Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

Таман кад се ухватило мало предаха од опасне реторике, која овој земљи никада није доносила мир већ немир, сукобе и ратове, однекуд, ничим изазван, јавио се бивши поглавар Исламске заједице у БиХ, а касније и бивши кандидат за члана Предсједништва БиХ, Мустафа Церић са приједлогом да се формира „Босанска православна црква”. Ваљда је господин Церић ријешио све проблеме у вјерско-политичком животу Бошњака, па је одлучио да се позабави православним Србима и њиховом Црквом, у жељи да, како сам каже, повеже „државност, духовност и идентитет“. Да није тужно било би смијешно! Одлучан да прекроји идентитет земље у коју се заклиње (јер је историју одавно прекројио) господин Церић у свом (дневно)политичком заносу оштри отупело политичко копље како би њиме прекратио постојање Српске Православне Цркве и свео је, под другим именом, у границе босанског пашалука – који још увек живи у њему и њему сличнима. Не зна господин Церић, или се прави да не зна, да је хришћанство у Босни далеко старије од саме Босне, као ни то да је Свети Сава лично, након добијања аутокефалности, основао епархије чији су епископи управљали Црквом западно од Дрине.
Не зна господин Церић и никад неће знати да се Цркве не оснивају у страначким кабинетима, јер ово није ни Независна Држава Хрватска нити кабинет украјинског предсједника, па да се Цркве оснивају као што се оснивају културно-уметничка друштва. 
У стању изузетно високе политичке температуре, а у жељи да уграби још коју мрву медијске пажње, господин Церић у својој ненаданој бризи за Православну Цркву и њене вјернике непозван предлаже (поновно) оснивање „Босанске православне цркве” са „властитим канонима, властитим седиштем и јасном лојалношћу босанској државности“.
Није Босанска православна црква никада постојала нити ће икада постојати, а поготово неће бити у служби партијско-политичких интереса господина Церића и њему сличних, јер Црква траје двије хиљаде година и надживјела је царства и краљевства, па тако и оно Босанско којем су ћирилица и хришћанство били два основна елемента. О томе господин Церић не збори ни слова.
Вријеме је, рекло би се крајње, да се од оваквих солистичких иступа бившег реису-л-улеме огради и Исламска заједница у БиХ, јер како градити заједнички живот ако неко, ко је до јуче био први муслиман међу муслиманима у БиХ, испаљује овако опасне речи које не могу и неће допринијети учвршћивању мира и заједничког живота.
Поновићу на крају, по ко зна који пут, Босну ће уништити управо они који се у њу највише куну. Зато, господине Церићу, одморите мало и пустите ову земљу да дише! 
Епископ бихаћко-петровачки и рмањски
Сергије

​Реаговање на текст објављен на порталу slobodna-bosna.ba у коме некадашњи поглавар Исламске заједнице у БиХ др Мустафа Церић износи „размишљање о оправданој потреби успоставе, односно обнове Босанске православне цркве”. Иако наведни портал нигде у свом тексту није навео извор речи др Церића дужни смо да због верника Српске Православне Цркве реагујемо кратким освртом који доносимо у наставку.
Оно што би далеко поста близу. Мустафи Церићу, бившем реису, ово није први пут да најављује формирање „Босанске православне цркве”  Али овај пут то изгледа све много озбиљније. Наиме, Церић у своме тексту каже да би „Босанске православне цркве” била доказ историјског континуитета БиХ, фактор мира и послушница босанске државе. Оквири те Церићеве „Босанске православне цркве” била би босанска држава, којој би „Босанска православна црква” морала бити слепо послушна и очигледно је, како Церић говори, слушкиња босанске државе. То Церић види као остварење свих идеала духовности, континуитета босанске државе и континуитета „Босанске православне цркве”.
Наш скромни коментар. Господине Церићу, ако нисте знали, на простору Републике Српске (коју у своме тексту о БПЦ ни једном нисте поменули, иако је Дејтон званично признао два ентитета у БиХ — Републику Српску и Федерацију), Вама се изгледа више допада да говорите о фантомским творевинама као што је „Босанска православна црква”, а не о Српској Православној Цркви и о Републици Српској које вековима легитимно постоје на простору БиХ. 
Ваш текст, господине Церићу, о „Босанској православној цркви” мирише тамјаном Другог светског рата, када је створена по злу чувена Независна Држава Хрватска, у којој је сам Анте Павелић 1942. године створио фантомску „Хрватску православну цркву” са циљем да све Србе на простору НДХ најпре претвори у Хрвате православне вере, а мало касније и у католике. Добро знате, господине Церићу, да је НДХ оставила иза себе хиљаде и стотине хиљада невиних жртава, који су били припадници свих народа који су живели у БиХ, па се отуда питамо да ли сте свесни да својим оснивањем „Босанске православне цркве” пуштате из боце духове НДХ фашизма, домобранства, Ханџар дивизије, Јасеновца и других логора из Другог светског рата? Не знамо да ли сте свесни да овом најавом поновног формирања „Босанске православне цркве” најављујете, свесно или несвесно, то поменуто време са почетка Другог светског рата — време разарања, невиних жртава и међусобног истребљења народа. Својом најавом оснивања „Босанске православне цркве” ви најављујете рат на простору БиХ, никако мир, јер „Босанска православна црква” никако није творевина мира него творевина рата.
 
