У овим тешким и неизвјесним временима за цијели свијет, радови на Саборном храму Свете Тројице у Мостару напредују одлично и прва фаза биће завршена након уклањања скеле и постављања звоника, преноси „Аваз“ чији су репортери разговарали са мостарским парохом Радивојем Круљем.
Свештеник Круљ за “Аваз” је казао да је Саборна црква један од симбола града те да се православна заједница ту развија и живи од постојања града.

“Жеља наше заједнице и цијелог Мостара средином 19. вијека јесте била једна импозантна богомоља гдје би се вјерници окупљали и која би била мјесто молитве православних. Захваљујући султану Абдулазизу и Омер-паши Латасу и тадашњој управи у Мостару, 1863. године почела је градња Саборне цркве и од тада историја ове цркве јесте и историја Мостара. Када је саграђена, Саборна црква била је један од најљепших и највећих православних храмова на Балкану. У функцији је била од 1873. до 1992. године, када су нас задесили невоља и рат, када је страдао и читав Мостар, па тако и један од његових симбола”, присјећа се парох мостарски.

Додаје да је Саборна црква Свете Тројице под заштитом УНЕСКО-а, да је запаљена и минирана до темеља у јуну 1992. и да се са њеном обновом почело 2010. године, као и да је обновљена вољом свих Мостараца.

“Оно што нас као заједницу, мене као свештеника, нашег епископа радује је то што у обнови цркве учествују Мостар и сви Мостарци, без обзира на вјеру и нацију. За православне хришћане она је култно мјесто, мјесто богослужења, и за нас значи остварење нашег идентитета, прије свега вјерског, а, наравно, и националног. За Мостар она значи споменик културе и у обнови учествују сви Мостарци. У градњи су највише допринијели владе Србије и РС, Влада ФБиХ, Влада ХНК, симболично и Град Мостар”, истиче мостарски парох Радивоје Круљ за „Аваз“.

Будите људи
“Будите људи, будите хришћани, помозите онима којима је потребно”, била је једна од посљедњих порука пријератног мостарског пароха, оца Момчила Пејичића, и оца Алексе Зупца вјерницима над које су се све више надвијале сјене страха и стрепње. Те 1992. године све је најављивало долазак рата, али нико од мостарских Срба није очекивао рушење своје највеће богомоље – Саборног храма Свете Тројице.
Извор: аваз.ба  /Фото: А. Новић

На Благовијести отварање музеја у манастиру Житомислић

На Благовијести, 7. априла, у манастиру Житомислић, код Мостара, биће отворен музеј у којем ће бити изложена вриједна манастирска ризница, враћена након 27 година у ову светињу, а чини је збирка икона и умјетнина која је међу три највеће у БиХ.

У музејској поставци коју ради професор доктор Љиљана Шево, налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. вијека – дјела српских, итало-критских и руских аутора. 

„Међу српским иконама најзначајније су `Житомислићке двери`, које се приписују иконописцу, мајстору Радулу и оне на иконостасу, дјело Георгија Митрофановића. Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе, коју је сликао Андреј Рицос и једна је од четири такве у свијету. Иконе су рестауриране и враћене у Епархију“, каже за Срну игуман манастира Житомислић Данило Павловић. 

Осим икона, манастир посједује и шест јако вриједних књига, од којих су пет рукописи, а најстарија датира из 14. вијека. 

У музеју ће бити постављена и збирка сребрених предмета за црквену употребу, углавном из 17. вијека. 

„Ова збирка икона и умјетнима једна је од три највеће у БиХ. Једна је у Сарајеву у Старој цркви, друга је у Тузли. Дуго смо чекали на изградњу музеја да би се ове умјетнине могле чувати у адекватним условима, али и бити изложене“, наводи игуман манастира Житомислић. 

Игуман Павловић каже да ће на Благовијести, које су и манастирска слава, у 9.00 часова литургију служити Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије. 

У подне ће бити отворен музеј, у којем ће бити изложена вриједна манастирска ризница, коју су 1992. године спасиле монахиње овог манастира. 

