Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

Археолози и конзерватори из Европског центра за византијске и пост-византијске споменике (ЕКBММ) били су одушевљени када су открили јарко обојене фигуре светаца, сачуване вијековима на висини од осам метара. Др Флора Каргиани (Flora Karagianni), директорка центра, изразила је огромну радост, изјавивши у разговору за Атинско-македонску новинску агенцију (АМНА):
„Ово се није догодило нигде другдје. У другим споменицима које конзервирамо ван Грчке, фреске су увијек познате; само идемо тамо и чистимо, поправљамо. Ову радост открића смо веома интензивно доживјели у цркви Светог Николе.“
По ријечима грађевинског инжењера Леонидаса Папаса, стручњака за рестаурацију споменика и бившег предсједника „Омоније“ (организације која представља Грке у Албанији), локална традиција сугерише да је манастир Светог Николе у Месопотаму, селу у сјеверном Епиру, које се налази у данашњој Албанији, изграђен око 1050. године за вријеме владавине цара Константина IX Мономаха.
Црква заузима јединствено мјесто у историји, преживјевши четрдесетогодишњу владавину албанског вође Енвера Хоџе, који је систематски уништавао вјерске објекте. Била је једна од само 350 цркава поштеђених рушења или претварања у пољопривредна складишта. Папас је такође испричао фасцинантну, мада непотврђену, хипотезу коју је предложио историчар и архитекта Александар Мекси, први премијер постколонијалне Албаније.
Радови на конзервацији цркве Светог Николе одвијали су се у фазама. Институт за споменике Министарства културе Албаније је у почетку предузео напоре да ојача здање. Након тога, услиједила је друга фаза, коју је водио Европски центар за византијске споменике, фокусирајући се на очување декоративних елемената цркве, укључујући новооткривене фреске и скулптуре. Папас истиче да јарке боје коришћене на фрескама вјероватно потичу из биљака, јер пигменти нису били уобичајено доступни или су били прилично скупи у то вријеме. Ова друга фаза рада је потврда међународне сарадње, спроведене у оквиру Меморандума о сарадњи, потписаног 2021. године између предсједнице центра, Наталије Пулу, и тадашње албанске министарке културе, Елме Маргарити. Конзервација фресака, коју финансира грчко Министарство културе, требало би да буде завршена 2026. године. Пројекат је обиљежен блиском сарадњом између Центра и Института за споменике Албаније, уз практичну помоћ општине Финик и подршку грчке амбасаде у Тирани и Генералног конзулата Ђирокастре. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: greekreporter.com и kathimerini.gr

Уз учешће делегација аутокефалних православних цркава, помјесних православних цркава и званичника власти из Албаније, Грчке и других земаља, данас 29. марта 2025. године, обављена је званична церемонија устоличења новог Архиепископа Тиране, Драча и све Албаније, Његовог Преосвештенства г. Јован. Свечаност је одржана у Саборном храму Васкрсења Господњег у Тирани, уз присуство представника свих помјесних православних цркава (у име СПЦ митрополит рашко-призренски Теодосије и нишки Арсеније). дипломатских мисија, вјерских предстојатеља, државних званичника и мноштва вјерујућег народа. Божанствену Литургију пред устоличење новог Предстојатеља служили су чланови Светог синода Православне аутокефалне цркве Албаније. Енциклику Светог Синода о именовању новог Архиепископа прочитао је епископ крујски Анастасије, након чега је услиједила званична интронизација и низ обраћања. Митрополит аполонски и фиерски Никола први се обратио новом Предстојању, уручивши му пастирски штап у име Светог Синода. Он је говорећи у име Светог Синода, истакао да ће архиепископ Јован наставити да „чува вјерску хармонију и суживот“, као и његов претходник блаженопочивши Анастасије, који је оживио Цркву у земљи након пада комунизма. Албански предсједник Бајрам Бегај рекао је да церемонија носи поруку "која превазилази вјеру и позива све грађане добре воље да изграде праведније, скромније, једиственије и братско друштво".
Овај историјски тренутак означава нову еру за Православну аутокефалну цркву Албаније, након што је преминуо покојни архиепископ Анастасије, који је више од тридесет година обнављао Цркву из рушевина које је оставио брутални атеистички прогон. Припрема вјеронаука.нет

