Цариградски патријарх Вартоломеј, одговарајући на позив владајуће Партије правде и развоја (АКП), отпутовао је у Анкару у понедјељак увече, 3. марта 2025. године. Тамо је присуствовао ифтарској вечери, оброку који се традиционално нуди током Рамазана за прекид дневног поста, на којој је присуствовао и предсједник Републике Турске Реџеп Тајип Ердоган који је одржао говор. Цариградски (Васељенски) патријарх је предсједнику и преко њега свим муслиманима у земљи упутио најбоље жеље за свети месец Рамазан. Вечери је присуствовао велики број званица, међу којима су били амбасадори и дипломате страних земаља, као и истакнуте политичке и друштвене личности из земље. Цариградски патријарх се истог дана вратио у Цариград. Припрема вјеронаука.нет/Извор: orthodoxtimes.com

Његова Светост Патријарх цариградски г. Вартоломеју је, у понедјељак, 7. октобра 2024. године, на специјалној церемонији у римокатоличкој Богородичној катедрали у Сиднеју, додијељен почасни докторат теологије римокатоличког универзитета Нотр Дам (The University of Notre Dame Australia). Његовој Светости обратили су се ректор Универзитета пречасни Кристофер Елисон (Christopher Ellison​) и предсједник истог професор Константин Мајкл (Constantine Michael) свом говору, који је Његова Светост одржао на енглеском језику, на тему „Потреба за дијалогом данас“, подсјетио је присутне на посвећеност Цариградске Патријаршије дијалогу као једином средству за рјешавање разлика, помирења и постизање мира у свијету. Догађај је завршен кратким обраћањем Његовог Високопреосвештенства архиепископа Макарија (Цариградска Патријаршија,) који је пожелио да Бог да снаге и здравља Патријарху Вартоломеју да настави свој рад. Раније поподне, Његова Светост је имао састанак са вођом главне опозиционе партије Аустралије, Његовом Екселенцијом г. Питером Датоном, у присуству Његовог Преосвештенства архиепископа аустралијског г. Макарија. Припрема вјеронаука.нет/ Извор

Свети синод Цариградске патријаршије је 10. јануара канонизовао старца Герасима (Микрајананитиса) Химнописца (†1991), познатог као подвижника и аутора више од 2.000 црквених богослужења, а његов празник први пут је 7. децембра прослављен. У Верији (Грчка) његов спомен је са посебном радошћу прославио Митрополит веријски Пантелејмон, који је био духовно чедо новоканонизованог Светог Герасима, преноси Ромфеа.
У Саборној цркви Светог манастира Богородица Довра у Верији служено је свеноћно бденије и Божанска литургија уз саслужење монашког братства Митрополије и благочестивог верног народа.
Током бденија, део моштију Светог Герасима, који се обично чува у затвореној зони манастира, изнешен је ради поклоњења.
***
Центар Мистагогија представља кратки опис житија Светог Герасима:
Монах Герасим Микрајананитис (5. септембар 1905 – 7. децембар 1991), у свету познат као Анастасије, био је савремени химнограф.
Рођен је у Дровиани, у провинцији Делвино у северном Епиру, а прва слова научио је у основној школи свог родног града. Са завршетком основне школе, као адолесцент Анастасије је напустио сеоску средину.
Његов отац се већ настанио у Пиреју, где је радио, па га  је и сам пратио и почео да ради близу њега. Тако је био приморан да напусти мајку и млађег брата. У почетку се настанио у Пиреју, код оца и тетке. Затим су се преселили у Атину. У новом пребивалишту наставио је школовање у гимназији.
Његова ревност за проучавање светих списа била је импресивна. После средње школе наставио је студије на вишој школи.
У Атини је водио рачуна и о свом духовном животу и редовно је ишао у цркву.
И сам се сећа: „Наша парохија је био Свети Дионисије Ареопагит. Обично смо ишли до Авеније Василис Софија, где је била стара школа Ризариос, до Светог Георгија Ризарија, јер је било близу. Ту је више пута служио и Св. Нектарије Пентапољски, кога сам видео“.
У Атини је већ.размишљао да постане монах и мислио је да оде раније, пре него што преузме друге обавезе. Није му требало дуго да схвати своју склоност. Тако је отишао на Свету Гору 15. августа 1923. године.
На Светој Гори је постао искушеник у Испосници Свете Ане. Конкретно у Малој Светој Ани, у келији Светог Претече, са малоазијским јеромонахом Мелетијем Јоаникијом као својим старцем.
Овде, на овој пустој, сушној, оштрој и неплодној локацији Мале Свете Ане, нашао је апсолутну духовну радост и испуњење свог животног сна. Сада се неподељено посветио аскетизму, духовном животу и проучавању светих црквених текстова.
20. октобра 1924. године, на бдењу у спомен Светог Герасима Кефалонијског, примио је монашки постриг, добивши име светитеља. Монах Герасим, потпуно прилагођен свом новом животу, био је узор послушања, смирења и сваке врлине.
Упоредо са свакодневним монашким богослужењима и учењем, два монаха, старац и послушник, радили су и на свакодневним животним обавезама за опстанак. Старац Мелетије се годинама бавио вештином, коју је добро познавао, израде дрворезбарених печата који се користе за припрему просфора за Литургију. Њему близак , млади монах Герасим научио је ову уметност, којом се трудољубиво бавио.
Међутим, оно што га је фасцинирало било је бављење књигама. О томе нам прича: „Ето, када сам дошао, сабрао сам и обновио своје знање. Антички писци, све сам их се наситио, све сам их сварио. Имао сам књиге које сам дао некој сиромашној деци која су ме посетила из Сикије на супротној страни.”
После неколико година, старац Мелетије заувек је отишао у Атину, остављајући новог монаха Герасима потпуно самог.
Испод колибе Светог Претече налази се колиба Успења Богородице. У њој је живео подвижник старац Авимелех (+ 1965). Њему се 1946. придружио будући јеромонах Дионисије.
о. Дионисију се придружио и о. Герасим и касније, 1966. године, формирали су  братство.
Монах Герасим је касније постао оснивач храма Светих отаца Дионисија Беседника и Митрофана. 1956 године у пећини у којој су се подвизавала два монаха подигао је малу капелу и довршио је 1960.
Старац Герасим, између осталог, био је познат по гостопримству, које је надахњивао и код својих послушника. Вреди напоменути да његов аскетски и повучени живот ни на који начин није утицао на његову друштвеност.
Посетиоци из света који су му долазили увек су одлазили са неком користи, јер је разговор са њим увек био посебан.
Разборит у својим одговорима, систематски је избегавао неблаговремене расправе и брбљање; увек је тражио тишину, коју је сматрао „мајком мудрости”. Поред мирјана, посетиоци су често били свештенослужитељи или чак монаси, који су долазили са истом сврхом: да слушају старца, да се духовно окористе и да се уче из његовог врлинског живота. За живота су му додељена многа монашка послушања. Био је библиотекар и шеф  службе у киријакону Испоснице Свете Ане. Као библиотекар, чак се бавио састављањем и објављивањем каталога рукописа библиотеке. У том својству помогао је многим научницима у проналажењу и добијању копија рукописа. И сам је писао вредне студије и чланке.
Монах Герасим Микрајананитис био је такође један од ретких  химнографа, тако да је већина његовог дела одмах коришћена у литургијском животу Цркве. Већина његовог дела је доступна, упркос чињеници да је само мали део објављен. То је зато што су многи рукописи широко распрострањени у куцаним фотокопијама. Он је и саму химнографију сматрао продужетком молитве, општења са Богом и светима: „Имам светитеља испред себе. Зато не желим ни са ким да комуницирам. Химнографија, ово духовно дело, јесте сједињење душе са Богом; то је чудесна молитва; то је медитација ума; то је тајна теорија; то је мистерија, која се не објашњава речима. Химнографија је највиша философија. Не изражава се речима. Човек то мора да ради да би осетио.”
Упокојио се 7. децембра 1991. Његов богат химнографски рад процењује се на више од 2000 богослужбених текстова. Овај велики химнограф велике Цркве Христове одликован је сребрном медаљом Атинске академије 28. децембра 1968. године. Годишњи помен преподобном Герасиму Микрајананитису је 7. децембра.
Извор: https://orthochristian.com/157702.html /Превела Љиљана Поповић/Преузето са митрополија.цом