Ми се надамо и молићемо се Богу, господине Церићу, да се ваша идеја не оствари, јер би то била погибија за све народе који живе у БиХ и Републици Српској. Најавом своје „Босанске православне цркве” ви сте, господине Церићу, за рат, а не за мир, а знамо да је обичан народ сит ратова. Зашто га ви призивате у своме тексту о „Босанској православној цркви” то не зна ни милиција, али сазнаће се, јер свако дело изађе на видело.
​
Бијељина,
на празник 20.000 мученика никомидијских 2026. године
Митрополит зворничко-тузлански
Фотије

У сриједу 10. (28) септембра 2025. године Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија свету Архијерејску Литургију у манастирском храму светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Манастиру Рмњу служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит брегалнички г. Иларион. Високопреосвештеном Митрополиту саслуживали су: Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије и Архимандрит Данило (Павловић), Епархија захумско-херцеговачка, Серафим (Кужић) Митрополија београдско-карловачка, Наум (Милковић) Епархија горњокарловачка, Варнава (Дамјановић), Василије (Рожић), игуман Јеротеј (Влајковић), протопрезвитер-ставрофор Маринко Радмило, Драган Шкалоња, Саво Јанковић, презвитер Марко Радмило, Епархија дизелдорфска и њемачка и протођакон Немања Рељић.
Након заамвоне молитве извршено је благосиљање славских приноса. Орденом новомученика бихаћко-петровачких Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије одликовао је Његово Високопреосвештенство Митрополита брегалничког г. Илариона за његову показану љубав према Епархији бихаћко-петровачкој и светониколајевској свештеној Обитељи Манастира Рмња. По завршетку свете архијерејске Литургије прочитана је грамата Његове Светости Архиепископа и Патријарха Српског г. Порфирија о проглашењу преподобномученика и мученика Рмањских. Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије обратио се литургијском бесједом, а потом се свим присутнима поздравном бесједом обратио и Високопреосвештени Митрополит брегалнички г. Иларион. Свечана славска трпеза љубави припремљена је у манастирској трпезарији.
Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Духовно смо закорачили у Велики Пост. У данима које је Господ ставио пред нас исправимо себе, смиримо страсти, узвисимо дух, очистимо срца, јер Васкршњи Пост није ништа друго до једно велико спремање сопствене душе.
 У свакоме од нас има много тога што нас одваја од Бога, а све што нас раздваја од Господа удаљава нас и од истинског односа са ближњима. Зато свима опростимо све, да би Господ опростио нама и да би нас примио у Свој очински загрљај, јер Он је Отац Који воли своју дјецу чак и онда кад су непослушна. Зато је и речено да је Бог Љубав (1 Јов. 4, 3).
 Будимо благодарни на свему. Осврнимо се и погледајмо чиме нас је Господ даровао и не тражимо више од оног што већ имамо. Покажимо молитвену захвалност за сваки залогај насушног хљеба, за кров који не прокишњава, за осмијехе наше браће и сестара, за све оно лијепо што нам се свакодневно дешава чак и онда када то нисмо у стању видјети.
 Није довољно постити а притом остати исти. Пост је циклус у којем душа треба да се мијења на боље, да узраста у мјеру раста висине Христове, да више буде загледана у Царство које ће тек доћи него у земаљска царства која настају, пропадају и нестају. Зато будимо најбоља верзија себе и не чинимо себи и једни другима рђава дјела, која смо, можда, до данас чинили.
 Пост није потребан само појединцу, већ цјелокупном народу, како бисмо залијечили међусобне подјеле, нетрпељивости и сукобе, који никоме од нас неће донијети никаквог добра. Вријеме је за мир, слогу и братску љубав. На то смо позвани и нека свако учини оно што је до њега.
 Не чекајмо да нам се опрости, већ први затражимо опроштај, како од Господа тако и од људи. Нека вјера побједи гордост, нека љубав надвлада страх и нека свако у своме срцу нађе мјеста за ближње своје.  Господ нас је саздао по Лику Своме, дајући нам љубав да је умножимо, вјеру да по њој живимо али и обећање да ће, у онај дан, доћи „Син Човјечији у слави Оца својега са анђелима својим, и тада ће узвратити свакоме по дјелима његовим“ (Мт 16, 27).
 Вјерујући Господу и вјерујући у Господа, живимо као да ћемо сутра изаћи пред Лице Његово. Тада ћемо заборавити на пролазно и живјећемо за вјечност, за сусрет који нас неће мимоићи. Вођени таквим мислима и жељама душе, ближње ћемо препознати као сапутнике на лађи времена која нас води у тихо пристаниште Бога Живога.
 Обогатимо се Богом, љубимо ближње своје, а постом и молитвом, добротом и жртвом, спознајмо своју истинску сврху постојања, да бисмо на крају нашег животног пута зачули глас Христа Васкрслога: „Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега“ (Мт 25, 21).
 Нека су нам срећни и Богом благословени дани Васкршњег поста!
Праштајте свима све и љубите ближње своје!
 Ваш молитвеник пред Господом,
епископ бихаћко-петровачки и рмањски
 + Сергије
Извор: Епархија Бихаћко-петровачка

