На Велику суботу ноћу (у 23:00 часа), 19. априла 2025. године, Братство Гроба Господњег, предвођено Његовим Блаженством Патријархом јерусалимским Теофилом III, сишло је из Патријаршије у Цркву Гроба Господњег. Тамо, у Католикону, пјевао се Васкршњи канон док су патријарх, архијереји, свештеници и ђакони облачили своје пасхалне одежде. 
Након трократног опхода око Гроба Господњег, Његово Блаженство је прочитао Јеванђеље о Васкрсењу пред Светим Гробом, након чега су Његово Блаженство, јерарси, свештенство и вјерници појали „Христос васкрсе“. Радосни гласови вјерника потом одјекивали на многим језицима – грчком, руском, арапском, румунском, српском и другим – свако је пјевао на свом матерњем језику.
Након тога, Пасхално јутрење почело је појањем пасхалног канона „Васкрсења дан је, просветлимо се, народе“ од стране Светог Јована Дамаскина.
На крају јутрења, Божанска литургија је одслужена у Светој Едикули, којом је началствовао Његово Блаженство, а саслуживали су јој Високопреосвећени архијереји: митрополит капитолијски Исихије и митрополит енејски Макарије (Цариградска патријаршија), заједно са Њиховим Преосвештенствима: архиепископом гераским Теофаном, архиепископом константинским Аристархом, таворским Методијем, антедонским Нектаријем и пелским Филуменом. Такође су саслуживали јеромонаси Братства Гроба Господњег, предвођени архимандритом Нектаријем, архиђаконом Марком, другим јерођаконима и мноштвом гостујућих свештеника из разних православних земаља.
Богослужењу су присуствовали генерални конзул Грчке у Јерусалиму г. Димитриос Ангелосопулос и господин Петрос Анагностарас, конзул. 
Васкршњу посланицу Његовог Блаженства прочитао је игуман Светог манастира Часног Крста и секретар главног секретара, архимандрит Христодулос. Затим је Његово Блаженство прочитао васкршњу слово Светог Јована Златоустог: „Ако је ко побожан и богољубив...“.
Након Светог Причешћа, које су вјерници примили са васкршњом радошћу, услиједио је отпуст, те је уз благослов Његовог Блаженства, у  сали за пријем, приређено васкршње послужење. Припрема вјеронаука.нет Извор: Јерусалимска патријаршија

У суботу 16./29. марта 2025. године, празником Светих четрдесет мученика, који су пострадали у језеру Севастијском у Понту, од којих је један и свети Теофил. обиљежен је имендан Његовог Блаженства Патријарха јерусалимског г. Теофила III. У навечерје празника прочитан је Девети час у манастирској цркви Светих Константина и Јелене. Након тога, у складу са типичним литургијским поретком, одслужено је Велико Вечерње у Саборном храму Храма Светог Гроба, уз кађење и благосиљање хљебова. У суботу 16./29. марта 2025. године ујутру, Патријаршијском и вишеархијерејском Литургијом у Саборној Светој цркви Свете Сепуле прослављен је празник Светих четрдесет мученика и имендан Његовог Блаженства Патријарха јерусалимског Теофила.
Началствовао је Његово Блаженство, а саслуживали су му њихова Високопреосвештенства: митрополит назаретски Киријак, митрополит капитолски Исихије, митрополит вострски Тимотеј, архиепископи јафски Дамаскин, авилски Доротеј, гераски Теофан, лидски Димитрије, јерапољски Исидор и мадабски Аристовул.Саслуживали су и јеромонах Гроба Господњег, архимандрит Матија, представник Московске Патријаршије архимандрит Васијанос и представник Румунске Патријаршије архимандрит Теофил. 
Богослужењу су присуствовали генерални конзул Грчке у Јерусалиму г. Димитриос Ангелосопулос, чланови грчког конзулата, руски амбасадор у Израелу г-дин Анатолиј Викторов и уважени гости Његовог Блаженства, међу којима су професор Спиридон Цицингос, г-ђа Зозонаки, г-дин Онте Кавас, представници дрзгих цркава, представници грчке заједнице у Јерусалиму и представници свих области под јурисдикцијом Патријаршије, као и многи ходочасници из разних земаља. 
Након богослужења и доксологије, у Патријаршијској пријемној дворани Митрополит Аристарх, генерални секретар Синода, обратио се Његовом блаженству пригодном бесједом. Припрема вјеронаука.нет/ Извори: јерусалимска патријаршија и orthodoxtimes.com

