Саопштење за јавност - 4. Децембар 2020 - 19:13

​Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, мјестобљуститељ патријарашког трона, примљен је 4. децембра 2020. године у вечерњим часовима у Клиничко-болнички центар „Др Драгиша Мишовић“ у Београду због позитивног резултата тестирања на вирус КОВИД-19.

​Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, мјестобљуститељ патријарашког трона налази се у посјети Пећкој патријашији, саопштено је на званичном сајту Српске православне цркве.

Уз вијест о боравку митрополита Хризостома постављене су фотографије дочека који му је уприличен у тој светињи из 14. вијека.

Митрополитит Хризостом је као најстарији митрополит СПЦ постављен привремено на чело СПЦ након упокојења Његове светости патријарха српског Иринеја 20. новембра.

​Владика Хризостом ће на челу СПЦ бити до избора новог патријарха, који по Уставу СПЦ треба бити изабран у року од три мјесеца од смрти претходника. ​Извор: СРНА

ЗАВИДОВИЋИ, 16. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Обнова средњовјековног православног манастира Удрим у општини Завидовићи у ФБиХ почеће данас, након што је три вијека ова немањићка задужбина била у рушевном стању, рекао је Срни администратор манастира протојереј ставрофор Зоран Живковић.

Уговор о извођењу радова на обнови манастира Удрим потписали су 7. септембра отац Живковић и Јовица Благојевић, директор представништва београдске фирме "Кото" у Бањалуци, која је извођач радова.

Овај историјски документ потписан је на самом локалитету, испред манастира Удрим који је, према народном предању, задужбина краља Драгутина Немањића из 14. вијека.

Управа манастира Удрим је прошле године покренула процедуру за добијање дозволе за обнову манастира Удрим, те је након израде пројектне документације и прибављања неопходних одобрења, коначну дозволу за обнову манастира Удрим добила у марту ове године.

"С обзиром на то да је ријеч о манастиру који се налази на листи споменика културе, федерално Министарство просторног уређења је, на основу испоштоване процедуре, а у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе, те Комисијом за очување националних споменика издало коначно одобрење за грађење које је правоснажно од марта. Епархијски Управни одбор Митрополије дабробосанске дао је одобрење на главни пројекат реконструкције и рестаурације манастира Удрим", нагласио је парох Живковић.

За обнову овог немањићког храма неопходна је подршка јер је ријеч о веома обимном и скупом послу.

Сви прилози за обнову манастира Удрим могу се уплатити на жиро рачун Православне митрополије дабробосанске, манастир Удрим у Гостовићу број 161 0000 205 160 055 отворен код Рајфајзен банке.

Уплата прилога из иностранства може се извршити према сљедећим инструкцијама
Beneficiary bank: Raiffeisen bank Bosnia and Herzegovina, Swift code RZBABA2S, аdress Zmaja od Bosne bb Sarajevo, BiH. Details of beneficiary: Iban code BA391610000205160055. Full beneficiary name: Pravoslavna mitrop dabro bos. Full beneficiary adress: Gostovic BB.

Овај манастир је посвећен Светом великомученику и исцјелитељу Пантелејмону.

Вјероватно је порушен у вријеме аустријско-турског рата у великом походу Еугена Савојског на ове просторе. Послије рушења, манастир никада није обнављан.

