Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

Његово Блаженство Архиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра Георгије најавио је могуће измјене поступка избора епископа и митрополита Кипарске православне цркве, предложивши да се одустане од учешћа мирјана у тим изборима. Ову изјаву је дао у интервјуу за лист „Philelenews“. По ријечима архиепископа Георгија, важећи црквени Устав садржи „празнине“ које захтијевају исправку, укључујући и оне у погледу изборних процедура. Архиепископ је објаснио да, иако је вјерницима тренутно формално дозвољено да учествују у избору епископа, у пракси то доводи до спољног утицаја и повећања тензија.
Архиепископ је указао на ниску излазност: на посљедњим изборима за пафоског митрополита, гласало је око 14% регистрованих бирача, док је на претходним архиепископским изборима широм земље излазност била око 31%.
С тим у вези, архиепископ Георгије предложио је компромисни модел: да митрополите и епископе бира Свети Синод — највиши орган црквене управе, у чијем саставу су сви архијереји. Учешће мирјана, по његовом мишљењу, требало би задржати само при избору кипарског архиепископа, јер та функција има не само црквени, већ и друштвени значај — Предстојатељ Кипарске Цркве се традиционално доживљава као глас народа у дијалогу са државом.
Архиепископ је нагласио да је ово приједлог за дискусију и могуће будуће промјене које би требало да размотри руководство Цркве.
У мају 2025. године, Свети Синод Кипарске православне цркве донио је одлуку о свргавању митрополита пафоског Тихика са његовог катедралног трона, након што је утврдио да су његови поступци кршили црквену дисциплину и ауторитет архиепископа. Ова ситуација је изазвала значајно узнемирење међу вјерницима и постала је један од фактора који објашњавају забринутост поглавара Кипарске цркве због тренутне процедуре избора епископа.
У Кипарској православној цркви, избор епископа и поглавара Цркве подразумијева учешће и вјерника и црквеног руководства. Према важећем Уставу, избор Предстојатеља проводи се у две фазе. Прво, одржава се народно гласање међу свим православним хришћанима који живе на Кипру најмање годину дана. Током ове фазе, вјерници гласају у црквама за свештенство које сматрају достојним – свака особа пише име по свом избору на обрасцу који је овјерила изборна комисија. На основу резултата гласања, изабирају се тројица најбољих – три кандидата са највише гласова.
Затим се Свети Синод — највише управно тијело Кипарске цркве, које се састоји од свих тренутних епископа — сазива и бира новог архиепископа између ове тројице. Синод гласа тајно, а кандидат који добије апсолутну већину гласова постаје нови предстојатељ. Ако нико не добије већину у првом кругу, одржава се други круг.

Током избора митрополита пафоског у фебруару 2023. године, вјерници су такође учествовали у одабиру три кандидата, а затим је Свети Синод одредио коначног побједника. Управо је тај поступак – са учешћем народа у почетној фази, заједно са одлучујућим гласом Синода – постао предмет критике архиепископа Георгија, који је предложио разматрање опције у којој би митрополите и епископе бирао искључиво Синод, а учешће лаика било би ограничено на избор Предстојатеља Кипарске цркве. Припрема вјеронаука.нет

По први пут од 1990. године, чудотворна икона Пресвете Богородице Кикоске изнесена је, у ноћи 22. новембра, из манастира Кикос у планинама Тродос. Манастир Кикос је православни манастир на Кипру. Основао га је византијски цар Алексије I Комнин у 11. вијеку. У манастиру је служено свеноћно бденије са крсним ходом који је предводио митрополит кикоски и тилиријски г. Никифор, уз учешће братства два велика манастира – Кикоса и Махере – и хиљада ходочасника. Изношење иконе је изузетно ријетко — ово је било тек четврто у историји. У претходним вијековима, Кипрани су се често обраћали "Даждоносној Богородици“ («Αγία Μαρία της Βροχής») током периода суше. У својој бесједи, митрополит Никифор подсјетио је на чуда повезана са иконом и изразио наду да ће, заступништвом Пресвете Богородице, Господ подарити Кипру дуго очекивану обнову земље и крај суше.
Молебни за кишу служени су усред тешке ситуације са водом на острву. Према локалним медијима, дуготрајна суша је довела до пада нивоа воде у акумулацијама на критичне нивое, а кипарске власти разматрају покретање програма за изазивање кише. Метеоролози упозоравају на ризике по пољопривреду и снабдијевање водом ако се ускоро не усвоји рјешење.
Кикоска икона Богородице, једна од најважнијих светиња Кипра, поштује се као чудотворна од XI–XII вијека. Према предању, насликао ју је апостол Лука, али истраживање археолога Јоргоса Сотиријуа датира слику у 12. вијек, са каснијим рестаурацијама. Управо у то вријеме, према предању, икону је на Кипар донио византијски војни командант Мануил Вутумит и смјестио је у новоосновани манастир Кикос. Од давнина је била прекривена златним велом и нико није могао да види њена лица. Иконографски, ова икона припада типу Богородице Умиљење (грч. Елеуса)„Елеуса“: Богородица држи дијете, које је притиснуто уз њен образ; карактеристичан детаљ је покрет Христових ногу и руку, дјелимично скривен испод мафориона. До 12. и 16. вијека икона је постала широко распрострањена: познато је отприлике двадесетак раних копија. Припрема вјеронаука.нет

У присуству Његовог Блаженства Архиепископа атинског и све Грчке Јеронима II, у уторак, 18. новембра 2025. године поподне, у великој сали Универзитета у Атини свечано је отворен Међународни симпозијум поводом 1700. годишњице сазивања Првог васељенског сабора, под називом: „Значај и правовременост Првог васељенског сабора“, који је организовао Богословски факултет Националног Каподистријског универзитета у Атини.
Симпозијум је отворио ректор Националног и Каподистријског универзитета у Атини, г. Герасимос Сијасос. Након тога је услиједио поздравни говор Архиепископа, након чега су прочитане поруке Цариградског патријарха г. Вартоломеја, Александријског патријарха г. Теодора, Јерусалимског патријарха г. Теофила, као и поздравни говор декана Богословског факултета Универзитета, г. Емануила Карагеоргурдиса. Затим је своје излагање на тему: „Први Васељенски сабор: темељ вјере, израз саборности, ванвременско свједочанство јединства“ прочитао митрополит филаделфијски г. Мелитон.
Свечаност је завршена химнама празника Светих Отаца Првог Васељенског сабора које је отпојао Византијски хор ”Тропос” из Атине, којим је дириговао г. Константинос Ангелидис. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxianewsagency.gr