Фанар је ступио у евхаристијску заједницу са тзв. „Македонском црквом“, назвавши је „Охридском архиепископијом“.
Синод Цариградске патријаршије, на челу са патријархом Вартоломејом "након детаљне расправе" признао је 9. маја 2022. године тзв. „Македонску цркву“ и ступио у евхаристијско општење са њеним „свештенством“, преноси сајт Ромфеа.гр. У исто вријеме, Фанар је преименовао ову структуру, назвавши их Охридском архиепископијом.
​Васељенска патријаршија је саопштила да прихвата у евхаристијску заједницу „јерархију, свештенство и народ ове Цркве под архиепископом Стефаном“. "У том смислу се издаје одговарајући Патријаршијски и Синодални акт", објавила је Васељенска патријаршија. На тај начин, како се тврди у саопштењу, лијечи рану раскола и поливши „уљем и вином“ рану тамошње православне браће и сестара. Он је појаснио да је на Српској православној Цркви да ријеши административна питања између ње и Цркве у Сјеверној Македонији. Јасно истиче да искључује термин „македонски“ и било који други дериват ријечи „Македонија“, и признаје име Цркве као „Охридска“ (што значи подручје њене јурисдикције само у границама територије државе Сјеверне Македоније). Он обећава да ће и даље бити заинтересован за напредак и стабилност охридске црквене цјелине.Подсјетимо, у Сјеверној Македонији постоји једина канонска Православна Црква - Охридска Архиепископија Српске православне Цркве, коју предводи Архиепископ Јован (Вранишковски). Власти Републике Сјеверне Македоније одбијају да региструју Охридску архиепископију, упркос одлуци Европског суда за људска права, али подржавају тзв. „Македонску православну цркву“ и тражили су од Фанара да јој додијели аутокефалност. Извор:​ orthodoxtimes.com и ромфеа.гр

​Руска православна црква (РПЦ) признаје искључива канонска права Српске православне цркве (СПЦ) у Сјеверној Македонији, поручио је секретар Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, протојереј Игор Јакимчук.​ „Став РПЦ ће, прије свега, узети у обзир приступ том проблему Српске цркве, којој и даље признајемо искључива канонска права у Сјеверној Македонији“, изјавио је он. Признање "Охридске цркве" од стране Васељенске патријархије представља грубо и политички мотивисано задирање у јурисдикцију Српске православне цркве, саопштио је замјеник председника Одјељења за спољне црквене везе Руске православне цркве Николај Балашов. „Васељенска патријаршија, као и у случају Украјине, поново је одлучила да буде једини и самозвани арбитар у целом православном свијету, једини и неоспорни арбитар о свим црквеним питањима, извршивши грубо антиканонско и политички мотивисано задирање у надлежност Српске православне цркве. Међутим, легитимну одлуку о статусу Православне цркве у Републици Северној Македонији може донети само Српска Патријаршија преко свог Архијерејског Сабора. Било која одлука, донесена без учешћа аутокефалне Српске православне цркве неће бити призната од Руске православне цркве. Надам се да то неће признати ни друге помјесне православне цркве“, рекао је Балашов.