Његово Блаженство Патријарх јерусалимски и све Палестине г. Теофил, у четвртак, 20. марта 2025. године, у сали Патријаршије, додијелио је Његовој Екселенцији ванредном и опуномоћеном амбасадором Руске Федерације у држави Израел господину Анатолију Д. Викторову, орден Великог команданта Реда Витезова Гроба Светога, у знак признања за његову подршку правима Јерусалимске патријаршије над Светим мјестима и хришћанским заједницама у Светој земљи. Патријарх Теофил је, у свом обраћању, изразио забринутост за ситуацију хришћанског становништва у овом немирном региону Блиског истока и одлучујућу улогу коју представници Цркве морају да имају у настојањима да се преговорима одржи дух мира. Након што су размијењени пригодни говори за церемонију, господин Викторов је увјерио патријарха Теофила у његову посвећеност заштити хришћанског присуства у Светој земљи.

Прву недјељу Часног и Великог поста-Недјељу Православља- 9. марта/ 24. фебруар 2025. године, Јерусалимска патријаршија, прославила је у храму Гроба Господњег. У ову недјељу Црква прославља тријумф обнове светих икона под царем Михаилом, његовом мајком, светом царицом Теодором (815–867) и светим и исповједником патријархом Методијем (846), након једног и по вијека прогона и мучеништва, током којег су иконоборци уништавали свете иконе. Из тог разлога, у прву недјељу Великог поста, Црква празнује браниоце светих икона – благочестиве патријархе, архијереје, цареве и вјернике – који су били свједоци земаљског оваплоћеног присуства Господа нашег Исуса Христа.
Овај догађај, суштински важан за православље, потврдио је Седми васељенски сабор 843. године. Јерусалимска Црква је ово прославила Вечерњим у суботу поподне у Саборном храму Васкрсења Христовог, На велики празник служена је Божанствена Литургија у Саборном храму Храма Светог Гроба, којом је началствовао Његово Блаженство Отац наш и Патријарх јерусалимски Теофил, уз саслужење Високопреосвештенства митрополита капитолског Исихија и архиепископа гераског Теофана, севастејског Теодосија, лидског Димитрија, пелског Филумена, катарског Макарија, као и светогробни јеромонаси и ђакони на челу са старцем Нектаријем. 
Након Свете Литургије уприличен је трократни опход светих икона око Гроба Господњег након чега је на Светом Гробу прочитан Синодик о поштовању икона. Уз звуке звона, патријаршијска пратња и вјерни народ вратили су се у Патријаршијску салу гдје је Његово Блаженство одржао говор пред присутнима. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Јерусалимска патријаршија

Другог дана посјете Израелу, министар спољних послова Републике Србије Марко Ђурић састао се са јерусалимским патријархом Теофилом Трећим. Ђурић је рекао да му је велика част што у светом граду Јерусалиму има прилику да разговара са патријархом Теофилом Трећим, пренијевши Његовој Светости поздраве патријарха српског господина Порфирија. Министар је захвалио на разумијевању и подршци коју патријарх Теофил Трећи пружа српском народу, истовремено захваливши Јерусалимској патријаршији на свему што чини у погледу заштите свих хришћанских заједница, њихових чланова и сакралних објеката. Ђурић је подсјетио да су кроз историју Срби били веома заступљени међу ходочасницима, као и да су српски монарси били ктитори и донатори храмова у светој земљи. Посебно место међу њима, како је указао министар, припада Манастиру светих Архангела Михаила и Гаврила у Старом граду, чији је дио обновио и подигао краљ Милутин.