Вијековима су људи који не иду у цркву збуњени поштовањем Пресвете Богородице. Многи од њих оптужују Православне хришћане за некакво идолопоклонство. Неке вјероисповијести, као што су Евангелисти, одбијају да укажу поштовање Пресветој Богородици.
Шта мора Црква одговорити својим противницима? Зашто она призива Пресвету Богородицу тако често у молитвама?
Ево како је један од најпознатијих богослова и светаца 19. вијека Игњатије Брјанчанинов (1807–1867), говорио о многим овим питањима. Он је чак написао веома детаљан трактат о црквеном поштовању Богородице Дјеве због тога што је Папа Пије IX објавио нову доктрину о безгрешном зачећу Богомајке. Други разлог писања овог трактата био је захтјев његових савременика да оповргну протестантске и световне аргументе таквог поштовања.
Зашто хришћани толико поштују Пресвету Богородицу?
То је због тога што је Дјева Марија родила самога Бога. Она је била једина личност, на овом свијету, у којој је Створитељ свијета боравио. Други праведници и праведнице примили су Божанско надахнуће захваљујући Светом Духу, наравно, а Богородица је била једина, која је примила Ријеч Божју (Логоса) тако да би се Он могао оваплотити. Свети Игњатије Брјанчанинов  пише: ,,Овакав начин примања Бога очигледно да је јединствен у историји, изузетна, неупоредива појава, недостижна светим људима и светим анђелима, својствена само Богомајци. Богочовјек замијенио је Адама и постао зачетник одабраног народа; тако је и Богомати замијенила Еву и постала њихова мајка. Богочовјек је Цар Небески, свих људи и анђела; тако је и Богомати Царица Небеска, Царица свих људи и анђела“.
Зашто се Богородица поштује више од свих светих?
Велики углед Богородице није само због тога што је Она постала мајка Богочовјека, већ и због чињенице да је Она била једина, која је остала у непосредном контакту са Богом толико дуго, као што Свети Игњатије пише: „Приснодјева је изнад свих светих и због тога што је Она постала Богомати и захваљујући чињеници да је Она била најистрајнији и најпажљивији ученик науке коју је Богочовек проповедао. Прва ова одлика је подупрта другом, и тако је углед Богомајке постао најузвишенији". На то указује и Свето Јеванђеље које се односи на Богомати:
,А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему“ (Лк 2,19).
Шта је највећи допринос Богородице?
Главни допринос Преблагословене Дјеве је да се она спремила да у себи носи Спаситеља. То је био Њени лични и вољни чин самопожртвовања. Њена чедност, дубока љубав, потпуно самоодрицање и апсолутна приврженост Богу ставила ју је изнад свих праведника и праведница Старог завјета. Свети Игњатије пише: ,,Оно чему су највеће Божје слуге стремиле да постигну, Богомати је заправо постигла, захваљујући Богом јој послатој Божанској милости. Како ју је она извршавала? Најприје, Њено срце и утроба испунили су се Светим Духом. Њена утроба постала је храм Оваплоћеног Господа: духовна радост која се излива од присуства Господњег потпуно ју је обузела, према њеним сопственим ријечима. По правилу, света радост обузима оне људе који су имали среће да осете силу Светог Духа, па је природно да је Богородица била испуњена божанском радошћу. Чим се Богочовек родио, Она је Њему била најближа особа. Он је био у Њеном крилу и у Њеним рукама где је провео цијело Своје рано дјетињство; Он је био нераздвојан од Ње не само у својој раној младости већ и у младости и као одрастао човјек- све до почетка његове јавне службе, која је трајала три и по године. Не постоји ниједна друга особа која је могла чути ријеч Божју толико дуго и толико изблиза. Не постоји ниједна личност која је могла пратити ријечи и дела Богочовјека тако дубоком и сталном пажњом и чувати их тако пажљиво и с љубављу“.
Зашто се Дјева Марија зове Богомати? Како било ко може родити Вјечног Бога?
Исус Христос, рођен од Дјеве Марије, истовремено је и савршени Бог и савршени човјек. На основу учења званично објављеног на IV Васељенском сабору, Његове двије природе- људска и божанска- испољавају се у њему несливено, непромјенљиво, нераздељиво и нераздвојно. Свети Игњатије пише:,,Богодјева, зачевши и родивши Бога и човека у једној истој особи, постала је Богомајком у правом смислу ове речи јер је Њен изданак Бог, док је истовремено Он и човек. Свети Јован Дамаскин кличе: ,, Родивши Бога који се кроз Њу оваплотио, зар Она заиста није Богомати?“ Дјева која постаје Богомати природно постаје Госпођа, Царица и Владарка свих разумних бића, како на земљи тако и на небу; али истовремено Она остаје Божанска творевина и Њеног Сина и Бога слушкиња. Родивши Жртву принету за грехе целог човечанства, Она је родила Жртву за сопствене грехе такође, јер је Она део људске расе такође. Њен Син је Бог, Творац, Господ, Искупитељ и Спаситељ. 

Зашто Православна Црква одбија да вјерује у безгрешно зачеће Богородице Дјеве?
Папа Пије IX Римски издао је едикт 8. децембра 1854. године, које је објавило доктрину о безгрешном зачећу Богородице Дјеве као званично учење Римокатоличке Цркве. Према тој доктрини, Богомајка је рођена без првобитног гријеха, односно, Она је била апсолутно ослобођена од сваког гријеха. Православна Црква одбија ову доктрину и вјерује да је контрадикторна сотирологији (доктрини спасења) која је установљена у доба Васељенских сабора. Заправо, сама Богородица, у Јеванђељу по Луки, изјављује да је Исус Христос Њен Спаситељ.
Овако Свети Игњатије пише: ,,Милостива Приснодјева тврди да је Бог који ју је довео на овај свијет Њен Спаситељ. Паписти јој приписују безгрешност и на основу ове тврдње показују невјерје у Божју свемоћ. Насупрот томе, Православна Црква велича Божју свемоћ и врховну силу која је створила жену зачету и рођену у гријеху неупоредиво већу од Херувима и неупоредиво славнију од Серафима који никада нису спознали гријех и који су остали постојани у светости. Велича душа моја Господа и радује се дух мој Богу Спаситељу (Лк 1, 43), каже Преблагословена Дјева у свом одговору Јелисавети ка је касније, надахнуту Светим Духом, гласно објавила да је Приснодјева Богомати“.
Зашто се Хришћани обраћају Богородици као Мајци?
У Свом Страдању, Господ је објавио Јовану Богослову, који је стајао поред Његовог Крста, усиновљење Исусовој Мајци и према томе свим члановима Цркве такође као Њеним чедима. Читамо у Јеванђељу: ,, А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи" (Јн 19, 26-27). ,,Кад је Господ већ искупио људе“, пише Свети Игњатије, ,,и кад је био близу тога да запечати чин искупљења својом драговољном смрћу на Крсту, Богомати је заједно са Његовим вољеним учеником, апостолом Јованом, стајала у близини. Господ се одједном обраћа Богородици која учествује у Његовој искупљеничкој муци. Он јој додјељује одређена права која се тичу човјечанства; права која Она прима од Богочовјека која је заслужила њеним ставом и односом према Богочовјеку. Он је објављује мајком вољеног ученика, и кроз њега- Мајком цијеле обновљене људске расе, према мишљењу и тумачењима Светих отаца“.
Зашто се Црква тако често моли Богородици?
Хришћани вјерују да је Богомајка васкрснула и да ју је Бог узео у Своје Царство Небеско по Њеној смрти. Она је постала наш главни посредник и молитвеник за цијелу Цркву. То је због тога што никада нису нађене свете мошти Богородице иако се дијелови њене одјеће и појас сматрају светим. Свети Игњатије пише: ,, Богомати је васкрсла из мртвих трећег дана по Њеном блаженом Успењу. Она  сад живи у Царству Небеском и духовно и физички. Не само да Она живи у Царству Небеском него Она чак влада Царством Небеским. Тиме што је Мајка Цара Небеског, Она носи титулу Царице Небеске, Царице светих анђела и светих људи. Она је добила посебне моћи и посебну храброст да се пред Богом залаже за људску расу. Света Црква моли све највеће слуге Божје, све анђеле и арханђеле да се ' моле Богу за нас '  али моле Богомајку да ' нас спасе “.
​
​Аутор: Тихон Сисојев /За вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ / Преведено из „Каталога добрих дјела“ ​

С благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког господина Сергија, и с помоћи Катихетског одбора Српске православне цркве у Републици Српској и Федерацији БиХ опремљен је кабинет Православне вјеронауке. Двије средње школе, које дијеле исте просторије, оплемењене су кабинетом Православне вјеронауке. Кабинет је опремљен новим лаптопом, пројектором, новим столицама и столовима, таблом, те бројним књигама и иконама. Све ово остварује васпитно- образовни циљ наставе јер је ВЈЕРОНАУКА једини предмет на којем се сваки час разговара о човјеку, о животу, о међуљудским односима. Професори Православне вјеронауке и ученици Средњошколског центра и Гимназије, посебну захвалност истичу Катихетском одбору Српске православне цркве у Републици Српској и Федерацији БиХ, протонамјеснику Немањи Грабежу пароху врбљанском, директорима ове двије школе, Компанији ,,МГ Минд доо" која је кабинет опремила новим лаптопом и пројектором, Синдикалној организацији ЈУ Средњошколски центар, те Далибору Бреши, врсном умјетнику који је сваку замишљену идеју спровео у дјело. 
Хвала на несебичној помоћи у опремању кабинета Православне вјеронауке.
професор Православне вјеронауке, Маја Тешановић

У недјељу осамнаесту по Празнику Педесетнице 27. (14) октобра 2024. године када вршимо спомен на свету и преподобну мајку Параскеву Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије посјетио је храм свете великомученице Недеље у селу Ћеле покрај Будимлић Јапре гдје је том приликом извршено велико освећење овога Храма гдје се народ традиционално сабира на спомен свете Параскеве. По доласку Његовог Преосвештенства парохијски свештеник протопрезвитер Горан Травар поздравио је Епископа и пожелио добродошлицу.У наставку великог освећења служена је света архијерејска Литургија коју је служио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије а Епископу су саслуживали: протопрезвитер Ален Марић, презвитер Дарио Петош и протођакон Немања Рељић. Након прочитаног Јеванђеља Његово Преосвештенство Епископ Сергије обратио се поучном бесједом. Кумови освећеног Храма свете великомученице Недеље били су Бранко и Душанка Мутић из Ћела. По окончању свете Литургије извршено је проглашење кумова и додијељена су висока одликовања Епархије бихаћко-петровачке заслужнима за обнову Храма свете великомученице Недеље. У храмовној порти припремљена је свечана трпеза љубави на којој су подијељене остале грамате и захвалнице. Извор: Инстаграм налог Светониколајевског манастира Рмањ

​У недјељу шеснаесту по Духовима 13. (30) октобра 2024. године године у храму силаска Светог Духа на Апостоле у Бихаћу сабор свештеномонаштва и свештенства Епархије бихаћко-петровачке и сестринских Епархија сабрали су се заједно са вјерним народом Бихаћа и шире како би дочекали Његово Преосвештенство Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија који је служио свету архијерејску Литургију у поменутом Храму поводом јубилеја сто година од оснивања Епархије бихаћке. Благослобом Његове Светости Патријарха Српског г. Порфирија свету архијерејску Литургију појао је Хор „Првог београдског певачког друштва“. Послије прочитаног јеванђелског зачала Епископ се обратио присутнима говорећи о оснивању и постојању Епархије бихаћке која је основана 1924. године а свега након седам година 1931. угашена. Његово Преосвештенство је нагласио значај, без обзира на његову краткотрајност, који је имала Епархија бихаћка у свом скромном постојању, нагласивши да је потребно опомињати се свих оних прегаоца и стваралаца ове Епархије почившег Епископа Венијамина као претеча данашње Епархије бихаћко-петровачке и њених Епархијских Архијереја. На крају свете Литургије Његово Преосвештенство одликовао је Орденом новомученика бихаћко-петровачких хор „Првог београдског пјевачког друштва“ за указано поштовање према Епархији бихаћко-петровачкој и ширењу духовних вриједности широм Православља. Такође, високим одликовањем Великог добротвора Епархије бихаћко-петровачке одликован је г. Драган Радовић из Источног Сарајева због његове велике духовне и материјалне подршке Епархији бихаћко-петровачкој и парохији Бихаћкој у историјском истраживању и доприносу у виду промовисања страдања парохије Бихаћке и њене околине у Другом свјетском рату. По окончању Литургије присутнима се обратио и парох парохије бихаћке протонамјесник Славиша Милиновић подравним ријечима. Трпеза љубави припремљена је у храмовној порти. Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Благословом Његовог преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија у парохијском центру „Јањска кућа“ у порти храма Рођења Пресвете Богородице у Стројицама у суботу 28. септембра 2024. године Одржан је научни скуп под именом „СРБИ У БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ-СЕОБЕ, РАТОВИ И СТРАДАЊА“. Након уводних ријечи организатора и поздравног слова Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија приступило се излагању и разрађивању различитих историјских тема у три сесије у којима су угледни Професори Универзитета из Републике Србије и Републике Српске изнијели чињенице које говоре о страдању српског народа на територији Босанске Крајине и остале факторе који су директно или индиректно утицали на судбину српског народа. Учешће на научном скупу у виду излагања својих реферата узели су: проф др Персида Лазаревић Ди Ђакомо-Универзитет „Г. д Ануцио Кјети-Пескара“, др Нино Делић-Историјски институт у Београду, проф др Бошко Бранковић-Философски факултет у Бањој Луци, проф др Боривоје Милошевић-Философски факултет у Бањој Луци, др Предраг Вајагић, научни сарадник-Министарство просвјете Републике Србије, проф емеритус др Момчило Сакан-Универзитет одбране у Београду, протопрезвитер Бране Миловац-Сабрат Саборног Храма светог великомученика Георгија у Новом Саду, г. Владимир Бурсаћ-Фондација „Заборављени коријени“ из Источног Сарајева, ма Драгослав Илић-Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица у Бањој Луци, др Милан Гулић, научни савјетник-Институт за савремену историју у Београду, ма Немања Вујић, докторанд-Философски факултет у Новом Саду. На самом крају научног скупа приступило се дискусији на теме излагања а затим извођењу закључака који су несумњиво позитивни а који ће за крајњи циљ имати издавање зборника радова како би се тим путем од заборава сачувала она жртва коју су подносили наши преци, полажући своје животе у различитим периодима и епохама историје. Извор: ​Епархија Бихаћко-петровачка

