 100. годишњице. Прочитан је Синодски Томос, представљене иконе и појани тропари. Патријарх Данило је на Светој Литургији користио архијерејски штап, који је патријарх Мирон (Кристија) добио на поклон од краља Фердинанда приликом устоличења 1925. године. Говорећи о новим светитељима, Патријарх је истакао да они представљају „најдрагоцјенији плод који је наша Црква донијела за ових 100 година, јер се кроз њих најјасније пројављује тајанствено дејство благодати Светог Духа у Румунској православној цркви“. Припрема вјеронаука.нет

Румунска православна црква је, 18. јануара 2025. године, саопштила да је општи датум прослављања Васкрса могуће промијенити тек након Свеправославног сабора, преноси прес-служба Румунске патријаршије. У документу објављеном на званичном вебсајту Румунске православне цркве стоји да „након недавне изјаве папе Фрање* о утврђивању заједничког датума за прославу Васкрсења Господњег, јасно стављамо до знања да све консултације у вези са датумом Васкрса и могуће рјешење могу се догодити само у оквиру будућег Свеправославног форума – Синода уз учешће свих сестринских православних цркава“.
Ова иницијатива је у складу са текућим напорима по овом питању, узимајући у обзир и веома важну препоруку Синаксиса Предстојатеља и Представника Православних Цркава, који се састао 21-28. јануара 2016. године у Центру Васељенске Патријаршије у Шамбезију: „Што се тиче теме календара, сасвим је прикладно да свака Црква буде слободна да спроводи оно што сматра прикладним за духовно изградњу својих вјерника, али без промјене датума општег празновања Васкрса код свих православних“.
О датуму прославе Васкрса може се разговарати само у оквиру Свеправославног сабора, наглашава Румунска црква.
* Папа Фрања је, 25. јануара 2025. године, током екуменске вечерње службе у базилици св. Павла у Риму изјавио је да је Католичка црква спремна да прихвати заједнички датум за Васкрс са свим хришћанским црквама, како би све цркве, укључујући православне, протестантске и друге, прославиле Васкрс на исти дан, чиме би се учврстило заједништво међу вјерницима.
"Један датум за Васкрс. Католичка црква је спремна да прихвати датум Васкрса зарад јединства. Ово је година милости, прилика за све хришћане који вјерују у истог Бога, да поново откријмо заједничке корене вјере. Јединство које сви желимо да се догоди". Припрема: вјеронаука.нет / Извор: басилица.ро

Угледни међународни теолози и професори учествоваће на симпозијуму „Први Никејски васељенски сабор (325. године): Православна вјера – основ црквеног јединства“ у организацији Румунске Патријаршије од 13. до 17. маја 2025. године у Букурешту (Румунија).
Уважени учесници
На листи уважених гостију су:
Његово Високопреосвештенство митрополит писидијски Јов (Геча) (Цариградска патријаршија);
Његова еминенција Ђанфранко Гиланда са Факултета канонског права (Понтификални Грегоријански универзитет);
Његово Високореосвештенство архиепископ лосанђелески и западноамерички Максим (Васиљевић) – (Српска православна црква);
Његово Високопреосвештенство митрополит констанцијски и амохостски Василије (Карајанис) – (Кипарска православна црква);
Остали учесници:
професор Христос Арампатзис (Аристотелов универзитет у Солуну);
професор Пабло Аргарате (Универзитет у Грацу);
професор Богдан Г. Буцур (Православна богословска академија Светог Владимира, Њујорк);
отац Лудовицк Данто, декан Факултета канонског права на Католичком институту у Паризу;
архимандрит Захарија Захару (Манастир Светог Јована Крститеља, Есекс, УК).
Овим уваженим гостима придружиће свештенство, професори, теолози и истраживачи из Румуније.
Програм и теме
Симпозијум, поводом 1.700 година Првог васељенског сабора, биће отворен у Патријаршијској палати 14. маја, а главне сесије биће одржане на Православном богословском факултету у Букурешту.
Догађај ће се имати четири главне теме:
-Никејски символ вјере и његова васељенска рецепција
-Историјски контекст Првог васељенског сабора у Никеји
-Први васељенски сабор и литургијско предање Цркве
-Значај канонских одлука Првог васељенског сабора за црквени живот
Значајна година за Цркву
2025. година представља значајну прекретницу за Румунску православну цркву, са неколико кључних свечаности. Међу истакнутим догађајима је и освећење Народне Саборна цркве од стране цариградског и румунског патријарха 26. октобра. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: басилица.ро

