Нови стенописи (стенопис- традиционални поступак сликања, којим се боје наносе директно на свјеж кречни малтер) са ликом старца Клеопе украшавају манастир Сихастрија у Румунији. Захваљујући тиму иконописца из цијеле Румуније, изображења великог старца Клеопе и других поштованих стараца 20. вијека сада красе чувени манастир Сихастрија у округу Њамц у сјевероисточној Румунији. Тим од шест иконописаца, предвођен Данијелом Кодрескуом, украсио је недавно обновљену улазну кулу манастира, осликавајући ликове четири велика духовника манастира – старца Клеопе (Илије), старца Пајсија (Олару), архимандрита Јоаникија (Балан) и јеросхимонаха Јоаникија (Морој). То су неки од најомиљенијих румунских духовника 20. вијека, који су предводили вјернике током дугих година комунистичког прогона. Старци Клеопа и Пајсије су међу онима које Румунска православна црква намјерава да канонизује 2025. године поводом обиљежавања 140. годишњице добијања аутокефалности и 100. годишњице од њеног уздизања у ранг Патријаршије. Средина лука изнад улаза у манастир, такође, је украшена прелијепом фреском Богородице, „показујући да је манастир Сихастрија под непосредним заступништвом Мајке Божије“, рекао је иконописац Данијел Кодреску. Такође, приказан је анђео који се јавља светим и праведним Јоакиму и Ани, као и локалним светитељима Румуније и Њамца, међу којима су и Свети Јован Јаков Хозевит, Свети Пајсије (Величковски) и Света Теодора Сихланска. Паралелно са осликавањем свода на улазу, Данијел Кодреску одржао је низ радионица мозаичких техника којима су присуствовали Румуни из земље и дијаспоре. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања Басилика.ро
Старац архимандрит Клеопа (Илие, 1912-1998) је један од најомиљенијих духовника у Румунији, познат у цијелом православном свијету. Више пута су га хапсиле тајне службе тоталитарног режима, али комунистички прогони нису успјели да сломе његов апостолски дух и захваљујући његовом духовном руководству оживјело је десетине манастира у Румунији. Међу његовим духовним чадима су неки од најпознатијих румунских богослова и духовника. Деценијама су хиљаде људи долазиле у старчев румунски манастир Сихастрију да траже духовни савјет, а послије његове смрти у зиму 1998. године, његова скромна келија и гроб постали су благословено мјесто за богослужење.​ 
Старац Клеопа је рођен у пролеће у општини Сулита, округ Ботошани. Његови родитељи, Александар и Ана Илије, дали су му име Константин, а он је био пето дијете од њих десеторо у овој породици вриједних и религиозних сељака. Послије завршене основне школе у родном селу, провео је три године као ученик схимонаха Пајсија Олару, у то време пустињакаа у скиту Козанцеа. Заједно са својим старијим братом Василијем придружио се монашкој заједници скита Сихастрија, децембра 1929. године, а 2. августа 1937. замонашен је под именом Клеопа, од стране схимонаха Прокла Попе, великог монаха који се одликовао љубављу и смерношћу. С обзиром на лоше здравље игумана Јоаникија Мороја, постављен је за привременог игумана, јуна 1942. Две године касније рукоположен је за јерођакона, а 1945. постао је игуман у скиту Сихастрија, уздигнутом у ранг манастира 1947, којом приликом је протосинђел Клеопа Илије рукопроизведен за архимандрита. Убрзо после тога, због прогона комунистичког режима, повукао се на шест месеци у планине. По повратку је постављен за игумана манастира Слатине, код Сучаве, где је окупио братство од 80 монаха. Време његовог покоја окончано је чим су снаге безбедности поново почеле да га траже, тако да се отац Клеопа са јеромонахом Арсенијем Папакиоком склонио у планине Станисоара. После две године доведен је у манастир Слатину, на захтев патријарха Јустинијана Марина, а 1956. године вратио се у манастир Сихастрију, одакле се поново повукао, по трећи пут, на планине Њамеца. 
Пет година је живео као пустињак, а затим се 1964. године вратио у монашко насеље Сихастрију, где је више од три деценије неуморно саветовао и проповедао, како монасима тако и лаицима. 

Румунија: ​3000 дјеце из села Констанце добило је чизме од румунског православног свештеника Клаудија Бануа. Након мјесец дана труда, о. Клаудије Бану успјешно је закључио кампању „Обуј сиромашно дијете“. У почетку је свештеник кренуо са циљем да сакупи 1.000 пари чизама, али је добио подршку да утростручи добро дјело и достигао 3.000 пари. Прије неки дан свештеник је са неколико спонзора и волонтера обишао 11 села у Констанци. Дјеци из породица са ограниченим материјалним могућностима подијељено је 3.000 пари зимске обуће. У акцији је учествовао и архиепископ Теодосије. „Са нама је био наш архијереј, Његово Преосвештенство отац Теодосије, који је благословио дјецу и подијелио поклоне. Дјеца, која су дошла у папучама, отишла су кући у зимским чизмама. Радост је била велика, јер њихове ноге ове зиме неће трпјети хладноћу. Хвала свима на учешћу и ангажовању“, рекао је о. Клаудију Бану који има много искуства у оваквим акцијама.  Свештеник Клаудију Бану, парох храма „Св. Великомученик Мина” из Констанце, а већину филантропских акција организује на својој Фејсбук страници, гдје пратиоце обавјештава о резултатима свог труда. Оснивач је социјалне установе "Св. Арсеније Велики" у Техиргиолу, која обезбјеђује храну, одјећу и друго за потребите.