Одлуком Светог архијерејског сабора од 15. односно 16. маја ове 2019. године извршена је нова арондација епарије Зворничко-тузланске у корист митрополије Дабро-босанске. Наиме, на заједнички приједлог Епископа зворничко-тузланског Господина Фотија и Митрополита дабробосанског Господина Хризостома Свети архијерејски сабор је на својој сједници од 15. маја донио, а 16. маја потврдио одлуку да цјеловито архијерејско намјесништво Сребреничко-подринско, те парохија оловска из архијерејског намјесништва Тузланског  у епархији Зворничко-тузланској припадне митрополији Дабро-босанској. У питању су: а) парохија 13; б) манастира 4 + метох 1; в) парохијских храмова 13; филијалних храмова  29. Овим је не потпуно враћено стање Митрополије прије њеног арондирања у корист епархије Зворничко-тузланске, 1. јануара 1914. године. Наиме, блажене успомене митрополит дабробосански Николај Мандић је наведеног датума пописао декрет којим је дио Митрополије до ушћа ријеке Дрињаче у Дрину припојио епархији Зворничко-тузланској. Уважавајући ту историјску, као и чињеницу прекомјерног помјерања Српског православног народа из Сарајева и централне Босне - углавном из митрополије Дабробосанске, а услијед рата 1992-1995. године, те на основу одлуке Светог арх. сабора  АСбр.94/зап.219 од 09. маја 2018. године предложена је и усвојена ова арондација епархија Зворничко-тузланске у корист митрополије Дабро-босанске. У састав митрополије Дабро-босанске ушле су цјеловите политичке општине и то: Сребреница, Братунац, Милићи, Власеница, Хан Пијесак и Олово.
За митрополију Дабро-босанску, како за самог Господина митрополита Хризостома, свештенство и благочестиви народ ово је велика радост и задовољство. Радост је утолико већа што је ово учињено у години великих јубилеја 800-годишњице аутокефалности СПЦ и оснивања епархије Дабарске (данас Дабробосанске) чиме је наша Црква почаствовала историјску митрополију Дабро-босанску и њен значај за Српски народ како у Републици Српској тако исто и у Федерацији БиХ-не.

извор:митрополија.орг /Љетописац РаНиКо

МИТРОПОЛИТ ХРИЗОСТОМ У БАЊАЛУЦИ

Дана, 15. априла 2019. године, Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански, боравио је службено, у Бањој Луци. Разговарао је са: предсједником владе Републике Српске Господином Радованом Вишковићем, Господином Драганом Давидовићем, директором  Секретеријата за вјере Владе Р.Српске, Преосвећеним епископом бањалучким Господином Јефремом и др.

Високореосвећени је своје саговорнике упознао са пограмима обиљежавања 800-годишњих јубилеја Српске Православне  Цркве и саме митрополије Дабробосанске, 500-годишњег јубилеја Горажданске штампарије и о другим пројектима саме митрополије. Размијењена су  виђења и размишљања о многим актуелним питањима.
    Извор: митрополија.орг /Љетописац РаНиКо 

Дана, 18. јануара 2019. године са почетком у 16:00 часова Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански присуствовао je отварању Међународне конференције о вјеронауци  у великој библиотеци Хусреф-бегове џамије у Сарајеву.  Тема Конференције је ''Допринос вјеронауке одгојно-образовним процесима у Босни и Херцеговини у контексту еуро-атланских интеграција''. Конференцију су организовали Ријасет исланмске заједницуе у БиХ-ни и канцеларија Фондације Конрад Аденауер у Сарајеву.


Поздрављајући почетак рада односне Конференције Високопреосвећени Господин  Хризостом је казао:

Ваша Еминецијо Господине  Реису,
Ваша Узоритости Господине Кардинале,
Драги домаћини и драги учесници ове Конференције,