Румунска православна црква подстиче своје вјернике да донирају своје органе када је потребно да се спаси нечији живот. Ово се може закључити из текста објављеног недавно на званичној страници Румунске патријаршије.
Жив човјек може смртно болесној особи донирати дио јетре, коштане сржи или бубрега. Црква подстиче ову донацију када се чин љубави према болеснима, а не „предмет трансакција“, врши добровољно и уз пуну менталну јасноћу дародавца, уз јасно изражену писмену сагласност. Црква благосиља оне који могу да се жртвују, али и разумије оне који не могу, поштујући слободу одлучивања сваког човјека.
Црква се до сада укључивала у јавну расправу о коришћењу органа умрле особе за трансплантацију. Према ставу цркве, донација органа је чин самопожртвовања за ближње и може се подстицати, али искључујући могућност злоупотребе. „Иако се за давање каже да је израз љубави, оно ни на који начин не доводи до моралне обавезе давања; чин даривања је потпуна и неупитна манифестација слободне воље. Само свјесни пристанак дародавца открива његову љубав и дух самопожртвовања, повјерења и интересовања за ближњег“. Сагласност могу дати сродници, али тек након што „закон утврди јасна правила о пристанку како би се избјегле сумње у продају органа од стране сродника”.
Даље, да би се избјегле врсте злоупотреба које су могуће када су у питању спасоносне и скупе операције, у саопштењу Цркве се каже: „Смрт као ефективни престанак живота подразумијева: 1) застој срца; 2) недостатак спонтаног дисања; 3) мождана смрт. Ова три услова морају бити испуњена истовремено и у потпуности како би се избјегле грешке за жаљење. И још: „ Смрт као одвајање душе од тијела остаје загонетка. Нико неће моћи тачно да каже да се ово раздвајање поклапа са можданом смрћу; може да се поклапа са можданом смрћу, претходи или слиједи. Створен по обличју Божијем, човек је вриједан у оној мјери у којој се у њему огледа његов првообраз. Све док испуњава заповијест љубави и пребива у Богу, који је љубав, он је члан Христове цркве. Са ове тачке гледишта, даривање органа, ткива, па чак и капи крви из љубави према ближњем, значи самодавање и самопожртвовање цијеле личности у истом мистичном Тијелу Христовом, што искључује поглед на људско тијело као пуко средство физичког лијечења за некога или као складиште резервних органа'.
Црква не може да пристане на трансплантацију ембрионалних ткива, која носи ризик од оштећења здравља фетуса, нити на употребу за трансплантацију органа новорођенчади ацефаличног или хидроцефаличног. Исто тако, не можемо се сложити са тенденцијом да неки постану донори органа под условом да су еутаназирани.
Такође се позива на одбацивање „било какве трговине људским органима и било каквог искоришћавања критичних ситуација и рањивости потенцијалних давалаца (који су лишени менталне или физичке слободе и других рањивих друштвених група)“.
О љекарима укљученим у процес трансплантације каже се: „Дар знања и откривања новог долази од Бога; човјек сноси одговорност да ово знање употреби не против ближњег и свијета, већ да задржи достојанствено присуство појединца у стварању и да оствари смисао постојања. У том контексту, љекар мора бити свјестан да је оруђе и сарадник Божији у отклањању манифестације зла у свијету као патње“. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: patriarhia.ro