Музеј ће отворити директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, будући да је та институција Републике Српске у највећој мјери финансирала изградњу овог објекта, а помогло је и федерално Министарство културе. 


„Манастир Житомислић посједује велику музејску збирку. То су умјетнине које су монахиње које су живјеле у овом манастиру до посљедњег рата успјеле да спасу од ратних дејстава и пренесу у Србију“, каже игуман Данило. 

Он додаје да Манастир из године у годину посјећује све већи број православних ходочасника, али и страних туриста. 

„Овај музеј биће јако значајан за Манастир и све који га посјете и биће отворен током цијелог дана и свима доступан“, каже игуман. 

Игуман подсјећа да је знатан дио манастирске ризнице, нарочито библиотеке и архива изгорио у Другом свјетском рату, када је побијено и цијело братство. 

„Остало је оно што је било у цркви, јер она није паљена и пљачкана у Другом свјетском рату. У посљедњем рату те ствари су спашене, а Манастир је опљачкан, запаљен, па порушен“, каже игуман Данило. 

Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару. 

Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм. 

Од тада до данас манастир Житомислић је најзначајнији духовни и културни центар православних вјерника у Херцеговини. У њему је 1848. године отворена прва богословска школа у БиХ, а касније школа за описмењавање српске дјеце.  
Манастир је обновљен 2005. године, када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле. Проглашен је за национални споменик БиХ. 

Манастир је посвећен Благовјештењу Пресвете Богородице и налази се у мјесту Житомислићи, двадесетак километара јужно од Мостара, на лијевој обали Неретве. 

Сада је ово мушки манастир и у њему, осим игумана, живе још четири монаха.   

Срна

​                Помоћ Епархији захумско-херцеговачкој и у наредном периоду

Премијер Вишковић присуствовао је данас представљању идејног рјешења за изградњу комплекса Духовног центра у Мркоњићима, родном мјесту Светог Василија Острошког, а разговарао је и са владиком захумско- херцеговачким и приморским Димитријем.

Премијер Вишковић поручуио је да ће Влада Српске подржати и изградњу духовног центра у Мркоњићима, за који је Влада Србије издвојила 800.000 марака. Ускоро ће, најавио је, бити одржана и заједничка сједница двије владе, а једно од питања биће и завршетак овог пројекта.

Премијер је истакао да ће Влада помоћи завршетак обнове Саборног храма у Мостару као и све значајне пројекте Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

За прву фазу изградње комплекса Духовног центра у Мркоњићима новац ће обезбиједити Влада Српске- обећао је премијер.

Премијер је најавио заједничку сједницу влада Српске и Србије и рекао да ће управо тада бити ријечи и о завршетку овог пројекта.У оквиру Духовног центра у Мркоњићима,биће изграђен комплекс објеката уз цркву Светог Василија- видиковац са пратећим објектима,Парохијски дом, велико црквено двориште, а поред цркве Светог Николе планирана је изградња палионица за свијеће.

Ових дана биће расписан тендер за изградњу овог Духовног центра.Осим подршке овом пројекту премијер Вишковић ,након разговора са владиком Димитријем, најавио је помоћ у заврештку обнове Саборне цркве у Мостару.

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије изразио је захвалност премијеру Вишковићу због посјете Требињу и Херцеговини, наводећи да је Влада Републике Српске увијек имала разумијевања за све потребе Епархије на чијем је челу.

- На нама је да радимо са људима, првенствено са младим људима, који су наш главни ресурс, да они буду образовани, културни, да имају и вјеру, али да развијају и интелектулане способности - рекао је владика Димитрије.

Премијер Српске је истакао да ћеће дозволити да се радови зауставе, као и да ће епархија и владика имати и даље подршку Владе Српске.

Вишковић је нагласио да Влада Федерације БиХ није испунила обећања, а и својеврсну обавезу да помогне обнову Саборног храма Свете Тројице у Мостару.

