​Данас је министарство правде Републике Летоније регистровало „Летонску аутономну православну цркву у јурисдикцији Константинопољске патријаршије“.
​
У Летонији у којој има око 8% православних, претежно рускојезичних становника, постоји одавно самоуправна Летонска православна црква која улази у састав Московске патријаршије. Летонска православна црква је недавно објавила да је од 1992. године број својих црквених општина повећала за више од трећине (од 93 на садашњих 135 црквених општина).

Све време је постојала, током обновљене независности Летоније деведесетих година прошлог века, и групица која се представљала као „Литванска аутономна православна црква“ која је претендовала на целокупну имовину Православне цркве у овој земљи.

Та група није била призната ни од једне помесне цркве, али јој је Цариградска патријаршија од 2017. дозволила да на литургији помиње васељенског патријарха.

С друге стране, летонски закон дозвољава регистрацију само једне цркве из неке конфесије. До недавно статус службено признате цркве једино је имала Летонска православна црква Московске патријаршије.

Данас се то промијенило. У Летонској православној цркви страхује се да би регистрација „аутономаша“ могла да доведе до ситуације сличне украјинској.

Није познато, нити званично објављено, да ли је Васељенска патријаршија признала новорегистровану црквену структуру у Летонији.

Коментатори истичу да све ово води даљем продубљивању јаза између Фанара и Москве. У сваком случају, на делу су опасне националистичке злоупотребе православља.

Извор: СПЖ/Поуке

Летонска православна црква негира гласине о преласку под јурисдикцију Цариграда

Рига, 7. новембра, Интерфакс - Синод Летонске православне цркве (ЛПЦ) негирао је медијске извјештаје о његовом прелазу из Московске патријаршије у Цариградску патријаршију.

"Сви извјештаји о наводном преласку или премјештању наше Цркве под Цариградску јурисдикцију  представљају неистомишљеничку лаж. Измислили су је непријатељи православне вјере и репродуковали је у масовним медијима", рекао је Синод ЛПЦ-а у изјави објављеној на веб страници ЛПЦ.

Синод је рекао да су гласине почеле након што је 24. октобра у регистру предузећа у земљи регистрована нова организација која је названа Летонска православна аутономну црква у надлежности Цариградске патријаршије. Води је Виктор Контузоров, кога је Скупштина ЛПЦ-а екскомуницирала године 1997. Одлука је призната широм православног свијета.

"Виктор Контузоров од тада није православни хришћанин и нема везе са светим православљем", каже се у саопштењу.

Чланови Синода рекли су да је тренутна ситуација следећа: ЛПЦ је регистрована у Летонији, а Летонска православна аутономна црква регистрована је у Цариградској надлежности на иницијативу Контузорова. "То су два различита правна лица која немају ништа заједничко. Нова регистрација нема везе са Летонском православном црквом Московске патријаршије и нема утицаја на ситуацију наше Цркве и њеног имена", саопштио је Синод.

Сходно томе, јерарси канонске Цркве позвали су своје стадо „да не вјерују овим провокативним идејама“, рекавши да „све ове приче нису усмјерене само против Летонске православне цркве, већ против сваког православног хришћанина у Летонији“.

Превод: вјеронаука.нет

​ТОКОМ 12 ГОДИНА ИСТОРИЈСКУ ЦРКВУ "СВ. СОФИЈА"У ИСТАНБУЛУ ПОСЈЕТИЛО 31 МИЛИОН ЉУДИ

Свету Софију, једну од најважнијих локалитета историјске и културне баштине у свијету, током посљедњих 12 година посјетило је скоро 31 милион људи, чиме је надмашен број становника у многим земљама.

Православна црква "Света Софија" у Истанбулу, која је претворена у музеј 1935. године, сматра се једним од свјетских архитектонских чуда, у првој половини године дочекала око 1,8 милиона посјетилаца, док би та цифра  требало да пређе три милиона до краја године, објавила  јуче агенција Demirören News (DHA).

Историјска црква оборила је рекорд 2014. године, када је привукла 3,5 милиона посјетилаца. Стари храм је уживао сличну популарност од 2009. до 2015. године, прије него што је прошао кроз две изазовне године 2016. и 2017., због покушаја пуча и више терористичких напада у Истанбулу. Прошле године ју је посјетило око 2,92 милиона посјетилаца.