Национални Саборни храм у Букурешту (Храм спаса румунског народа рум. Catedrala Mântuirii Neamului) освештаће, у недјељу, 26. октобра 2025. године, Његова Светост Цариградски патријарх г. Вартоломеј I и Његово Блаженство патријарх Румунске православне цркве г. Данило.
Догађај се поклапа са стогодишњицом Румунске патријаршије. Румунска православна црква 2025. године прославља 140 година од свог признања као аутокефалне цркве и 100 година од уздизања у ранг Патријаршије. 2018. године, током стогодишњице Велике уније (Велика заједница рум. “Marea Unire”), 
25. новембра 2018. године, Цариградски патријарх Вартоломеј и Румунски патријарх Данило освештали су часну олтарску трапезу Националног Саборног храма, у коју су уписана имена свих познатих румунских хероја (око 350.000), како би симболично обиљежила изградња Националног Саборног храма као историјску жртву читавог румунског народа за вјеру, националну независност и
слободе у Богу. Патријарх Данило је, у својој поруци послије освећења олтара, подсјетио да је краљ Карол I покренуо пројекат Националног Саборног храма након стицања независности Румуније.
Еминентни интелектуалци као што су Михај Еминеску* (Mihai Eminescu) и Јоан Славичи (Ioan Slavici) били су међу првима који су се залагали за изградњу „Храма спаса румунског народа“ у Букурешту као чин захвалности Богу за независност нације. Припрема вјеронаука.нет / Извор: басилица.ро

* румунски романтичарски пјесник, романописац и новинар који се сматра најутицајнијим и најпознатијим румунским пјесником, као и први модерни пјесник у румунској књижевности.

496.490 Румуна слави свој имендан првог дана у години, а Свети Василије Велики им је духовни заштитник. Од тога је 420.830 мушкараца, а 75.660 жена, саопштила је Управа за евиденцију лица и Управу база података при Министарству унутрашњих послова. Најзаступљеније мушко име је Василе, које носи 399.669 особа...Код жена преовлађује име Василица, које носе 72.982 особе. Слиједи Василца – 1.072...Име Василије је српска варијанта грчког мушког имена, које потиче од грчке речи βασίλειος (basileios), што значи „царски“, „краљевски“.
Свети Василије Велики, којег Румунска православна црква прославља 1. јануара, сматра се, уз Светог Јована Златоустог и Светог Григорија Назијанског, једним од највећих хришћанских богослова. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: басилица.ро

Свети Пајсије и Клеопа, велики румунски подвижници X вијека, литургијски су прослављени по први пут након канонизације, у понедјељак 2. децембра 2024. године, у манастиру који се гради у њихову част у Ваду Негрилесеју, округ Сучава, у близини келије у којој је старац Клеопа био пустињак током 1950-их година. Свету Литургију служио је викарни епископ дорнејски Дамаскин (Архиепископија сучавско-радутилска) преноси румунска новинска агенција Басилица.
Да подсјетимо, у јулу 2024. године, Свети Синод Румунске православне цркве канонизовао је веома поштоване старце румунског манастира Сихастрија заједно са још 14 мученика, исповједника и подвижника 20. вијека. Литургијско проглашење њихових канонизација одржаће се сљедеће године када Румунска православна црква обиљежава 140 година од признавања аутокефалности и 100. годишњице њеног уздизања у ранг Патријаршије.
„Нарочито се данас сјећамо два Божија гласника, два Божија гласа која су говорила у пустињи овога свијета, као што је речено за Светог Јована Крститеља“, рекао је Његово Преосвештенство.
„Помолимо се оцима нашим, светим оцима нашим, Клеопи и Пајсију, да нас науче да се покајемо, да отворимо ум, срце и уши свога срца да разумијемо знаке које нам Бог даје... Ставимо Божије ријечи овде да нам исправе животе. Покајмо се пред Богом и Бог ће нас примити, благословиће нас, заштитиће нас, побринуће се за нас и овај народ, и нећемо бити препуштени обманама.” Припрема вјеронаука.нет/Извор: Басилица.ро

Кандидат за предсједника Румуније, крајње десно оријентисани политичар Калин Ђорђеску (освојио највише гласова у првом кругу предсједничких избора са 22,94 одсто гласова пласиравши се у други круг, који ће се одржати 8. децембра), оштро је критиковао глобалистичке нападе на Цркву и хришћанство, пише Salut Молдова.
„.. Данас се води борба против Бога. Међутим, глобалисти не схватају да се Бог не може побиједити, Бог се не може замијенити. Ово је у суштини духовна криза. Ово је права битка између Арханђела Михаила и Сатане. Нема сумње да постоји жеља да се уништи хришћанство у свијету“, рекао је Ђорђеску.