Информишући саговорника о ситуацији у којој се налази Српска православна црква, њено свештенство и вјерници на Косову и Метохији, Ђурић је с посебном забринутошћу изнио податке да је у посљедњих 20 година у покрајини уништено, оштећено и оскрнављено око 150 цркава, манастира и других објеката, а да су четири српска средњовјековна сакрална објекта на Косову и Метохији на Унесковој листи угрожене баштине. Министар је рекао да дијели забринутост за тежак положај хришћана на Блиском истоку, који је додатно погоршан актуелним сукобом, и поновио спремност српског народа и државе Србије да пружи сваку врсту помоћи, додавши да ће у овом региону наступити мир заснован на дијалогу Аврамових народа – Јевреја, хришћана и муслимана. Извор: mfa.gov.rs

Његово блаженство Патријарх Светог града Јерусалима и све целе Палестине Теофил III изразио је забринутост због опадања древне хришћанске заједнице у Гази, која сада броји мање од 600 људи. Ова изјава је дата током његовог говора након пројекције филма „Via Dolorosa: Пут туге“ у режији Амире Хананије, у Уједињеним нацијама у Женеви, 18. фебруара 2025. године. Филм, наглашава присуство хришћана у Палестини, представљајући њихову историју сопственим очима и бележећи значајне тренутке који су током времена обликовали њихову историју и обликовали њихов идентитет. Патријарх Теофил је похвалио рад режисера истакавши да је Јерусалимска православна патријаршија најстарија континуирана вјерска институција у Светој земљи. Осим тога, он се осврнуо на финансијске притиске са којима се цркве суочавају, због недостатка ходочасника, ограничених радних мјеста и нестабилне безбједносне ситуације на Западној обали и Јерусалиму. Пројекција филма „Via Dolorosa: Пут туге“ и дискусија која је услиједила истакли су изазове са којима се суочавају хришћанске заједнице у региону, наглашавајући потребу за међународном подршком и солидарностом. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxtimes.com

Његово Високопреосвештенство архиепископ севастијски Теодосије (Јерусалимска патријаршоја) 8. фебруара 2025. године, осврнуо се на тему угњетавања и директног прогона који су задесили Украјинску православну цркву од стране државних органа Украјине, који прогоне епископат и свештенство, оправдавају запљену храмова и усвајају дискриминаторске измјене закона.
„Данас улазимо у период Посног Триода, који ће нас довести до Свете Четрдесетнице, Страсне седмице и празника Христовог Васкрсења. Прије него што кренемо овим путем желим да се обратим Украјинској православној цркви – Цркви-мученици и Цркви-свједоку, коју и даље прогоне кијевске власти, које су донијеле дискриминаторске законе да би је ослабиле, да би угњетавале њен епископат и свештенство, и да би оправдале запљену и одузимање њених храмова.
Желимо да поновимо нашу подршку и пуну солидарност са Украјинском православном црквом, на челу са Његовим Блаженством митрополитом Онуфријем , и да још једном истакнемо да је ово једина канонска православна црква у Украјини коју признајемо и да никада нећемо признати ниједну другу структуру. Позивамо све вјернике наших Цркава да са почетком Триода појачају своје молитве и молбе за ову страдалну, гоњену Цркву.
У временима бола и туге, наше једино уточиште је Господ. Молимо се за мир у нашој земљи и на нашем Истоку, а молимо се и за мир у Украјини и за крај рата тамо. Надамо се и захтијевамо да се сваки прогон Украјинске православне цркве одмах прекине и да се укину сви дискриминаторни закони усмјерени против ове Цркве, која је саставни дио украјинске земље и њеног народа.
Такође опет и изнова апелујемо на све Цркве свијета све институције које штите људска права и хуманитарне организације да уложе све могуће заједничке напоре да се стане на крај прогону најстарије Украјинске Цркве, чија је историја настанка тијесно повезана са историјом саме Украјине.
Пред Гробом Господњим у Јерусалиму, узносимо усрдне молитве за Његово Блаженство митрополита Онуфрија, све митрополите и епископе, свештенике, монахе, монахиње и сав вјерни народ наше сестринске Украјинске Цркве, молећи Свемогућег Бога да их укријепи и утјеши њихова срца у овим тешким временима коју украјинска црква доживљава у земљи која пати од посљедица рата. Припрема вјеронаука.нет / Извор: patriarchia.ru