Професионални фотограф снимио је родитељски гест свештеника на крштењу у парохијској цркви у насељу Поду Олтулуј у Румунији у округу Брашов у општини Харман.
Током богослужења, дјеца која треба да приме ову велику тајну Цркве понекад се  узнемире јер се налазе у другачијем окружењу него код куће или једноставно зато што су гладна.

Исто се догодило и при крштењу Ана-Марије, али је отац Јустин Милу пронашао занимљив гест љубави и којим је успио да је смири тј. свештеник је узео дијете у једну руку, а бочицу у другу и није се устручавао да нахрани малог хришћанина. Иначе, свештеник Јустин Милу је парох у Поду Олтулују од 2009. године.

Крштење се догодило прије две године, али је у посљедњих неколико сати кружило друштвеним медијима и постало вирално. Извор:  вјеронаука. нетна основу јављања басилица.ро

Олтар румунског Храма спаса народа у Букурешту почео је да приказује своју прелијепу мозаичку иконографију након што je започело уклањање скела.

Почело је демонтирање скеле подигнуте за постављање мозаика у олтару Националне катедрале Румунске православне цркве у Букурешту. Тако се библијски призори и ликови светаца који украшавају свети простор сада могу јасно видјети.

Камен темељац Саборног храма Спаса народа постављен је 29. новембра 2007.године У новембру 2018. године храм су освештали Његова Светост Румунски патријарх Данило и цариградски патријарх Вартоломеј.

Неколико парохијских цркава и манастира у Румунији освијетљено, је у понедјељак 16. августа 2021.године, црвеном бојом док земља слави Национални дан сјећања на свете мученике Константина Бранкована и његове синове и ради подизања свијести о насиљу над хришћанима.  Румунски предсједник Клаус Јоханис прошле године (16.августа 2020.године) потписао је декрет којим је прогласио 16. август за Национални дан свијести о насиљу над хришћанима и сјећања на свете мученике Константина Бранкована и његове синове који симболизују румунску борбу за независност, потврђену кроз њихов културни и вјерски хришћански етос.
Успостављање оваквог дана има за циљ да информише јавност, укључујући младе, о улози хришћанства у историји Румуније и константном и обимном прогону хришћана у свијету. Простори освијетљени црвеном бојом, која симболизује крв мученика, блиско су повезани са личношћу светог Константина Бранкована. За годишњи дан сјећања изабран је 16. август, будући да се поклапа са празновањем светих мученика Константина Бранкована и његових синова, које је Румунска Православна Црква канонизовала 1992. године. Турци су напали Румунију 1714. године и заробили Константина Бранкована, владара Влашке. Заједно са своја четири сина, Бранкован је одведен у Истанбул гдје је био мучен и на крају погубљен, заједно са синовима.
Улога овог дана је информисање јавности, укључујући и младе, о улози хришћанства у историји Румуније и природи и обиму хришћанског прогона који се наставља и данас. Добротворна организација "Open Doors" изнијела је податке о броју више од 260 милиона хришћана прогоњених од 1. новембра 2018. до 31. октобра 2019. године. Аутор: вјеронаука.нет на основу јављања агенције

​Румунска влада обраћа вјерским вођама у посqедњем покушају да повећа употребу вакцине против коронавируса, јер још један талас инфекција пријети да завлада земљом ове јесени. 
Румунске власти желе да Румунска православна црква активно учествује у кампањи вакцинације становништва против коронавируса. Подаци из августа показују да је само 25 одсто популације потпуно вакцинисано. Рурална подручја посебно заостају у овом процесу. Иако је тренутни број случајева коронавируса низак, он је посљедњих недјеља у порасту, због чега је министарство здравља упозорило да ће пораст високо заразне варијанте Делта вјероватно довести до пораста хоспитализација. Са страхом од смртоносног таласа који би могао поново да се појави, политичари се обраћају Румунској православној цркви за помоћ. Али чувари вјере до сада су били амбивалентни у погледу промовисања вакцина. Неке високе црквене личности отворено су промовисале скептицизам према вакцинама и теоријама завјере.