У првом интервјуу који је, као поглавар Албанске Православне Цркве дао за Национални гласник (Εθνικό Κήρυκα) 21. марта 2025. године, архиепископ Јован је поручио да се осећа почаствовано, али и да је свестан тежину нове позиције и одговорности која иде уз њу: - Можда нам то помаже да будемо смиренији. Надамо се да ће нам благодат Господња помоћи. Имали смо доброг учитеља, архиепископа Анастасија, и његовим примером ћемо се увек водити. Кажемо себи да нам Бог можда неће судити само по резултатима, јер не зависи све од нас, него да ће нам судити према нашим напорима. Морамо уложити велике напоре да помогнемо Цркви, да помогнемо људима и кроз то да помогнемо и себи самима. Изражавамо благодарност свима, јер као што сам рекао, осећамо велику одговорност и морамо да се потрудимо да дамо више од себе и да разумемо друге људе. Ми смо ту због људи, нису људи ту због нас. Ми смо ту због Цркве, није Црква ту због нас. То су биле моје мисли. У истом интервјуу Блажењејжи г. Јован се присетио и свог познанства са својим славним претходником, блажене успомене архиепископом Анастасијем: - Када сам био на Богословском факултету Часног Крста, архиепископ Димитрије, који је тада био Митрополит Верије, рекао ми је да је један његов близак пријатељ отишао у Албанију. Прочитао сам нешто у новинама и тако сам ступио у контакт са архиепископом Анастасијем и рекао му да желим да дођем када завршим факултет. Био је веома срећан и охрабривао ме је да дођем. Многи у албанској заједници у Бостону су очекивали да постанем свештеник у Сједињеним Америчким Државама. Међутим, размишљао сам да у Сједињеним Америчким Државама један свештеник мање-више не би направио велику разлику, док је у Албанији постојала потреба за свештенством. И сада, после тридесет година, мислим да је то била исправна одлука не само због мог избора, него што сам имао исправну мисао пре тридесет година: то је моја земља, рођен сам овде, одрастао сам овде, дакле моја је дужност била да служим овде. Током ове три деценије био сам веома близак са архиепископом Анастасијем. Прошли смо заједно све проблеме, многе жалости и многе радости. Говорио је да трон Архиепископа у Албанији није трон славе, већ трон Крста. Свесни смо да је Крст пут ка Васкрсењу. Ако проповедамо Крст, не треба да се бојимо. Те мисли су ме навеле да прихватим ову одговорност, јер у Албанији није лако, али сада нигде више није лако. Свет постаје глобализован, тако да се суочавамо са проблемима читавог света.
О проблемима са којима се суочава Албанска Православна Црква данас, архиепископ Јован је казао: - Црква не жели да буде богата, него да служи, али да би служила треба да плаћа плате свештеницима, школама, а има и многе друге потребе. Налазимо се у једном процесу, али архиепископ Анастасије је оставио заоставштину. Био је далековид човек и изградио је хидроелектране, које сада доносе неке приходе Цркви. Када бисмо имали и осталу имовину било би нам много лакше. Наш задатак сада је да сведочимо Јеванђеље друштву које је изгубило своје вредности. Разарање нису претрпеле само зграде и инфраструктура Цркве, него и људске душе, а наш главни задатак је сада да оживимо те душе, да посејемо семе наде. Већина наших прихода нам сада долази од хидроелектрана и прилога верника. Сада све више људи схвата да треба да подржава Цркву. Све су уништили, али сада, мало помало, људи се радују, дају своје прилоге. Што су ближи Цркви, то је боље за њихову душу и њихов духовни живот. Држава финансијски веома мало помаже Цркву, а ово важи и за све верске заједнице у Албанији. Дају нешто, али то није довољно да реши наше проблеме. Најбоље би било када би нам вратили имовину која нам је припадала. Плате свештеницима даје Црква. Имамо један централни рачун. Свака митрополија даје 40% својих прихода центру у Архиепископији. Неке митрополије имају веће приходе, друге мање, али се сви свештеници плаћају подједнако, зато што сви врше исто дело. Средњи месечни доходак једног свештеника износи око 600 евра, а покривамо и њихово здравствено осигурање. Архиепископ је основао клинику у Тирани, где сви свештеници добијају бесплатну медицинску негу. Извор: СПЦ