Његово Блаженство Архиепископ кипарски г. Георгије најавио је у четвртак покретање новог плана финансијске подршке усмјерене на рјешавање опадајуће стопе наталитета у земљи. Говорећи на конференцији за новинаре у Архиепископији, објаснио је да ће иницијатива важити ретроактивно од 1. јануара 2025. године и да ће бити доступна породицама које испуњавају услове широм земље. Пријаве ће се подносити електронски и оцјењивати на основу посебно утврђених критеријума. Архиепископ је изнео погодности које нуди програм, установљен у оквиру „Плана Свете Кипарске архиепископије за рјешавање проблема ниске стопе наталитета“, који предвиђа:
-1.500 евра при крштења дјетета
-1.000 евра при поласку у основну школу
-1.000 евра при упису у средњу школу
-1.000 евра при поласку у старије разреде
-Годишње ваучере од 100 евра за Васкрс и 100 евра за Божић, све док дијете не напуни 18 година.
Право на подршку имају дјеца рођена након 1. јануара 2025. године, која су треће или наредно дијете у породици која испуњава услове. „Разумемо значај нових рађања за обнову нашег становништва, посебно сада када је наше присуство као Грка на овим просторима под притиском“, истакао је архиепископ Георгије. Нагласио је да Црква може да финансира ову иницијативу захваљујући приходима који се остварују управљањем њеном имовином.
У почетку, Црква планира да издвоји око два милиона евра годишње, при чему је архиепископ напоменуо да ће се износ вјероватно повећавати током времена. „Ако се програм покаже успјешним, размотрићемо начине да га додатно ојачамо. Неки људи су нам се већ обратили и изразили спремност да подрже ову иницијативу“, рекао је он.
Додао је да ће се план прегледати сваке двије до три године и да може бити измијењен у складу са променљивим потребама.
По ријечима финансијског директора Архиепископије, Димоса Димуа, циљ новог програма је да „стимулише повећање стопе наталитета у контексту њеног пада у земљи“. „Циљ је заједнички: суочити се са опадањем наталитета и подстаћи већи број рођених у нашој земљи“, поручио је он, упутивши јавност на интернет страницу https://www.epidomateknou.iak.org.cy за све информације и електронске пријаве. Замјеник финансијског директора Архиепископије, Мариос Ставру, опширно се осврнуо на критеријуме плана, рекавши да „један од два родитеља дјетета корисника мора бити православни хришћанин и посједовати личну карту Републике Кипар; породица дјетета корисника мора имати стално пребивалиште на Кипру; родитељи дјетета морају бити црквено вјенчани у православној цркви; родитељи морају имати најмање троје дјеце, укључујући дијете корисника, које је рођено након 1. јануара 2025. године и крштено као православни хришћанин“. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Orthodox Times и lenta.cy

У петак, 7. новембра 2025. године, на трећу годишњицу од упокојења архиепископа кипарског Хризостома II служен је парастос на крају Божанске литургије којом је началствовао Његово Преосвештенство епископ месаоријски г. Григорије, у прелијепом храму Светог Варнаве, који је блаженопочивши архиепископ лично замислио и подигао.
Парастос је служио Његово Блаженство Архиепископ кипарски г. Георгије, уз саслужење митрополита кринског Кирила /Цраиградска патријаршија/, митрополита Зимбабвеа и Анголе г. Серафима, вострског г. Тимотеја (епископ Јерусалимске православне цркве, егзарх Светог Гроба Господњег на Кипру) и епископа карпасијског г. Христофора, неапољског г. Порфирија и месаоријског г. Григорија, као и игумана Светог манастира апостола Варнаве, архимандрита Јована, и главног секретара Светог синода Кипарске Цркве, архимандрита Георгија, у присуству свештенства и вјерника који су дошли да се помоле за блаженопочившег архиепископа. 
Његово Блаженство Архиепископ кипарски г. Георгије, који је био један од најближих сарадника блаженопочившег архиепископа, након завршетка парастоса, похвалио је величину личности блаженопочившег претходника Хризостома II, његов допринос и рад у Кипарској Цркви.
Конкретно, из његових многих дјела, истакао је три најважнија, која ће остати записани у историји Кипарске православне цркве, укратко наглашавајући сљедеће: „Прво, било је проширење Светог синода Кипарске Цркве. Осам вијекова откако су Латини укинули Синод Кипарске православне цркве, нисмо имали Синод аутокефалне Цркве. Пролазили су и други велики архиепископи, али нико се није усудио.“ Макарије, можда заокупљен националним питањем, то није учинио, али јесте Његово Блаженство Хризостом II и зато ми данас можемо да самостално управљамо пословима и не морамо да сазивамо Синод уз учешће јерараха других Православних Цркава. Друго је била наша Богословска школа, са циљем да Кипарска Црква има свој теолошки дискурс и постане центар за дискусију о богословским питањима, а истовремено има способност да образује своје свештенство. И његово треће велико дјело, овај прелијепи храм апостола Варнаве, која је заиста недостајао Архиепископији и Кипарској цркви уопште. Нека му је вјечан помен и нека почива у „небеским одајама заувијек“. Након тога, Његово Блаженство је одслужио трисагио на гробу преподобног архиепископа. Блажени архиепископ Хризостом II био је човјек дубоке вјере и снажног дјела; човјек који је служио Цркви са самоодрицањем, бранио своје стадо храбро и волио Кипар свом снагом своје душе. Храбрим срцем, постојано је стајао у искушењима, радио је за јединство, за напредак, за достојанство Кипарске Цркве. Био је човјек визије, који је гледао унапријед, са сигурношћу да вјера може да превазиђе сваку тешкоћу.
Данас, када ријеч Цркве постаје молитва, а молитва постаје сјећање, сви ми који смо служили близу блаженопочившег архиепископа захваљујемо Богу на дару нашег присуства на његовом славном путовању. Сјећање на блаженопочившег архиепископа Хризостома II није сећање на прошлост; то је живо присуство. То је глас који нас позива да наставимо дјело вјере, јединства, истине и љубави према Отаџбини. Наша молитва и молба Господу живота и смрти да га упокоји „у земљи живих, на мјесту почивања, у шаторима праведника“. Припрема вјеронаука.нет / Извор: orthodoxia.info и churchofcyprus.org.cy