Васељенски патријарх Вартоломеј позитиван је на Ковид-19 потврђено је након теста у петак, 24. децембра 2021.године. Васељенски патријарх, који је вакцинисан, тренутно показује благе симптоме, али је опште стање добро.

Одмах по успостављању дијагнозе отишао је у болницу у Истанбулу ради даљих превентивних прегледа. Васељенски патријарх се захваљује свима који се интересују за његово здравствено стање и још једном позива све да се придржавају препорука љекара и специјалиста, као и оних који још нису вакцинисани, да то учине за њихово добро. и друштва у цјелини. Овом приликом свима жели срећан и благословен Божић наводи се у саопштењу које преноси  Ортодокс тајмс.

Васељенски патријарх Вартоломеј допутовао је Атину, у суботу у подне  20.11.2021.године, у шестодневну посјету Атинској архиепископији. Вас.патријарх ће имати низ важних састанака са руководством Грчке православне цркве, као и са политичким и државним врхом земље.

Његову Светост је дочекао Његово Високопреосвештенство Митрополит самоски и икаријски господин Јевсевије, у име Светог Синода  Грчке православне цркве, и Министар националне одбране Грчке Николаос Панајотопулос, у име грчке владе, Након доалска у Атину, у поподневним часовима, Његова Светост се састао са Његовим Блаженством Архиепископом Атинским и цијеле Грчке Г. Јеронимом, док ће се током боравка састати са предсједником Републике, премијером, предсједником грчког парламента и лидерима  опозиције.

Поглавар Цариградске цркве патријарх Вартоломеј је 12. новембра 2021. године саопштио да неће поднијети оставку из здравствених разлога, наводи профанариотски сајт fosfanariou.gr.
Патријарх Вартоломеј се састао са архијерејима Цариградске патријаршије у Турској, који су му „поклонили цвијеће и слаткише, поздравивши га поводом повратка из Америке и пожеливши му здравље и дуге дане на челу цркве“.
Заузврат, поглавар Фанара је изразио „дубоку захвалност јерарсима на указаном поштовању, љубави и подршци“ и демантовао гласине које круже Истанбулом да намјерава да напусти трон из здравствених разлога.
Старац-Митрополит деркијски Апостолос (Данилидис), који је у вријеме одсуства Васељенског Патријарха обављао дужност Патријаршијског Викара, у име Архијереја заблагодарио је Богу на оздрављењу Васељенског Патријарха и пожелио му дуговјечност и снагу у обављању дужности. Васељенски патријарх је претходно примио амбасадора Аустрије у Анкари Јоханеса Вимера са којим је у срдачној атмосфери разговарао о питањима од заједничког интереса.
Да подсјетимо, 23. октобра 2021.године, на почетку прве званичне посјете САД након 12 година, цариградски патријарх је, по доласку у земљу, примљен у вашингтонску болницу. Званични разлог за хоспитализацију био је умор након дужег лета.
Патријарх Вартоломеј  је 25. октобра напустио болницу и започео састанке са највишим званичницима државе, укључујући предсједника Џоа Бајдена и шефа Стејт департмента Ентонија Блинкена. Патријарх цариградски Вартоломеј је 3. новембра 2021. поново хоспитализован у Сједињеним Државама. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања више црквених агенција

Цариградском васељенском патријарху, Његовој Светости Вартоломеју I, у четвртак 28.октобра 2021.године, уручено је звање почасног доктора права на реномираном Универзитету Нотр Дам, у Индијани, САД. 
Васељенски патријарх је ове недјеље на широкој апостолској турнеји по Сједињеним Државама, након што су га већ примили амерички предсједник Џо Бајден у Бијелој кући, државни секретар Ентони Блинкен у Стејт департменту и лидери Конгреса на Капитол Хилу.