У недјељу 16. марта 2025. године, у Тирани, одржани су избори за новог предстојатеља Аутокефалне православне цркве Албаније. Избори су одржани у оквиру засиједања Светог Синода, а већином гласова митрополит корчански Јован (Пељуши) изабран је за насљедника блаженопочившег архиепископа Анастасија.
Нови архиепископ Тиране, Драча и све Албаније Јован рођен је 1. јануара 1956. године у Албанији у породици бекташа. Његова породица је патила од прогона под комунистичким режимом – његов отац је 1944. године затворен као „државни непријатељ“.Упркос атеистичкој репресији у комунистичкој Албанији, младић је показао велико интересовање за вјерска питања. Године 1975. упознао се са Новим завјетом преко пријатеља, тајног православног хришћанина, што је дубоко утицало на његово прелазак у хришћанство. Јована је 1979. године тајно крстио свештеник Космас Кирио.
Након пада комунистичког режима, школовање је стекао на богословској школи Светог Крста у Бруклину, САД, захваљујући стипендији албанске православне заједнице у Америци. По завршетку студија 1993. вратио се у Албанију да помогне у обнови Албанске православне цркве.
Године 1994. рукоположен је за ђакона, а потом и за свештеника од архиепископа Анастасија. Касније је постављен за помоћника ректора Богословске академије у Драчу и уздигнут у чин архимандрита 1996. године.
18. јула 1998. Свети синод га је изабрао за митрополита корчинског. Епископ Јован је представљао Албанску православну цркву на разним међународним догађајима и течно говори албански, грчки и енглески. Припрема вјеронаука.нет

У недјељу, 16. марта 2025. године, на другу недељу Великог поста, одржаће се избор новог архиепископа Тиране, Драча и све Албаније, који ће наслиједити покојног архиепископа Анастасија, саопштено је из Светог Синода Православне аутокефалне цркве Албаније.

Процес ће се одвијати у Синодском центру након Свете Литургије, у складу са Статутом Православне аутокефалне цркве Албаније.
Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxtimes.gr

Сваког дана десетине људи посјети гроб Његове Светости блаженопочившег архиепископа Тиране, Драча и све Албаније Анастасија, у Саборној цркви у Тирани. То су православци, не само из Албаније, него и православци, свештенство и лаици из других земаља, углавном балканских. 
Иако је прошло око мјесец и по дана од његове смрти, у Албанији је интензивно сјећање на њега, док се у албанским медијима опширно помиње рад, као и његов тестамент по коме није имао покретну или непокретну имовину.

​У веома емотивној атмосфери,  у суботу, 1. марта 2025. године, у Саборном храму Васкрсења Христовог у Тирани (Албанија), служен је помен преминулом архиепископу тиранском, драчком и све Албаније Анастасију.
Светом Литургијом и парастосом началствовао је митрополит корчански Јован, уз присуство митрополита њемачког и средњоевропског Исака (Антиохијска Патријаршија), митрополита крфског Нектарија и Димитрија кефалонијског (Грчке православна црква), као и чланова Светог Синода Православне аутокефалне цркве Албаније, укључујући митрополита Ђирокастре г. Димитрија, митрополита аполонијског и и фијерског г. Николаја, митрополита елбасанског г. Антонија, митрополита бератског г. Астија, митрополита амантијског г. Натанаила и епископа Крује Анастасија. Саборни храм је био испуњен свештенством и лаицима Цркве Албаније, као и представницима вјерских, образовних и добротворних институција Архиепископије, као и посјетиоцима који су се окупили да одају почаст упокојеном Предстојатељу аутокефалне цркве Албаније. Током парастоса, митрополит проиконески Јосиф, представник Цариградске патријаршије, и митрополит корчански Јован, мјестобљуститељ трона, одржали су говоре.
Затим је наглас прочитан тестамент покојног архиепископа албанског Анастасија. Говорници су истакли његов велики мисионарски, духовни и друштвени допринос, којим је Православна аутокефална црква Албаније обновљена од разарања атеистичког прогона. Након богослужења, митрополит проиконијски Јосиф појао је Трисвето на гробу покојног архиепископа, који се налази у крипти испод Светог олтара Саборне цркве. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxtimes.com