Чудотворној Икони Мегалохари (Великоблагодатна), у Благовештењском храму Панагија Евангелистрија на острву Тинос (смјештено у архипелагу Киклада) у Грчкој, у петак поподне, поклонили су се наш врхунски тенисер Новак Ђоковић и грчки премијер Киријакос Мицотакис јавља грчка агенција ромфеа. гр.  Док је био на Тиносу током љетњег одмора и прије него што је вечерао са Киријакосом Мицотакисом у  наш тенисер је изразио је премијеру Грчке изразио жељу да се поклони икони Пресвете Богородице. Десетине вјерника који су били код иконе могли су да виде Нолета и Мицотакиса како чекају да упале свијећу и да се поклоне чудотворној икони. Грчки премијер је прије два дана уз објаву фотографије, на свом Инстаграм налогу, написао:"Са Новаком на Тиносу". Припрема вјеронаука.нет

Разорни пожари који су недавно опустошили Кипар изазвали су тренутну и искрену реакцију Кипарске цркве. Након трагедије која је однијела људске животе, изазвала велику материјалну штету и нанијела огромну еколошку катастрофу, Свети Синод Кипарске православне цркве одлучио је да организује свеопшту акцију прикупљања помоћи у свим храмовима широм острва у недјељу, 3. августа 2025. године. Циљ акције је да се обезбиједи финансијска подршка свима који су погођени овом катастрофом. У званичној енциклици која је прочитана током богослужења, Свети Синод се обратио вјернима ријечима дубоке туге и солидарности: 
„Сви смо били свједоци неизрециве боли и страдања наше браће и сестара, изазваних страшном трагедијом бројних шумских пожара . Слике које смо видели дубоко су потресне и шокантне.“ Синод је посебно нагласио размјере катастрофе – губитак људских живота, уништену имовину и девастирано природно окружење. Истакнуто је да су многи људи остали и без средстава за живот. 
„Као Црква, али и као Кипрани и Грци, не смијемо и не можемо остати равнодушни нити пасивни пред оваквом несрећом“, наглашава се у енциклици, у којој се позива цјелокупна заједница да одговори са великодушношћу и братском солидарношћу.
Циљ ове хуманитарне акције је да се „свим вјерницима пружи прилика да искрено и срцем изразе подршку својој тешко пострадалој браћи и сестрама“, уз донације и допринос Свете Архиепископије и Митрополија. На крају, Црква је упутила срдачан апел свима: „Молимо вас да великодушно допринесете тасу за прилоге. Тај прилог биће израз наше љубави и бриге према ближњима.“ Кипарска црква позива на заједничко ангажовање, надајући се да ће јединство и практична љубав донијети утјеху и исцјељење онима који су погођени овом несрећом. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxtimes.com

Храм посвећен једном од најпоштованијих чудотвораца Православне цркве, Светом Јовану Русу, изгорио је у кипарском селу Вуни (округ Лимасол), упркос огромним напорима ватрогасаца да га заштите. Вуни је претрпио непроцјењиву штету од великог пожара који је у сриједу, 23. јула 2025. године, избио у планинском региону Лимасола, изјавио је Матеос Протопапас, који је рекао да би број изгорјелих кућа могао достићи 100. Такође је рекао да се један од становника лијечи од тешких опекотинама у Општој болници у Никозији. Евидентирање штете је већ почело. Становништво је евакуисано, село је и даље без струје, али власти покушавају да обнове напајање помоћу генератора. Ватрогасци настављају да се боре са пожаром. Међу евакуисаним насељима су и Малија, Коилани, Пера Педи, Васа Коиланиу и Агиос Терапонтас.
Изгорјела црква се налазила у јужном дијелу Вунија, на врху брда, 100 метара од главног храма села – цркве Пресвете Богородице. Била је посвећена Светом Јовану Русу и привлачила је хиљаде ходочасника који су тражили молитвену помоћ од великог Божјег учитеља. Свети Јован Рус живио је у 18. вијеку. Током Руско-турског рата 1711. године, заробљен је и продат у ропство турском аги. Због свог светог живота, испуњеног смирењем и љубављу чак и према својим непријатељима, заслужио је поштовање и хришћана и муслимана. Умро је 1730. године, а његове нетљене мошти пренесене су у Прокопион (сада на острву Еубеја у Грчкој). Од тада се Свети Јован Рус сматра једним од најпоштованијих светаца у грчком и руском православљу. Припрема вјеронаука.нет/ Извори: orthodoxianewsagency.gr и spzh.eu/ru

У недјељу, 20. јула 2025. године, свијет је обиљежио 51. годишњицу трагичне турске инвазије на Кипар, разарајућег догађаја који је раселио преко 200.000 кипарских Грка, оставивши хиљаде мртвих или несталих и болно подијеливши острво до данас.
Војна инвазија, која је услиједила након пуча атинске хунте и ЕОКА Б против архиепископа Макарија, резултовала је безбројним смртним случајевима, расељавањима, силовањима и незаконитом окупацијом 37% Републике Кипар, раном која је остала отворена. Комеморације су одржане у Атини, Никозији и грчким и кипарским заједницама широм свијета, укључујући Аустралију, Њемачку и Сједињене Државе, подсјећајући све да никада не забораве насиље, исељавање и неправду турске окупације. У слободном дијелу Кипра, дан је обиљежен у тишини, означен сиренама у 5:30 ујутру — час када је почела инвазија. Истовремено, сјеверно окупирано подручје обиљежава дан као „Дан ослобођења“, што одражава континуирану подјелу и политичку поларизацију. У историјском храму Светог Георгија у Старом Каиру, Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке Теодор II, началствовао је Божанском литургијом, након чега је служен парастос за жртве кипарске трагедије. Патријарх је нагласио колективно сјећање са 51 откуцајем звона, по једним за сваку годину окупације, као дирљив одјек сјећања. „Не заборављамо, не заборављамо, не заборављамо наш поробљени Кипар“, прогласио је патријарх Теодор, јачајући визију отпорности и наде.
Дирнут овом приликом, патријарх Теодор је рекао: „Са дубоким емоцијама и молитвеним страхопоштовањем, овдје, код духовног светионика Александријског трона, служимо овај свети помен за покој душа наше пале браће, жртава варварске инвазије из јула 1974. године на наш свети и многострадални Кипар. Прошла је педесет једна година од тог трагичног дана када је мирни Кипар доживио разарања рата, неправде и насиља.
Турска инвазија је ширила смрт, искорјењивање и окупацију, остављајући дубоке ране које и данас крваре. И пулсом наших срца проглашавамо: НЕ ЗАБОРАВЉАМО! Поштујемо оне који су се жртвовали за отаџбину, слободу и достојанство. Њихова жртва је трајни светионик и наслијеђе за будуће генерације.
Александријска Црква, са својом мученичком мисијом у Африци, не заборавља.
Молимо се нашем заштитнику, Пресветој Богородици и Светом Ђорђу, покровитељу наше војске, за одбрану Кипра, његово мирно поновно уједињење и обнављање његовог историјског континуитета.“
Говорила је и амбасадорка Републике Кипар, госпођа Поли Јоану /Πόλυ Ιωάννου/, која је описала трагично искуство читавог народа који је издржао и надао се 51 годину. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxtimes.com

