Свети архијерејски синод Кипарске православне цркве састао се, у понедјељак, 24. марта 2025. године, на ванредном засиједању, под предсједавањем архиепископа Његовог Блаженства архиепископа кипарског г. Георгија. Између осталих тачака дневног реда, Свети Синод размотрио је најновија дешавања у Сирији која изазивају јаку забринутост за будућност хришћана у сусједној земљи. У саопштењу објављеном на сајту Кипарске православне цркве, између осталог, написано је: „Насиље, притисци, дискриминација и отворени масакри којима су хришћани систематски изложени већ су озбиљно смањили хришћанско становништво у земљи. Нажалост, ријеч је о геноциду који траје посљедњу деценију, са драматичним порастом посљедњих мјесеци и који показује да ситуација можда неће бити реверзибилна. Без међународне интервенције, хришћанима у Сирији биће изузетно тешко да опстану на дужи рок. Равнодушност Европе, али и других хришћанских земаља, које више брину да не буду оптужене за исламофобију него да заштите своју хришћанску браћу, погоршава ову ситуацију.
Древна Антиохијска патријаршија посљедњих година озбиљно је погођена због драматичног смањења броја православних вјерника. Све у свему, будућност хришћана на Блиском истоку изгледа мрачно. Из тог разлога, од моћника овога свијета треба да тражимо рјешење које ће трајати временом. Не може се прихватити брисање хришћанства са мјеста у којем су се јеванђеоска порука и хришћанство првобитно чули и ширили.
Кипарска црква, која има властито искуство прогона свог хришћанског становништва из њихових прадједовских домова, због сталне окупације 37% њихове отаџбине, због скрнављења и уништења више од 560 цркава и због све већих пријетњи потпуне окупације од стране Турске, свом снагом изражава своју подршку сестринској Антиохијској патријаршији као и хришћанима других вјероисповијести и моли Бога да учврсти и утјеши хришћане у њиховој веома тешкој ситуацији у којој се данас налазе. Свети Синод је одлучио да се у пету недјељу Великог поста, 6. априла 2025. године, изврши прикупљање добровољних прилога у свим кипарским храмовима за подршку страдалним хришћанима у Сирији. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: ромфеа.гр

Кипарски предсједник Никос Христодулидес именовао је, у понедјељак 23. децембра 2024. године, Тесалију Салину Шамбос за специјалног представника за вјерске слободе и заштиту мањина на Блиском истоку. По ријечима портпарола владе Константиноса Летимбиотиса, Шамбосин главни задатак је да заштити права хришћанских и других вјерских мањина у региону кроз дијалог са локалним државама. Њена мисија је да ојача права ових група, као и да пронађе одржива рјешења за проблеме са којима се суочавају. Она ће радити на подршци иницијативама ЕУ које имају за циљ да помогну вјерским групама у региону. Међу њеним приоритетима су унапређење мултилатералног дијалога, међурелигијских сусрета и укључивање хришћанских мањина у политичке процесе.
Посебна пажња у свом раду биће посвећена хуманитарним и образовним пројектима, медицинској помоћи и реинтеграцији жртава сукоба. Заштита културног и вјерског наслеђа такође ће бити важан дио њеног мандата, са плановима за јачање напора на обнови и очувању споменика од културног значаја. Припрема вјеронаука.нет / Извор: Кипар онлајн

По ријечима митрополита крфског Нектарија, „грешна дјела нас воде ка служењу ђаволу, чинећи нас злочинцима пред Богом, а то је посебно примјетно у савременом друштву".
У својој бесједи у Недјељу по Воздвижењу у храму Светих Константина и Јелене у Волосу, у којем је служио 23 године, митрополит Нектарије рекао је вјерницима: "Нажалост, наша земља, као и цијела хришћанска Европа, која је са ентузијазмом прихватила јеванђеоску ријеч и истински повјеровала у Господа Исуса Христа, сада се вратила свакој врсти гријеха који је друштво довео до атеизма и стерилног порицања Бога".
Резултати су видљиви. Тако данас, глас апостола Павла долази да обнови наша обећања и дужности према нашем Господу Исусу Христу.да се „на путу хришћанског живота људи често враћају грешним дјелима, покушавајући да их споје са позивом Богу“.
Међутим, он је подсјетио да, по Христовим ријечима, „нико не може да служи два господара“. „Ово упозорење нас подсјећа да је немогуће истовремено служити гријеху и слиједити Христа“, нагласио је митрополит Нектарије.
Он је примијетио да нас „грешна дјела наводе да служимо ђаволу, чинећи нас злочинцима пред Богом, а то је посебно примјетно у савременом друштву“. Митрополит Нектарије је додао да су резултати оваквих активности у савременом друштву веома јасно видљиви – ријеч је о „духовној девастацији и губитку праве вјере“. Припрема вјеронаука.нет /извор; Ромфеа