​ | Извор: РТРС

                   Требиње: Шести симпозијум "Теологија у јавној сфери"
​
Шести симпозијум "Теологија у јавној сфери", који почиње сутра у Требињу, окупиће бројна призната имена из области теологије, филозофије, техничких и економских наука.
Play Video
Организатор манифестације је Центар за филозофију и теологију уз подршку Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

Кроз отворени разговор, циљ скупа је да се успостави дијалог између цркве и теологије с другим чиниоцима јавног и друштвеног живота. У оквиру тема из различитих области, универзитетски професори, умјетници и теолози, разговараће о просвјетитељству, помирењу, информационим технологијама, јазу између багатства и сиромаштва.

"Нама је значајан јер се обраћа и обликује интегралног човјека, дакле човјека који није распарчан на одређене сегменте, који се труди да превазиђе материојално и духовно", рекао је ђакон Бранислав Рајковић.

Скуп ће омогућити сусрет и дијалог научника и умјетника, разговоре о њиховом погледу на живот и друштвеним кретањима.

"Ово је скуп дијалога, јер долази до дијалога између научника и умјетника, међуконфесионални дијалог, дијалог између стручњака, стручњака и лаика, јединствен догађај сусрета", додао је Рајковић.

Главни предавачи су научни радници са Београдског, Новосадског, Подгоричког универзитета и Универзитета из Крагујевца, и декани три богословске институције из БиХ.

Главно предавање одржаће Лучијан Турческу, професор Универзитета Конкордија из Монтреала, један од водећих православних теолога данашњице.

Владика Григорије: Саборну цркву освештаћемо на 800 година епархије
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије поручио је данас у Мостару, гдје је у Саборној цркви Свете Тројице служио Свету архијерејску литургију, да ће овај храм бити обновљен и освештан до прославе осам вијекова година ове епархије 2020. године.

Уз владику Григорија, који је изабран за епископа франкфуртског и цијеле Њемачке, служили су новоизабрани епископ захумско-херцеговачки Димитрије и бројно свештенство. 

"Надамо се да ће наш храм грађевински бити завршен ове године, а ако Бог да планирамо да га освештамо о осамстој годишњици наше епархије – владика Димитрије, владика Атанасије и ја. Ако Господ изволи, биће то нешто најљепше што смо могли подарити једни другима, нашем Мостару, Херцеговини и Цркви", рекао је у бесједи владика Григорије. 

Он је истакао да ће, гдје год био и ма колико обавеза имао, исто као и до сада мислити о овом храму. 

"У часу када се спремам да напустим Херцеговину и преузмем другу службу, нарочиту благодарност желим да упутим свим својим мостарским пријатељима с обје стране Неретве – хришћанима и муслиманима, с којима сам веома успјешно сарађивао протеклих година и који су нам свесрдно помагали при успостављању добросусједских односа и међусобног разумијевања међу свима нама који живимо на овом простору", истакао је владика Григорије. 

Он је нагласио да му је драго што су им се путеви, бар накратко, укрстили и што су имали прилику да сарађују, размјењују мишљења и остварујемо предуслове за бољу и спокојнију будућност овог дијела Херцеговине. 

Владика Григорије замолио је све вјернике да буду од помоћи и при руци новом епископу који ће ускоро преузети кормило брода Цркве у Херцеговини. 

"Молим вас да га примите доборнамјерно, отвореног срца и раширених руку", рекао је владика Григорије. 

Он је замолио вјернике да помажу једни другима и да увијек буду изнад свих подјела, размирица и сукоба. 

"Хвала вам драга браћо и сестре, драги свештенослужитељи и мили пријатељи, што сте увијек били уз мене, и у радости и у бризи, кад се пјевало и кад се туговало, када се радило и градило, када се одмарало и славило, кад се падало и када се устајало. Понијећу вас у срцу и помињаћу у својим молитвама, а вас молим да се и ви молите за мене да бих достојно испунио нови задатак који ми је повјерен од Свете цркве", рекао је владика Григорије у емотивној бесједи. 

У име вјерника из Мостара владики Григорију пригодан поклон предао је предсједник мостарског Црквеног одбора Далибор Ђурасовић, који му је захвалио за све што је урадио за овај град и овдашњи народ. 