У четвртак 30. јануара 2024. године, у Саборном храму Васкрсења Христовог у Тирани, служена је Литургија и опело блаженопочившем архиепископу Тиране, Драча и све Албаније Анастасију. Литургијом је началствовао мјестобљуститељ архијерејског трона митрополит корчански Јован уз присуство епископа и свештенства Албанске цркве. Опело је предводио цариградски патријарх Вартоломеј, уз саслужење албанских архијереја: митрополит ђирокастрски Димитрије, елбасански Антоније, бератски Астије, аполонски и терски Николај, корчински Јован, амантски Натанаило, крујски Анастасије.
Са њима су се молили патријарх бугарски Данило, јерусалимски патријарх Теофил, александријски патријарх Теодор, атински архиепископ Јероним, митрополит трговачки Нифон (Румунска патријаршија), митрополит волоколамски Антоније (РПЦ), игумани светогорског манастира Симонопетра и Ксенофт. Опелу и погребу присуствовали су и архијереји Српске православне цркве: Митрополит шумадијски Јован и Епископ диоклијски Пајсије. Представници Македонске православне цркве-Охридске архиепископије били су митрополити: преспанско-пелагонски и администратор аустралијско-новозеландски Петар и брагалнички Иларион.
Богослужењу су присуствовали албански предсједник Бајрам Бегај, премијер Еди Рама, грчки премијер Киријакос Мицотакис, бројне политичке личности из Грчке и Албаније као и надбискуп Хајнрих Бедфорд-Шром, предсједавајући Централног одбора Свјетског савјета цркава, 
Огромни Саборни храм Васкрсења био је потпуно испуњен. Хиљаде људи молило се испред храма на тргу. Након парастоса, епископи и свештеници су на рукама носили ковчег до мјеста сахране – до крипте испод Саборног храма Васкрсења Христовог. 
Интересантно је напоменути да је, због сахране архиепископа Тиране, Драча и све Албаније Анастасија, албански парламент отказао сједнице планиране за данас 10.00 часова по локалном времену. Одгађање сједнице у том временском периоду одлучена је у част блаженопочившег архиепископа, након консултација са предсједницима странака. Припрема вјеронаука.нет

Дана 25. јануара 2025. године, у 8:30 часова ујутру, у 95. години живота, упокојио се у Господу Предстојатељ Албанске православне цркве Његово Блаженство архиепископ Тиране, Драча и све Албаније г. Анастасије* (4. 11. 1929 – 25. 1. 2025)​. Ово је објављено на званичном сајту Албанске православне цркве. Напомиње се да је архиепископ Анастасије преминуо у атинској болници "Евангелизмос" од посљедица затајења више органа.
„Молимо православне вјернике Албанске православне цркве да се помоле за покој душе упокојеног архипастира“, наводи се у саопштењу. Његово Блаженство архиепископ Анастасије обновио је и оживио Аутокефалну православну цркву Албаније, подигавши је у потпуности из рушевина након пада атеистичког режима. Својом божанском визијом и неуморним радом обновио је црквени живот од нуле, изградио стотине храмова, основао образовне и добротворне установе, формирао нову генерацију свештенства, вршећи непрекидну и пожртвовану службу више од 33 године“, саопштила је прес-служба Албанске православне цркве. 
* Архиепископ Тиране, Драча и све Албаније Анастасије (Јанулатос) рођен је 4. новембра 1929. године у Пиреју. Био је професор историје религија (1972-1992.) и декан Богословског факултета при Атинском универзитету (1983-1986.). Носилац је почасних доктората са 19 универзитета и факултета из Грчке, САД, Кипра, Румуније, Грузије, Албаније, Италије, а био је дописни члан (1993-2005.) и почасни члан (од 2006.) Атинске академије наука. За Архиепископа Тиране, Драча и све Албаније изабран је у јуну 1992. године. Припрема вјеронаука.нет