​Да би разговарали о овом питању, потпредсједник владе Дан Барна већ се у понедјељак састао са патријархом Данилом, преноси Политицо .
Према ријечима Барна, овај састанак је одржан како би се Румунска Православна црква и влада приближили. Власти желе да Црква, чије поруке слуша велики дио румунског становништва, активно учествује у промоцији вакцинације, као и да заузме активан став о дезинформацијама о вакцинама. Али резултат састанка остаје да се утврди, признао је Барна у каснијем интервјуу за politico.eu. "Постоји компонента друштва која много пажње посвећује порукама цркве и зато желим да црква буде активна у овој кампањи за промоцију нашег здравља."
Овај први састанак имао је за циљ приближавање цркве и владе "у погледу слања убједљиве поруке", рекао је Барна. Иако није "нужно задовољан", рекао је да је то "добар резултат који ми даје наду ... да ће црква помоћи у подстицању вакцинације".
"Из перспективе нежељеног, али врло вјероватног четвртог таласа, надам се да ће допринос [цркве] бити видљивији и досљеднији", додао је он.
Према анкетама, црква у Румунији ужива више повјерења јавности од било које друге организације. Стручњаци истичу да се у многим руралним подручјима свештеник испоставља као особа која може утицати на заједницу. Неутралан став румунске цркве о вакцинацији многи сматрају еквивалентним отпору. Прес служба румунског патријарха још није коментарисала резултате састанка са представником владе.
Аутор: вјеронаука.нет

Порука Његове Светости Патријарха румунског г. Данила поводом упокојења Преосвећеног Епископа Атанасија Јевтића
Вест из Српске Патријаршије о одласку са овог света Његовог Преосвештенства епископа Атанасија Јевтића донела је тугу у срца свих који су га познавали. Достојан ученик оца Јустина Поповића, епископ Атанасије је студирао у Србији, Грчкој и на Западу, остављајући за собом многа дела и студије од велике вредности за православну теологију. Објавио је многе књиге и студије на новогрчком, француском, енглеском, руском, бугарском, немачком, италијанском и другим језицима. Његово дело је значајно не само за Српску Православну Цркву него и за цело православно богословље.
У његовом делу видимо широку отвореност према целом хришћанском свету утемељену у огромном знању о списима и ставовима Светих Отаца, других црквених списатеља, али и древних и савремених филосoфа, као и православних и неправославних теолога.
Његова теолошко-философска дела тичу се савременог доба и дају одговоре на проблеме са којима се суочава друштво. Преосвећени Владика Атанасије је објавио велики број књига и преко петсто студија и радова. Преводио је дела са старогрчког, новогрчког, старославенског, француског, енглеског, италијанског и руског језика. Његови радови су из области теологије, антропологије, историје Цркве, као и других области. Као признање за његово теолошко и философско дело, постао је члан Српског удружења писаца, а одредница са његовим именом уврштена је српску, грчку и руску енциклопедију.
Блажене успомене владика Атанасије је био један од најактивнијих јерараха Српске Православне Цркве. Његово Преосвештенство је увек показивао непоколебљивост у православној вери као и очинску љубав и мудрост учитеља, свештеника и јерарха Српске Православне Цркве. У овим тренуцима туге за Српску Православну и све Православне Цркве молимо се Исусу Христу, Првосвештенику будућих добара (Јевр 9,11), да душу епископа Атанасија упокоји са светима, где нема бола, туге, уздисања, него где је живот вечни. Вјечнаја памјат, у векове векова!
† Данило, Патријарх Румунске Православне Цркве
За сајт вјеронаука.нет са румуснког језика превео о.Зоран Мајкић  / извор: басилица.ро

Млади умјетник Кристијан Леана (Cristian Leana), финалист Romania’s Got Talent (Румунија има талент)  и утицајни аутор друштвених медија познат као „Господин Слагалица“ (Mr. Puzzle”), желио је да изрази захвалност архиепископу Теодосију, из архиепископије Томис (Константа -југоисточна Румунија), оним што најбоље умије: направио је портрет румунског јерарха од 720 Рубикових коцки.
„Направићу портрет Његовог Преосвештенства архиепископа Теодосија у знак захвалности, јер су ми његови савјети из емисије Радио Доброгеа - подкаста који врло често слушам - много помогли у личном животу у одређеним стварима и натјерали ме да направим неке одлуке на којима сам захвалан “, рекао је умјетник Кристијан Леана.
Кристијан је објавио видео са читавим процесом и прикупио хиљаде прегледа.
Најкомпликованији дио био је приказ браде, која је врло велика и изазовна за дизајн квадратима Рубикових коцки, објаснио је умјетник.

 Румунска патријаршија: Вјерско образовање треба третирати као и друге хуманистичке науке

У саопштењу објављеном у сриједу, Румунска патријаршија залаже се за задржавање временског плана за вјерску наставу од једног часа недјељно у свим средњим школама, без обзира на њихов технолошки или теоријски профил.