Јерусалимска патријаршија издала је, 22. јануара 2025. године, саопштење у знак подршке прекиду ватре у појасу Газе, назвавши га важним кораком ка поновном успостављању мира и правде. Јерусалимска патријаршија изразила је наду да ће ова пауза у непријатељствима бити почетак дугорочног и одрживог помирења, а такође је скренула пажњу на потребу да се елиминишу основни узроци сукоба. Саопштење је објављено на званичном веб сајту Јерусалимске патријаршије, а почиње са „Блажени миротворци, јер ће се синови Божји назвати“ (Мт 5, 9)
У саопштењу подсјећају на страшне посљедице петнаестомјесечне конфронтације: уништена инфраструктура, страдање цивила и губитак људских живота. Они су истакли важност обнове не само домова, школа и болница, већ и наде, повјерења и правде.
Прекиду ватре, који је ступио на снагу 19. јануара 2025. године, посредовали су САД, Египат и Катар. Према условима споразума, у првој фази примирја, Хамас ће ослободити 33 израелска таоца у замјену за 1.890 палестинских затвореника који се држе у израелским затворима. Израел ће такође започети постепено повлачење трупа из Газе, са изузетком области на граници са Египтом, и дозволиће повећање хуманитарне помоћи.
Јерусалимска патријашија позвала је међународну заједницу да све напоре усмјери на одржавање мира и помоћ жртвама, а такође је изразила захвалност онима који су ризиковали своје животе да би помогли људима у тешким временима и истакла потребу враћања достојанства сваком човјеку.
„Нека прекид ватре не постане само привремена пауза, већ корак ка миру заснованом на правди и милосрђу“, наводи се у саопштењу Јерусалимске патријаршије. Припрема вјеронаука.нет
Цијело саопштење прочитајте овдје

Јерусалимска патријаршија одржаће 2025. године богословску конференцију поводом 1700 година од Првог васељенског сабора. У одлуци, коју је, у четвртак 26. децембра 2024. године, усвојио Свети синод Јерусалимске патријаршије, под предсједавањем Његовог Блаженства патријарха Теофил III, наводи се да ће конференција бити одржана у Јерусалиму, у древном манастиру Часног Крста*. Ово је објављено на званичном сајту Јерусалимске патријаршије. За организацију ове конференције, Свети Синод је именовао Комисију на челу са патријархом Теофилом. У њој ће бити и главни секретар Његово Високопреосвештенство архиепископ константински г. Аристарх, секретар Синода јерођакон Симеон, архимандрит Христодулос, професор Богословске школе у ​​Солуну Теодор Гиагкоу и Федон Кидонијатис.
Напомиње се да је Први васељенски сабор у Никеји осудио аријанство као јерес и утврдио Христово божанство коришћењем термина омоусиос (једносуштни) у исповиједању вјере познатом као Никејски символ вјере. Припрема вјеронаука.нет

*Манастир Часног Крста у Јерусалиму је један од најпознатијих православних манастира у Светој земљи. Подигнут је на мјесту гдје је по предању Господ Исус Христос разает на крсту.