Савјет министара Републике Кипар, након препоруке Министарства спољних послова, одобрио је у сриједу 25. јуна 2025. године, слање хитне финансијске помоћи у износу од 50.000 евра породицама жртава терористичког напада у храму Светог пророка Илије у Дамаску, који се догодио 22. јуна 2025. године.
Финансијска помоћ, која ће бити обезбијеђена преко Антиохијске патријаршије, има за циљ, између осталог, покривање непосредних и неодложних потреба, укључујући медицинску његу повријеђених, психолошку подршку и допринос санацији материјалне штете на Светом храму. У саопштењу Министарства спољних послова наводи се да је у контексту данашњег телефонског разговора са патријархом Јованом X антиохијским, министар спољних послова Кипра Константинос Комбос још једном изразио пуну подршку Републике Кипар и поновио недвосмислену осуду терористичког напада, који би требало у потпуности да истражи сиријско руководство, које мора да обезбиједи заштиту хришћанског становништва. Такође је обавијестио о одлуци Савјета министара да пружи финансијску помоћ Антиохијској патријаршији.
Потребу за подршком хришћанском становништву у Сирији нагласио је и министар спољних послова у контексту недавног Савјета за спољне послове Европске уније у Бриселу 23. јуна. Припрема вјеронаука.нет/Извор: orthodoxtimes.gr

Како наводе агенције orthodoxianewsagency.gr и ромфеа.гр бивши митрополит пафоски Тихик, Секретаријату Светог Синода доставио је Исповиједање вјере (омологија; грчки Ἡ Ὁμολογία Πίστεως)*, које је на свом засиједању одржаном 22. 5. 2025. године, од њега затражио Свети Синод Кипарске православне цркве, а које је он већ послао Цариградском патријарху, кипарском архиепископу и члановима јерархије Кипарске цркве.
Свети Синод се данас састаје на редовној сједници, на којој се процјењује да господин Тихик неће учествовати. Он у свом саопштењу тврди да се никада није одрекао онога што је обећао приликом своје хиротоније за епископа. Али као знак послушности и желећи да не скандализује паству док се не донесу коначне одлуке након жалбе, он приступа састављању и потписивању Исповиједању вјере. У својој омологији, бивши архиепископ пафоски, између осталог, наводи: „Исповиједам да остајем непоколебљив унутар сигурних зидина Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, како су је дефинисали и изградили богоносни Оци Православне Цркве, потпуно свјестан да раскол представља највеће зло у Цркви, које чак ни крв мучеништва онога ко се отцијепио или ко друге води у раскол не може да излијечи.“

*Међутим, као што се види из текста, г. Тихик избјегава да се позива на Свети и Велики Сабор (Крит, 2016) и своје досадашње одбијање да дозволи да мошти апостола Павла буду донесене на Кипар из Рима ради поклоњења.

Свети Синод Кипарске православне цркве је, у четвртак  22. маја 2025. године, на ванредном засиједању већином гласова донио одлуку о свргавању митрополита пафоског Тихика са епископског трона. Одлука је донесена са десет гласова "за" и шест гласова "против", док митрополит Тихик, као лице против кога се разматрала оптужба, није имао право гласа.
Митрополит Тихик је изабран за пафоског митрополита прије само двије године, у фебруару 2023. године, уз активно учешће народа и одобрење Синода. Међутим, временом су почела да се јављају озбиљна неслагања између њега и кипарског архиепископа Георгија, као и других чланова Синода. Према писању кипарских медија, Тихик је заступао конзервативни став, оштро је критиковао екуменске иницијативе и јавно је изразио неслагање са бројним одлукама архиепископа и Синода. На примјер, у јуну 2023. године, митрополит Тихик је одбио да саслужује на литургији у Никозији због помена поглавара расколничке „ПЦУ“ Епифанија Думенка. А у септембру 2023. године, митрополит Тихик је оштро осудио увођење часова сексуалног васпитања у школе – у вријеме када су Св. Синод и архиепископ били спремни да се укључе у дијалог са властима, па чак и да подрже ову иницијативу. Један од разлога за сукоб између пафоског митрополита и Св. Синода било је одбијање епископа Тихика да у својој епархији прими мошти Светог апостола Павла, које су на Кипар стигле по договору са Ватиканом. Церемонија је укључивала учешће католичког кардинала, што је, по мишљењу митрополита, прекршило канонску традицију. У званичним документима Синода, кључна оптужба је била „отпадништво“ Кључна оптужба која је довела до његове оставке била је она за отпадништво, што се односи на прекид општења са црквеном јерархијом под изговором заштите чистоте вјере.
И поред тога што Устав Кипарске Цркве (чл. 14) предвиђа поступак уклањања епископа с његове столице само у присуству судске одлуке или осуде за тешки црквени прекршај, Синод је искористио своје право да се сазива у форми црквеног суда. То је омогућило доношење одлуке о смјени без прибјегавања световним или спољним властима. Према изворима, Цариградски патријарх је био унапријед обавиjештен о поступцима Синода, и очигледно је дао сагласност на оно што се дешава.
За смјену митрополита Тихика гласали су:
-      Архиепископ кипарски Георгије,
-      Епископ месаоријски Григорије,
-      Епископ хитарски Леонтије,
-      Епископ карпасијски Христофор,
-      Митрополит тримифунтски Варнава,
-      Митрополит тамаски Исаија,
-      Митрополит кикоски Никифор,
-      Митрополит киренијски Хризостом,
-      Митрополит китионски Нектарије.
Против одлуке били су:
-      Митрополит морфски Неофит,
-      Епископ арсинојски Панкратије,
-      Митрополит лимасолски Атанасије,
-      Епископ аматонтски Николај,
-      Епископ ледарски Епифаније,
-      Епископ неаполски Порфирије.
Митрополит Тихик је задржао свој чин и остао је члан Светог Синода, али је лишен права да управља епархијом, а изгубио је могућност да у будућности тражи архијерејски трон. Његовом епархијом привремено ће управљати онај кога именује Архиепископ кипарски Георгије. Извори: romfea.gr,  gorthodox.com и Савез православних новинара 