Свети Синод Аутокефалне православне цркве Албаније одржао је, 25. јануара 2025. године у 11.30 часова, ванредну сједницу поводом смрти архиепископа тиранског, драчког и све Албаније г. Анастасија. Са дубоком тугом, Синод се опростио од свог вољеног духовника, изражавајући срдачну захвалност за његов монументални допринос Цркви и православним вјерницима Албаније.
Током засиједања донесене су следеће одлуке:
Избор Locum Tenens-а (Мјестобљуститеља):
-митрополит корчански Јован једногласно је изабран за Мјестобљуститеља архиепископског престола.
Проглашење жалости:
-проглашена је петодневна жалост, од 25. јануара до 29. јануара 2025. године, у част упокојеног Архиепископа.
Пријем тијела:
Тијело архиепископа Анастасија стићи ће у Саборни храм „Васкрсења Христовог“ у Тирани у уторак, 28. јануара, у 16.00 часова. Одавања почасти услиједиће тог поподнева и наставити током сљедећег дана, у сриједу, 29. јануара.
Опело:
Опело је заказано за четвртак, 30. јануар, у 11.00 часова, одмах послије Свете Литургије.
На крају засијдања, Синод је одслужио парастос, молећи се за покој душе архиепископа Анастасија. Синод је такође позвао вјернике да се придруже у молитви за свог драгог Пастира, чија је непоколебљива посвећеност преобразила духовни живот Аутокефалне православне цркве Албаније.
Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxtimes.com

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је упутио поводом блаженог упокојења Aрхиепископа Тиране, Драча и све Албаније Анастасија изјаву саучешћа следеће садржине:
Светом Архиерејском Синоду
Аутокефалне Албанске Православне Цркве
Тирана
Драга у Христу браћо и саслужитељи,
Са непоколебљивом вером у васкрсење мртвих и живот будућег века, али и дубоким жаљењем, својственим човеку, примили смо тужну вест о упокојењу Нашег вољеног брата, и саслужитеља у Господу Христу, блажене успомене Aрхиепископа Тиране, Драча и све Албаније Анастасија. Блажењејши је својом безостатном љубављу према вечном Архипастиру душа људских – Богочовеку  Христу – био веродостојна икона самопожртвованог служења Светој Цркви и представљао величанствени украс православне васељене. Његово равноапостолно мисионарско служење у свету, учинило га је горостасном духовном фигуром у којој су многи заблудели и обезнађени људи пронашли љубљеног оца и задобили светлост вере у Исуса Христа, у Којем сви налазимо смисао, вечну утеху и радост.
Не тугујући као они који немају наде (I Сол 4, 13), чуваћемо у драгом молитвеном сећању незаборавног архиепископа Анастасија као великог и искреног пријатеља Српске Цркве, са којом је неговао братски однос љубави и поштовања. Исто тако, његова чежња за решењем горућих црквених питања која су актуелна у православном свету, остаће у историји као вапијући глас одговорности овог блаженог Оца према завету датом Христу и најсветијој Цркви Његовој.
Изражавајући најискреније и најдубље изразе саучешћа Вашим Високопреосвештенствима и пуноћи Албанске Православне Цркве, у име пуноће Српске Православне Цркве – Пећке Патријаршије и у Наше лично име, због губитка великог и вољеног архипастира у светлом лику архиепископа Анастасија, молимо Васкрслог Господа да се његова праведна душа настани у Царству савршене и непролазне љубави Христове, где верне слуге Божје вечито блаженствују!
Вечан ти спомен блажењејши владико и брате, Анастасије!
С љубављу у Христу Господу, 
Патријарх српски
Порфирије
​
​Извор: СПЦ

Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил упутио је саучешће Светом Синоду Албанске православне цркве у вези са смрћу њеног предстојатеља, Његовог Блаженства Архиепископа тиранског и све Албаније Анастасија.
„Са дубоком тугом сам сазнао за смрт Његовог Блаженства архиепископа Тиране, Драча и све Албаније Анастасија“, наводи се у поруци. „У име архипастира, пастира, монаштва и мирјана Руске православне цркве и у своје лично име, изражавам искрено саучешће у вези са тешким губитком који је сада задесио сестринску Албанску цркву и цијелу нашу заједничку православну породицу.
„Господ је Његовом Блаженство Анастасију подарио дуг живот, који је од младости у потпуности посветио ревносном труду у винограду Христовом. Одазвавши се Спаситељевом позиву да проповиједа ријеч Божију и до краја земље (Дап 1, 8), још као лаик, ступио је на пут мисионарства. Током година службе на афричком континенту, гдје су се нарочито испољили његови таленти ватреног проповједника, пастира и градитеља парохијског и епархијског живота, постао је примјер правог мисионара, ревног за добра дјела (Тит 2, 14).
— У Руској Цркви, која је доживјела страшне прогоне од безбожне власти, са највећим поштовањем се односе према подвижничком труду покојног Првостолника за препород Албанске православне цркве, која је такође претрпјела тешке прогоне у годинама комунистичког режима. Високи ауторитет покојног Архиепископа како у православном тако и у целом хришћанском свијету, његове широке академске везе и непроцјењиво искуство стечено током година службе у Африци допринијели су успјешном обнављању пуноправног црквеног живота на албанском тлу под његовим мудрим вођством.”
Његова Светост Патријарх Кирил је изјавио да смрт Његовог Блаженства Анастасија доживљава као лични губитак. „Он је у више наврата посјећивао просторе Руске православне цркве, учеставовао у за нас значајним црквеним свечаностима. Са великом топлином сјећам се посјете Албанији на његов позив 2018. године.Тада ме је Господ поново удостојио да својим очима видим добре плодове вишегодишњег ревносног труда покојног Архиепископа и његових сабораца Светог Синода Албанске Цркве“, истакао је Предстојатељ Руске Православне Цркве.
„Као један од најстаријих и најауторитативнијих православних поглавара, покојник је био познат као ревнитељ светих канона, чувар црквеног предања и светоотачког предања Православне џркве. Вјеран Христу и Његовој Светој џркви, чврст у својим убјеђењима, уподобио се човјеку мудром који сазида кућу своју на камену (Мт 7, 24)“, наводи се у тексту поруке.
„Господ Исус Христос, васкрсење и живот, да упокоји душу свог новопрестављеног вјерног слуге у небеским становима, гдје нема болести, ни жалости, ни уздисања, но гдје је живот бесконачни. Вјечан и благи спомен новопрестављеном архиепископу Анастасију!“ — закључио је Његова Светост Патријарх Кирил.
Прес служба Патријарха московског и све Русије/ Припрема вјеронаука.нет

Албански премијер Еди Рама изразио је данас саучешће поводом смрти архиепископа Тиране, Драча и све Албаније Анастасија, који је преминуо у 95. години.
„Желим му да почива у миру и изражавам саучешће свим његовим сарадницима и члановима православне вјерске заједнице“, навео је премијер,а преноси Прототхема.гр.
Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxtimes.com

Предсједник Албаније Бајрам Бегај опростио се од архиепископа Анастасија емотивном објавом на својој личној страници на фејсбуку.
„Албанија је данас изгубила архиепископа Тиране, Драча и све Албаније, професора др Анастасија, духовног вођу и изузетну личност Аутокефалне православне цркве Албаније.
Током свог руковођења, водио је Цркву с мудрошћу, посвећеношћу и љубављу према људима, доприносећи њеном јачању и стварању новог пута за албанску православну вјеру, посебно након тешког претходног периода. Био је неуморан примјер духовне посвећености и водич за све који су га слиједили. У овом болном тренутку изражавамо наше најдубље саучешће Цркви и свим вјерницима који су изгубили свог оца и пастира, вољеног и поштованог вођу. наслијеђе Архиепископа заувијек ће живјети у срцима оних који су га поштовали и вољели. Молимо се Богу да му подари вјечни мир међу праведницима и нека му је вјечна слава!“ Извор: Romfea.gr

Предстојатељ Албанске православне цркве Његово Блаженство архиепископ Тиране, Драча и све Албаније Анастасије наставља борбу за живот. Како се сазнаје, напори љекара да га одвоје од механичке респираторне подршке нису дали резултате, па су одлучили да пређу на трахеостомију. Напомиње се да је прошло 20 дана од када је архиепископ Анастасије хоспитализован на одјељењу интензивне његе Опште атинске болнице "Евангелизмос".
„Како се сазнало, покушаји лекара да га искључе из механичке подршке за дисање нису дали резултате, па је одлучено да се настави са трахеостомијом. Ово је медицинска процедура коју љекари сматрају неопходном у случајевима продужене интубације како би се смањили ризици повезани са њом“, наводи се у саопштењу.95-годишњи архиепископ примљен у болницу у Албанији 30. децембра са симптомима тешке вирусне инфекције. Међутим, 3. јануара 2025. године његово здравље нагло се погоршало па је пребачен у атинску болницу "Евангелизмос" гдје је у почетку лијечен на одјељењу интензивне његе.
10. јануара, након погоршања желудачног крварења, оперисан је и потом интубиран на  интензивној њези. Љекари који га лијече, предвођени професорком интензивне његе госпођом Анастасијом Котаниду, његово стање су, оцијенили као критично. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: romfea.gr