Број хришћанског становништва Витлејема, родног мјеста Господа Исуса Христа, смањио се за 9 пута у посљедњих 50 година. Наиме, у посљедњој години британске владавине над регионом 1947. године 85 одсто становника града чинили су хришћани, а према попису из 2017. године од укупне популације Витлејема 215.514, само око 23.000 људи су хришћани, што значи да је њихов број спао на само 10 одсто, пише The frontier post. Главни разлози за ово су: војни сукоби који су у току, економска криза и ограничења кретања на Западној обали која је увео Израел. Другу годину заредом Витлејем, познат по свом историјском значају, не слави Божић. Туристи избјегавају палестински град Локалне продавнице сувенира у близини Цркве Христовог рођења су затворене. Древно насеље, које хришћани поштују као мјесто рођења Господа Исуса Христа и које је сада под израелском влашћу, поново неће имати планове за традиционално божићно дрвце окићено лампицама. Локални становници све више траже да напусте своје родне земље у потрази за бољим животом. Православни свештеник Issa Thaljieh истиче: „Емиграција из Витлејема се повећава сваког мјесеца и сваког дана“, што негативно утиче на град, који се и даље суочава са све лошијим животним условима. Припрема вјеронаука.нет

Патријарх јерусалимски Теофил је, 21. марта 2024. године, изјавио да је јединство Православних помјесних цркава апсолутна неопходност.
Патријарх јерусалимски Теофил је током сусрета са амбасадором Румуније у Израелу Радуом Јонаидом говорио о тешкој ситуацији у Светој земљи , посебно у Гази, због рата који траје већ неколико мјесеци. Саговорници су разговарали и о односима Јерусалимске и Румунске патријаршије. Патријарх јерусалимски је током овог сусрета истакао потребу апсолутног јединства Православних цркава и доприноса Јерусалимске Цркве циљу јединства. Његово Блаженство је подсјетио на Конференцију Предстојатеља помјесних цркава у Аману у фебруару 2020. године, истичући улогу Јерусалимске Патријаршије у овом догађају. Припрема вјеронаука.нет

Украјинска православна црква и даље је подвргнута жестоком прогону власти у земљи, а западни свијет, који велича људска права, не предузима ништа да је некако заштити, рекао је представник Јерусалимске патријаршије архиепископ севастијски Теодосије.
Епископ Теодосије је, на састанку 2. децембра 2023. године, у Храму Гроба Господњег са црквеном делегацијом вјерника из различитих из различитих дијелова свијета рекао:
„Молимо се за мир у Светој земљи и да се рат у Појасу Газе заврши. Ово је рат за који цијену плаћају невини цивили, дјеца. Али говорећи о страдању нашег народа у Светој земљи и о ономе што се овдје дешава, сјећамо се и онога што се дешава у Украјини, гдје Украјинску православну цркву прогони кијевски режим, подржан од Запада. Прогон који Запад подстиче на Православну Цркву у Украјини је неприхватљив и не може се оправдати, јер се ради о кршењу људских права и насртају на древну Цркву, која у Украјини постоји од доласка хришћанства на ове крајеве. Политичке власти немају право да се мијешају у црквене ствари и намећу план који Црква не може да прихвати. Изражавамо нашу солидарност са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом Онуфријем и свим епископима Украјинске Православне Цркве који су подвргнути жестоком прогону, док западни свијет, хвалећи људска права, видећи и знајући то, ништа не предузима. Западне политичке власти и њихови представници у Украјини настоје да створе алтернативну црквену структуру легитимној Цркви, али ми не признајемо каноничност структуре коју намеће политичко руководство Украјине као алтернативу легитимној Цркви коју води митрополит Онуфрије. Молимо се за Православну Цркву у Украјини у овим тешким временима, када се неколико епископа затвара и мучи, када се цркве незаконито одузимају – све то категорички осуђујемо.
Вјерујемо да ће Православна Црква у Украјини побиједити своје непријатеље. Ово није први пут да је Црква прогањана: њена историја је пуна сурових прогона, али на крају побјеђује, јер је Господ Исус Христос чува и чува од сваког зла, од непријатеља видљивих и невидљивих". Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања овог извора