Такође је истакао важност повратка хришћанским коријенима и вјери у Цркву и Христа: „Позивамо на хришћанску свијест. Вјерујемо безгранично у нашу древну цркву, вјерујемо безгранично у Исуса Христа и нашу домовину!“

У перспективи парламентарних и предсједничких избора 2024. године, Свети синод Румунске православне цркве, полазећи од ставова изречених сукцесивно синодским одлукама од 13-14 фебруара 1996. године, 23-25 ​​фебруара 2000. године, 12-13 фебруара 2004. године,, 5-7. марта 2008. године, 25. фебруара 2016. и 21. јула 2020. године, из жеље да се што јасније разјасни однос Румунске православне цркве према политичком животу и изборним кампањама,  издао је препоруке за свештенство објашњавају став Цркве по питању политичког учешћа на изборима. Свети Синод Румунске православне цркве је, на посљедњем засиједању 27. новембра 2024. године у Букурешту, потврдио непромијењен став Цркве о немијешању свештенства у политички живот земље. Синод је у својој одлуци нагласио да свештеник има право и дужност да учествује у јавном животу, али искључиво у оквиру своје духовне мисије. Током изборне кампање, свештеници морају остати неутрални како у јавним изјавама, тако иу практичним активностима. Политички избор свештеника биће изражен само личним тајним гласањем. Поред тога, свештенству је забрањено да се бави партијском политиком, да буде члан политичких партија, да се кандидује на изборима и да обавља јавне функције. Нарушавање ових правила може довести до црквених санкција, укључујући и рашчињење. Синод је позвао политичке странке да не регрутују свештенство и да не користе црквене ресурсе у политичке сврхе. Синод је истакао да Румунска православна црква позива све грађане да направе своје политичке изборе, руководећи се хришћанским вриједностима и жељом за општим добром.
​„Румунска православна црква не препоручује подршку ниједној политичкој партији или политичкој идеологији, али позива све грађане да се опредијеле на основу критеријума који имају за циљ постизање благостања земље и промовисање хришћанских вриједности у друштву“, наводи се у саопштењу. Припрема вјеронаука.нет/басилица.ро

Његово блаженство Патријарх румунски господин Данило искористио је, у недјељу 24. новембра 2024. године, своје право гласа у првом кругу предсједничких избора у Румунији. Патријарх је гласао око 17.30 часова на бирачком мјесту број 661, које се налази у оквиру Средње школе „Ienăchiță Văcărescu” у Букурешту. Грађани широм Румуније изашли су тог дана на биралишта да би изабрали предсједника земље. Поред тога, бирачи у Букурешту учествовали су на локалном референдуму. Раније ове године, Свети синод Румунске православне цркве издао је смјернице за свештенство и вјернике у вези са учешћем на изборима за Европски парламент 2024. године, локалним, законодавним и предсједничким изборима, подстичући активно грађанско ангажовање. Гласање у дијаспори траје од петка, већ три дана. Румунски архијереји су искористили ово право, позивајући на тај начин вјернике да гласају. Због разлике у временској зони први Румун у дијаспори који је гласао на предсједничким изборима био је свештеник, Михаи Мирчеа Корподеан парох православних Румуна у Окланду на Новом Зеланду. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Басилица.ро