Напори државе за демографски опоравак на Кипру наилазе на блиску подршку Кипарске православне цркве и самог архиепископа кипарског Георгија, јер се у наредним мјесецима очекује да ће посебна помоћ почети да се исплаћује, из црквених средстава, породицама са троје дјеце. Захтјеви породица које испуњавају критеријуме за надокнаду биће подношени дигитално на платформи и обрађиваће их Света архиепископија Кипра. Исте информације наводе да је почетак подношења пријава заказан за период након јула 2025. године. Иако до сада нису познати сви детаљи сазнаје се да ће корисници морати да испуњавају одређене критеријуме, као што су:
1. Један од два родитеља мора имати кипарско држављанство,
2. Један од два родитеља мора бити православни хришћанин,
3. Дијете које добија подршку мора бити крштено.
Износ помоћи биће одређен на основу специфичних потреба породица.и чини се да износ неће бити дат у облику мјесечне надокнаде, већ на другачији начин, међутим, неће бити једнократна помоћ већ континуирана подршка. Више детаља биће објављено у наредним данима.Детаљи ће се односити на процедуре за подношење захтјева, кориснике и износ који ће бити додијељен породицама са троје дјеце.
Његово Блаженство архиепископ кипарски г. Георгије је озбиљан проблем ниског наталитета са којим се Кипар суочава ставио високо међу своје приоритете, будући да је чак и прије свог устоличења, у јануару 2022. године, најавио додјелу помоћи породицама са троје дјеце. Архиепископија је развила блиску сарадњу са државом, која је недавно кулминирала састанцима са Министарством рада, које изјављује спремност да помогне у овом напору Цркве.
Истовремено, држава, препознајући веома озбиљан проблем ниске стопе наталитета и демографије, наставила је са два сета мјера, док се очекује да ће нове одлуке бити објављене у блиској будућности.
Кипар тренутно има стопу наталитета од 1,4%, док му је потребно 2,1% да би се становништво обновило сваких 25 година. Проблем који је препознао предсједник Републике Кипар, Никос Христодулидис (Nikos Christodoulides), који је, присуствујући догађају поводом Дана мајки много дјеце, 11. маја, најавио да ће бити објављене нове мјере за рјешавање проблема. Конкретно, како је рекао предсједник Републике, размишља се о промјенама у вези са критеријумима за породице са четворо дјеце, као и о проширењу дјечјег додатка, како би обухватио више породица, чиме би доспјели до средње класе. Црква је провела сличне иницијативе у Грузији, гдје је грузијски патријарх Илија II у јануару 2008. године покренуо програм у оквиру којег он лично постаје кум сваког трећег и наредног дјетета у православним породицама. На тај начин је постао кум преко 48.000 дјеце.Припрема вјеронаука.нет/ Извор: philenews.com

Планирани састанак заказан одмах након Васкрса између кипарског архиепископа Георгија III и представника Ватикана ради преноса главе Светог апостола Павла на Кипар одгођен је на неодређено вријеме након смрти папе Фрање. Упркос одлагању, Његово Блаженство Архиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра Георгије Трећи не одустаје од својих напора да проведе идеју, коју је покренуо блаженопочивши архиепископ Хризостом II, али у знак поштовања према жалости у Ватикану, званични захтјев ће поднијети након избора новог папе.
По информацијама кипарских новина „Филелефтерос“, архиепископ придаје велики значај одржавању добрих односа између Кипарске православне цркве и Ватикана, укључујући и питања везана за кипарски национални проблем. Нада је да ће нови папа наставити да подржава ставове Републике Кипар, као што је то чинио покојни папа Фрања.
Првобитни планови предвиђали су да глава св. апостола Павла по први пут у историји напусти Ватикан и буде пренесена на Пафос - мјесто гдје је, по новозавјетној књизи „Дјела апостолска“, апостол први пут проповиједао на острву. Иницијатива је покренута за вријеме блаженопочившег архиепископа Хризостома II, уз сагласност тадашњег митрополита пафоског Георгија (касније изабраног за архиепископа Кипра).
Касније се, међутим, нови митрополит пафоски, Тихик, успротивио прихватању моштију, тврдећи да је папа „јеретик“. То је довело до озбиљног раздора између њега и архиепископа Георгија III, који је одлучио да лично преузме организацију преноса моштију апостола. У коментару на кипарски лист „Филелефтерос“, архиепископ Георгије III наглашава да покојни папа не би лично дошао у Пафос и да је отпор митрополита неоснован. „Био би то историјски догађај за апостола Павла да се врати тамо гдје је први пут проповиједао“, рекао је. Поред тога, архиепископ Георгије  је истакао да би чак и да је папа посјетио Кипар био званично дочекан, како то захтијевају протокол и црквено гостопримство.
Глава Светог апостола Павла чува се у базилици Светог Јована Латеранског заједно са главом Светог апостола Петра, смјештена у реликвијару изнад олтара.  Остатак моштију „апостола незнабожаца“ почива, по предању, у базилици „Св. Павла extra muros (изван зидина)“ једној од четири главне папске базилике у Риму коју је подигао римски цар Константин Велики изнад гроба Св. апостола Павла. У периоду 2002-2003. године током ископавања испод данашњег олтара ове базилике изграђене изнад гроба Светог апостола Павла, откривена је мермерна плоча саркофага дужине 2,55 м, ширине 1,25 м и висине 0,97 м. Унутар бијелог мермерног саркофага, археолози су пронашли, поред костију, трагове тамјана, као и остатке двије ланене тканине, вјероватно коришћене за увијање тијела покојника - знак важности сахрањене особе. На саркофагу се налази натпис: „Paulo Apostolo Mart“, што се преводи као „апостолу и мученику Павлу“. Радиокарбонско датирање костију потврђује да остаци потичу из I или II вијека послије Христа, што се поклапа са традиционалним временом мученичке смрти апостола Павла око 67. године послије Христа. Званично саопштење научних резултата дао је папа Бенедикт XVI 30. јуна 2009. године, на празник Светих апостола Петра и Павла. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Двери.бг