Јерусалимска патријаршија осудила је данас бомбардовање, од стране израелске војске, Православног културног центра у Гази, у насељу Тал Ал-Хава, оцијенивши да је то "упечатљива манифестација неоправдане ријешености Израела да уништи цивилну инфраструктуру и центре за социјалне услуге на палестинској територији". Очевици су, агенцији Франс прес, рекли  да је у бомбардовању уништен Православни културни центар и неколико других зграда у истој области. Израелска војска (ИДФ) је јуче, у понедјељак, издала неколико упозорења становницима и ратом расељеним људима који су се склонили у центар да евакуишу сектор.
„Друштвени, културни и спортски центри постали су незаобилазни пружаоци хуманитарних услуга и сигурни уточиште за оне који су погођени израелским ваздушним нападима на стамбена насеља“, додаје се у саопштењу Јерусалимске патријаршије.
Такође је подвучено са „дубоким жаљењем што је израелска војска гађала 19 богомоља, укључујући џамије и цркве, у Гази у протекле три седмице“.
„Овакви напади на цивиле, посебно дјецу, и намјерно уништавање цивилне инфраструктуре, не могу се оправдати ни рационалним ни хуманитарним основама и суштински су супротни најосновнијим моралним вриједностима“, наводи се у саопштењу.  Према Хамасовом министарству здравља, израелско бомбардовање у Појасу Газе је од 7. октобра убило најмање 8.500 људи, од којих су велика већина цивили. Они су покренути у знак одмазде за напад без преседана бруталности палестинских милитаната Хамаса на израелску територију који је изазвао најмање 1.400 мртвих, већином цивила, према израелским властима.

Јерусалимска патријаршија оптужила је јуче израелску полицију за кршење слободе вјерника због ограничења броја ходочасника који могу да присуствују церемонији Благодатног огња усред растуће напетости. Израелска полиција је саопштила да је ово неопходна безбједносна мјера током суботње прославе у древној цркви Светог гроба из 13. вијека, подигнутој на мјесту гдје је Исус разапет, сахрањен и васкрсао. 
Наиме, сваке године уочи Васкрса, на Велику суботу, код Христовог Гроба, православни патријарх силази у Свету едикулу гдје се моли Богу да пошаље Благодатни огањ на њега и ходочаснике, а одатле излази са двије упаљене свијеће. У цркви хиљаде људи држи свежњеве од 33 свијеће, која свака симболизује једну годину Христовог живота и пали их тим пламеном који се послије шаље специјалним авионима у православне заједнице у другим земљама.
​Ове године ће се церемонија одржати након таласа насиља у јерусалимском Старом граду изазваног рацијом израелске полиције на светилиште на коме се налази џамија Ал -Акса, трећа по значају у исламу. Израелске власти су и прошле године увеле сличне рестрикције током церемоније у Цркви Светог гроба, а сада су саопштиле да желе да спријече нову катастрофу попут оне када је у стампеду на јеврејском светом мјесту на сјеверу Израела 2021. године убијено 45 људи. Црквени званичници у Јерусалиму су новинарима изјавили да нису успјели преговори са полицијом о рестрикцијама. 
„Уркос многим покушајима учињеним у доброј вољи нисмо у могућнсти да координишемо с израелским властима пошто они спроводе неразумна ограничења на приступ Светом гробу”, саопштила је Јерусалимска патријаршија. Израелска полиција је потврдила да појачава безбједност и да ће блокирати неке пролазе у Старом граду, те да ће приступ древној цркви и њеном дворишту бити ограничен.
Како је наведено дозволиће се да 1.800 људи уђе у цркву, док је ранијих година око 10.000 вјерника присуствовало церемонији у цркви. Главни полицијски надзорник Јорам Сегал из јерусалимске окружне полиције рекао је новинарима да је приоритет безбједност на дан када муслимани, хришћани и Јевреји славе своје празнике на једном квадратном километру Старог града. Он је најавио да ће се регулисати кретање вјерника, те да ће се церемонија Благодатног огња моћи пратити на великим екранима.
Откако је крајем прошле године на власт дошла најдесније оријентисана коалиција у историји Израела хришћани кажу да је њихова заједница, стара 2.000 година, изложена појачаном нападу.