Дана 1. септембра 2024. године, када Света Црква врши спомен на Светог мученика Андреја Стратилата, у храму светог пророка Илије на Ситници је служена света архијерејска Литургија и том приликом је извршено велико освећење овога храма. Свету архијерејску Литургију која је служена у наставку освећења предводио је Његово Преосвештенство Епископ пакрачки и славонски г. Јован уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа новогбрдског г. Илариона, викарног Епископа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија. Епископима су саслуживали свештеномонаси и свештеници Епархије бихаћко-петровачке и других епархија Српске Православне Цркве. Кум новоосвештаног Храма светог пророка Илије у Ситници био је г. Александар Вулин са породицом, ктитор и задужбинар храма. После прочитаног јеванђелског зачала присутнима се литургијском беседом обратио Његово Преосвештенство Епископ пакрачки и славонски г. Јован који је говорио о светом пророку Илији и његовој жртви коју је у тешко време отпадништва Израиљског народа подносио проповедајући Једнога Бога и чувајући веру у народу.
На крају свете архијерејске Литургије владика Сергије поздравио је присутне заблагодаривши епископима на указаној љубави и поштовању а затим су орденом новомученика бихаћко-петровачких одликовани кум храма г. Александар Вулин и г. Тодор Панић за показану несебичну љубав и пожртвовање у довршетку радова на храму светог пророка Илије у Ситници.
Висока одликовања Епархије бихаћко-петровачке додељена су заслужним добротворима храма светог пророка Илије.
Извор: http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије састао се са Предсједником Републике Српске г. Милорадом Додиком, у сриједу 29. маја 2024. године, у Палати Предсједника у Бањалуци. Предсједник Додик и Епископ Сергије разговарали су о текућим питањима у Цркви и друштву. Његово Преосвештенство Епископ Сергије је позвао Предсједника Додика на освећење новообновљеног манастира Рмња које се планира извршити у септембру текуће године. Предсједник Додик је обећао даљу подршку у обнови манастира Рмња и Епархије бихаћко-петровачке саопштено је из канцеларије Епископа бихаћко-петровачког. 
Предсједник РС је на свом Икс налогу написао:
"Сусрет с епископом бихаћко-петровачким Сергијем био је прилика да ме владика информише о радовима на обнови средњовјековног манастира Рмањ и припремама за освећење, које је планирано за септембaр. Улога Епархије је посебно значајна у контексту очувања српског народа у Федерацији БиХ".

У недјељу 26.маја 2024. године Предсједник Републике Српске посјетио је Његово Преосвештенство епископа бањалучког г. Јефрема.
​"Честитао сам данас епископу бањалучком Јефрему унапређење у архиепископа и митрополита бањалучког одлуком Светог архијерејског сабора. Разговарали смо и о другим актуелним темама из живота Српске православне цркве и Републике Српске" написао је, на свом "Икс" налогу, Предсједник Републике Српске.

Српско културно друштво "Укрина" из Челинца током протекла два мјесеца је у великој акцији прикупило око 2.000 књига разних жанрова за потребе библиотеке Црквене општине Оштра Лука. Овај вриједан поклон био је и повод данашње посјете чланова СКД "Укрина" са предсједником књижевником Ратком Поповић, на челу, који су у двадесетдругу недјељу по Духовима у храм Васкрсења Христовог у Оштрој Луци присуствовали Светој литургији. Чланови "Укрине" су књиге за библиотеку Црквене општине Оштра Лука прикупљали не само у Челинцу, већ и у Бањалуци,  Градишци, Теслићу, Прњавору, Дервенти, Броду, Модричи, Котор Варошу, Зворнику, Требињу и Београду. Свештеник Карађорђе Дерајић се захвалио на овој вриједној донацији и уручио захвалницу Црквене општине Оштра Лука.
Библиотека ће се привремено, док не буде подигнут Парохијски центар, налазити у објекту борачке организације, поред храма. Свима мјетанима Оштре Луке, који воле добро штиво и имају времена, биће омогућено да посуде књиге на читање.
Након Свете литургије и преузимања књига, уприличен је Пјеснички час и послужење, а потом шетња до ријеке Сане. | Извор: РТРС