Свети архијерејски синод Кипарске православне цркве састао се, у понедјељак, 24. марта 2025. године, на ванредном засиједању, под предсједавањем архиепископа Његовог Блаженства архиепископа кипарског г. Георгија. Између осталих тачака дневног реда, Свети Синод размотрио је најновија дешавања у Сирији која изазивају јаку забринутост за будућност хришћана у сусједној земљи. У саопштењу објављеном на сајту Кипарске православне цркве, између осталог, написано је: „Насиље, притисци, дискриминација и отворени масакри којима су хришћани систематски изложени већ су озбиљно смањили хришћанско становништво у земљи. Нажалост, ријеч је о геноциду који траје посљедњу деценију, са драматичним порастом посљедњих мјесеци и који показује да ситуација можда неће бити реверзибилна. Без међународне интервенције, хришћанима у Сирији биће изузетно тешко да опстану на дужи рок. Равнодушност Европе, али и других хришћанских земаља, које више брину да не буду оптужене за исламофобију него да заштите своју хришћанску браћу, погоршава ову ситуацију.
Древна Антиохијска патријаршија посљедњих година озбиљно је погођена због драматичног смањења броја православних вјерника. Све у свему, будућност хришћана на Блиском истоку изгледа мрачно. Из тог разлога, од моћника овога свијета треба да тражимо рјешење које ће трајати временом. Не може се прихватити брисање хришћанства са мјеста у којем су се јеванђеоска порука и хришћанство првобитно чули и ширили.
Кипарска црква, која има властито искуство прогона свог хришћанског становништва из њихових прадједовских домова, због сталне окупације 37% њихове отаџбине, због скрнављења и уништења више од 560 цркава и због све већих пријетњи потпуне окупације од стране Турске, свом снагом изражава своју подршку сестринској Антиохијској патријаршији као и хришћанима других вјероисповијести и моли Бога да учврсти и утјеши хришћане у њиховој веома тешкој ситуацији у којој се данас налазе. Свети Синод је одлучио да се у пету недјељу Великог поста, 6. априла 2025. године, изврши прикупљање добровољних прилога у свим кипарским храмовима за подршку страдалним хришћанима у Сирији. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: ромфеа.гр

Кипарски предсједник Никос Христодулидес именовао је, у понедјељак 23. децембра 2024. године, Тесалију Салину Шамбос за специјалног представника за вјерске слободе и заштиту мањина на Блиском истоку. По ријечима портпарола владе Константиноса Летимбиотиса, Шамбосин главни задатак је да заштити права хришћанских и других вјерских мањина у региону кроз дијалог са локалним државама. Њена мисија је да ојача права ових група, као и да пронађе одржива рјешења за проблеме са којима се суочавају. Она ће радити на подршци иницијативама ЕУ које имају за циљ да помогну вјерским групама у региону. Међу њеним приоритетима су унапређење мултилатералног дијалога, међурелигијских сусрета и укључивање хришћанских мањина у политичке процесе.
Посебна пажња у свом раду биће посвећена хуманитарним и образовним пројектима, медицинској помоћи и реинтеграцији жртава сукоба. Заштита културног и вјерског наслеђа такође ће бити важан дио њеног мандата, са плановима за јачање напора на обнови и очувању споменика од културног значаја. Припрема вјеронаука.нет / Извор: Кипар онлајн

По ријечима митрополита крфског Нектарија, „грешна дјела нас воде ка служењу ђаволу, чинећи нас злочинцима пред Богом, а то је посебно примјетно у савременом друштву".
У својој бесједи у Недјељу по Воздвижењу у храму Светих Константина и Јелене у Волосу, у којем је служио 23 године, митрополит Нектарије рекао је вјерницима: "Нажалост, наша земља, као и цијела хришћанска Европа, која је са ентузијазмом прихватила јеванђеоску ријеч и истински повјеровала у Господа Исуса Христа, сада се вратила свакој врсти гријеха који је друштво довео до атеизма и стерилног порицања Бога".
Резултати су видљиви. Тако данас, глас апостола Павла долази да обнови наша обећања и дужности према нашем Господу Исусу Христу.да се „на путу хришћанског живота људи често враћају грешним дјелима, покушавајући да их споје са позивом Богу“.
Међутим, он је подсјетио да, по Христовим ријечима, „нико не може да служи два господара“. „Ово упозорење нас подсјећа да је немогуће истовремено служити гријеху и слиједити Христа“, нагласио је митрополит Нектарије.
Он је примијетио да нас „грешна дјела наводе да служимо ђаволу, чинећи нас злочинцима пред Богом, а то је посебно примјетно у савременом друштву“. Митрополит Нектарије је додао да су резултати оваквих активности у савременом друштву веома јасно видљиви – ријеч је о „духовној девастацији и губитку праве вјере“. Припрема вјеронаука.нет /извор; Ромфеа

.„Змије Панагије“ (Богородичне змије или Свете змије) поново су се, као и  сваке године појавиле у селима грчког острва Кефалонија. Сваке године, око празника Преображења (по новом календару) Господњег, тајанствене змије се појављују у селима Маркопуло и Агринија (гдје се налазе капеле посвећене Успењу Пресвете Богородице), које остају до празника Велике Госпојине 15. августа.
Хиљаде ходочасника хрле у села сваке године да виде "Змије Панагије"које као да се појављују ниоткуда и поново нестају након празника. Црно-бијеле змије имају знак крста на својим баршунастим главама, а језици су им у облику крста.
Овдашњи вјерници свједоче да су змије топлокрвне, за шта се не зна нигде другдје и у било које вријеме у свијету. Змије пузе по црквама, а посебно око икона Богородице.По завршетку литургије свештеници ваде змије из стаклених кутија како би вјерници могли да их додирну, а овај чин се сматра врстом благослова. Људи их такође стављају на главу или тело и допуштају им да пузе јер сматрају да ће им тако донијети срећу.Многи су свједочили да када су се дотакли змија, оне су биле исцјељене од неизљечивих болести.
Како преноси   Mystagogy Resource Center, позивајући се на грчке медије, двије змије су се појавиле у Агринији на празник Преображења, 6. августа, а три су се појавиле у Маркопулу 8. августа.
***
Црква Успења Пресвете Богородице у Маркопулу подигнута је на рушевинама старог манастира. Почетком 18. вијека, монахиње некадашњег манастира напале су пирати. Они су се усрдно молили Богородици за заштиту, а гусари су се уплашили призором змија које су јуриле према њима када су ушле у манастир и они су побјегли.Од тада су се змије појављивале сваке године, осим двије године: 1940. године, када је Грчка уведена у Други свјетски рат, и 1953. године, године разорног земљотреса на Кефалонији. Зато се вјерује да је злокобно ако се змије не појаве.