Двојица израелских радикала напала су цркву Успења Богородице у Гетсиманији ујутру 19. марта 2023. године, наводи се на званичном сајту Јерусалимске патријаршије.
Јерусалимски патријарх Теофил III, Свети Синод и Братство Светог Гроба, свештенство и вјерни народ „осуђују гнусни терористички напад који су јутрос током недјељног богослужења извршила двојица израелских радикала који су напали Гетсиманску цркву у Јерусалиму, гдје се налази гроб Пресвете Богородице“, наводи се у званичном саопштењу. „Патријаршија осуђује и покушај наношења физичког повређивања Архиепископу Јоакиму који је служио и напад на једног од свештеника цркве.
Како пише на сајту Јерусалимске Патријаршије, напади израелских радикала на цркве, гробља, свештенство и здања која припадају хришћанима дешавају се у Светој земљи "скоро свакодневно". Упркос позивима хришћанских цркава, ова суморна ситуација није изазвала никакву одговарајућу реакцију, локално или међународно, упркос апелима, захтјевима и протестима цркава Свете земље. Сада је болно јасно да је аутентично хришћанско присуство у Светој земљи у великој опасности. Патријаршија потврђује да напади на хришћанска света мјеста, имања, наслијеђе и идентитет представљају кршење међународног права, које експлицитно позива на заштиту вјерских објеката у Јерусалиму и наглашава потребу да се поштује ово основно људско право на слободно богослужење.  У Патријаршији истичу да је Јерусалим град изузетно важан за све хришћане још од времена Господа Исуса Христа. Свети град је свједок најзначајнијих догађаја у хришћанској историји, који су дубоко укоријењени у хришћанској вјери. 

Израелски Врховни суд стао је на страну ционистичке организације.
Јерусалимска патријаршија изгубила је власништво над ходочасничким кућама у близини Јафа капије у Светој земљи. Израелски Врховни суд је 8. јуна 2022. ријешио вишегодишњу тужбу у корист радикалне ционистичке организације Атерет Коханим, преноси сајт јерусалимске патријаршије.
Суд је одбио жалбу Патријаршије за преиспитивање одлуке из јула 2017. године. Уз његову помоћ, јеврејски радикали су добили власништво над два хотела који су историјски припадали Јерусалимској православној цркви. 
„Нажалост, окончана је правна битка која је трајала 17 година“, рекао је Асад Мазауи, правни савјетник Његовог Блаженства Патријарха Теофила III. Међутим, он увјерава да ће Црква употребити сав свој утицај да спријечи исељење заштићених станара који још живе у ходочасничким кућама Старог града. 
Како се наводи у саопштењу Јерусалимске патријаршије, посљедњих година је претрпјела велике трошкове у току обимне правне, медијске и дипломатске кампање. Њен циљ је био да се „изврши притисак на израелске власти“ како би се спријечила запљена црквене имовине од стране „екстремистичких ционистичких удружења“. Међутим, ови покушаји нису били успјешни, јер радикали уживају покровитељство „у круговима одлучивања“.
Атерет Коханим је израелска ционистичка организација која ради на стварању јеврејске већине у Старом граду и арапским четвртима источног Јерусалима.