.„Змије Панагије“ (Богородичне змије или Свете змије) поново су се, као и  сваке године појавиле у селима грчког острва Кефалонија. Сваке године, око празника Преображења (по новом календару) Господњег, тајанствене змије се појављују у селима Маркопуло и Агринија (гдје се налазе капеле посвећене Успењу Пресвете Богородице), које остају до празника Велике Госпојине 15. августа.
Хиљаде ходочасника хрле у села сваке године да виде "Змије Панагије"које као да се појављују ниоткуда и поново нестају након празника. Црно-бијеле змије имају знак крста на својим баршунастим главама, а језици су им у облику крста.
Овдашњи вјерници свједоче да су змије топлокрвне, за шта се не зна нигде другдје и у било које вријеме у свијету. Змије пузе по црквама, а посебно око икона Богородице.По завршетку литургије свештеници ваде змије из стаклених кутија како би вјерници могли да их додирну, а овај чин се сматра врстом благослова. Људи их такође стављају на главу или тело и допуштају им да пузе јер сматрају да ће им тако донијети срећу.Многи су свједочили да када су се дотакли змија, оне су биле исцјељене од неизљечивих болести.
Како преноси   Mystagogy Resource Center, позивајући се на грчке медије, двије змије су се појавиле у Агринији на празник Преображења, 6. августа, а три су се појавиле у Маркопулу 8. августа.
***
Црква Успења Пресвете Богородице у Маркопулу подигнута је на рушевинама старог манастира. Почетком 18. вијека, монахиње некадашњег манастира напале су пирати. Они су се усрдно молили Богородици за заштиту, а гусари су се уплашили призором змија које су јуриле према њима када су ушле у манастир и они су побјегли.Од тада су се змије појављивале сваке године, осим двије године: 1940. године, када је Грчка уведена у Други свјетски рат, и 1953. године, године разорног земљотреса на Кефалонији. Зато се вјерује да је злокобно ако се змије не појаве.

Антифонитис – тачније Црква Христова Антифонитис (грч. Εκκλησια Αντιφωνητης; Антифонитис "Christ who responds", «Отзывающийся» ) – је црква са куполом на Кипру, у округу Киренија, која се налази у планинама близу села Калограја. До њега се стиже мрежом колосјека и малих путева у области Хербаријума и Агиос Амвросиос. Овај храм је један од најзначајнијих византијских храмова на острву, која се након догађаја из 1974. године нашао на окупираним територијама. Антифонитски храм је основан у 7. вијеку . Касније је уз цркву основан манастир, чије је здање, као и црквена зграда, значајно обновљено у 12. вијеку. Архитектонска одлика овог храма је да се његова купола не ослања на четири, већ на осам стубова. Тренутно је ово једини сачувани храм те врсте на Кипру (на Кипру постоје само четири храма са осмоугаоном основом, али је само Антифонитис добро очуван). Осам стубова на које се ослања купола налазе се на различитим растојањима један од другог, па је план храма геометријски неуједначен. Као резултат тога, купола такође има неуједначен облик. Од првобитних зграда није остало ништа осим рушевина зграда источно и сјевероисточно од храма.Често се може наићи на мишљење да је манастир освећен у част архангела Михаила. Зато постоји алтернативна верзија имена - Црква Архангела Антифонитиса. Као и многе друге цркве средњевизантијског периода, и овај храм је подигнут без припрате (нартекса). Додат је у XIV-XV вијеку на западној страни и комбинован са главним храмом. Његову изградњу финансирала је краљевска породица Лузињан. Крајем 15. – почетком 16. вијека на јужној страни храма подигнута је колонада. Унутрашњост храма је осликана фрескама које датирају од почетка 13. до краја 15. вијека. Оригиналне фреске сачуване су у апсиди, олтару, на источним ослонцима куполе... Куполу цркве краси фреска „ Христос Пантократор “. Зидне фреске дијелом датирају из 12. вијека, а остале су настале у 15. вијеку приликом реконструкције цркве. Најпознатија фреска приказује Богородицу са Богомладенцем окружену арханђелима Гаврилом и Михаилом. Фреске Антифонитске цркве су изведене у оригиналном стилу, комбинујући византијске класичне традиције и технике италијанске иконографије 14. вијека. Као што истраживачи примјећују, приказ Христа у сцени Посљедњег суда и Сатане у паклу обилује иконографским елементима готово идентичним одговарајућој фресци Ђота у капели Скровењи у Падови. За вријеме турске владавине, манастир је неколико пута мијењао власнике. Метрополис Кериније продао га је приватном лицу 1828. године, становнику по имену Мариун Христодулу Апегиту. Од ње је манастир купио извјесни монах, који га је 1906. године продао манастиру Кикос. Од 1974. године налази се на територији непризнате Републике Сјеверни Кипар. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: „Гласник Кипра“