"Света  Софија“ саграђена је у 6. вијеку, за вријеме хришћанског Византијског царства и служила је као сједиште Грчке православне цркве. Претворен је у царску џамију османским освајањем Истанбула 1453.године. Храм је 1935. године претворен у музеј, али се расправља о његовом враћању у џамију. Током 2015. године, муслимански свештеник рецитирао је Куран у згради коју је УНЕСКО прогласио свјетском баштином, први пут у 85 година.
​
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  /Извор

Представници Васељенске патријаршије посјетили су данас Београд како би разговарали о православним питањима са патријархом српским  Иринејем и јерарсима СПЦ.

Неки од представника Васељенске патријаршије били су митрополити Јован Пергамски, Емануил Француски, Максимос Силиври, амфилохије Адријанополски и замјеник секретара Светог синода Григориос.

​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ/ извор

​Тбилиси, 30. јануар, Интерфакс - Састанак франсуског митрополита Емануила, представника Цариградске патријаршије и патријарха Грузије Илије II о питању признавања аутокефалности украјинске цркве, није дао никакве резултате, рекао је митрополит Емануил новинарима након састанак.

"Разговарали смо о свим виталним питањима са којима се суочава православна црква. Главни циљ који имају све православне цркве је да одрже наше јединство. Разговарао сам о томе са патријархом Грузије", рекао је митрополит.

Питање аутокефалности украјинске цркве такође је било дотакнуто, рекао је он. "Разговарали смо о питању аутокефалности украјинске цркве и томосу. Наш циљ је био да информишемо [једни друге] о неким детаљима, нисмо хтјели да заузимамо било коју позицију. То је био само информативни састанак. патријарх има много мудрости и може донијети исправну одлуку, ”рекао је он.

Митрополит Шио (Мујири), патријаршијски службеник, који је такође присуствовао састанку, рекао је новинарима да делегација Васељенског патријарха није покушала да убиједи патријарха да донесе одређену одлуку.

"Цариградска патријаршија разумије нашу спорост у признавању аутокефалности украјинске цркве. Нажалост, неки од наших људи кажу да је спорост наше цркве повезана са руским утицајем, што није истина", рекао је митрополит Шио.

Грузијска православна црква донијеће одлуку по питању аутокефалности Украјине на састанку Светог синода на прољеће.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

                            Градиће се прва православна црква, у Турској, од 1923. године
​
Истанбул:Општинске власти у Истанбулу дале су зелено свјетло за изградњу прве православне цркве у граду од 1923. године, извијестио је у сриједу турски лист Хуријет, а преноси грчки лист Екатимерини.

Градоначелник градске четврти Бакиркои, Булент Керимоглу, изјавио је новинарима да су издате дозволе и да ће пројекат бити завршен за двије године, током састанка са митрополитом сиријске православне цркве одржаног у сриједу.

Нова црква, за коју се очекује да ће моћи да прими око 700 вјерника, биће изграђена у округу Иесилкои, који се налази у близини међународног аеродрома у Истанбулу, наводи се у новинама.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Патријарх Вартоломеј потписао декрет о независности украјинске цркве
Васељенски патријарх Вартоломеј потписао је декрет за независност украјинске православне цркве. Молебану у Истанбулу присуствовао је украјински предсједник Петро Порошенко.

"Томос", црквени акт који гарантује аутокефалност, потписао је васељенски патријарх на служби са поглаваром украјинске цркве митрополитом Епифанијем у Катедрали Светог Ђорђа у Истанбулу.

Прије него што је документ потписан, одржан је молебан којем су присуствовали и украјински званичници, на челу са предсједником Петром Порошенком који је у Истанбулу у пратњи своје супруге.

Након тога, патријарх Вартоломеј угостио је у својој резиденцији госте из Украјине.

Цариградска патријаршија је у октобру саопштила да ће цркви у Украјини дозволити аутокефалност, односно независност у односу на Руску православну цркву.

Тада је саопштено да је укинута одлука из 1686. године, по којој је Московској патријаршији предата Кијевска митрополија.

Украјина је прошлог мјесеца изабрала 39-годишњег митрополита Епифанија на чело нове цркве.

Овај потез је украјински предсједник Петро Порошенко упоредио са украјинским референдумом за независност од Совјетског Савеза 1991. године.

Патријарх московски и целе Русије Кирил упозорио је прошлог мјесеца да формирање аутокефалне цркве у Украјини и "прогон канонске украјинске православне цркве" може да доведе до опасних посљедица по цио свијет.

 | Извор: РТС

Православна црква биће изграђена на територији руске амбасаде у Анкари

Анкара, 30. децембар 2018. године
    
Православна црква биће изграђена на територији руске амбасаде у Анкари, рекао је, у суботу свештеник, Георгије Сергејев за Интерфакс  в.д. настојатеља руског храма Константина и Јелене у Истанбулу.