Након краткротрајног боравка у вашингтонској болници Васељенски патријарх Г. Вартоломеј састао се  25. октобра 2021.године, са предсједником САД Џоом Бајденом у Бијелој Кући, гдје су разговарали у веома пријатној атмосфери.
Васељенски патријарх, знајући да је амерички предсједник вјерујући католик, пренио му је жеље и срдачне поздраве папе Франциска, са којим се патријарх састао недјељу дана раније. Поред тога, он је истакао значај међуврелигијског дијалога са Римокатоличком црквом и другим хришћанским деноминацијама. У свјетлу овога, он је америчком предсједнику представио иницијативу Васељенске патријаршије заједно са Римокатоличком и Англиканском црквом да се вакцине обезбиједе земљама трећег свијета које немају финансијска средства да их набаве. Према објави архиепископа америчког Елпидофора, Његова Светост је, у разговору, са господином Бајденом изнио потребу за хитним дјеловањем политичких лидера у климатској кризи, промоцијом вакцина против КОВИД-19 у земљама у развоју и о потреби поновног отварања православне богословије на турском острву Халки која је затворена од стране турске владе прије 50 година. Бијела кућа је саопштила да је током састанка патријарха и Бајдена "наглашена критична улога коју вјерске заједнице имају у суочавању са низом глобалних изазова са којима се сви суочавамо". Патријарх Вартоломеј је у Бијелој кући рекао да је изузетно задовољан својом посјетом, хвалећи Бајдена као "човјека вјере и човјека визије". 
- Не можемо дозволити да се било какви кратковиди политички планови мијешају у наше односе, који су кроз и у Христу Исусу, Господу и Спаситељу свијета - рекао је он.
Иако се очекивало да ће посјета патријарха Вартоломеја скренути пажњу на невоље мале православне хришћанске мањине у његовој домовини Турској, он је узео дипломатски тон на ранијем састанку током доручка који је организовао турски амбасадор Хасан Мурат Мерџан, наводи се у напоменама које је објавила грчка православна архиепископија Америке. Васељенски патријарх је изјавио да је његова мисија као патријарха "чисто духовна и показује како Турска може бити - не само инклузивно друштво, већ и градитељ мостова између Истока и Запада".
Он је амбасадорову добродошлицу назвао примјером међусобног "дијалога и поштовања".

Васељенски патријарх Вартоломеј примљен је у Универзитетску болницу "Џорџ Вашингтон" у САД,  јер се није осјећао добро због умора након дугог путовања и напорног распореда активности по доласку. Патријарх Вартоломеј стигао у је у суботу у Сједињене Државе у службену посјету која ће  трајати од  23. октобра 2021. године до 3. новембра 2021. године. ​Ова посјета, планирана за мај 2020. године одгођена је због глобалне пандемије. Ово је прва посјета Његове Светости Сједињеним Државама од 2009. године. Васељенски патријарх Вартоломеј требао је да јутрос началствује Литургијом у Саборном храму Свете Софије, али му није било добро. Љекар му је савјетовао да се одмори и из предострожности је пребачен у болницу на преглед.

Васељенски Патријарх г. Вартоломеј је служио у петак, 22. октобра 2021. године, Божанствену Литургију поводом 30 година од избора на апостолски и патријаршијски васељенски престо. Наиме, дотадашњи халкидонски митрополит Вартоломеј, 22. октобра 1991.године изабран за 270. архиепископа цариградског, новоримског и васељенског патријарха, а 2. новембра 1991.године  устоличен је у Патријаршијском храму у Фанару. „Током ових тридесет година наше скромне Патријаршије“, рекао је Његова Светост у свом говору, послије Свете Литургије: "трудио сам се усрдно и свим срцем својим, као слуга Христов и управитељ тајни Божијих (упореди 1 Кор 4, 1), да учиним све што је могуће за стабилност и повјерење Цркве". Вартоломеј I  рођен је у селу Агиос Теодорос на острву Имброс као син Христоса и Меропе Архонтонис. Његово световно име је Димитриос Архонтонис. Турски је држављанин, али етнички припада малобројној грчкој заједници у Турској. 

Васељенски патријарх началствовао је Светом Литургијом 15. августа, на празник Успење Пресвете Богородице (Велика Госпојина)у манастиру Сумела код Трабзона.
Након завршетка опсежних рестаураторских радова, ово је први пут да је Васељенски патријарх Вартоломеј предводио тамошњу божанствену литургију. 
Манастир Сумела (грч. Παναγια Σουμελα) је православни манастир Цариградске патријаршије, подигнут крајем IV почетак V вијека на каменој стијени Трабзон у Малој Азији (данашња Турска). Од краја IV вијека у њему се чува икона Пресвете Богородице Панагија Сумела коју је,према предању, насликао сам апостол Лука. 1923. након размјене становништва између Грчке и Турске, икону су са собом пренијели Понтијски Грци. Извор: ортодокстајмс

Његова светост васељенски патријарх г. Вартоломеј је јуче, у четвртак, 28. јануара 2021. године, нешто прије подне, примио вакцину против новог коронавируса у јавној Универзитетској клиници у Истанбулу. 
Овом приликом Његова Светост је захвалио медицинском и његоватељском особљу клинике, као и свим њиховим колегама широм свијета, на самопожртвовању у борби за лијечење пацијената.
Пожелио је да што већи број грађана на свијету буде вакцинисан што је прије могуће како би се зауставио смртоносни вирус.

ИСТАНБУЛ /ВЈЕРОНАУКА.НЕТ/ - Амерички државни секретар Мајкл Помпео састао се данас са васељенским патријархом Вартоломејем Првим у Истанбулу, у сједишту Васељенске патријаршије,  током кратког боравка у Турској, гдје се није састао ни са једним од званичника. Амерички државни секретар састаће се и са апостолским нунцијем у Турској надбискупом Полом Раселом.
На Твитер-у,  амерички државни секретар је написао: „Почаствован сам састанком са Његовом Светошћу, Васељенским патријархом Вартоломејем I, и посјетом Патријаршијској цркви Светог Георгија данас. Као вођа православног свијета, Васељенска патријаршија је кључни партнер док настављамо да заговарамо вјерске слободе широм свијета “.