Антифонитис – тачније Црква Христова Антифонитис (грч. Εκκλησια Αντιφωνητης; Антифонитис "Christ who responds", «Отзывающийся» ) – је црква са куполом на Кипру, у округу Киренија, која се налази у планинама близу села Калограја. До њега се стиже мрежом колосјека и малих путева у области Хербаријума и Агиос Амвросиос. Овај храм је један од најзначајнијих византијских храмова на острву, која се након догађаја из 1974. године нашао на окупираним територијама. Антифонитски храм је основан у 7. вијеку . Касније је уз цркву основан манастир, чије је здање, као и црквена зграда, значајно обновљено у 12. вијеку. Архитектонска одлика овог храма је да се његова купола не ослања на четири, већ на осам стубова. Тренутно је ово једини сачувани храм те врсте на Кипру (на Кипру постоје само четири храма са осмоугаоном основом, али је само Антифонитис добро очуван). Осам стубова на које се ослања купола налазе се на различитим растојањима један од другог, па је план храма геометријски неуједначен. Као резултат тога, купола такође има неуједначен облик. Од првобитних зграда није остало ништа осим рушевина зграда источно и сјевероисточно од храма.Често се може наићи на мишљење да је манастир освећен у част архангела Михаила. Зато постоји алтернативна верзија имена - Црква Архангела Антифонитиса. Као и многе друге цркве средњевизантијског периода, и овај храм је подигнут без припрате (нартекса). Додат је у XIV-XV вијеку на западној страни и комбинован са главним храмом. Његову изградњу финансирала је краљевска породица Лузињан. Крајем 15. – почетком 16. вијека на јужној страни храма подигнута је колонада. Унутрашњост храма је осликана фрескама које датирају од почетка 13. до краја 15. вијека. Оригиналне фреске сачуване су у апсиди, олтару, на источним ослонцима куполе... Куполу цркве краси фреска „ Христос Пантократор “. Зидне фреске дијелом датирају из 12. вијека, а остале су настале у 15. вијеку приликом реконструкције цркве. Најпознатија фреска приказује Богородицу са Богомладенцем окружену арханђелима Гаврилом и Михаилом. Фреске Антифонитске цркве су изведене у оригиналном стилу, комбинујући византијске класичне традиције и технике италијанске иконографије 14. вијека. Као што истраживачи примјећују, приказ Христа у сцени Посљедњег суда и Сатане у паклу обилује иконографским елементима готово идентичним одговарајућој фресци Ђота у капели Скровењи у Падови. За вријеме турске владавине, манастир је неколико пута мијењао власнике. Метрополис Кериније продао га је приватном лицу 1828. године, становнику по имену Мариун Христодулу Апегиту. Од ње је манастир купио извјесни монах, који га је 1906. године продао манастиру Кикос. Од 1974. године налази се на територији непризнате Републике Сјеверни Кипар. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: „Гласник Кипра“

​Пожар који је у недјељу око 15 часова избио на сјевероистоку Атике, 35 километара од Атине, има фронт већи од 20 километара, а смјер вјетра се стално мијења. Манастири "Свети Јефрем у Неа Макрију и манастир Пендели евакуисани су због пожара који је неконтролисано бјесне. Пламен је брзо напредовао ка језеру Маратон, важном резервоару који снабдева Атину водом, рекао је пуковник Василис Ватракојанис, портпарол ватрогасне службе. У борби на гашењу пожара ангажовано је 510 ватрогасаца са 177 возила и комплетном опремом, стотине добровољаца, полиција, војска... Према информацијама из ватрогасне службе, 32 летјелице (17 хеликоптера и 15 авиона) укључене su у гашење пожара који бјесне у многим мјестима на Атици. Од недеље поподне, када су пожари захватили велико подручје сјеверне Атике, захваћен је и манастир Архиепископије атинске „Достојнo јест“, у округу Варнава. Данас се очекује штета у просторијама овог манастира, који се сматра од изузетног значаја јер се у њему чувају вриједна културна блага и црквене реликвије Архиепископије Атинске. Према ријечима портпарола ватрогасне службе, због пожара у Варнави, упркос томе што је ватрогасна летелица почела да гаси 5 минута након избијања пожара, а за 10 минута стигла прва ватрогасна возила, јак ветар је проширио ватре врло брзо уз стално отварање нових ватрених фронтова. Грчка полиција (ЕЛАС) апеловала је на грађане да избјегавају свако кретање према подручјима захваћеним пожарима и да се, ради властите безбједности, придржавају издатих упутстава за евакуацију подручја.​ Припрема вјеронаука.нет на основу извора:orthodoxtimes.gr

Његово Блаженство Архиепископ атински и све Грчке Јероним II присуствовао је, у сриједу 10. јула 2024. године, у Великој сали Националног и Каподистријанског универзитета у Атини, обиљежавању 50. годишњице од турске инвазије на Кипар*.
Догађају је присуствовала предсједница Републике Грчке Катерина Сакеларопулу и предсједник Републике Кипар, Никос Христодулидис, који је одржао говор. Били су присутни и бивши премијери, представник Владе, министри, неколико митрополита, народни посланици и академици. Архиепископу су саслуживали архимандрит Варнава Теохарис и протођакон Димитрије Фокианос.

*Инвазија Турске на Кипар, покренута 20. 7. 1974. ГОДИНЕ био је турски војни одговор на државни удар на Кипру 1974. у ком је збачен кипарски предсЈедник архиепископ Макариос III, а на власт постављен Никос Сампсон. Државни удар на Кипру наредила је војна хунта у Грчкој, а извршила га Кипарска национална гарда. Турска је употребила тај државни удар као разлог за инвазију и окупацију великог дела острва. У јулу 1974. турске снаге су напале и заузеле 3% острва, пре прекида ватре. У међувремену је војна хунта у Грчкој оборена и замењена демократском владом. У августу 1974. Турска је наставила напредовати освајајући приближно 40% острва. Линија раздвајања након примирја августа 1974. постала је тампон зона Уједињених нација на Кипру и обично се назива Зеленом линијом.