​Пожар који је у недјељу око 15 часова избио на сјевероистоку Атике, 35 километара од Атине, има фронт већи од 20 километара, а смјер вјетра се стално мијења. Манастири "Свети Јефрем у Неа Макрију и манастир Пендели евакуисани су због пожара који је неконтролисано бјесне. Пламен је брзо напредовао ка језеру Маратон, важном резервоару који снабдева Атину водом, рекао је пуковник Василис Ватракојанис, портпарол ватрогасне службе. У борби на гашењу пожара ангажовано је 510 ватрогасаца са 177 возила и комплетном опремом, стотине добровољаца, полиција, војска... Према информацијама из ватрогасне службе, 32 летјелице (17 хеликоптера и 15 авиона) укључене su у гашење пожара који бјесне у многим мјестима на Атици. Од недеље поподне, када су пожари захватили велико подручје сјеверне Атике, захваћен је и манастир Архиепископије атинске „Достојнo јест“, у округу Варнава. Данас се очекује штета у просторијама овог манастира, који се сматра од изузетног значаја јер се у њему чувају вриједна културна блага и црквене реликвије Архиепископије Атинске. Према ријечима портпарола ватрогасне службе, због пожара у Варнави, упркос томе што је ватрогасна летелица почела да гаси 5 минута након избијања пожара, а за 10 минута стигла прва ватрогасна возила, јак ветар је проширио ватре врло брзо уз стално отварање нових ватрених фронтова. Грчка полиција (ЕЛАС) апеловала је на грађане да избјегавају свако кретање према подручјима захваћеним пожарима и да се, ради властите безбједности, придржавају издатих упутстава за евакуацију подручја.​ Припрема вјеронаука.нет на основу извора:orthodoxtimes.gr

Његово Блаженство Архиепископ атински и све Грчке Јероним II присуствовао је, у сриједу 10. јула 2024. године, у Великој сали Националног и Каподистријанског универзитета у Атини, обиљежавању 50. годишњице од турске инвазије на Кипар*.
Догађају је присуствовала предсједница Републике Грчке Катерина Сакеларопулу и предсједник Републике Кипар, Никос Христодулидис, који је одржао говор. Били су присутни и бивши премијери, представник Владе, министри, неколико митрополита, народни посланици и академици. Архиепископу су саслуживали архимандрит Варнава Теохарис и протођакон Димитрије Фокианос.

*Инвазија Турске на Кипар, покренута 20. 7. 1974. ГОДИНЕ био је турски војни одговор на државни удар на Кипру 1974. у ком је збачен кипарски предсЈедник архиепископ Макариос III, а на власт постављен Никос Сампсон. Државни удар на Кипру наредила је војна хунта у Грчкој, а извршила га Кипарска национална гарда. Турска је употребила тај државни удар као разлог за инвазију и окупацију великог дела острва. У јулу 1974. турске снаге су напале и заузеле 3% острва, пре прекида ватре. У међувремену је војна хунта у Грчкој оборена и замењена демократском владом. У августу 1974. Турска је наставила напредовати освајајући приближно 40% острва. Линија раздвајања након примирја августа 1974. постала је тампон зона Уједињених нација на Кипру и обично се назива Зеленом линијом.

Свети синод Кипарске православне цркве је, у свом саопштењу након засиједања, одржаног 20, јуна под предједавањем Архиепископа кипарског Георгија, строго забранио један обичај, који је на Велику суботу поштован у многим црквама на острву. Кипарске цркве биле су познате по томе што су у суботу пред Васкрс, током јутарњег богослужења, многи свештеници у одређеном тренутку почињали да трче по храму, изражавајући тиме радост због васкрсења Христовог. Богослужење на јутрењу Велике суботе је празничног карактера, управо у ово вријеме пева се појање „Воскресни, Боже“, када се јавља буран израз радости свештенства.
Свети Синод је строго забранио свештеноцима да трче по црквама и врше било какве друге радње, изузев разбацивања ловоровог листа. Пјевање „Воскресни, Боже“ не треба да поништи позив „Да молчит всјакаја плот“ (Да ућути свако људско тијело) и не треба да води ка пародији богослужења“, наводи се у саопштењу Светог Синода Кипарске православне цркве.
Истовремено, у документу се напомиње да се забрана не односи на мирјане, који обично у истом тренутку богослужења почињу гласно да ударају по клупама. Кипар има више празника и викенда него остатак Европске уније. Од 15 празника, девет су вјерски. Кипрани у цјелини су најрелигиознија нација у ЕУ.
Овако је то изгледало у једном од храмова Паралимнија: 

​Свети Синод Кипарске православне цркве је, поред актуелних питања, 20. јуна 2024. године разматрао и проблем канонског статуса жене ђаконисе, коју је, у главном граду Зимбабвеа Харареу, на Велики четвртак 2. маја 2024. године, с благословом Александријског патријарха Теодора, рукоположио митрополит Зимбабвеа (по рођењу Кипранин-примједба прев) Серафим Кикотис (Александријска Патријаршија) Ово је наведено у саопштењу Светог Синода кипарске православне цркве.
Синод је затражио од Александријске патријаршије да је обавијести о канонској оправданости „рукополoжења“ Ангелике Молен  у чин ђаконисе од стране епископа Зимбабвеа.

Поводом овог случаја, руски мисионар који дјелује у Африци, о. Георгиј Максимов изразио је незадовољство и случај сматра великом грешком. Каже да су му многи афрички свештеници писали, посстиђени овом вијешћу. Њихова збуњеност је оправдана, каже, и појашњава да ту нешто дубоко није у реду. 