У селу Kрњеуша код Босанског Петровца пронађене су мошти свештеномученика Пилипа, који је убијен прије 200 година због православне вјере и српског имена.
Из Епархије бихаћко-петровачке саопштено је да су мошти свештеномученика Пилипа, родоначелника свештеничке лозе Kарановић, обретене у засеоку Селиште уз помоћ мјесног свештенства и вјерујућих парохијана, те уз учешће и благослов Његовог преосвештенства епископа Сергија.
"Радује се данас православна Kрајина, јер су након двије стотине година из утробе земље биолошки и духовни насљедници свештеника Пилипа на свјетло дана извадили његове мученичке мошти да нас довијека подсјећају на његову духовну снагу и свима буду на молитвено укријепљење и помоћ", саопштено је из кабинета епископа Сергија. Из Епархије подсјећају да се већ 200 година са кољена на кољено преноси усмено предање које је касније и записано о мученичкој смрти овдашњег пароха свештеника Пилипа, који је због вјере православне и имена српског пострадао од руке злочинца Kуленовића, тачније Kулин-капетана, сина Мустај-беговог. О животу и смрти свештеника Пилипа, давнашњи свештеник крњеушки Петар Рађеновић оставио је запис у којем је наведено да се Пилип, по казивању, родио, у Лици, гђе се и школовао. Ранђеловић је записао да се поп Пилип након 1800. године доселио у околину Петровца и да је био први свештеник ове парохије гђе је служио 15 до 20 година. У запису је наведено да су Турци 1821. године објесили попа Пилипа у Понорцу након што су га оптужили да спрема побуну. Породица је његово тијело тајно скинула са вјешала и сахранила га на гробљу иза породичне куће, подсјећају из Епархије бихаћко-петровачке. Из Епархије истичу да је свештеник Пилип оставио бројне насљеднике - његови синови Тривун и Дамјан били су свештеници, а његови унуци, такође свештеници, Ђурађ и Стеван, били су и српске војводе у устанку 1875-1878. године, преноси Срна. 

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког господина Сергија, а у организацији Републичког педагошког завода у суботу, 01. априла 2023. године, у просторијама Основне школе „ Никола Мачкић“ у Доњој Превији, одржано је епархијско такмичење из Православне вјеронауке за канонско подручје Епархије бихаћко-петровачке. Ученици осмих разреда са подручја наше епархије имали су могућност да покажу своје знање на тему „ ЈЕВАНЂЕЉЕ- БЛАГА ВИЈЕСТ О ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ“ . Комисија коју су сачињавали протопрезвитер Александар Ђурић у својству координатора за Православну вјеронауку и предсједника комисије, професор Православне вјеронауке господин Предраг Вујић и присутни вјероучитељи и вјероучитељице чији су се ученици такмичили, након прегледања тестова, бодовања и дешифровања, утврдила је коначну ранг листу такмичара:
Име и презиме ученика   Назив школе    Име и презиме вјероучитеља     Број бодова
1. Дора Анић , ЈУ ОШ „Иван Горан Ковачић“ Мркоњић Град  Биљана Еремија   86
2. Лука Станар,ЈУ ОШ „Десанка Максимовић“ Оштра Лука, Протопрезвитер-ставрофор Карађорђе Дерајић, 60
3. Ирина Врачар,ЈУ ОШ „Никола Мачкић“ Доња Превија, презвитер Немања Росић, 54
4. Теодора Бањац,ЈУ ОШ „Дринић“ Дринић, Протопрезвитер Никола Аркула, 50
5. Јелена Стојановић, ЈУ ОШ „Ахмет Хромаџић“ Босански Петровац, протопрезвитер Бојан Митрић, 45 
Након проведених такмичарских процедура, проглашен је побједник епархијског такмичења за школску 2022/2023 годину, а то је Дора Анић, ученик осмог разреда Основне школе „Иван Горан Ковачић“ из Мркоњић Града. Њој је уручена диплома за освојено прво мјесто и пригодан поклон. Такмичарима Луки Станару и Ирини Врачар, који су заузели друго и треће мјесто, такође су уручене дипломе и пригодни поклони. Свим осталим такмичарима уручене су похвале и пригодни поклони. Посебно признање Републичког педагошког завода за остваривање такмичарских циљева и постигнути успјех на епархијском такмичењу додјељено је вјероучитељици Биљани Еремији из Мркоњић Града. 
Управи Основне школе „Никола Мачкић “ у Доњој Превији и Црквеној општини Кључ додијељене су захвалнице Републичког педагошког завода за организацију епархијског такмичења из Православне вјеронауке. Након завршеног такмичења и подјеле диплома и награда, организатори су припремили трпезу љубави.Свим учесницима такмичењима честитамо на успјеху и труду који су показали. Извор:Епархија бихаћко-петровачка

Његова Светост Архиепископ Пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије одазвао се братском позиву Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, те је благоизволио посјетити Епархију бихаћко-петровачку 18. и 19. јуна 2022. године гдје ће свечаном доксологијом у част Његове Светости у суботу 18. јуна 2022. године у храму светог Саве српског у Мркоњић Граду с почетком у 17:45ч отпочети дводневна посјета Патријарха српског Епархији бихаћко-петровачкој.
Сутрадан у Манастиру Глоговцу у недјељу  19. јуна 2022. године када се обиљежава јубиларних 30 година постојања Епархије бихаћко-петровачке и 30. традиционални Јањски Сабор биће служена света литургија с почетком у 9:00ч коју ће предводити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење више Архијереја, свештенства и монаштва домаће, и сестринских Епархија. 
Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије позива сав вјерујући народ Епархије бихаћко-петровачке и других Епархија, али и све људе добре воље да заједно дочекамо Првојерарха наше Свете Српске Цркве те да сви заједно узмемо учешћа у овом историјском догађају, како за Епархију бихаћко-петровачку тако и за њен вјерујући народ Мркоњић Града, Шипова, Јања и цјелокупне наше Крајине.
Из Кабинета Епископа бихаћко-петровачког 

​Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије благоизволио је предводити свету архијерејску Литургију у храму рођења светог Јована Крститеља у Шипову на празник светог великомученика Димитрија 8. (26) новембра 2021. године.
Епископу су саслуживали: игуман Јетотеј (Влајковић), протопрезвитер-ставрофор Илија Проле (Епархија бачка), Петар Миловац, Драган Шкалоња, Љубинко Аничић, Миладин Самарџић, Чедомир Арамбашић, Радослав Станковић, протопрезвитер Милош Црепуља, протонамјесник Жељко Ракита, Митар Керлец и протођакон Немања Рељић.
На светој Литургији Његово Преосвештенство Епископ Сергије рукоположио је Душка Шобића дипломираног теолога из Шипова у чин ђакона.
Послије прочитаног јеванђелског зачала Владика је бесједио о светом великомученику Димитрију којег прослављамо данас, оног Димитрија који је оставио целокупну овоземаљску славу и цара како би задобио Небеску у наручју Христа Цара.
Послије заамвоне молитве извршено је освећење славског колача и жита јер је свети великомученик Димитрије заштитник и крсна слава Општине Шипово и борачке организације, а након свете Литургије извршено је освећење нових крстова за будући храм светог великомученика Димитрија у Шипову. Из Кабинета Епископа бихаћко-петровачког и рмањског.

Покрајинска влада, преко Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, издвојила је три милиона динара за манастир Рмањ у Епархији бихаћко-петровачкој, за изградњу и уређење пирга Катарине Бранковић. У Новом Саду је данас потписан уговор о донацији Аутономне покрајине Војводине манастиру Рмањ у Мартин Броду, у Бихаћко-петровачкој епархији, уз присуство председника Покрајинске владе, Игора Мировића.
"Сагледали смо потребе цркве, али и народа у епархији и определили смо преко Фонда са сарадњу са Србима у региону за помоћ манастиру Рмањ три милиона динара и тиме допринесемо обнови светиње, али и опстанку народа који живи на тој територији. Иначе у континуитету помажемо обнову манастира и цркава у региону и то чинимо из срца са вером и потребом да обновимо светиње и на тај начин охрабримо наш народ у крајевима у којима нема довољно људи због познатих догађаја из 90-тих година, али и да покажемо право срце Војводине и солидарност и наставићемо то да чинимо и у будућности", рекао је Мировић. На донацији се захвалио епископ Бихаћко-петровачки Сергије који је истакао да ће помоћ манастиру Рмањ који се налази у Мартин Броду близу Дрвара, на тромеђу Далмације, Лике и Босне, допринети борби српског народа за опстанак на тим просторима. "Ова помоћ ће допринети опстанку манастира и останку народа на том простору. Конкретно обнављамо део посвећен ктитору манастира, Катарини Бранковић. Манастир је у 16. веку био и седиште митрополије Дабробосанске, тако да има и велику историјску вредност", казао је епископ Сергије. Извор:РТРС

​На Празник Рођења Пресвете Богородице-Малу Госпојину послије одслужене свете Литургије и свечаног славског ручка Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије са представницима Владе Србије коју предводи г. Новак Недић упутио се до почетка новоизграђеног пута који води до Манастира светих преподобномученика Медљанских Серафима, Авакума и Мардарија, гдје је извршено свечано отварање и благослов ово симболично названог „Пута мајке Србије“. Владика Сергије је поручио да је на његов приједлог Влада Републике Србија препознала потребу и даровала своме народу и овој Светињи нов пут који ће олакшати доласке и посјете овој свештеној Обитељи.  Из Кабинета Епископа бихаћко-петровачког и рмањског.

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије примио је 9. јула 2021. године у Манастиру Рмњу посјету Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског г. Хризостома.
Владике су се у угодном разговору просјетили заједничког живота и дјелања у Епархији бихаћко-петровачкој као и будућег међусобног братског односа.
Из Кабинета Епископа бихаћко-петровачког и рмањског.

​Данас, 5. маја 2021. године, у Музеју Републике Српске у Бањојлуци, икона Богородице Соколовачке (XVIII вијек) свечано је предата након рестаурације Његовом Преосвештенству Епископу бихаћко-петровачком и рмањском г. Сергију.
Велику захвалност дугујемо Републичком секретаријату за вјере, односно г. Драгану Давидовићу, директору, за залагање око рестаурације и Музеју Републике Српске са стручним особљем који су извршили рестаурацију иконе.
Из Кабинета Епископа бихаћко-петровачког и рмањског.

​С обзиром да се ове године истог дана празнују Велика Субота и Први мај (шта год коме он значио), на свакоме од нас стоји избор: Или да тога дана будемо хришћани и Срби или да заборавимо на Христа, Његово распеће, погребење и васкрсење? Два цара не можемо служити! 
На нама је да бирамо: Или да на Велику Суботу будемо у храмовима, на Светој Литургији, и да се и у храму и у дому присјетимо Христове крсне смрти и погребења, али и Његовог силаска у Ад, и да се молитвено  припремимо  за Празник над празницима – Васкрсење Христово, или да наставимо праксу минулих деценија, када смо, потпуно заборављајући на Бога, празновали празнике без смисла, радујући се неким незнаним побједама, опијајући се по пропланцима и шумарцима ове наше вољене земље?
Као православни епископ, који је дужан да упућује и исправља повјерено му стадо Христово, осјећам обавезу да вам укажем на погубност трендова које смо слиједили, а због којих смо платили високу цијену, као народ, али и појединачно.   
Божија свеприсутност је очита, неупитна, јер Он зна и помисли наше. Зато, нека свако од нас постави себи питање: Да ли ћемо славити, радовати се и пјевати, док је Син Његов Јединородни Тијелом у гробу?            
Приличи ли радовати се док нам је комшија у жалости? Наравно да не приличи, и то нико не би довео у питање! То нам налаже не само братска љубав, већ пристојност и увиђавост коју бисмо требали имати.           
Приличи ли радовати се док је Господ, Син Божији, наш Спаситељ, у гробу? Наравно да не приличи, али има оних који би на ову тврдњу остали нијеми. Народ који заборави на Бога потписује свој земаљски крај, као и свако од нас појединачно, јер добру се надати а лоше чинити никада није било могуће.    
Христово васкрсење је повод за истинску радост, за истинско славље цјелокупног људског рода, али за тај дан морамо бити припремљени постом, молитвом и добрим дјелима, како бисмо у срцу своме дочекали Васкрслог Спаситеља. Такве ће нас Господ познати као дјецу своју. Такве нас, вјерујте, неће лишити Свога благослова. 
Са Богом можемо све, без Бога не можемо ништа! Имајте то на уму, не падајте кад не морате, волите док имате кога и никада не заборављајте да од ваших поступака зависи и будућност вашег потомства.           
Ваш, у Христу Господу,      
епископ бихаћко-петровачки       
и рмањски    
+ Сергије
​Извор: епархија бихаћко-петровачка