У средишту разговора су вјерске слободе у Турској, што је изазвало негодовање Анкаре. Амерички државни секретар разговараће о „вјерским питањима у Турској и региону“ и подвући „чврст став“ Сједињених Држава о тим питањима, које је Мајк Помпео ставио као главни приоритет на дневном реду људских права. „Постоје одређене ствари о којима можемо разговарати“ у вези са вјерском слободом у Турској, рекао је амерички званичник новинарима, индиректно критикујући турски став. Турска је изазвала талас критика у хришћанском свијету у јулу, када је  Аја Софију претворила џамија, укинувши јој статус музеја.

У средишту дискусије између Васељенског патријарха и америчког државног секретара, која је трајала око сат времена, била су питања која се тичу Васељенске патријаршије, грчке дијаспоре и православних вјерника у земљи. Разговарали су и о православљу у свијету, али и току међухришћанског дијалога. У вези са САД, Васељенски патријарх се осврнуо на вишедимензионални рад Грчке православне архиепископије Америке, али и грчке дијаспоре, која је блистав и динамичан дио америчког друштва.

Такође су имали прилику да разговарају о питањима од ширег интереса, попут иницијатива Васељенског престола за подизање свијести јавности широм свијета о потреби очувања Стварања и заштите природног окружења, као и о међурелигијском дијалогу усмјереном на промоцију мирног суживота и размјену између различитих народа и култура.У том контексту, дошло је до размјене мишљења о питању поштовања основних права и вјерских слобода у свијету, за чију је консолидацију познато да су заинтересоване. Васељенски патријарх је нагласио потребу заштите хришћана, али и свих вјерских заједница на Блиском истоку, које су посљедњих година биле на тешком искушењу рата и велики број њих је доживио искорјењивање и избјеглиштво. Митрополит Француске Емануил дао је новинарима неколико изјава о историјској посјети државног секретара Мајка Помпеа Васељенској патријаршији и састанку који је он имао са васељенским патријархом Вартоломејем.

Митрополит је напоменуо да ово није била прва посјета државног секретара, „многи други попут Медлин Олбрајт, Џон Кери и Хилари Клинтон били су овдје раније. Али као државни секретар велике државе каква је САД има веома важну улогу “. Истакао је да је Васељенски патријарх веома срећан што је примио државног секретара и размијенио са њим ставове о важним стварима као што су вјерске слободе, основна права, заштита присуства хришћана на Блиском истоку, али и православних вјерника широм свијета. Митрополит Француске нагласио је у својој изјави да је Васељенска патријаршија одговорна за јединство православља и истакао важност мира у свијету, религији и вјерским заједницама, које могу играти важну улогу у очувању мира и стабилности у свијету . На питање да ли је Мајк Помпео дао било какву изјаву о Аја Софији, митрополит Француске је одговорио: „Постављено је питање. Изразио је ставове Васељенске патријаршије за ову политичку одлуку, али данас не можемо да дамо никакве изјаве".

Мајк Помпео посјету је започео, што је изазвало критике Анкаре, сусретом са васељенским патријархом Вартоломејем у сједишту Васељенске патријаршије, прије обиласка џамије Рустем-паше.

Прошле седмице, Турска је објавила саопштење у којем критикује Помпеов долазак у Истанбул и наводи да би Вашингтон требао да се погледа у огледало и да се суочи са спорним питањима попут расизма, исламофобије и злочина из мржње.

Мала група људи, одазивајући се на позив националистичке уније, протестовала је у близини Васељенске патријаршије због посјете Помпеа, узвикујући „Јенки иди кући“. 

Турска дипломатија изразила је бијес због Помпеова програма и увјерава да су вјерске слободе у Турској „заштићене“. ​„Било би погодније да се САД прво погледају у огледало и покажу потребну осјетљивост према кршењу људских права у земљи, попут расизма, исламофобије и злочина из мржње“, рекла је Анкара. ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Двадесет и девет година од избора патријарха Вартоломеја на Васељенски престо
Поводом 29. годишњице избора Васељенског патријарха, директор Канцеларије за штампу и комуникације Васељенске патријаршије Никос Папацристу објавио је на друштвеним мрежама тренутке са свог путовања. Данас је „дан прекретнице, не само за саму Патријаршију - која је најстарија жива институција у овом историјском граду, на овом раскршћу планете - већ и за цијело православље“, рекао је он. 
„Дан који нас подсјећа на допринос патријарха Вартоломеја током међухришћанског и међурелигијског дијалога у подизању свијести о заштити природне околине и Божијој творевини  уопште, али и у низу социјалних питања, као што су избјегличка криза, људска права и вјерске слободе, питања која је Васељенски патријарх постављао својим говором и иницијативама током читавог овог периода, од свог избора “, написао је.
„То није само годишњица која се тиче само живота Васељенске патријаршије, већ је прекретница која долази да нас подсјети на вишедимензионални рад и иницијативе васељенског патријарха Вартоломеја, заштитника православне вјере и неисцрпног браниоца Мајке Цркве у Цариграду. Превод: вјеронаука. нет