„Данас је несумњиво историјски дан и дан радости“, саопштио је, 11. јуна 2024. године, Синодски комитет за споменике и умјетност Кипарске православне цркве. Црква се радује, јер је коначно, послије 27 година труда и правних битака, завршен најважнији црквени случај крађе антиквитета након турске инвазије на Кипар 1974. године.
Како се наводи у саопштењу, турски шверцер антиквитета Ајдин Дикмен, уз помоћ окупационог режима и саучесника, био је одговоран за пљачку више од 50 грчких православних, маронитских и јерменских хришћанских споменика, као и антиквитета са окупираних археолошких локалитета и приватних колекција. 
Међу хиљадама предмета заплијењених из имовине групе антиквитета у марту 1997. године било је 318 кипарских реликвија, укључујући мозаике из 6. вијека, фреске из 8.–15. вијека, иконе, олтарске двери, рукописе и друге антиквитете. Проширена правна битка почела је 2004. године. Дјелимична репатријација 173 реликвија извршена је у јулу 2013. године, а још 85 у августу 2015. године Завршна фаза случаја Дикмен била је јуче, потписивањем споразума између Кипра и Њемачке о репатријацији 24 црквене реликвије и 36 других старина.
Реликвије ће бити враћене 20. јуна. Црква се захвалила свима који су допринијели успјешном окончању случаја, укључујући и представнике минхенске полиције, Главног тужилаштва и правосудних органа града. Поред тога, признање је додијељено и представницима Републике Кипар, укључујући званичнике правне службе, полиције и одјељења за антиквитете. Специјално признање резервисано је за стручњаке који су играли улогу у идентификацији предмета, као што су др Јоханес Декерс и др Катерина Хаџистили, заједно са појединцима као што су Тасула Хаџитофи, бивши конзул Републике Кипар у Хагу, покојни византолог Атанасиос Папагеоргиу и кипарски адвокат у случају, Енно Енгберс. 
По ријечима директора Канцеларије за борбу против илегалног посједовања и трговине антиквитетима Михалиса Гавриелидиса, преко 16.000 хришћанских икона, мозаика и мурала који датирају из 6. и 5. вијека насилно је украдено и продато у иностранству од турске инвазије 1974. године. Припрема вијести вјеронаука.нет

Свети Синод Кипарске православне цркве састао се, у понедјељак, 12. фебруара 2024. године, на свом првом редовном засиједању у години, под предсједавањем Његовог Блаженства Архиепископа кипарског г. Георгија. Дискусија је била усредсређена на нови програм сексуалног васпитања у школама. Министар просвјете, спорта и омладине Атина Михаилду и службеници ресора позвани да учествују у раду Синода упознали су његове учеснике са часовима сексуалног васпитања у школама. Чланови Синода су током дискусије скренули пажњу на доступност различитих извора за дјецу, попут интернета, „гдје могу добити нетачне информације о овом питању“, и истакли потребу за одговорним информисањем школараца.
Истовремено, како су учесници засиједања истакли, „у свакој фази информисања треба узети у обзир узраст дјеце, морал кипарског друштва, сугестије родитеља” и друге значајне аспекте. Са министром је разговарано о општем приступу образовању, његовом нивоу и циљевима, након чега је шеф одјељења одговарао на питања епископа и говорио о плановима министарства у области сексуалног васпитања дјеце. Од ове школске године, Грчка влада увела је сексуално васпитање као обавезу од предшколског до средњег у приватним и државним школама. Увођење часова сексуалног васпитања у школе изазвало је дебату у Кипарској православној цркви. 
Курикулум на енглеском језику можете да погледате овдје. Припремио вјеронаука.нет на основу писања orthodoxianewsagency.gr

-сродан чланак СВЕТИ СИНОД КИПАРСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ПРОТИВ РОДНЕ ИДЕОЛОГИЈЕ

Његова светост патријарх српски Порфирије информисао је данас предсједника Кипра Никоса Христодулидиса о положају Српске православне цркве и српског народа на Косову и Метохији.
Током сусрета у Патријаршијском двору у Београду патријарх Порфирије и Христодулидис дотакли су се многих заједничких тема, а посебно су се осврнули на пријатељство блаженопочившег патријарха Иринеја и архиепископа кипарског Хризостома Другог, саопштено је из СПЦ.

Кипарски предсједник борави у дводневној посјети Београду.