Прије свега свима желимо срећну, благословену и успјешну Нову 2019. годину. Исто тако желимо успјешан и плодотворан рад ове Конференције посвећене '' Доприносу вјеронауке  одгојно-образовним процесима у Босни и Херцеговини а у контексту  еуро-атланских интеграција''. Посебно желимо да похвалимо организаторе ове  Конференције Ријасет Исламске Заједнице БиХ-не и Фондацију Конрад Аденаур на одабиру ове теме. Ми смо у КО-ру наших пет епархије у БиХ-ни  дуго размишљали о овој теми, али не стигосмо да је ставимо на дневни ред.  Зато нам је драго да сте је ви поставили у фокус ове Конференције.
Вјеронаука као наставни предмет у основним и средњим школама у БиХ-ни је веома битан предмет. То није предмет у ком се учи само и искључиво о вјери у Бога, односно религијама. Вјеронаука се бави  и о свим плодовима ВЈЕРЕ У БОГА, почевши од наше вјерничке антропологије,  па све до култура и цивилизација насталих на темељима наших историјски утељених Цркава и вјерских заједница у БиХ-ни.  Зато нас не ријетко вријеђа лаичко и необразовано медијско коментарисање вјеронауке.        Истовремено, вјеронаука  изазива негативне реакције  код материјалистичког и потрошачког свијета, креатора потрошачког и профитабилног  глобализма, а посебно код атеиста и друштава који Европу претварају у нешто што ми као вјерници не можемо прихватити. Европа је угрожена са сваког аспекта.  Европа није случајно то што јесте - ПРИМУС континет науке и културе, технологије и цивилизације међу другим континентима. Поштујемо све друге континенте, а посебно Азију и Африку, али Еропа је континет први и посебан у свако погледу. 
Сви ми становници Европе, осим што требамо бити поносни ЕВРОПЉАНИ, морамо преузети и обавезе за очување нашег Континента. Не припада Европа само некима од нас, као што то понекад звучи. Потпуно необјективно  Европом се  назива и са њом се идентификује само њен Западни дио (Западна Европа).  Европа има и свој Југ, и свој Исток и свој Сјевер. Само у свим и са свим њеним дијеловима она је јединствена и цјеловита Европа. Нама се данас глобалистички намећу искључиво и само западноевропске, а не све-европске вриједности и интеграције. Ово је у сваком погледу штетно и опасно по интересе и вриједности других дијелова Европе, који некада изгледају као смјешне колоније Западне Европе. Сјетимо се само кроз шта је прошла и још пролази Грчка - колијевка људске цивилицације, колијевка науке и културе, умјетности и свега другог.
У смислу наше одговорности за Босну и Херцеговину и  Европу ми Цркве и историјски утемељене религије у БиХ-ни морамо и одговорно и транспарентно разговарати о доприносу ВЈЕРОНАУКЕ  како у одгојно-образовним процесима у БиХ-ни тако исто и у контексту свеукупних  СВЕ-ЕВРОПСКИХ интеграција. Примјећујете да се Ми  ограђујемо од овог ''еуро-атланских интеграција''. Процјењујемо да је овдје примарно ријеч о  НАТО инеграцијама. Цијенимо да не би требало школски предмет вјеронауке доводити у било какву везу са НАТО-м, али са СВЕ-ЕУРОПСКИМ ИНТЕГРАЦИЈАМА да - свакако! 
Европа је као континет природно и физички повезан са Азијом, а преко ње и са Африком. Нама би било природније да причамо о Еуро-азијским или еуро-блискоисточним интеграцијама гдје су настали и јудаизам и хришћанство и ислам, или исто тако и о еуро-сјеверноафричким или еуро-афричким интеграцијама. Дакле, са колијевкама нашх и религија и цивилизација.  
Очигледно је интерес Западног дијела Европе да се свуда прича искључиво о еуро-атласнким интеграцијама, док нас упорно одвајају или дезинтегришу од колјевки наших религија и култура. То нам се свакодневно намеће. Истовремено, са западноевроспког аспекта сва друга подручја, а посебно блискоисточна намећу нам се  као проблематична. Неоспорно је да су то рефлекције  колонијијалне свијести Западно Европских држава и да се оне и даље тако и односе према Африци и Азији.   
Позивамо учаснике ове Конференције да се, колико то буде могуће, потпуно отворено и транспарентно говори о одгојно-образовним процесима у БиХ-ни, како би их што боље усавршили и како би они добро послужили и били од користи у нашим, ако Бог да,  све-европским интеграцијама. Хвала .    
У Сарајеву, 18. јануара 2019.                       