У петак, 25. октобра 2024. године, у Великој сали (Aula Magna) „Патријарх Теоктист" у Патријаршијском двору у Букурешту, под предсjедавањем Патријарха румунског Данила, Свети Синод Румунске pравославне cркве одржао је радну сједницу. Након избора румунског православног архиепископа Велике Британије и Сјеверне Ирске и Румунског православног епископа Ирске и Исланда, Свети Синод је донио више одлука у вези са пастирском бригом о Румунима у земљи и дијаспори.
Међу њима су:
2026. година је у Румунској Патријаршији означена као „Година пастирског старања о хришћанској породици“ и „Година помена Светих жена из календара“.
Одобрени су главни догађаји за припрему, организацију и прославу стогодишњице 2025. године, којом се обиљежава 140 година од признавања аутокефалности Румунске православне цркве и 100 година од њеног уздизања у статус Патријаршије.
Одобрено је уврштавање Светог мученика Лупа Солунског /помен 27. октобра) у Синодални синаксар Румунске православне цркве.
Потврђени су текстови и службе 16 канонизованих светаца, претходно одобрени на сједници Светог Синода 11-12. јула 2024. године.
Одобрен је амандман на став 4. члана 134. Статута за организацију и рад Румунске православне цркве.
Патријаршија је са жаљењем констатовала да су украјинске власти неоправдано одгодиле, на неодређено вријеме, правно признање вјерског удружења „Румунска православна црква Украјине“, упркос томе што се придржава важећих украјинских закона. Свети Синод је подржао континуиране напоре са централним јавним властима у Румунији и Украјини да се овај валидан захтјев одговори. Припрема вјеронаука.нет/Извор: басилица.ро

У интервјуу за ziarullumina.ro који је приликом своје посјете Букурешту, (Румунија) Његово Блаженство Архиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра г. Георгије говорио је о заједничким вриједностима између Румуније и Кипра, истичући да је хришћанска вјера најјача веза и извор отпорности који је омогућио објема нацијама да издрже изазовне историјске контексте. Географски положај Кипра, близу Свете земље, омогућио је да Јеванђеље рано стигне до нашег острва“, рекао је Његово Блаженство. „Већ 45. године послије Христа посјетили су нас апостоли Варнава, Павле и Марко, проповиједајући Христа и избављајући нас од идолопоклонства. Слично томе, Румунија, која се налази дуж пута од истока ка западу, такође је рано примила поруку хришћанства. Међутим, ова локација донијела је и изазове за обе нације. „Географски положај наших земаља — Кипра, на раскршћу Европе, Азије и Африке, и Румуније, гдје су се укрштали Отоманско, Руско и Аустријско царство — донио је многе тешкоће. И Кипар и Румунија су ухваћени усред спорова између разних империја, при чему су и Кипрани и Румуни подвргнути страним династијама“, објаснио је Његово Блаженство.
Архиепископ Георгије је напоменуо да им је хришћанска вјера, укоријењена у оба народа, помогла да сачувају свој језик и национални идентитет кроз вијекове туђинске владавине. „Без наше хришћанске вјере, наши народи не би могли да опстану. Они би нестали, асимиловани од освајача“, закључио је он. Његово Блаженство Архиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра г. Георгије отпутовао је у Букурешт на празник Светог Димитрија Новог. У четвртак се придружио литији Путем светих, доносећи мошти Светог Четвородневног Лазара. Припрема вјеронаука.нет

Његово Преосвештенство епископ плоештански Варлаам је, 19. октобра 2024. године, у Патријаршијском двору примио палестинску делегацију коју су чинили министар иностраних послова, амбасадор Палестине у Букурешту и члан Комисије за црквена питања у Палестини.
Разговарано је о ситуацији хришћана у Палестини током периода непријатељстава у региону. Палестински званичници су изразили жељу да развијају сарадњу не само са Румунском патријаршијом, већ и са другим хришћанским црквама у Европи у циљу подршке угроженим заједницама и локалним хришћанским црквама, посебно у контексту тренутне ситуације у Палестини.
Епископ је изразио подршку и солидарност хришћанима у Палестини, напомињући да Румунска православна црква одржава добре односе са хришћанским заједницама у региону. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Басилица.ро и orthodoxianewsagency.gr