Нејединство архијереја Кипарске православне цркве се продубљује због њиховог односа према такозваној „Православној цркви Украјине“. Тако је новоизабрани митрополит Пафоса Тихик (Врионис) одбио да учествује на Светој Архијерејској Литургији одржаној 11. јуна 2023. године у граду Никозији, на којој  је, између осталих ,поменут „митрополит кијевски“ Епифаније Думенко, преноси cyprustimes.com. С тим у вези, Његово блаженство Архиепископ кипарски г. Георгије је изразио ријешеност да спријечи нејединство међу кипарским јерарсима. „Митрополит пафоски Тихик треба да прими поруку од свијета и од свих нас, а ја сам одлучан да не дозволим раскол у Кипарској цркви“, увјерио је архиепископ Георгије.
У коментару новинарима, Његово Блаженство је став митрополита пафоског Тихика описао као „дјетињаст“, ​​наводећи да је поменуо Епифанија приликом његовог освећења. Оцјењујући садашњу ситуацију, Архиепископ Георгије је изразио жаљење због чињенице да то постаје проблем за Кипарску православну цркву. Истовремено, Његово Блаженство је изразио ријешеност да се овом питању стане у крај, јер, према његовим ријечима, чланови Светог Синода у великој већини имају супротне ставове.
Раније је митрополит Морфски Неофит изјавио да кипарски јерарси не желе да служе са „епископима“ „ПЦУ“, јер их сматрају расколницима. Због тога он није присуствовао устоличењу архиепископа кипарског Георгија 8. јануара 2023. године, јер ће, како је тада наведени у  Митрополији морфској „радије остати у својој скромној келији у молитви, колико за Његово блаженство Архиепископа кипарског τолико и за Његово блаженство Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, који трпи искушења“. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања овог извора

Кипарски јерарси сматрају да духовна дегенерација није добра за народ који се бори за свој опстанак.
22. маја 2023. године Свети Синод Кипарске православне цркве, на свом ванредном засиједању, под предсједавањем Његовог Блаженства архиепископа кипарског Георгија, изјаснио се против родне идеологије, преноси сајт Кипарске православне цркве.
На овом засиједању Светог Синода Кипарске православне  цркве разматран је приједлог закона о криминализацији конверзионе терапије*, чији је циљ да се помогне особама које пате од истополне привлачности, родне дисфорије итд.
Према овом приједлогу закона, биће кривично гоњени свештеници који им током исповијести или духовних разговора са особама које пате од привлачности сопственог пола укажу на грешност ове привлачности или им савјетују да се подвргну хормонској терапији.
Разговарајући о овом питању на Синоду, архијереји Кипарске цркве дали су саопштење у којем су поручили да „Црква не може бити принуђена да ћути зарад глобализације и такозваног новог поретка ствари“. 
Црква нема и не жели да може да намеће свој став људима, али задржава право да износи своје мишљење и даје савјете вјерницима.
„Измјена закона и увођење поменутог члана у Кривични законик једнако је поништавању права на слободно вјерско изражавање и увјерења кипарског народа, који су заштићени члановима 18. и 19. Устава Републике Кипар и Уставом Републике Кипар и Европске конвенције о људским правима“, наводи се у документу. Архијереји су подсјетили политичаре да је „слобода вјероисповијести људи, загарантована чланом 9 Европске конвенције о људским правима“, овим приједлогом закона нарушена и инкриминисана.
„Криминализована вјековна традиција наше Отаџбине, која жели да јој се вјерници који се слободно повјеравају пастирству Цркве обраћају за савјет“, и „људско право да слободно одлучује, бира и тражи у оквирима законитости“. и слобода вјероисповијести и духовног вођења у стварима чисто личним и осјетљивим, проглашава се кривичним дјелом“.
Архијереји су нагласили да „држава мора признати права свих грађана Републике Кипар без изузетка“, укључујући и православне хришћане. „Црква се не може ућуткати ради глобализације и такозваног новог поретка ствари“, написали су.
„Под плаштом заштите људских права група људи не може да намеће свој начин живота другима, а рад на заштити људских права не треба да служи политичким или другим интересима, а духовна дегенерација друштва није најбоља за један народ. који се боре за свој национални опстанак.“ каже се у документу.

*Конверзиона терапија представља псеудонаучну праксу покушаја да се промијени сексуална оријентација или родни идентитет појединца како би се уклопио у хетеросексуалне и цисродне норме.

Папагај Петраки живи у манастиру у Грчкој, а некада је био љубимац Светог Порфирија Кавсокаливита. Иако је монах Порфирије, који је касније постао светац, преминуо прије 30 година, његов папагај и даље изговара молитве које је чуо од њега. Овај папагај и после 30 година од смрти овог духовног оца понавља оно што је од старца научио. 

Једном приликом је неко поклонио старцу Порфирију непослушног и "дивљег" папагаја. Старац је био веома захвалан на овом неочекиваном поклону.
Али папагај је био толико агресиван да ниси могао чак ни да му се приближиш. 
Јуришао би да те уједе својим снажним кљуном.
Зато је старац одлучио да га умири Исусовом молитвом, понављајући му на глас:
"ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ МЕ!"
Након извесног времена, папагај се толико смирио да је прихватао да га старац милује руком.
Често се могао чути како узвикује:
"Старче благослови!" Или: "Мати, благослови!" (када би се обраћао игуманији)
Спокојно би излазио из кавеза када би му старац отварао врата, стао би на његово раме, и јео би заједно са њим.
Научио је још и да изговара:
"Богородице Дјево, радуј се благодатна Марије, Господ је с тобом...!" 
Али, најчудесније је било што је научио да пева: "Господи помилуј!"
Чудесно је и то да Петраки опонаша чак и старчев тон и ритам док изговара молитвице.
Неко ће рећи да све ово није тешко научити једног папагаја за годину или две... Да, то је истина. 
Као што је тачно и то да се ми учимо од рођења, годинама, да изговарамо Исусову молитву, па ипак се томе још увек нисмо научили заборављајући да је изговарамо.
Старац Порфирије је говорио за овог папагаја: "Често док изговарам Исусову молитву ја задремам, и тада се Петраки разреде: "Господе Исусе Христе помилуј ме!" И тако ме тргне из сна.
Овде се види и како Петраки води поклонике у келију свог пријатеља- светог Порфирија Кавсокаливита.
У принципу, Петраки не воли да га снимају, зато се обично скрива када говори, као што је то учинио малочас, сакривши се између улазних врата и  радијатора.
+++
('Петраки' је на грчком деминутив од имена 'Петар')
Погледај видео