На празник Св. Николе Мирликијског Чудотворца, 19 децембра 2020 године, у манастирској гостопримници у манастиру Рмањ, одржана је промоција нове ауторске књиге Епископа бихаћко-петровачког и рмањског г. Сергија под називом ′ Чудесни Шапат Св. Николаја.
На промоцији су говорили: Његова Високопреосвештенство Митрополит-Љубљански Господин. Проф. Порфирије (Перић), госп. Стојан Вукајловић и сам аутор владике Сергија.
Из Епископске канцеларије  ​Епископа бихаћко-петровачког и рмањског

​Његово преосвештенство владика бихаћко-петровачки и рмањски Сергије поручио је поводом почетка Божићног поста да је Црква увијек била простор слободе и никада неће затворити врата вјерујућим хришћанима, иако се у вријеме епидемије вируса корона проблематизује храм Божији и народ плаши причешћем.

​Владика Сергије је истакао да се проблематизује храм Божији и Света Евхаристија док раде трговине, тржни центри и јавни превоз, школе и факултети, а у фабричким халама, чак и по десет сати, више стотина људи.

​- Наши нови душебрижници као да једва чекају да се упокоји неко од свештених лица, не би ли тако уселили страх у срца оних који за Христом чезну, па да поново оптуже Цркву као друштвено неодговорну, као ону која је у служби вируса и његовог ширења, не знајући да је храм Божији истинска бања Витезда - нагласио је владика Сергије у својој Посланици о Божићном посту.

Он је поновио ријечи блаженопочившег патријарха Павла, који је записао: "Кад би се преко причешћа ширила зараза, то би већина свештеника, особито физички слабијих, боловала од најразличнијих заразних болести и многи од њих би већ давно помрли. Међутим, стварност показује сасвим друго. Велики број њих доживљава дубоку старост и умире од болести које нису заразне. У просјеку свештеници су дуговјечни људи. А, тако је било и у старије доба кад су, прије увођења кашичице, сви вјерни, причешћујући се, пили из истог путира".

Епископ Сергије је навео да молитвени живот цркве није супротстављен напорима савремене медицинске науке, већ само у синергији једнога и другога неће изостати резултат користан по човјеков душевни и тјелесни интегритет.

- Уосталом, чак и када би се, ван сваке сумње, научно доказало што је апсолутно немогуће да приступање Светом Путиру доводи до инфекције корона вирусом, били бисмо постављени пред избор: живјети без Христа или умријети са Христом? Истински хришћани би и тада изабрали ово друго, јер живот без Христа, ма колико био дуг, проћи ће једном, али Царству његовом неће бити краја - авео је владика Сергије.

Епископ Сергије навео је да је Црква била и остала простор слободе, па тако никога не треба тјерати ка Светом Путиру нити од Светог Путира.

- Свако ће, према хтјењу сопствене душе, изабрати оно што жели, али никада не треба, нити се смије, страха ради јудејског, било ко плашити Светом Чашом. Зато Црква никада неће затворити своја врата вјерујућим хришћанима, јер нико од нас нема право да било којег човјека раздвоји од Богочовјека Христа - навео је владика Сергије. Извор: СРНА

​У Вођеници код Босанског Петровца у току је Светосавски омладински камп „Митрополит Николај Мрђа“. У склопу кампа организована је љетња школа вјеронауке, православне духовности, културе и историје српског народа у Крајини. У Вођеници се окупило 20 младих из федералне општине Босански Петровац. Сви су врло добри и одлични ученици завршних разреда основне и средње школе. – Посвећујемо се доста да научимо нешто о православној вјеронауци, јер пошто нам је другачији план и програм у школи не можемо, то јест, надокнађујемо то овдје кроз Светосавски камп. Ту доста учимо о вјери и о историји Срба – рекла је Бојана Мрђа из Босанског Петровца. 
Организатор Светосавског омладинског кампа је Српска православна црквена општина Смољана. Полазници учествују у креативним радионицама, присуствују вјерским и свјетовним предавањима, обилазе православне храмове Бихаћко-петровачке епархије, а имају времена и за спортске активности. 
– Циљ нашег кампа јесте да дјеци кроз ове наше активности да их што боље упознамо са нашом православном вјером, кроз дружење да их научимо како да одрасту у нашој вјери – истакао је Бојан Митрић православни свештеник из Босанског Петровца.
Професор православне вјеронауке из Босанског Петровца Предраг Вујић рекао је да се ради о врло добрим и одличним ученицима. 
– То су били критеријуми на основу којих смо ми изабрали 20 ученика који овдје бораве, дакле њихов успјех. Да би ти ученици, који већ показују успјех у редовном наставном процесу своје знање продубили на неки начин боравком овдје у кампу слушајући предавања, како од нас вјероучитеља, тако и емининтних стручњака као што је и универзитетски професор који ће држати предавање из историје овог краја – нагласио је Вујић. Камп се завршава у недјељу 4. Сабором православне омладине, на којем се очекује учешће око двије стотине младих из Федерације. Генерални покровитељ Сабора је Влада Србије уз финансијску подршку општина Босански Петровац и Дринић. Извор: РТРС

​Божићни пријем у Касарни "Козара"

Након Свете архијерејске Литургије коју је предводио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, војни Епископ при ОС БиХ, у просторијама Касарне уприличен је божићни пријем.
Из Кабинета Епископа бихаћко-петровачког.