​Председник прелазне Владе Северне Македоније Оливер Спасовски и бивши премијер Зоран Заев посетили су васељенског патријарха Вартоломеја у Истанбулу. Према саопштењу коју је издала Цариградска патријаршија, сврха посете била је да се сагледа црквени проблем Северне Македоније и разговара о досадашњим потезима, као и о спремности за поновним успостављањем регуларности у цркви Северне Македоније, под именом Охридска архиепископија, преноси Независна балканска новинска агенција „ИБНА“ . 
Саопштење Патријаршије:
Његова светост васељенски патријарх Вартоломеј примио је његову екселенцију г. Оливера Спасовског, премијера Републике Северне Македоније, на његов захтев, у чијој пратњи су били претходник на месту премијера, његова екселенција г. Зоран Заев и његове колеге г. Дане Талевски и г. Дејан Сотировски. Сврха састанка била је разматрање црквеног проблема у земљи. Током разговора разматране су претходне фазе у вези са тим проблемом, а у чијој основи лежи спремност за поновно успостављање регуларности цркве Северне Македоније под именом Охридска архиепископија, након благовремене молбе према Мајци цркви.
Након тога, одлучено је да се делегација Српске цркве и цркве у тој земљи позову пред Свету столицу Васељенске патријаршије на консултације, у настојању да се постигну заједнички договор и решење. Атмосфера међу саговорницима била је топла и искрена. Након састанка су њихове екселенције наставиле разговоре у Патријаршији, а затим су се повукле у своје резиденције. Премијер и његове колеге изразили су поштовање и поверење у Мајку цркву, од које су добили благослов за благостање свештенства и народа. Поред васељенског патријарха дискусији су присуствовали митрополит француски господин Емануел, силибријски г. Макимос, Андриополиса г. Амфилохиос, велечасни архимандрит г. Јоаким и ђакон Гргур, капелан и заменик капелана Светог и последњег синода, као и часни г. Константинос Деликостандис, главни учитељ и директор Прве патријархалне канцеларије. У име канцеларије Светог и последњег синода. 

​Данас је министарство правде Републике Летоније регистровало „Летонску аутономну православну цркву у јурисдикцији Константинопољске патријаршије“. ​
У Летонији у којој има око 8% православних, претежно рускојезичних становника, постоји одавно самоуправна Летонска православна црква која улази у састав Московске патријаршије. Летонска православна црква је недавно објавила да је од 1992. године број својих црквених општина повећала за више од трећине (од 93 на садашњих 135 црквених општина). Све време је постојала, током обновљене независности Летоније деведесетих година прошлог века, и групица која се представљала као „Литванска аутономна православна црква“ која је претендовала на целокупну имовину Православне цркве у овој земљи. 
Та група није била призната ни од једне помесне цркве, али јој је Цариградска патријаршија од 2017. дозволила да на литургији помиње васељенског патријарха. 
С друге стране, летонски закон дозвољава регистрацију само једне цркве из неке конфесије. До недавно статус службено признате цркве једино је имала Летонска православна црква Московске патријаршије. 
Данас се то промијенило. У Летонској православној цркви страхује се да би регистрација „аутономаша“ могла да доведе до ситуације сличне украјинској. Није познато, нити званично објављено, да ли је Васељенска патријаршија признала новорегистровану црквену структуру у Летонији. Коментатори истичу да све ово води даљем продубљивању јаза између Фанара и Москве. У сваком случају, на делу су опасне националистичке злоупотребе православља. Извор: СПЖ/Поуке

Рига, 7. новембра, Интерфакс - Синод Летонске православне цркве (ЛПЦ) негирао је медијске извјештаје о његовом прелазу из Московске патријаршије у Цариградску патријаршију. "Сви извјештаји о наводном преласку или премјештању наше Цркве под Цариградску јурисдикцију  представљају неистомишљеничку лаж. Измислили су је непријатељи православне вјере и репродуковали је у масовним медијима", рекао је Синод ЛПЦ-а у изјави објављеној на веб страници ЛПЦ
Синод је рекао да су гласине почеле након што је 24. октобра у регистру предузећа у земљи регистрована нова организација која је названа Летонска православна аутономну црква у надлежности Цариградске патријаршије. Води је Виктор Контузоров, кога је Скупштина ЛПЦ-а екскомуницирала године 1997. Одлука је призната широм православног свијета. 
"Виктор Контузоров од тада није православни хришћанин и нема везе са светим православљем", каже се у саопштењу. 
Чланови Синода рекли су да је тренутна ситуација следећа: ЛПЦ је регистрована у Летонији, а Летонска православна аутономна црква регистрована је у Цариградској надлежности на иницијативу Контузорова. "То су два различита правна лица која немају ништа заједничко. Нова регистрација нема везе са Летонском православном црквом Московске патријаршије и нема утицаја на ситуацију наше Цркве и њеног имена", саопштио је Синод. Сходно томе, јерарси канонске Цркве позвали су своје стадо „да не вјерују овим провокативним идејама“, рекавши да „све ове приче нису усмјерене само против Летонске православне цркве, већ против сваког православног хришћанина у Летонији“. Превод: вјеронаука.нет

​ТОКОМ 12 ГОДИНА ИСТОРИЈСКУ ЦРКВУ "СВ. СОФИЈА"У ИСТАНБУЛУ ПОСЈЕТИЛО 31 МИЛИОН ЉУДИ

Свету Софију, једну од најважнијих локалитета историјске и културне баштине у свијету, током посљедњих 12 година посјетило је скоро 31 милион људи, чиме је надмашен број становника у многим земљама.