Више од 250.000 православних вјерника дошло је протеклих дана у румунски град Јаши да се поклони моштима  Свете Петке, док је укупно 350.000 људи учествовало у свим вјерским догађајима. Празник Свете Параскеве, 14. октобар (по новом календару), традиционално је један од највећих вјерских догађаја у Румунији, који привлачи ходочаснике из цијеле Румуније и шире. Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή – петак) је била хришћанска подвижница из 11. вијека. Родила се у граду Епивату у Тракији половином X вијека. Она бјеше српског поријекла, из имућне и веома побожне породице. Њене чудотворне мошти преношене су током времена много пута. Најприје у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Од 1641. године њене свете и чудотворне мошти налазе у румунском граду Јашију. Веома је поштована широм Балкана и цијелог православног свијета. Традиционално се доносе и мошти још једног светитеља. Ове године из Павловог манастира на Светој Гори донесене су мошти Светог великомученика и исцелитеља Пантелејмона. Ове године, од недјеље поподне, око 216.000 ходочасника се поклонило моштима великих светитеља, док је још 45.000 њих чекало у реду. На поклоњење се чекало око 16 сати, наводе организатори. Света Литургија за празник Свете Петке-Параскеве одслужена је на отвореном простору на Булевару Стефана Великог у центру града, а началствовао је Његово Високопреосвештенство архиепископ тијатерски и британски Никита (Цариградска патријаршија), уз саслужење 25 архијереја Румунске православне цркве и јерараха из Грчке, Блиског Истока и Сјеверне Македоније. У централном дијелу Јашија постављено је неколико екрана на којима су људи могли да прате пренос свете литургије. Литургији су присуствовали премијер Румуније, предсједник румунског Сената, многи званичници и неколико предсједничких кандидата земље. Такође, на богослужењу су учествовали и лидери политичких партија, који нису стајали на посебној бини постављеној за званичнике, већ су били међу вјерницима. На крају богослужења, aрхиепископ Јашија г. Теофан нагласио je да се, пошавши на пут, поклоници слободно предају Богу: – Душе многобројних поклоника су гладне и жедне. Њихове душе чезну! То је пламена чежња. То је огањ за који је Христос рекао: Дођох да бацим огањ на земљу, и како бих желео да се већ запалио (Лк 12,49). Пошавши на пут, поклоник се слободно предаје Богу, али не као неком спољном ауторитету који нам говори шта да радимо, а шта не. Поклоник стаје под руку Божју која је извор радости, унутрашњег мира и истинског покајања. Многи су лили сузе, сузе бола због грехова и искушења, али и сузе радоснице и сузе захвалности. Без радости и бола, сузе не теку. Хришћани живе тајну поклоничку као чин подвижништва, притом се исповедају, изнутра вапе и чекају. Они нам сведоче, из сопственог искуства и искуства из историје, да без Бога све боли. Живот боли, смрт боли, успех боли, пораз боли, све боли без Бога.

​Румунска православна црква помаже становницима земље да преброде посљедице недавне поплаве. Ове недјеље, архиепископија Бузауско-Вранчанска (Arhiepiscopia Buzaului si Vrancei), као и Ваде, Фељаку и Клужа (Vadului, Feleacului и  Clujului), обезбиједиле су огрев за приближно 3.000 погођених домаћинстава у округу Галац. Најпотребитије породице добиће кубни метар огревног дрвета за грејање домова. У погођена подручја већ су стигли први камиони са огревом.
Ова помоћ постала је дио програма подршке који Архијерејско намјесништво доњодунавско спроводи у континуитету. Поред горива, епархија редовно обезбјеђује настрадалима одјећу, обућу, храну и друге неопходне ствари за повратак нормалног живота. Ученицима из погођених породица обезбијеђена је нова одјећа и школски прибор како би могли да наставе школовање. У првој фази овог програма помоћ је добило 323 ученика из 3 локалитета округа Галац.
Септембарске поплаве изазване циклоном Борис изазвале су велику штету на истоку Румуније, посебно у округу Галац, гдје је погођено око 5.000 домова, а 25.000 људи остало без струје. Румунске власти, укључујући Одјељење за ванредне ситуације, настављају да раде на отклањању посљедица поплава. Припрема вјеронаука.нет/Извор:басилица.ро