Свети синод Кипарске православне цркве је, у свом саопштењу након засиједања, одржаног 20, јуна под предједавањем Архиепископа кипарског Георгија, строго забранио један обичај, који је на Велику суботу поштован у многим црквама на острву. Кипарске цркве биле су познате по томе што су у суботу пред Васкрс, током јутарњег богослужења, многи свештеници у одређеном тренутку почињали да трче по храму, изражавајући тиме радост због васкрсења Христовог. Богослужење на јутрењу Велике суботе је празничног карактера, управо у ово вријеме пева се појање „Воскресни, Боже“, када се јавља буран израз радости свештенства.
Свети Синод је строго забранио свештеноцима да трче по црквама и врше било какве друге радње, изузев разбацивања ловоровог листа. Пјевање „Воскресни, Боже“ не треба да поништи позив „Да молчит всјакаја плот“ (Да ућути свако људско тијело) и не треба да води ка пародији богослужења“, наводи се у саопштењу Светог Синода Кипарске православне цркве.
Истовремено, у документу се напомиње да се забрана не односи на мирјане, који обично у истом тренутку богослужења почињу гласно да ударају по клупама. Кипар има више празника и викенда него остатак Европске уније. Од 15 празника, девет су вјерски. Кипрани у цјелини су најрелигиознија нација у ЕУ.
Овако је то изгледало у једном од храмова Паралимнија: 

​Свети Синод Кипарске православне цркве је, поред актуелних питања, 20. јуна 2024. године разматрао и проблем канонског статуса жене ђаконисе, коју је, у главном граду Зимбабвеа Харареу, на Велики четвртак 2. маја 2024. године, с благословом Александријског патријарха Теодора, рукоположио митрополит Зимбабвеа (по рођењу Кипранин-примједба прев) Серафим Кикотис (Александријска Патријаршија) Ово је наведено у саопштењу Светог Синода кипарске православне цркве.
Синод је затражио од Александријске патријаршије да је обавијести о канонској оправданости „рукополoжења“ Ангелике Молен  у чин ђаконисе од стране епископа Зимбабвеа.

Поводом овог случаја, руски мисионар који дјелује у Африци, о. Георгиј Максимов изразио је незадовољство и случај сматра великом грешком. Каже да су му многи афрички свештеници писали, посстиђени овом вијешћу. Њихова збуњеност је оправдана, каже, и појашњава да ту нешто дубоко није у реду. 

„Данас је несумњиво историјски дан и дан радости“, саопштио је, 11. јуна 2024. године, Синодски комитет за споменике и умјетност Кипарске православне цркве. Црква се радује, јер је коначно, послије 27 година труда и правних битака, завршен најважнији црквени случај крађе антиквитета након турске инвазије на Кипар 1974. године.
Како се наводи у саопштењу, турски шверцер антиквитета Ајдин Дикмен, уз помоћ окупационог режима и саучесника, био је одговоран за пљачку више од 50 грчких православних, маронитских и јерменских хришћанских споменика, као и антиквитета са окупираних археолошких локалитета и приватних колекција. 
Међу хиљадама предмета заплијењених из имовине групе антиквитета у марту 1997. године било је 318 кипарских реликвија, укључујући мозаике из 6. вијека, фреске из 8.–15. вијека, иконе, олтарске двери, рукописе и друге антиквитете. Проширена правна битка почела је 2004. године. Дјелимична репатријација 173 реликвија извршена је у јулу 2013. године, а још 85 у августу 2015. године Завршна фаза случаја Дикмен била је јуче, потписивањем споразума између Кипра и Њемачке о репатријацији 24 црквене реликвије и 36 других старина.
Реликвије ће бити враћене 20. јуна. Црква се захвалила свима који су допринијели успјешном окончању случаја, укључујући и представнике минхенске полиције, Главног тужилаштва и правосудних органа града. Поред тога, признање је додијељено и представницима Републике Кипар, укључујући званичнике правне службе, полиције и одјељења за антиквитете. Специјално признање резервисано је за стручњаке који су играли улогу у идентификацији предмета, као што су др Јоханес Декерс и др Катерина Хаџистили, заједно са појединцима као што су Тасула Хаџитофи, бивши конзул Републике Кипар у Хагу, покојни византолог Атанасиос Папагеоргиу и кипарски адвокат у случају, Енно Енгберс. 
По ријечима директора Канцеларије за борбу против илегалног посједовања и трговине антиквитетима Михалиса Гавриелидиса, преко 16.000 хришћанских икона, мозаика и мурала који датирају из 6. и 5. вијека насилно је украдено и продато у иностранству од турске инвазије 1974. године. Припрема вијести вјеронаука.нет

Свети Синод Кипарске православне цркве састао се, у понедјељак, 12. фебруара 2024. године, на свом првом редовном засиједању у години, под предсједавањем Његовог Блаженства Архиепископа кипарског г. Георгија. Дискусија је била усредсређена на нови програм сексуалног васпитања у школама. Министар просвјете, спорта и омладине Атина Михаилду и службеници ресора позвани да учествују у раду Синода упознали су његове учеснике са часовима сексуалног васпитања у школама. Чланови Синода су током дискусије скренули пажњу на доступност различитих извора за дјецу, попут интернета, „гдје могу добити нетачне информације о овом питању“, и истакли потребу за одговорним информисањем школараца.
Истовремено, како су учесници засиједања истакли, „у свакој фази информисања треба узети у обзир узраст дјеце, морал кипарског друштва, сугестије родитеља” и друге значајне аспекте. Са министром је разговарано о општем приступу образовању, његовом нивоу и циљевима, након чега је шеф одјељења одговарао на питања епископа и говорио о плановима министарства у области сексуалног васпитања дјеце. Од ове школске године, Грчка влада увела је сексуално васпитање као обавезу од предшколског до средњег у приватним и државним школама. Увођење часова сексуалног васпитања у школе изазвало је дебату у Кипарској православној цркви. 
Курикулум на енглеском језику можете да погледате овдје. Припремио вјеронаука.нет на основу писања orthodoxianewsagency.gr

-сродан чланак СВЕТИ СИНОД КИПАРСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ПРОТИВ РОДНЕ ИДЕОЛОГИЈЕ