Архијерј Кипарске православне цркве, митрополит морфски Г. Неофит, ослобођен је свих оптужби које су му стављане на терет у вези са кршењем рестриктивних мјера у вези са корона вирусом. Ово се наводи у одлуци Окружног суда града Никозије, од 4. априла 2023. године, саопштава  ageliaforos.com.
Митрополит Неофит оптужен је да је подстицао вјернике да учествују на јавном скупу приликом освећења воде у ријеци Каркотис. У вријеме примјене ограничења у вези са епидемијом COVID-19, такве радње су законодавством Републике Кипар квалификоване као кривично дјело. У пресуди да није крив, суд је навео да ови наводи нису потврђени. 
„Освећење воде у ријеци Каркотис није препоручено као јавни скуп, већ као радња коју је сам законодавац, по свом нахођењу дозволио изузетно на дан Богојављења, 6. јануара 2021. године.Законодавац је то учинио, очигледно препознавши важност богослужења као неопходног ублажавања многих ограничења која су тада постојала, зарад јавног здравља, у корист вјерских грађана тог мјеста“, наводи се у одлуци суда.
Епископ је изразио захвалност адвокату Никосу Клиридису, свештенству и вјерницима Кипра и Грчке, као и свим православнима на молитвама и бројним имејловима и писмима подршке која су му упућена. Митрополит морфски Г. Неофит је обећао да ће наставити да „служи и исповиједа истину Христову и Цркву“. 

​Данас, у недјељу, 8. јануара 2023. године, у Саборном храму апостола Варнаве у Никозији, обављена је церемонија устоличења новог архиепископа Нове Јустинијане и цијелог Кипра Георгија.
Церемонији устоличења присуствовали су Архиепископ атински и цијеле Грчке господин Јероним, представници Васељенске Патријаршије, Архијереји и свештенство Кипарске Цркве.
Присутни су били и предсједник Републике Кипар Никос Анастасијадис, предсједница Представничког дома Анита Димитриу, министри, државни званичници, лидери и представници политичких партија.
Треба напоменути да је ово прво устоличење архиепископа које се одвија у новом Саборном храму св. апостола Варнаве у Никозији.

Нови Архиепископ кипарски биће устоличен у недјељу у Никозији. Догађају ће присуствовати неколико архијереја из сестринских православних цркава. У интервјуу објављеном на Cyprus Mail, митрополит пафоски Георгије изјавио је да ће слиједити линију свог претходника, архиепископа Хризостома II. Приоритети Његовог Високопреосвештенства укључују подршку великим породицама и подстицању рађања дјеце. Новоизабрани архиепископ је изјавио да ће Кипарска црква наставити своје друштвене и добротворне напоре, а да ће истовремено наставити да подржава национално питање. Након устоличења у Никозији, биће покренуте процедуре за избор новог митрополита пафоског. 

На Кипру, 18. децембра 2022. године, одржана је прва фаза општенационалних избора за мјесто Предстојатеља Кипарске православне цркве. У гласању је учествовало 30.2 одсто грађана или 165.750 бирача од укупно 548.793 бирача.
У недјељу ујутро почевши од 10 часова, свештенство и народ Кипра излазили су на биралишта како би се опредијелили за тројицу од шест кандидата (трипросон). Гласање је завршено у 18.00 часова, а пребројавање гласова - у 22.00 часа.
Према обрађених 100% гласачких листића, прва три изабрана, који ће наставити да учествују у другој завршној фази избора од стране Светог Синода Кипарске Цркве, су: Митрополит лимасолски Атанасије – који је добио 35,65 % гласова, митрополит пафски Георгије - 18,39% и митрополит тамасоски ​​и орински Исаија 18,10%. гласова.
Након прве фазе изборног процеса, услиједиће тродневни рок за приговоре, а Свети синод Кипарске цркве ће тада имати рок од пет дана да размотри све приговоре. Након тога, у року од три дана, састаће се чланови Светог синода да изаберу сљедећег архиепископа Нове Јустинијане и цијелог Кипра, а одлука се очекује до краја децембра.