У Румунији је након рестаурације освештена једна од најстаријих цркава у земљи, црква Светог Атанасија Великог у Никулицелу ((рум. Niculiţel), пише басилица.ро. Чин освећења обавили су архиепископи томишки Теодосије, доњодунавски Касијан и епископ тулчејски Висарион. Пројекат рестаурације и конзервације цркве траје од 2019. године и финансиран је од стране Европске уније. За његову реализацију издвојено је око 15 милиона леја. Након освећења храма, епископи су служили свету литургију на тргу, гдје је постављен олтар. За значајне напоре на обнови светиње, парох Јулијан Талпиш је одликован ставрофорским чином. Градоначелнику града, као и градитељима, архитектама, рестаураторима и осталим учесницима пројекта уручене су захвалнице за допринос рестаурацији историјског храма. Црква Светог Атанасија у Никулицелу је једини храм у сјеверном дијелу Добруџе који је преживио османску власт. Храм је најприје подигнут на овом мјесту у византијско вријеме, а затим више пута обнављан.
Црква Светог Атанасија уврштена је у Румунски регистар националних споменика и била је предмет неколико великих рестаураторских радова од 1970-их. Приликом једне од рестаурација откривени су фрагменти древних византијских фресака које спадају међу најстарије у Румунији. Археолози сугеришу да је првобитно здање храма подигнуто на темељима византијске капеле. Археолошки извори указују да је црква затворена у XV вијеку, вјероватно послије османског похода 1420. године. Сто година касније обновљена је и наставила да функционише од XVI вијека. Припрема: вјеронаука.нет

Румунска православна црква у понедјељак, 30. септембра 2024. године, обиљежава 17 година од устоличења шестог првојерарха Румунске Православне Цркве Његовог Блаженства патријарха румунског г. Данила у трон патријараха румунских. Програм дана почеће, од 9:00 до 11:00 часова, служењем Свете Литургије у Патријаршијском Саборном храму.
Касније, од 11.00 часова, у Саборном храму биће служена служба Te Deum, у знак захвалности Господу за благослове који су обасјали Румунску православну цркву и патријарха Данила током 17 година плодне патријаршијске службе.  Припрема вјеронаука.нет/ Извор: басилица.ро

Међународна конференција „Почеци хришћанства у Румунији“ (румунски  „Începuturile creştinismului în România”) окупила је у Букурешту теологе, историчаре и археологе из Румуније и Њемачке.
Један од циљева био је да се Запад упозна са древношћу и специфичношћу хришћанства на територији Румуније.
Конференција, која је одржана у патријаршијској палати 16. и 17. септембра 2024. године, била је фокусирана углавном на Малу Скитију*. Разговарало се, интердисциплинарно, о палеохришћанским базиликама, погребним обредима и мученичким криптама.
„Наш регион Добруџа, познат као Мала Скитија, прелијепа је територија са изузетним низом палеохришћанских базилика које желимо да представимо Западу. Наш циљ је да се истраживачи из различитих историјских контекста баве нашом историјом и подјеле како виде наш свијет и историју“, рекао је рекао је за телевизију Тринитас ТВ професор проф. др  Данијел Бенга из Минхена, један од организатора догађаја.
„Крајњи циљ конференције је објављивање књиге која ће објавити почетке хришћанства у Румунији.
„Други циљ је да се споји више перспектива, пошто је урађено много детаљног посла. На примјер, неко на једном мјесту врши археолошка ископавања, други истражује књижевне изворе, а трећи антрополошке анализе откривених реликвија.
„Сви ови елементи спојени су у дијалогу из којег се надамо да ћемо реконструисати живот првих хришћана, поштовање првих мученика у нашој земљи и прва монашка насеља и манастире који су археолошки откривени у Добруџи“, рекао је професор Данијел Бенга.
Конференција је организована у сарадњи са неколико њемачких богословских факултета и Православним богословским факултетом „„Патријарх Јустинијан“ Универзитета у Букурешту. Учествовали су реномирани стручњаци из Њемачке и њемачког говорног подручја, као и професори са букурештанског Богословског факултета. 
„Догађај наглашава отвореност Богословског факултета у Букурешту и подржава нашу стратегију интернационализације“, објаснио је декан институције, проф. др Космин Прикоп (Cosmin Pricop). 
​„Напор интернационализације у циљу повезивања професора и наставног особља Богословског факултета у Букурешту са европским академским дискурсом и оним који данас представљају водећи стручњаци.
Патријарх румунски је у уторак примио учеснике конференције у патријаршијској резиденцији. Након догађаја, гости ће посетити кључна археолошка налазишта у региону Добруџа.​ Припрема вјеронаука.нет/Извор:basilica.ro