Епископ Плоештански Варлаам (Мертикариу) пренио је поруку лично у Палати парламента, током дебате коју су организовали заједнички парламентарни одбори за образовање, науку, омладину и спорт.
У  пратњи Архијереја, били су протојереј Никушор Белдиман, патријаршијски савјетник за координацију и о. Георге Јамборе, инспектор у богословском и образовном сектору Румунске патријаршије.
„Сматрамо да би наш захтjев за задржавање једног часа недjељноа требало да буде подржано за сва три образовна профила. Ако се смање временски буџети за технолошки профил, желимо да се вјерска настава третира баш као и друге хуманистичке науке, јер чин дискриминације може створити фрустрацију “, рекао је патријаршијски помоћни епископ током дебате.
Нагласио је да је „образовање генерално од највећег интереса за Патријаршију, а посебно вјерско образовање“. Његово Блаженство Патријарх Данило, такође, се прошле године, у свом апелу, обратио министру просвјете по овом питању.
Догађај је организован док се расправља о оквирном наставном плану и програму за средње школе за период 2021-2022. год.
Предложени оквирни курикулум задржао је једночасовни план за теоријски профил, али не и за технолошке и професионалне средње школе. „Постоје три приједлога за технолошки профил, а Црква даје предност првом, који предвиђа један час недјељно за вјерско образовање у овој врсти средњих школа“, објаснио је епископ Варлаам. „Преостала два приједлога смањују временски оквир за ову тему на пола сата недјељно. Остала три приједлога су дата за средње школе у ​​професионалном профилу. На несрећу, све три пружају или смањење или укидање вјерског образовања“.
„Сматрамо да морамо да пронађемо рјешења за одржавање једносатне наставе за све образовне профиле, узимајући у обзир важност ове теме у обуци младих за савремено друштво, којем нису потребне само технологија, већ и култура и духовност. Из ове перспективе, ова тема је незамјенљива “, додао је епископ.
Архијереј је изнео још аргумената за своје тврдње. Његово Преосвештенство је напоменуо да је, према чл. 32, став 7 румунског Устава, млади и дјеца имају уставно право на вјерско образовање.
Викарни Епископ плоештански Варлам је, такође, поменуо Закон бр. 489/2006 о вјерској слободи у Румунији, који предвиђа да је вјерско образовање у јавним и приватним образовним институцијама законом предвиђено за признате вјерске конфесије (чл. 32, ст. један).
Његово Преосвештенство је додао да Закон о националном образовању (бр. 1/2011) наводи да оквирни курикулуми за основно, средње и професионално образовање укључују вјерско образовање као предмет који је дио основног курикулума. Студенти који припадају државно признатим вјерским конфесијама имају уставно право да учествују на часовима вјеронауке организованим према њиховој вјери без обзира на њихов број (чл. 18, ст. 1).
Вјеронаука је једини предмет који је прошао валидацију од стране скоро свих румунских родитеља, подсјетио је јерарх јер је више од 93% њих изразило писмено жељу да дјеца присуствују часовима вјеронауке. 
Његово Преосвештенство је објаснио да предавање Вјеронауке у школи има дубоке образовне вриједности кроз своју формативну улогу у животу дјеце и младих те да час вјеронауке, доприноси смањењу негативних ефеката савремене кризе идентитета и оријентације, јер предлаже одрживе моделе доброте, светости и људског суживота. Извор: басилица.ро / превод: вјеронаука.нет

БУКУРЕШТ, 30.септембар 2020.године- Свети синод Румунске православне цркве састао се јуче у Патријаршијској резиденцији у Букурешту, под предсjедавањем Његовог Блаженства Патријарха Данила, како би разговарао о важним питањима која се тичу пастирске бриге о данашњој православној породици.

Наглашавајући потешкоће које су се појавиле у вези са текућом пандемијом коронавируса, Синод позива све парохије да појачају активности посвећене породицама и све вјернике да молитвом и добрим дјелима његују хришћанско образовање и човјекољубиви дух, извјештава новинска агенција Базилика.

Пат. Данило и Румунска црква стављају велики нагласак на подршку породицама и традиционалним породичним вриједностима. 2016. године, Свети синод је прву недјељу послије 1. јуна прогласио недјељом родитеља и дјеце, „како би се интензивније гајило заједништво љубави и поштовања између родитеља и дјеце“, а Црква је активна у покрету за живот и борби се за очување хришћанског схватања брака.

На свом јучерашњем засједању, Синод је скренуо пажњу и потрвдио чињеницу да је Црква била способна да прилагоди своје пастирске методе у овој тешкој години, повећавајући своје евангелистичке активности путем медија. Истовремено, телевизијске црквене службе и мрежне школе могу бити само привремено рјешење, напомињу јерарси, истичући да су ове ствари потпуно неадекватне да замијене заједницу коју вјерници природно доживљавају физичким учешћем у литургијском животу Цркве.

Затварање школа значајно је утицало на образовни процес, с тим што су и ученици и наставници недовољно припремљени за онлајн курсеве. Стога су им Патријаршија и поједине епархије прискочили у помоћ и понудили скоро 5.000 таблета и других електронских уређаја угроженим заједницама.

Узимајући у обзир ове чињенице, румунски Синод је примио к знању ситуацију са породичним пастирским старањем и социјално-филантропским активностима Цркве, позивајући парохије да појачају активности посвећене породицама, фокусирајући се на неговање односа породице и Цркве.

Архијереји су такође позвали румунске православне вјернике да се усредсреде на молитву и дјела милосрђа ради његовања хришћанског образовања дјеце и материјалне подршке посебно угроженим породицама.

Синодско засједање такође је укључивало представљање књиге и документарни филм, посвећен породици.
Превод: Вјеронаука.нет

Ове недјеље свештеници Патријаршијског храма у Букурешту носе посебне одежде са традиционалним мотивима како би указали на значај румунског села као чувара традиције, културе и духовности земље.