Православна црква "Света Софија" у Истанбулу, која је претворена у музеј 1935. године, сматра се једним од свјетских архитектонских чуда, у првој половини године дочекала око 1,8 милиона посјетилаца, док би та цифра  требало да пређе три милиона до краја године, објавила  јуче агенција Demirören News (DHA).

Историјска црква оборила је рекорд 2014. године, када је привукла 3,5 милиона посјетилаца. Стари храм је уживао сличну популарност од 2009. до 2015. године, прије него што је прошао кроз две изазовне године 2016. и 2017., због покушаја пуча и више терористичких напада у Истанбулу. Прошле године ју је посјетило око 2,92 милиона посјетилаца.

"Света  Софија“ саграђена је у 6. вијеку, за вријеме хришћанског Византијског царства и служила је као сједиште Грчке православне цркве. Претворен је у царску џамију османским освајањем Истанбула 1453.године. Храм је 1935. године претворен у музеј, али се расправља о његовом враћању у џамију. Током 2015. године, муслимански свештеник рецитирао је Куран у згради коју је УНЕСКО прогласио свјетском баштином, први пут у 85 година.
​
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  /Извор

Представници Васељенске патријаршије посјетили су данас Београд како би разговарали о православним питањима са патријархом српским  Иринејем и јерарсима СПЦ.

Неки од представника Васељенске патријаршије били су митрополити Јован Пергамски, Емануил Француски, Максимос Силиври, амфилохије Адријанополски и замјеник секретара Светог синода Григориос.

​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ/ извор

​Тбилиси, 30. јануар, Интерфакс - Састанак франсуског митрополита Емануила, представника Цариградске патријаршије и патријарха Грузије Илије II о питању признавања аутокефалности украјинске цркве, није дао никакве резултате, рекао је митрополит Емануил новинарима након састанак.

"Разговарали смо о свим виталним питањима са којима се суочава православна црква. Главни циљ који имају све православне цркве је да одрже наше јединство. Разговарао сам о томе са патријархом Грузије", рекао је митрополит.

Питање аутокефалности украјинске цркве такође је било дотакнуто, рекао је он. "Разговарали смо о питању аутокефалности украјинске цркве и томосу. Наш циљ је био да информишемо [једни друге] о неким детаљима, нисмо хтјели да заузимамо било коју позицију. То је био само информативни састанак. патријарх има много мудрости и може донијети исправну одлуку, ”рекао је он.

Митрополит Шио (Мујири), патријаршијски службеник, који је такође присуствовао састанку, рекао је новинарима да делегација Васељенског патријарха није покушала да убиједи патријарха да донесе одређену одлуку.

"Цариградска патријаршија разумије нашу спорост у признавању аутокефалности украјинске цркве. Нажалост, неки од наших људи кажу да је спорост наше цркве повезана са руским утицајем, што није истина", рекао је митрополит Шио.

Грузијска православна црква донијеће одлуку по питању аутокефалности Украјине на састанку Светог синода на прољеће.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Истанбул:Општинске власти у Истанбулу дале су зелено свјетло за изградњу прве православне цркве у граду од 1923. године, извијестио је у сриједу турски лист Хуријет, а преноси грчки лист Екатимерини. Градоначелник градске четврти Бакиркои, Булент Керимоглу, изјавио је новинарима да су издате дозволе и да ће пројекат бити завршен за двије године, током састанка са митрополитом сиријске православне цркве одржаног у сриједу. Нова црква, за коју се очекује да ће моћи да прими око 700 вјерника, биће изграђена у округу Иесилкои, који се налази у близини међународног аеродрома у Истанбулу, наводи се у новинама. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Патријарх Вартоломеј потписао декрет о независности украјинске цркве
Васељенски патријарх Вартоломеј потписао је декрет за независност украјинске православне цркве. Молебану у Истанбулу присуствовао је украјински предсједник Петро Порошенко.

"Томос", црквени акт који гарантује аутокефалност, потписао је васељенски патријарх на служби са поглаваром украјинске цркве митрополитом Епифанијем у Катедрали Светог Ђорђа у Истанбулу.

Прије него што је документ потписан, одржан је молебан којем су присуствовали и украјински званичници, на челу са предсједником Петром Порошенком који је у Истанбулу у пратњи своје супруге.

Након тога, патријарх Вартоломеј угостио је у својој резиденцији госте из Украјине.

Цариградска патријаршија је у октобру саопштила да ће цркви у Украјини дозволити аутокефалност, односно независност у односу на Руску православну цркву.

Тада је саопштено да је укинута одлука из 1686. године, по којој је Московској патријаршији предата Кијевска митрополија.

Украјина је прошлог мјесеца изабрала 39-годишњег митрополита Епифанија на чело нове цркве.

Овај потез је украјински предсједник Петро Порошенко упоредио са украјинским референдумом за независност од Совјетског Савеза 1991. године.

Патријарх московски и целе Русије Кирил упозорио је прошлог мјесеца да формирање аутокефалне цркве у Украјини и "прогон канонске украјинске православне цркве" може да доведе до опасних посљедица по цио свијет.

 | Извор: РТС

Православна црква биће изграђена на територији руске амбасаде у Анкари

Анкара, 30. децембар 2018. године
    
Православна црква биће изграђена на територији руске амбасаде у Анкари, рекао је, у суботу свештеник, Георгије Сергејев за Интерфакс  в.д. настојатеља руског храма Константина и Јелене у Истанбулу.