  Митрополит дабробосански,
+  Хризостом                                                 

​Настојећи информисати што већи број физичких и правних лица о активностима које се проводе у оквиру Пројекта регистрације некретнина у Федерацији БиХ, објављујемо информативни летак и Оглас о најави успоставе и замјене земљишне књиге за катастарске општине НИШИЋИ, ЉУБИНА, KАДАРИЋИ, ЕЛЕШЕХОВИЋИ у Општини Илијаш  и САРАЈЕВО VII у Општини Центар Сарајево  у надлежности Општинског суда у Сарајеву. 
Овим обавјештењем Митрополија Дабро-босанска жели помоћи и позива све особе правна и физичка лица које имају некретнине у катастарским општинама Нишићи, Љубина, Kадарићи, Елешеховићи у Општини Илијаш и Сарајево VII у Општини Центар да пријаве своја права на некретнинама у Земљишнокњижном уреду Општинског суда у Сарајеву.
Јавном објавом Општински суд у Сарајеву дана 19.4.2018. покренуо је процедуру успоставе и замјене земљишне књиге. Овим путем позивамо све особе прије свега избјегла и расељена лица да пријаве своје некретнине и то најдаље до 18.6.2018. године.
Пријаве се могу извршити у Земљишнокњижном уреду Општинског суда у Сарајеву, на адреси Шеноина бр.1 сваким радним даном од 12:00 до 14:00 сати. Поднеске је могуће доставити и путем поште на исту адресу.
Овим огласом Суд позива грађане да у року од 60 дана од дана објаве огласа пријаве своја права на некретнинама земљишнокњижном уреду, и ту своју пријаву докажу поднеском у два примјерка. Поднесак који се доставља уз пријаву је најчешће уговор о купопродаји, рјешење о насљеђивању (оригинал или овјерена копија), односно исправа на основу које је грађанин стекао право власништва на својој некретнини.
Такође, позивају се сви власници станова и пословних простора у катастарским општинама Нишићи, Љубина, Kадарићи, Елешеховићи у Општини Илијаш и Сарајево VII у Општини Центар  чије је власништво било уписано у Kњигу положених уговора, да провјере пренос свог права власништва из Kњиге положених уговора у земљишну књигу по подацима новог премјера увидом у исту, у горе наведеним законским роковима, како бисте осигурали апсолутну заштиту својих права и своје имовине.
Федерална управа за геодетске и имовинско-правне послове покренула је Пројект регистрације некретнина, у оквиру ког се проводи усклађивање података из катастра и земљишне књиге. Додатне информације о Пројекту регистрације некретнина можете затражити путем електронске поште: info@fgu.com.ba
Истовремено Вас обавјештавамо да су сви расположиви подаци о некретнинама у бази података катастра некретнина и у електронски вођеној земљишној књизи доступни и на интернету те позивамо све власнике и сувласнике да посјете интернет странице www.katastar.ba/pregled  и www.e-grunt.ba и изврше информативни увид у стање својих некретнина. 
Скрећемо пажњу да су за рјешавање свих предмета, у складу са позитивним законским прописима, надлежни Служба за катастар Општине Илијаш (за к.о. Нишићи, Љубина, Kадарићи и Елешеховићи) и Служба за катастар Општине Центар Сарајево (за к.о. Сарајево VII) и земљишнокњижни уред Општинског суда у Сарајеву. Сви уписи у земљишну књигу за катастарске општине, које су предмет успоставе или замјене земљишне књиге, а у оквиру “Пројекта регистрације некретнина”, проводиће се без наплате судске таксе.
Наведени Оглас је објављен на интернет страници и огласној плочи Општинског суда у Сарајеву те је, у складу са Законом о земљишним књигама Федерације БиХ, објављен у:

Дневном авазу: 12.04.2018. године;
Вечерњем листу: 12.04.2018. године;
Службеном гласнику БиХ: 17.04.2018. године (број: 24);
Службеним новинама ФБиХ: 18.04.2018. године (број: 29).
Преузето из канцеларије,

Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове 
Јединица за имплементацију Пројекта регистрације некретнина ФбиХ;
Одлука о ратификацији Споразума о финанцирању (Пројект регистрације некретнина) између Босне и Херцеговине и Међународне асоцијације за развој; 
Службени гласник БиХ - Међународни уговори бр. 17 од 12.09. 2013. године.

​