​
Побједник гласања митрополит лимасолски Атанасије захвалио је, након објављивања резултата, свима који су га подржали. На питање о даљем процесу у оквиру Светог синода, он је одговорио да смо „сви ми браћа у Христу, забринути смо и желимо најбоље нашој Цркви“.
„Прихватимо резултат у миру и тишини и замолимо нашег Христа да нас благослови и упути нас путем којим Он жели да идемо“, рекао је јерарх.
Задовољство избором архијереја изразио је митрополит пафски Георгије, који је јасно ставио до знања да се њихов коначни резултат, у зависности од распореда снага на Светом синоду, можда неће поклапати са симпатијама бирача. „Нема ни првог ни другог, јер су критеријуми људи и јерарха различити“, рекао је владика. На крају, митрополит тамасоски и орински Исаија је, оцјењујући ток гласања, истакао да је то био најмирнији изборни процес за мјесто Предстојатеља Кипарске цркве.
Нови архиепископ Кипарске цркве замијениће Хризостома II, који се упокојио у Господу почетком прошлог мјесеца, након дуге болести. Припремио: сајт вјеронаука.нет

У 81. години, након дуге и тешке болести (рак јетре-примједба аутора),  јутрос у 6.40 часова по локалном времену уснуо је у Господу архиепископ кипарски Хризостом II. Данас, у понедјељак 7. новембра 2022. године, завршио се земаљски пут поглавара Кипарске Православне Цркве Архиепископа Хризостома II. О овоме је  извијестила Прес служба Кипарске православне цркве. 
Архиепископ Хризостом је преминуо након тешке дуготрајне болести - четири године се борио са неизљечивом болешћу и био је често подвргнут операцијима. У сапштењу љекарског тима наводи се да је архиепископ православне цркве кипарских Грка преминуо "мирно након што се са болешћу суочио храбро, стрпљиво и са хришћанском издржљивошћу". Ускоро ће бити одржан хитан састанак Синода Кипарске цркве на коме ће бити одређен датум сахране упокојеног архијереја. Подсјетимо, здравствено стање поглавара кипарске цркве нагло се погоршало у октобру. Тада  су га посјетили јерусалимски патријарх Теофил и антиохијски патријарх Јован.

​Поводом упокојења Блажењејшег Хризостома, Архиепископа Нове Јустинијане и свег Кипра, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је 7. новембра 2022. године изјаву саучешћа Светом Синоду Архиепископије кипарске, у којој се наводи:
Са осећајем дубоке туге примио сам вест о о упокојењу вољеног нам брата и саслужитеља, Блажењејшег Архиепископа Нове Јустинијане и свег Кипра Хризостома. У име архијереја, свештенства, монаштва и верног народа Српске Православне Цркве, као и у своје лично име, Светом Синоду и пуноћи Цркве Кипра изражавам саучешће поводом тешког губитка који је задесио сестринску Кипарску Православну Цркву.
Блажењејши Архиепископ остаће упамћен у Православној Цркви као достојан пастир и скроман монах, угледна и дубоко верујућа личност. Господ Исус Христос, васкрсење и живот (Јн. 11,25), нека упокоји душу новопрестављеног слуге свог Хризостома Архиепископа у насељима праведника, у којима нема болести, ни туге, ни уздаха, већ је живот бесконачан.

Византијска црква Панагија Ангелоктисти (грчки Παναγία της Αγγελόκτιστης), која се налази у селу Кити (око 12 км југозападно од Ларнаке) на острву Кипар, ускоро ће добити статус УНЕСКО-ве свјетске баштине.  Црква је подигнута у 11. вијеку на рушевинама ранохришћанске базилике из 5. вијека.
Због напада Арапа, становници древног града Китиона преселили су се у Кити и одлучили да изграде храм посвећен Дјеви Марији. Према предању, храм на овом мјесту подигли су анђели за једну ноћ, па се назива „сазидан од анђела“,
У 11. вијеку базилика је претворена у крстокуполну цркву. А након двије стотине година, дозидана је капела кроз коју се сада улази у здање. Године 1952. приликом рестаурације у апсиди цркве, испод малтера, откривен је мозаик Богородице са дјететом у наручју, окружену арханђелима Михаилом и Гаврилом, по чему је храм и добио име. Мозаик припада најстаријем предиконоборачком периоду. Унутар храма налазе се важне фреске из тринаестог вијека, затим иконе различитог старосног доба и риједак мозаик из шестог вијека који приказује Богородицу, Христа између два архангела. Са овим мозаиком "преживио"је и оригинални лук храма.
Данас Црквом Панагија Ангелоктисти управља Одјељење за антиквитете Кипра.