*Мала Скитија или Мала Скитија је била римска провинција у касној антици, одговарала је земљама између Дунава и Црног мора, данашњој Добруџи подељеној између Румуније и Бугарске. Цар Диоклецијан га је одвојио од Доње Мезије како би формирао посебну провинцију негде између 286. и 293. године (Извор:Википедија)

У централној и источној Европи су поплаве изазване обилним кишама изазваним олујом "Борис". Хитне службе јачају заштитне бране на ријекама, на хиљаде кућа је оштећено водом, а познато је и да су људи погинули и повријеђени. Већина жртава је у Румунији. Четири особе су страдале у суботу, у близини града Галац (рум. Galaţi — Галаци) на југоистоку земље у близини границе са Украјином, а још двије у недјељу. Више од 250 људи је евакуисано. У погођеним селима вода би могла да порасте и до 1,7 метара, а мјештани су били приморани да се пењу на кровове кућа како би избјегли да их струја однесе. У окрузима Галац и Васлуи уништено је више од 700 кућа, помоћних зграда, путева, мостова и друге локалне инфраструктуре. Тамо је уведен режим високе приправности, а влада земље пружа субвенције жртвама. Румунска православна црква активно је укључена у помоћ пострадалим од поплава, саопштава басилица.ро
Патријарх Данило подржао је иницијативу, донирајући хитну помоћ и позивајући на солидарност са жртвама катастрофе.
Митрополит банатски Јован и митрополит њемачки Серафим апеловали су на вјернике да пруже финансијску подршку погођенима у недавним поплавама. Владика Јован је у свом обраћању говорио о размјерама разарања са којима се суочавају становници земље и замолио вјернике да донирају средства током недјељних богослужења за помоћ страдалима. 
Митрополија њемачке, средње и сјеверне Европе такође је почела да прикупља средства за подршку жртвама, посебно у региону Галац. Средства ће бити пребачена преко доњодунавске архиепископије, чији је центар град Галац, епицентар поплава.
Архиепископ Касијан лично је обишао најугроженија подручја и пружио подршку настрадалима и спасиоцима. Он је изразио захвалност вјерницима који су отворили своје домове за страдале у поплавама и истакао да се само љубављу и узајамном помоћи могу превазићи посљедице елементарних непогода. Социјално одјељење Архиепископије доњодунавске прикупља хуманитарну помоћ за настрадале. У понедјељак, након што се ниво воде спустио и отворили приступни путеви поплављеном подручју, архиепископија је послала два камиона који су превезли помоћне залихе: ћебад, храну и лијекове и флаширану воду.
Поплављеним подручјима недостаје чиста вода. Румунско министарство здравља објавило је упутства за становнике погођених подручја – препоручује се да прокувају воду за пиће и кување, да перу судове хлорисаном водом, а сирову храну не стављају поред куване. У руралним срединама гдје се вода сматра непитком, препоручује се пити само флаширану воду или воду која се доноси хуманитарном помоћи.

Стотине вјерника Румунске православне цркве окупило се у недјељу 1. септембра у Трговишту (Тарговиште)* на богослужењу поводом освећења храма посвећеног икони Мајке Божије „Живоносни источник“, преноси басилица.ро. Његово Високопреосвештенство mитрополит Нифон, aрхиепископ трговишки, извршио је чин освећења, а потом и празнични молебан на тргу испред храма. Догађају су присуствовали представници државних, покрајинских и локалних власти,..У свом говору након свете литургије, митрополит Нифон говорио је о значају поновног освећења овог историјског храма, истичући, истовремено, улогу Цркве у животу хришћана. Он честитао вјерницима и истакао да је црква извор благодати Божије, која освећује и човјека и друштво. Архиепископ је истакао посебан значај овог храма и назвао га „правим бисером црквене умјетности“. Посебност храма у Трговишту је у његовом спољашњем осликавању. Изграђен 1832-1833, године, недавно је  реновиран, укључујући унутрашње и спољашње фреске. Храмови са осликаним екстеријерима су ријетка карактеристика румунске архитектуре. Најпознатији од њих настали су у 15. вијеку. 

*Трговиште (рум. Târgovişte — Тарговиште) град је у Румунији, у средишњем делу земље, у историјској покрајини Влашка.