Ово је започело прошле недјеље када је Његова Светост румунски патријарх Данило служио Божанску литургију обучен у јерархијску 'народну ношњу'.

"Будући да су већина храмских служитеља људи из села, сматрали смо да је неопходно имати комплетан одјевни предмет с народним мотивима", објаснио је патријарх.

Тридесет таквих одеждаа направљено је у радионици везења архидијацезе у Букурешту за потребе свештенства у патријаршијском Саборном храму.

Његова Светост најавила је да ће Саборни храм обиљежавати Дане румунског села до четвртка, 24. октобра.

Патријарх је рекао да ће, у петак, почети прославе посвећене Светом Димитрију Новом и да ће мошти свете Филотеје и Дионисије Ерхан бити донесене у Букурешт.

​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор

Приједлози румунских јерараха о 30. годишњици пада комунизма
5. октобар 2019.године

Свети синод Румунске православне цркве окупио се у патријаршијској резиденцији на радном засједању у понедјељак, 30. септембра, под предсједавањем Његовог блаженства патријарха Данила.

Румунски јерарси одлучили су да организују неколико догађаја како би обиљежили 30. годишњицу пада комунистичког режима у Румунији и да се сјете жртвовања хришћана који су умрли у децембру 1989. и за вријеме комунистичког режима за слободу и достојанство румунског народа.

Потпуни текст комуникеа:
Дана 30. септембра 2019. године у Синодској сали Патријаршијске резиденције, под предсједавањем Његовог блаженства патријарха Данила, одржано је радно засједање Светог синода румунске православне цркве.

Током састанка, Свети Синод је ријешио:

Допунити оквирни програм за наредну годину који је проглашен Свечаном годином пастирске бриге родитеља и дјеце и Комеморативном годином румунских православних филантропа. Допуна оквира односи се на актуелне теолошке, образовне, културне и медијске смјернице које ће помоћи да се боље истакну свечане и комеморативне теме 2020. године у активностима које врше вјерске јединице Румунске патријаршије.

Организовати догађаје и акције којима се обиљежава 30. годишњица пада комунизма у Румунији, како би се присјетили жртава хришћана који су жртвовали своје животе у децембру 1989. године и за вријеме комунистичког режима за слободу и достојанство румунског народа.

Истакнути одговоран начин на који је Румунска православна црква искористила слободу стечену послије пада комунистичког режима да се ријечима и дјелима служи јеванђељем милосрдне Христове љубави кроз цјелокупну своју мисионарску, образовну, социјално-филантропску и административну дјелатност.

​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор

           Православни манастири представљени су на новом румунском пасошу

​Нови румунски пасош који је почео да се издаје од јануара 2019. године има јединствен дизајн који садржи важне туристичке атракције, укључујући три православна манастира: Куртеа де Арђеш, Барсана и Тисмана.

Једноставни електронски и привремени пасоши Румуније међу најтежим су за фалсификовање путних исправа, изјавила је шефица полиције Мирел Тоанца, шефица Дирекције за пасоше румунске полиције, почетком ове године.

Поред сигурносних елемената који онемогућавају фалсификовање, нова генерација пасоша има модеран дизајн са детаљима инспирисаним историјом и географијом Румуније.

Свака страница садржи стилизовани цртеж историјског споменика или познатог туристичког мјеста у Румунији, попут поменута три богослужбена мјеста, али и делте Дунава, Црвеног језера, Сфинге, Триомфанске луке, Тврђаве Сучаве итд.

Карактеристике за борбу против преваре заснивају се на новим технологијама у тој области, укључујући стилизоване цртеже, микро-штампање, различите технике штампања и оптички промјенљиве елементе, као и неке елементе произведене у нанотехнологији.

Манастир Куртеа де Арђеш један је од најпознатијих манастира у Румунији и незаобилазна атракција ако желите да откријете вјековна вјерска налазишта. Управо је монументална црква и њен јединствени архитектонски стил оно што чини овај манастир једним од најрепрезентативнијих у Румунији, земљи која има стотине вјерских споменика из древног доба.

Мјесто сахрањивања краљева Карола 1. и Фердинанда и краљице Елисабете (родитељи српске краљице Марије Карађорђевић.) и Марије, ова црква - позната и као Манастир Куртеа де Арђеш - имала је огроман утицај у прошлости на архитектонски стил многих вјерских споменика са јужног дијела земље.

Манастир Барсана једна је од знаменитости Марамуреса. Разлог је то што су прелијепа црква и остале дрвене зграде које су направили мајстори из Марамуреса у монтажи.

Црква манастира Барсана једна је од највиших дрвених цркава у Румунији, са 57 метара висине. Такође, у Барсани се налази друга црква која је дио свјетске баштине Унеска.