Никозија, 13. јул. Икона Христа из 16. вијека, која је нестала из цркве Антифонитис  (Χριστός Ἀντιφωνητής) на сјеверу Кипра прије око 50 година, враћена је Кипарској православној цркви. У цркви Антифонитис буквално сваки центиметар зидова прекривен је фрескама, а на неким мјестима испод малтера је видљив и други слој живописа. Све фреске су рађене у класичној традицији византијске и италијанске иконографије 14. вијека. Министар саобраћаја, веза и јавних радова Јанис Карусос предао је у уторак светињу предстојатељу КПЦ архиепископу Хризостому II.
„Желим да се захвалим свима који су учествовали у репатријацији историјског артефакта, посебно одјељењу за антиквитете (који води Министарство саобраћаја), правној служби (назив Главног тужилаштв), полицији и посебно архиепископу за његове напоре да се икона врати на Кипар“, рекао је министар.
До 1974. године икона је красила унутрашњост познате манастирске цркве Антифонитис, подигнуте у близини села Калограја. Непосредно након инвазије турских трупа на сјеверни Кипар, икона је највјероватније украдена. Откривена је 40 година касније у Швајцарској и стављена на аукцију у аукцијској кући  Schuler («Шулер») у Цириху. Представници Кипарске православне цркве успјели су да прикупе досије којим се потврђује поријекло иконе и скину је са аукције. Међутим, било је потребно још осам година да се елиминишу све сметње. 
​Према процјенама стручњака, након 1974. године, десетине фресака и око 20.000 икона однијели су пљачкаши из цркава Сјеверног Кипра за продају на црним аукцијама. Кипарске власти су се за овај велики проблем заинтересовале тек 1998. године.
Кипар је подијељен по националним линијама од турске оружане инвазије 1974. године, изазване државним ударом од стране присталица припајања острва Грчкој. Као резултат непријатељстава, око 37% територије Кипра се нашло под турском контролом, на којој је 1983. године формирана Турска Република Сјеверни Кипар, коју је признала само Анкара. Јужни дио острва остао је под контролом Републике Кипар, насељен углавном кипарским Грцима. Аутор: вјеронаука.нет

Папа ће посјетити кипарског архиепископа Хризостома и састати се са члановима Светог синода Кипарске цркве у Никозијској саборном храму. Током посјете Кипру, папа ће се састати са кипарским архиепископом Хризостомом и члановима Светог синода Кипарске православне цркве. Према прелиминарном програму путовања, у четвртак, 2. децембра 2021. године, Папа би требало да стигне у Ларнаку. Папа ће се састати у маронитској катедрали у Никозији са католичком заједницом, а након церемоније добродошлице у предсједничкој палати и  посјете предсједнику, услиједиће састанак са властима, јавним организацијама и дипломатским кором.
Папа ће 3. децембра 2021. године бити у посјети архиепископу Хризостому II након чега ће услиједити сусрет са Светим Синодом Кипарске Цркве у православном храму у Никозији.
Потом ће на локалном стадиону Папа служити мису, а на крају које ће предводити екуменску молитву са мигрантима у жупној католичкој цркви Светог крста. Након посјете Кипру, папа ће 4. децембра ујутро нешто послије 9 часова кренути са међународног аеродрома Ларнака према Атини, гдје би требао стићи око 11 часова и 10 минута. Тада ће на аеродрому бити одржана церемонија дочека, а потом, од 12 часова, свечаност добродошлице у Предсједничкој палати. Након посјете Предсједнику Републике, биће одржан сусрет с Премијером, а послије и с представницима власти, грађанског друштва и с Дипломатским кором. Послијеподне у Атини, након 16 часова, биће испуњено вјерским сусретима и посјетама. Прва по плану је посјета Грчкој православној архиепископији и Његовом Блаженству Јерониму II., архиепископу Атине и све Грчке... У недјељу, 5. децембра, Папа ће ујутро авионом из Атине отпутовати у Митилини (античку Митилену) на Лезбосу, гдје ће се, у Прихватном и идентификацијском центру, сусрести с избјеглицама смјештенима у том центру те одржати говор. Након тога ће се вратити у Атину гдје ће послијеподне, на ехаристијском слављу у концертној дворани Мегарон одржати проповијед. По повратку у нунцијатуру примииће у куртоазни посјету Његово Блаженство Јеронима II. Посљедњи дан у Грчкој, понедјељак, 6. децемра, обиљежиће два догађаја која ће се одржати прије церемоније испраћаја. Најприје ће у нунцијатури примити предсједника Парламента, а након тога отићи у Школу светога Дионисија сестара уршулинки у Марусију. Тамо ће се састати с младима којима ће се обратити говором. За 11 чаова и 15 минута предвиђен је одлазак у атински међународни аеродром гдје ће се одржати опроштајна церемонија, те полазак према Риму. Извор

Јуче, у четвртак, 4. новембра 2021. године, Свети Синод Цркве Грчке православне цркве издао је циркуларну ноту о мјерама заштите од ширења Ковид-19. Одмах су интернетом почеле кружити гласине да ће интервенцијом Светог синода невакцинисани у свете храмове моћи ући само са брзим или молекуларним PCR тестом. Међутим, ова тврдња је није истинита и не важи што се види кад се прочита циркуларна нота Светог синода.
За информацију, Свети Синод истиче да се обавеза о тестирању двапут недељно  тиче само невакцинисаних свештеника, појаца и радника при храмовима, а не и вјерника. Тренутно ни у једној европској земљи не постоје мјере забране уласка у богомоље због здравствених рестриктивних мјера. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог извора: Ромфеа.гр