"Храм ће бити подигнут у знак сјећања на покојног хероја Русије Андреја Карлова, уз активно учешће садашњег амбасадора Алексеја Јерхова", рекао је извор агенције.

Према његовим ријечима, ову иницијативу је изразио сам Карлов, а сада ће бити од посебног значаја због потребе за пасторалном бригом за лаике Руске православне цркве, која након раскида са Цариградом не може прихватити заједништво у црквама Турске којим управља патријарх Вартоломеј.

"Имплементација овог пројекта је од великог значаја, будући да ће бити прва црква Московске патријаршије, изграђена у азијском дијелу Турске, а наши сународници, многи који живе у Анкари, имаће могућност духовне и пастирске бриге", рекао је свештеник.

23. децембра, након литургије у руској амбасади у Анкари, отац Георгије је такође поменуо забринутост патријарха Кирила за рани почетак изградње храма на територији амбасаде.

Тренутно је у току процес одобравања пројекта. Храм ће се налазити на територији амбасаде. Површина храмске зграде је мала и предвиђена је за 100-150 људи. Архитектонски облици и декорација будуће цркве биће познати након одобрења пројекта.

До сада је у Турској постојала само једна руска црква - историјска црква Константина и Јелене, саграђена 1832. године на територији љетње резиденције Генералног конзулата Русије у Истанбулу. Прије мјесец и по дана, отац Георгије је упућен у Турску на редовне службе у овој цркви.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

 НАКОН ПОСЕТЕ У ИСТАНБУЛУ, АРХИЈЕРЕЈИ УКРАЈИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ  ЦРКВЕ ОДБАЦУЈУ ГЛАСИНЕ О НАМЈЕРИ КОНСТАНТИНОПОЉСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ ДА ОДОБРИ АУТОКЕФАЛИЈУ

Москва, 26. јуна, Интерфакс - Васељенска патријаршија у  Константинопољу негирала је гласине о припремама за давање аутокефалије Украјинској православној цркви, саопштило је вијеће архијереја у саопштењу након посјете делегације у Истанбул.

"Посебно се истиче да је Цариградска Патријаршија одбацила наговјештаје да је коначно усаглашен канонски механизам за превазилажење раскола унутар украјинског православља и израђен томос аутокефалије за Украјинску цркву", наводи се у саопштењу.

Нити је потврђено да ће аутокефалија ускоро бити одобрена једнострано или било којој друоја фази, речено је.

"Умјесто тога, јерарси Цариградске Патријаршије су потврдили спремност њихове цркве да се придружи процесу превазилажења раскола украјинске цркве у консултацији с братским аутономним православним црквама", наводи се у саопштењу.

У том циљу, делегација Цариградске Патријаршије  ускоро ће се састати са представницима Руске православне цркве.

Архијереји Украјинске православне цркве изразили су  забринутост због извјештаја у  штампи о могућем стварању паралелних црквених надлежности у Украјини. Овакав сценарио би само продубио, умјесто да превазиђе раскол, наводи се у саопштењу.

Ако се претвори у ентитет  Цариградске Патријаршије, украјинска црква би изгубила значајан дио права које  је добила у протеклих неколико деценија, наводи се у саопштењу..

Архијереји вјерују да садашњи канонски статус Цркве омогућава "да она настави своју плодну мисију  међу Украјинцима", наводи се у саопштењу.

У априлу је украјински предсједник Пјотр Порошенко од Патријарха Вартоломеја из Константинопола затражио томос о аутокефалије Цркве у Украјини и најавио намјеру да створи "јединствену аутономну цркву". Парламент је подржао апелацију предсједника.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

ИСТАНБУЛ ДОМАЋИН САСТАНКА ДЕЛЕГАЦИЈЕ УКРАЈИНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СА ПАТРИЈАРХОМ ВАРТОЛОМЕЈОМ

23. јуна 2018.године, с благословом Његовог блаженства митрополита Кијева и цијеле Украјина Онуфрија, делегација украјинске православне цркве, на челу са сталним члановима Светог синода, митрополитом Одеским и Измаилским Агатангелом стигао на позив Архиепископа Цариграда, Новог Рима и Васељенског патријарха Вартоломеја у Истанбул на званичну аудијенцију. Ово извјештава Одјељење за информације и образовање УОЦ-а.