Многи који га сматрају „срцем Олтеније“, манастир Тисмана, заједно са средњовековним зидинама и угаоним насипима, лежи на планини Стармина окружена шумама и стрмим пукотинама, на 30 км од Таргу Јиу-а. Заправо, гета-дачански топоним „тисмена“ је у стара времена значио „тврђаву“.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  / извор: Басилица.ро

ПРВИ ПУТ У 50 ГОДИНА МОЛИТВЕ СУ СЕ ЧУЛЕ У  РУМУНСКОЈ ИСПОСНИЦИ У ЈОРДАНСКОЈ ДОЛИНИ

Јорданска долина, Израел, 29. мај 2019.године
Духовно радосни догађај за румунске православце и све православне вјернике догодио се јуче у долини Јордана, у близини мјеста на коме је крштен Господ Исус Христос, када су изговорене молитве, први пут током 50 година, у скиту Светог Јована Крститеља.

Архимандрит Теофил Анастасоа и други свештеници из Представништва Румунске патријаршије у Светој земљи успјели су ући у цркву пустињака уз помоћ тима за разминиравање који је очистио простор око и унутар цркве, извјештава новинска агенција румунске цркве Базилика.

Био је то "веома посебан и узбудљив дан", прокоментарисао је  о. Теофил , “зато што се у цркви румунског скита није чула никаква молитва пуних 50 година; све је било затворено, подручје је минирано, и само је ветар пустиње прошао кроз наше мјесто ".

Скит светог Јована Крститеља посебно је у вези са са животом светог Јована Јакова Хозевита (познатији као св.Јован Румун, чувени борац против новог календара), који је замонашен споразумом јерусалимских и румунских патријархата како би служио као монах у скиту - од 1947. до 1952. године. 

У цркви су пронађени дијелови књига, икона и литургијских предмета. “Преостало је само неколико литургијских предмета. Иконостас нема иконе, врата су сломљена, а централни стуб је пао у цркву током бомбардовања 1967. године, ”о. Теофил је коментарисао.

О. Теофил је такође напоменуо да је 70% територије скита срушено, али да су рушевине уклоњене из цркве. За сада је подручје под израелском војском, али након што цијело подручје буде потпуно разминирано, приступ ће бити дозвољен за ходочаснике. Румунска патријаршија је покренула кампању прикупљања средстава 2016. године како би финансирала уклањање мина које датирају из 6-дневног рата 1967. године.

Црква и зграда у којој су биле смјештене скитске ћелије су оштећене у рату и постале су неупотребљиве.

ИЗВОР: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Румунски патријарх представио је низ конкретних приједлога за побољшање тренутне ситуације у румунским селима
                                              18. мај 2019.године/ Ема Цазабоне

У склопу свештеничке конференције у Букурешту и Илфову, румунски патријарх представио је низ конкретних приједлога за побољшање тренутне ситуације у румунским селима. Патријархови приједлози фокусирају се на различите активности и области:

1. Повезивање најбогатијих парохија у урбаним срединама са најсиромашнијим парохијама у сеоским срединама, како би се пружило братско и духовно охрабрење, као и материјална подршка (финансијска, прехрамбена, одјећа, грађевински материјал за цркву и парохијски дом и за друштвено-пасторалне активности).

2. Организовање библиотека кроз донирање књига.

3. Додјељивање стипендија паметним и вриједним студентима у селима, како би могли наставити школовање у руралним подручјима, и евентуално у урбаним срединама.

4. Куповина, реновирање и опремање сеоских кућа са баштом, урбаним парохијама, које ће се користити као центри за одмор, као и развој активности за села.

5. Подстицање и конкретна помоћ селима, да сачувају и поштују памћење предака, одржавањем гробља, крстова хероја, као и пружањем информација како би се писала монографија за свако румунско село.

6. Организовање омладинских кампова у селима, у погледу ходочашћа, културних, друштвених, добротворних и еколошких активности у руралним подручјима, у сарадњи са сеоским свештеницима и локалним властима.

7. Подстицање младих да развију атрактивне економске пројекте у руралним подручјима, као што су профитабилна породична газдинства (зоотехника, поврће, воће, пчеларство, итд.).

Радови двогодишње пасторалне мисионарске конференције свештенства Букурештанске архиепископије одржани су у контексту манифестације „2019. - Свечана година румунског села“. Њима је предсједавао румунски патријарх. Догађај се одржао у патријаршијској палати у главном граду, у присуству помоћника епископа Варлаама из Плоештија, Јеронима из Синаје и Тимотеја Прахова. Присуствовало је и више од 800 припадника свештенства из деканата главног града и Илфовог округа, укључујући капелане добротворних установа (болнице, друштвене установе), свештенике школа и војске и свештеници задужени за државна гробља.

Патријарх је у свом обраћању овом приликом говорио о духовности румунског села, као и о његовој тренутној ситуацији, “Данас је румунско село на одређени начин разапето између носталгичне идеализације и практичног напуштања, између традиционалног идентитета и несигурног опстанка. Рурална подручја покривају 87,1% територије земље, а око 45,7% становништва земље живи у руралним подручјима. Пољопривредни потенцијал Румуније је веома висок, али земља се не обрађује ефикасно. То је земља са богатом земљом, али са много сиромашних сељака! Постоји много пољопривредних земљишта, али су распршене. Постоји много наде, али мало начина да се ефикасно ради и да се у потпуности искористи жетва. . Нека села су веома депопулисана или чак напуштена, полако нестају са карте Румуније - закључио је патријарх са забринутошћу.