"Много ствари смо започели, неке и завршили, а и и остало ћемо стићи, јер сте нас ви научили", истакао је Ђурасовић. 

Након литургије организован је пригодан културно-умјетнички програм и славски ручак, а кумови славе ове године били и Дарко Бањац и Денис Прачић. 

Вјерници у Мостару жале због одласка владике Григорија, јер је његова улога у повратку и обнови живота Срба у долини Неретве немјерљива. 

Саборна црква Свете Тројице била је највећи православни храм на Балкану, а запаљена и је и минирана у јуну 1992. године. Обнова је почела 2008. године, а тренутно је једини велики необновљени вјерски објекат у БиХ. Изграђена је 1873. године и национални је споменик БиХ.

​| Аутор: СРНА

​Владика Григорије се у Благају опростио од вјерника

НЈегово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије служио је данас Свету архијерејску литургију у Храму Светог Василија Острошког у Благају, код Мостара, гдје је прослављена крсна слава цркве.

Владика Григорије се у бесједи опростио од вјерника, јер је на засједању Светог архијерејског сабора СПЦ добио на управљање Епархију франкфуртску и све Њемачке.

Владика је охрабрио вјернике и обећао да ће и он помоћи да се у Мостару изгради све што је започето.

“Будита храбри као до сад, будите народ Божји, волите један другога и градите то што је неизграђено. И ја ћу помоћи, помоћи ћемо са свих страна као што нам помажу добри људи који су одавно отишли физички, али нису срцем. Из Херцеговине се никад не може отићи срцем”, поручио је владика Григорије.

Владика Григорије нагласио је да су људи који живе у Мостару и Благају “најхрабрији од свих Херцеговаца зато што ту живе”, поручивши да треба да траже утјеху у Христу и Светом Василију, да буду храбри и отворених очију.

“Ових дана сви смо почели да плачемо и тугујемо као да је неко умро зато што ја идем на другу службу, али долази бољи и светији човјек од мене, блажи човјек од мене, човјек који се боље моли Богу од мене. Зато нема разлога за страх и узнемирење. Има разлога да један другог кријепимо, брат брата, сестра сестру, да оног другог који није православни поштујемо”, навео је владика Григорије.

У бесједи је говорио о Светом Василију Острошком и Тврдошком Чудотворцу који је поникао у Херцеговини и није питао ко сагријеши него је исцјељивао да би се показивала дјела Божија.

“Није чак питао ни ко је које вјере него је свакога примао на своје груди ко тражи исцјељење”, рекао је владика.

Епископу Григорију саслуживао је новоизабрани епископ захумско-херцеговачки Димитрије и свештеници из долине Неретве.

Слава Светог Василија обиљежава се 12. маја, али је прослава славе у Благају помјерена за недјељу, јер је се у суботу у Благају одржавао муслимански обред мевлуд.

09.04.2013 10:29 | Извор:Глас Српске 
Требиње - Изградња храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима требало би да почне ускоро. Грађевинари су обиљежили плац за цркву и започели допремање материјала, али недостаје новца за изградњу.
 Епархија захумско-херцеговачка и приморска, односно Српска православна црквена општина Чапљина, протеклог викенда је увела у радилиште раднике предузећа "Гемакс" из Мостара, којем су повјерени радови изградње православне светиње у долини Неретве...
  

Благовијести прослављене и у Дубровнику
Извор: РТРС  

Православни вјерници Дубровника прославили су парохијску славу Светих Благовијести.
 ВИДЕО: Благовијести прослављене и у Дубровнику
трајање: 2:01

Са Дубровчанима, на светој литургији окупили су се и вјерници из других крајева Захумско-херцеговачке и приморске епархије.

Литургију је служио владика Григорије и вјерницима упутио поруке утјехе, наде, љубави и мира. 

Српска православна заједница у Дубровнику, почела се формирати у 18. вијеку када у тај град долази већи број Срба. Православна заједница у Дубровнику, никада није била велика, али увијек је била привредно моћна. 

Данас у Дубровнику живи око 2000 Срба.