У делегацији су били стални чланови Светог Синода украјинске православне цркве митрополит: Доњецка и Мариупола Иларион, Каменец-Подолска и Городокска Теодор, Бориспила и Бровара Антони; Протојереј Николај Данилевич, замјеник предсједника Децр на КУО и други.

Прије састанка, делегација је посјетила Аја Софију, гдје су се молили за мир у нашој земљи. Затим, је делегација дошла у Фанар (Истанбулски округ), гдје се налази званична резиденција Васељенског патријарха.

Овдје, у патријаршијској цркви Светог Ђорђа митрополити УКП  су се поклонили - чудотворним иконама и моштима тројице светитеља и молили се за мир у Украјини.

Прије састанка, патријарх Вартоломеј прочитао је молитву, а чланови делегације почели су разговоре. Васељенски патријарх поздравио је делегацију украјинске православне цркве и  представио његове помоћнике на овом састанку Митрополита Пергамског Јована, митрополита галског Еммануила, Митрополита Смирнског Вартоломеја...

Митрополит Агатангел, као шеф делегације УПЦ топло је поздравио патријарха Вартоломеја и пренио је најбоље жеље од Његовог Блаженства Митрополита Кијева и све Украјине Онуфрија и захвалио се на топлом пријему и могућности да дискутују о важним и горућим питањима у пословима украјинске православне цркве.

Константинопољ, 31. маја 2018
На јучерашњој сједници којом је предсједавао Његова СвеСветост, васељенски патријарх Вартоломеј, Свети синод Константинопољске патријаршије обавезао се да ће да размотри статус непризнате и расколничке македонске православне цркве, преноси Ромфеа.

Одлука Синода дошла је као одговор на писмени позив македонске цркве уз подршку премијера Зорана Заева, у којој се тражи уређење канонског статуса цркве. Такође је затражено одобрење назива "Охридска архиепископија", која је била аутокефална црква и која је постојала од 1019. до 1976. године.

Град Охрид се налази у данашњој Македонији, иако Српска православна црква тренутно има канонског епископа који тамо служи, архиепископ Јован (Вранишковски), који је дуги низ година био прогоњен и заточен пошто је напустио расколничку македонску цркву и  придружио српској православној цркви, у којој је македонска црква направила раскол 1967. године.

Екуменски патријарх је одлучио да разматра ово питање, јер себа сматра  мајком црквом за све балканске православне цркве. Македонска црква је апеловала на Бугарску православну цркву да помогне у поновном успостављању канонског заједништва са православним црквама свијета, са чим се бугарска црква сложила  - а то је био потез који је узнемирио српску, грчку и константинопољску цркву.

"Ова акција сестринске цркве Бугарске је била погрешна", рекао је патријарх Вартоломеј у априлу. "То неће помоћи. То компликује ситуацију. Мајка црква за све балканске народе је Константинопољ. Истинска историја говори о томе. "

Међутим, Бугарска црква недавно је јасно ставила до знања да иако жели помоћи цркви Македоније, то неће учинити на рачун раскола унутар 15 аутокефалних цркава које су већ у заједници.

Синод у Цариграду покреће ово питање и предузима одговарајуће мјере "под основним условима поштовања историјско-канонских моћи и привилегија Екуменске патријаршије".

Македонско питање има очигледне паралеле са актуелним питањем украјинског православља. Предсједник Петро Порошенко, уз подршку украјинског парламента и јеерархија двију расколничких православних тијела, такође је недавно апеловао на Константинопољ да одобри томос аутокефалије. Синод је рекао да ће покренути дијалог о том питању са осталим аутокефалним православним црквама свијета.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
Извор: ​http://orthochristian.com/113403.html

ЗАПИСНИЦИ СА ВЕЛИКОГ И СВЕТОГ САБОРА 2016. ГОДИНЕ БИЋЕ ОБЈАВЉЕН УСКОРО ОБЈАВИО ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХ
                                               Солун, 23. маја 2018
    
Његова Светост васељенски патријарх Вартоломеј рекао је да ће ускоро бити објављени записници Светог и Великог Сабора одржаног на острву Криту у љето 2016. године.

Вијест је дошла у облику поруке достављене на 8. Међународној конференцији православне теологије на тему "Свети и Велики Сабор Православне Цркве: Православна теологија у 21. вијеку", која се одржава тренутно у Солуну, извјештава румунска православна Црквена новинска агенција "Базилика".

У записнике ће бити укључене и понекад напете дискусије и одлуке у току Сабора.