Услиједила су тематска предавања. На крају састанка приказан је документарни филм ТВ "Тринитас" о румунском селу.

Конференцији је претходила Божанска литургија и молебан, који је у новом храму Светог Спиридона служио патријархов помоћник епископ Варлаам из Плоештија, у присуству свештеника који су учествовали на конференцији.

​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

                                             РУМУНИЈА НАЈРЕЛИГИОЗНИЈА ЗЕМЉА У ЕВРОПИ

Европа је позната по напуштању своје хришћанске баштине, али унутар континента постоји широка разноликост вјерске праксе, истакао је Центар за истраживање Пју (Pew Research Center ) .

У свом новом извјештају, Pew Research Center сопштио је да је Румунија на врху листе као најрелигиознија нација у Европи, на основу четири фактора: важност коју људи приписују религији у својим животима, редовна авјерска праксу, молитвени живот и сигурност увјерења.

Појављује се одређени географски образац, открио је Pew Research Center, по којемсу централни и источни Европљани генерално више религиознији него западни Европљани у свакој од четири мјерена степена религиозности.

На примјер, у Румунији 64 процента становништва изјављује да вјерује у Бога са апсолутном сигурношћу, док 50 одсто каже да је религија веома важна у њиховим животима, 50 процената присутних је на службама најмање мјесечно, а 44 посто кажу да се моле свакодневно. На основу ових података,Pew Research Center, саопштава да се 55 одсто Румуна може сматрати "високо религиозним".

На супротном крају спектра, Естонија, најсјевернија од три балтичке државе, налази се на дну ранг листе, са само 7 процената становника који су "високо религиозни". У овој земљи само 6 посто становништва сматра да је религија веома је важно у њиховим животима, 9% каже да се моли свакодневно, 10% присуствује богослужењима  најмање једном месечно, а 13% каже да вјерује у Бога са апсолутном сигурношћу.

Након Румуније, неке од најрелигиознијих земаља у Европи су Јерменија, Грузија, Грчка и Молдавија. Пољска је такође међу првих десет, као и Португал.

Према овим стандардима, Италија је само упола религиозна као Румунија, са 27 одсто њеног становништва које се квалификује као "високо религиозно". Нијемци и Французи, са друге стране, мање су од половине религиозни него Италијани, 12 посто становника обију земаља описало је себе као високо религиозне.

Велика Британија, позната по својој нерелигиозности, једва је побиједила Белгију и Шведску у рангирању, а 11 посто становништва које је високо религиозно, за разлику од само 10 посто у Белгији и Шведској.

Пју је такође рангирао европске нације засноване на јединственом индикатору религиозности узетих у изолацији. Према томе, што се тиче редовне вјерске праксе, Пољска је на врху листе, а значајна већина становништва (61 посто) одлази на вјерска богослужења најмање мјесечно. Друго место у овој категорији припада Румунији, али знатно је ниже и износи 50 процената .

Када јеу питању само једна категорија "вјеровање у Бога2, Јерменија добија награду као нарелигиознија нација, са више од три четвртине (79 процената) становништва које кажу да вјерују у Бога са апсолутном сигурношћу.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  / извор

-Силвасу де Сус, Румунија, 13. јул 2018.године
    
У Румунији се тренутно води бизарна правна битка, јер се румунска православна црква бори за право да користи име и лик старца Арсена (Бока), вјерног сина Цркве, против приватне особе која посједује право да користе име и лик старца који су заштићени трговачким знаком у Заводу за интелектуалну својину Европске уније.

Старац Арсеније, који је преминуо 1989. године, био је један од великих румунских духовних отаца комунистичког времена, и данас је поштован као светац, иако још увек није канонизован. Хиљаде вјерника долазе на ходочашће сваке године на гроб у Прислоповој капели у Силвасуу де Сусу, а  његове слике се доживљајавају као благослов.

Најмање једна таква слика, купљена у Прислоповом манастиру, почела је чудесно плакати у мају 2015. године. Чудо се догађа и на његовом гробу:Наиме, иако температуре могу бити изузетно ниске, често достижући -5 степени, све цвијеће које  расте на његовом гробу не буде смрзнуто нити угине под екстремним температурама, већ умјесто тога остаје у пуном цвату. Од зиме до љета,  гроб старца Арсенија остаје пун цвјетних, вишебојних мирисних цвјетова.

Али сада те поштоване иконе конфискује полиција, преноси Balkan Insight.

Полиција је два пута ове године позвана у манастир, а такође и у продавницу у западном граду Араду, у мају. Даниел Георге, један од два власника права на име и лик старца Арсенија, пожалио се полицији да су манастир и продавница продавали слике оца Арсенија без одговарајуће дозволе.

Преко свог адвоката, Георге је направио више од 100 жалби против цркава и продавница.

Интересантно, Георге није чак ни православни хришћанин, већ је Баптист. Други власник робне марке је етнички Мађар. Ово је само повећало љутњу јавности.