Предстојатељ Албанске православне цркве Његово Блаженство архиепископ тиранско-драчки г. Анастасије пребачен је, 10. јануара 2025. године, на одјељење интензивне његе, саопштила је прес-служба Албанске православне цркве на свом Фејсбуку налогу.
„Здравствено стање Његовог Блаженства архиепископа албанског господина Анастасија нагло се погоршало и он је пребачен на одјељење интензивне његе, гдје је интубиран“, саопштила је управа атинске болнице у којој борави архипастир. У 18. 35. часова управа атинске болнице саоштила је да је  Његово Блаженство архиепископ тиранско-драчки г. Анастасије хитно подвргнут хируршкој интервенцији ​​и да је поново  пребачен на Одјељење интензивне његе. Сљедећих 48 сати се сматра критичним. Припрема вјеронаука.нет

Свети архијерејски синод Албанске аутокефалне Православне Цркве, под предсjедавањем Његовог Блаженства Архиепископа Тиране, Драча и се Албаније г. Анастасија, у четвртак 14. новембра 2024. године, одржао је засиједање у сједишту Свете Архиепископије у Тирани, у складу са њеним Уставом, и изабрао, апсолутном већином, за новог митрополита бератског досадашњег епископа билског г. Астија (Бакалбаши). Устоличење новог митрополита биће обављено 21. новембра 2024. године у 12.00 часова, у Саборној цркви Светог Димитрија у Берату.
Његово Високопреосвештенство митрополит бератски, влерски и канински г. Астиј рођен је у Драчу 1974. године. Своје богословско образовање започео је у Богословско-свештеничкој богословији у Драчу (1993-1997), наставио на Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну, (1998-2003), завршио постдипломске студије (мастер) из омилитике. на Богословском факултету у Солуну (2010-2012). Рукоположен је за ђакона (август 2003.), протођакона (новембар 2006.), јеромонаха (новембар 2009.), архимандрита (новембар 2009.) и епископа, са титулом епископ билски (јануар 2012.). Од 2012. године служи као помоћни епископ архијереја, а од почетка 2018. године до данас, као протосинђел Архиепископије тиранске. Поред литургијских и пастирских дужности, служио је у разним областима Цркве: у управи архиепископије Тиране, као ванредни професор на Богословској академији Светог Власија у Драчу, гдје је предавао Литургику (2004- 2017.) и Омилију (2015 -2017.), као сарадник у радио станици „Васкрсење“ и као члан Извршног вијећа Међурелигијског вијећа Албаније (2018-данас). Током своје службе учествовао је на многим међународним конференцијама и представљао је аутокефалну Албанску Православну Цркву на разним међуправославним и међухришћанским сусретима. Епископ Астије носи име свештеномученика, који је био епископ старогрчког града Дирахи (сада албански Драч) који је убијен у стотој години послије Христа. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxalbania.орг

Патријарх Румунске православне цркве Данило упутио је честитку Његовом Блаженству архиепископу тиранском, драчком и све Албаније Анастасију (Јанулатос) поводом његовог 95. рођендана. Честитку је, у понедјељак, у име чланова Светог синода, свештенства и вјерног народа Румунске православне цркве, упутио патријарх Данило.
Архиепископ Тиране, Драча и све Албаније Анастасије рођен је 4. новембра 1929. године у Пиреју, у Грчкој.  Био је професор историје религија (1972-1992.) и декан Богословског факултета при Атинском универзитету (1983. до 1986). Данас је професор емеритус овога универзитета. Као Архиепископ Албаније од 1992. године, у крајње тешким околностима, успоставио је и развијао је Православну аутокефалну Албанску цркву која је била потпуно запуштена пуних 23 године. Писац је 24 књиге (истраживања афричких религија, есеји из богословња и историје мисионарства, проповиједи и др.), укључујући и књигу „Ислам, општи преглед“, која је доживела 16 издања и превод на српски, затим Историја живих религија, Суочавање са свијетом, Мисонарење на Христов начин, До краја земаљског шара, Коегзистенција, Крст и Васкрсење у Албанији. Објавио је више од 200 студија и чланака из догматског и пастирског богословља. Његове студије и чланци објављени су до сада на 17 језика.