"Непосредно објављивање записника Светог и Великог Сабора пружиће свим заинтересованим лицима прилику да се упознају и цијене цјелину која је заједничка за 10 аутокефалних православних цркава које су учествовале у реализацији и испуњавању рада Сабора у складу с са вољом Божијом, као и за продубљивање теолошке расправе и апсолутног поштовања канонске традиције Цркве ", пише у поруци патријарха.

Велики скуп, одржан у јуну 2016. године, на острву Криту након око 50 година припреме, окупио је 10 од 15 аутокефалних православних цркава. Бугарска, Грузијска, Антиохијска и Руска православна црква одлучиле су да не присуствују, а православна црква у Америци, чију аутокефалију не признаје Екуменска Патријаршија, није позвана и није била заступљена.

Синод је разматрао и објавио документе о шест тема: Значај постова и његово поштовање Данас, Аутономија и начини на које се проглашава, Православна дијаспора, Света тајна брака и његове препреке, Мисија Православне цркве у данашњем свијету , и Односи православне цркве са остатком кршћанског свијета.

Неки од докумената су се показали контроверзним прије, током и послије Сабора, а сви нису потписани од стране свих учесника, посебно ова посљедња два документа.

Сабор је такође објавио Енцикличку и званичну поруку.

Његова Светост, васељенски патријарх Вартоломеј, одведен је у америчку болницу у Цариграду, у недјељу поподне, 6. маја, након што је осјећао интензивну вртоглавицу.

Остао је у болници преко ноћи из предострожности и након одговарајућих прегледа пуштен је у понједељак, 7. маја и сада је код куће.

Вартоломеј I (рођен 29. фебруара 1940. године) је 270. и садашњи цариградски архиепископ и ваесењенски патријарх од 2. новембра 1991.године. Он се у великој мјери сматра примус интер паресом (први међу једнакима) у Источној православној цркви и као духовни лидер 300 милиона православних хришћана широм свијета.

Рођен је као Димитриос Архондонис (грчки: Δημητριος Αρχοντωνης), у селу Агиос Теодорос на острву Имброс, након што је дипломирао на патријаршијској теолошкој школи на Халки. ​ На Божић 1973. године Вартоломеј је постао филаделфијски митрополит и поново је постављен на мјесто директора патријаршијске канцеларије на којем је остао до свог устоличења за халкидонског митрополита 1990. године. Од марта 1974. године до устоличења за васељенског патријарха био је члан Светог синода као и многих синодских управа.

Од језика говори новогрчки, турски, италијански, немачки, француски, енглески, као и старогрчки и латински.
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Извор: ​https://www.thenationalherald.com/199964/patriarch-bartholomew-hospitalized-in-constantinople/

Турско тужилаштво покренуло је истрагу о наводном планирању убиства васељенског патријарха Вартоломеја, јавили су данас турски медији.
Дневник "Хуријет" пише да је истрага покренута након што је пронађено писмо послато из провинције Кајзери, у којем се упозорава да ће патријарх Вартоломеј бити мета атентата 29. маја, када се обиљежава 560 година од турског освајања Цариграда.
Извори листа рекли су да је турски држављанин ухапшен у вези са планираним нападом и да полиција трага за још двије особе.
Према писању листа, осумњичени који је ухапшен негира умијешаност у завјеру и тврди да је у Истанбул допутовао у посјету родбини.
Истрагом турске полиције откривено је да је још једно писмо послато тужилаштву 2008. године, а у њему је наведено да ће патријарх Вартоломеј бити мета напада.  Извор: РТРС 

ИСТАНБУЛ. Архиепископ Атине и цијеле Грчке Јероним састао  и разговарао  о различитим вјерским и социјалним питањима са патријархом цариградским  Вартоломејем.  Састанак је одржан у Истанбулу 4. - 5. април.

У петак ујутро, 5. априла, архиепископ Јероним предводио је Свету литургију  у цркви Богородице, а патријарх Вартоломеј се молио у  олтару храма. Такође, у служби су учествовали митрополит пергамски Јован Зизјулас, епископ Диавлиски  Гаврил  , амбасадор Николас Матиудакис, генерални конзул Грчке у Истанбулу, као и велики број вјерника и поклоника из Грчке и других земаља.

Патријарх цариградски је високо оцијенио рад архиепископа Јеронима у области социјалног служења и милосрђа, што је посебно значајно у условима економске кризе, која је данас захватила грчко друштво. Архиепископ Јероним, је са своје стране, изразио захвалност Цариградској цркви због њеног континуираног  интересовања за живот Цркве у Грчкој, јавља агенција "Амен."

извор: Седмица.ру