Чланак на  tech2.org објашњава да је Георге добио право да користи старца Арсенија као свој заштитни знак од британске компаније која је то регистровала код Завода за интелектуалну својину Европске уније. На сајту archyworldys.com пише да је та компанија додатна Additional Woldwide Which Service LTD, у власништву Мађара Андора Сандора.

"Он је припадао нама, људима. Близу је срца. Требало би га оставити у Цркви ", рекао је један румунски православни вјерник за Balkan Insight.

"Користити ово за зараду? Како је то могуће? Румуни долазе овамо да се моле за своје душе. Они се моле Арсенију Боки ", објаснио је други.

Василе Банеску, портпарол румунске патријаршије, рекао је: "о. Арсеније Бока је био монах. Није имао ниједног насљедника. Његова породица била је Црква. Његова породица је манастир, посебно манастир Прислоп, гдје је сахрањен. Тако сва права на његово дјело припадају de jure и  de facto Румунској православној цркви. "

Међутим, Георге објашњава да је одлучио да заштити  Арсенијево име и лик, јер се не плаћа порез на црном тржишту за такву робу, за коју он каже да вриједи 40 милиона евра (46.517.840 долара) годишње.

Није објаснио зашто сматра да јавне продавнице не плаћају порез.

У другом сукобу, Георгеов адвокат је православни хришћанин који вјерује да је старац Арсеније жив, да би му било драго да га он заступа.

Адвокат Луциан Бузлеа објашњава да су Георге и његов партнер жељели да спријече људе да се богате на оцу Арсенију, а нису имали никакву везу са њим. Он даље објашњава да се исто може рећи и о Баптисти Даниелу Георге-у и Мађару Андору Сандору, али у њиховом случају, Георге спречава црно тржиште.

Власници заштитних знакова тренутно желе да га продају инвеститору. Tech2.org, такође, извјештава да је Георге заправо кажњен са 200 леја (50 долара) од стране полиције због злоупотребе 112 хитне линије за хитне случајеве како би поднио пријаву против  цркве и продавница.

Румунска православна црква покренула је тужбу против власника заштитног знака и размишља о убрзавању неизбјежне канонизације великог старца како би се ово питање брже ријешило. Црква предузима кораке у вези са његовом канонизацијом и убрзо ће промијенити његово име у Свети Арсеније, направљене ће бити његове иконе, тако да његово име и лик више неће бити у власништву Георгеа.

Међутим, адвокатица Јулија Бурбеа Милесцу вјерује да би Црква и држава требало да умјесто тога жале на заштитни знак (trademark) и да ће лако побиједити. Она тврди да ако Црква реши проблем промјеном имена и слике старца Арсенија, имплицитно ће признати право Георгеу да посједује право на тренутно име и слику.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
​Извор

Око 95% румунских грађана вјерује у Бога, али само 21% њих одлази у храм НА МОЛИТВУ сваке недјеље, каже истраживање о религијском вјеровању проведено у Румунији,а које је спровела Фондација Фридрих Еберт из Румуније.
Према истој студији, 27% Румуна каже да је референдум о поновном дефинисању породичног концепта неопходан.
Резултати показују да у Румунији постоји "значајна разлика" између афирмације вјере и стварне вјерске активности.
"Дакле, иако постоји активна јака вјерска мањина, она има прилично смањену улогу у већини дијелова друштва, с обзиром на то да се декларисана вјера не претвара у конкретне друштвене и политичке акције", каже истраживање.

Иако 95% Румуна каже да вјерују у Бога, 89% њих сматра се религиозним, док је 33% "вјерских практичара" а 44% кажу да се свакодневно моли.

79% испитаника слаже се са изјавом да "морате да вјерујете у Бога како бисте били морални и да имате исправне вриједности", а 67% се слажу да "хомосексуалност мора бити обесхрабрена од стране друштва".

Међутим, 27% сматра потребним референдум о породици. Референдум је осмишљен да поново дефинише брак, пошто је искључиво дозвољен између мушкарца и жене.

Инфографика о религијском вјеровању у Румунију покренута је у контексту референдума о уставној дефиницији породице, а извори података који се користе у инфографици су студија "Религијско вјеровање и национала припадност у централној и источној Европи" (Pew Research Center), истраживања ЦУРС-а и истраживања о култури из протеклих осам мјесеци и национални попис из 2011. године.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
Извор:Basilica.ro

Његова Светост Патријарх румунски Данило (Данијел) послао је поруку за недјељу мироносица, 22. априла 2018. године, изразивши захвалност хришћанским женама и мајкама.

Патријарх је истакнуо мироносице као "истините примјере који инспиришу жене да живе свети,  пожртвовани живот у породици, Цркви и друштву".

"Путем вјере и преданости, кроз марљивост и великодушност", рекао је румунски патријарх: "можемо сачувати и култивисати хармонију и разумијевање у породици, бранити и промовисати вриједности хришћанске породице, као и едуковати дјецу у љубави према Цркви и нацији ".

У својој поруци патријарх Данило присјетио се познатих жена које су "својим напорима и жртвовањем допринијеле постизању Велике уније": краљице Марие из Румуније, Екатерине Теодороиу и Елене Алистар.

Превод: www.vjeronauka.net
Извор: Basilica.ro