"Храм ће бити подигнут у знак сјећања на покојног хероја Русије Андреја Карлова, уз активно учешће садашњег амбасадора Алексеја Јерхова", рекао је извор агенције.

Према његовим ријечима, ову иницијативу је изразио сам Карлов, а сада ће бити од посебног значаја због потребе за пасторалном бригом за лаике Руске православне цркве, која након раскида са Цариградом не може прихватити заједништво у црквама Турске којим управља патријарх Вартоломеј.

"Имплементација овог пројекта је од великог значаја, будући да ће бити прва црква Московске патријаршије, изграђена у азијском дијелу Турске, а наши сународници, многи који живе у Анкари, имаће могућност духовне и пастирске бриге", рекао је свештеник.

23. децембра, након литургије у руској амбасади у Анкари, отац Георгије је такође поменуо забринутост патријарха Кирила за рани почетак изградње храма на територији амбасаде.

Тренутно је у току процес одобравања пројекта. Храм ће се налазити на територији амбасаде. Површина храмске зграде је мала и предвиђена је за 100-150 људи. Архитектонски облици и декорација будуће цркве биће познати након одобрења пројекта.

До сада је у Турској постојала само једна руска црква - историјска црква Константина и Јелене, саграђена 1832. године на територији љетње резиденције Генералног конзулата Русије у Истанбулу. Прије мјесец и по дана, отац Георгије је упућен у Турску на редовне службе у овој цркви.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

 НАКОН ПОСЕТЕ У ИСТАНБУЛУ, АРХИЈЕРЕЈИ УКРАЈИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ  ЦРКВЕ ОДБАЦУЈУ ГЛАСИНЕ О НАМЈЕРИ КОНСТАНТИНОПОЉСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ ДА ОДОБРИ АУТОКЕФАЛИЈУ

Москва, 26. јуна, Интерфакс - Васељенска патријаршија у  Константинопољу негирала је гласине о припремама за давање аутокефалије Украјинској православној цркви, саопштило је вијеће архијереја у саопштењу након посјете делегације у Истанбул.

"Посебно се истиче да је Цариградска Патријаршија одбацила наговјештаје да је коначно усаглашен канонски механизам за превазилажење раскола унутар украјинског православља и израђен томос аутокефалије за Украјинску цркву", наводи се у саопштењу.

Нити је потврђено да ће аутокефалија ускоро бити одобрена једнострано или било којој друоја фази, речено је.

"Умјесто тога, јерарси Цариградске Патријаршије су потврдили спремност њихове цркве да се придружи процесу превазилажења раскола украјинске цркве у консултацији с братским аутономним православним црквама", наводи се у саопштењу.

У том циљу, делегација Цариградске Патријаршије  ускоро ће се састати са представницима Руске православне цркве.

Архијереји Украјинске православне цркве изразили су  забринутост због извјештаја у  штампи о могућем стварању паралелних црквених надлежности у Украјини. Овакав сценарио би само продубио, умјесто да превазиђе раскол, наводи се у саопштењу.

Ако се претвори у ентитет  Цариградске Патријаршије, украјинска црква би изгубила значајан дио права које  је добила у протеклих неколико деценија, наводи се у саопштењу..

Архијереји вјерују да садашњи канонски статус Цркве омогућава "да она настави своју плодну мисију  међу Украјинцима", наводи се у саопштењу.

У априлу је украјински предсједник Пјотр Порошенко од Патријарха Вартоломеја из Константинопола затражио томос о аутокефалије Цркве у Украјини и најавио намјеру да створи "јединствену аутономну цркву". Парламент је подржао апелацију предсједника.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

23. јуна 2018.године, с благословом Његовог блаженства митрополита Кијева и цијеле Украјина Онуфрија, делегација украјинске православне цркве, на челу са сталним члановима Светог синода, митрополитом Одеским и Измаилским Агатангелом стигао на позив Архиепископа Цариграда, Новог Рима и Васељенског патријарха Вартоломеја у Истанбул на званичну аудијенцију. Ово извјештава Одјељење за информације и образовање УОЦ-а.  У делегацији су били стални чланови Светог Синода украјинске православне цркве митрополит: Доњецка и Мариупола Иларион, Каменец-Подолска и Городокска Теодор, Бориспила и Бровара Антони; Протојереј Николај Данилевич, замјеник предсједника Децр на КУО и други. Прије састанка, делегација је посјетила Аја Софију, гдје су се молили за мир у нашој земљи. Затим, је делегација дошла у Фанар (Истанбулски округ), гдје се налази званична резиденција Васељенског патријарха.
Овдје, у патријаршијској цркви Светог Ђорђа митрополити УКП  су се поклонили - чудотворним иконама и моштима тројице светитеља и молили се за мир у Украјини. Прије састанка, патријарх Вартоломеј прочитао је молитву, а чланови делегације почели су разговоре. Васељенски патријарх поздравио је делегацију украјинске православне цркве и  представио његове помоћнике на овом састанку Митрополита Пергамског Јована, митрополита галског Еммануила, Митрополита Смирнског Вартоломеја...
Митрополит Агатангел, као шеф делегације УПЦ топло је поздравио патријарха Вартоломеја и пренио је најбоље жеље од Његовог Блаженства Митрополита Кијева и све Украјине Онуфрија и захвалио се на топлом пријему и могућности да дискутују о важним и горућим питањима у пословима украјинске православне цркве.