Патријарх јерусалимски Теофил III подсјетио је вјернике на потребу да  слиједе црквено предање.
Јерусалимска православна црква прославиће празник Рођења Христовог по старом јулијанском календару. Са подсјећањем на ово, Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил III обратио грчким и арапским вјерницима у поруци 27. новембра 2021. године.
„Пастирски и очински поступајући, обраћамо Вам се писменим путем да Вас још једном подсјетимо да се Божић, као велики празник Господњи, од давнина прославља славом и величанственошћу која му је својствена од наше Патријаршије и Пречасног братства Господњег гроба 25. децембра (по старом календару), што одговара 7. јануару (по новом календару), и наша хришћанска заједница се придржава овог правила“, истакао је Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил III у својој поруци настојатељима општина, парохија и парохијана цркава Јерусалимске патријаршије.
У питањима црквеног календара, Патријарх Теофил је позвао свештенство, по ријечима Апостола, да сачувају поредак предат оцима, односно Предање (1 Тим 6, 20). А из овога произилази, како је објаснио Његово Блаженство, да се на дан 25. децембра, по новом календару, служи богослужбено последовање Светом Спиридону Тримитунском, а не празнику Рођења Христовог. 
„Као што знате, усвајање новог календара ставило је Православну Цркву у лице са пастирским питањима, која имају и социјалне посљедице, и позвани смо да их рјешавамо са осјећајем одговорности“, рекао је Предстојатељ Јерусалимске Цркве.

Јерусалимска патријаршија је у понедјељак, 9/22. новембра 2021. године, прославила шеснаесту годишњицу избора и устоличења Његовог Блаженства Оца и Патријарха јерусалимског Теофила III на славни трон Мајке Цркава. Поводом овог радосног и значајног догађаја, у Саборном храму Гроба Господњег у 10.30 часова служена је доксологија којом је началствовао патријарх јерусалимски Теофил III. Саслуживали су му епископи, јеромонаси и ђакони из свих крајева под јурисдикцијом Јерусалимске Патријаршије. Богослужењуи је присуствовао генерални конзул Грчке у Јерусалиму Евангелос Влиора. Потом је у Великој престоној сали Патријаршије уприличен свечани пријем. Пријему су присуствовали поред генералног конзула Грчке у Јерусалиму, архијереји Јерусалимске Патријаршије, поглавари црквених представништава Помјесних Православних Цркава у Јерусалиму и јавне личности. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања званичног сајта јерусалимске патријаршије 

Јерусалимска патријаршија осудила је, 19. новембра 2021. године, активност групе израелских радикала, под заштитом израелске војске, на земљишту које припада манастиру Светог Саве.
​
С тим у вези, свештеник Иса Муслех, портпарол Грчке православне патријаршије у Јерусалиму, рекао је да Патријарх јерусалимски и цијеле Палестине и Јордана, Теофил III лично прати ово питање континуираних покушаја напада на земљиште манастира Светог Саве и да Патријаршија на свим правним и дипломатским нивоима ради све да би зауставила и спријечила ове насртаје. Отац Муслех је додао да је заштита и очување православне имовине главни приоритет за патријарха Теофила III, посебно са порастом амбиција радикала да их заузму.
Извор: Јерусалимска Патријаршија

У недјељу, 28. марта, храм Светог гроба у Јерусалиму отворен је за вјернике.

Међутим, приликом уласка сви морају носити маске и држати се на дистанци.
​
Значајно побољшање епидемиолошке ситуације у Израелу омогућило је значајно ублажавање рестриктивних мјера, поготово што је више од половине израелског становништва примило обје дозе вакцине против коронавируса.

Да подсјетимо, црква Светог гроба затворена је због ширења коронавируса 10. јула 2020. године.

Обичај који траје посљедњих 15 година у Каиру неће се догодити ове године због рестриктивних противпандемијских мјера.

Хеленски наутички клуб из Каира обавјештава чланове парохије да ове године, због пандемије коронавируса, неће бити освећења вода.
​
Сваке године у просторијама Хеленског морнаричког клуба у једном од најлепших дијелова ријеке Нил, у центру египатске престонице, одржавала се церемонија пливања за Часни крст и освећења воде ријеке Нил.

Извор: вјеронаука.нет на основу јављања  orthodoxianewsagency.gr 

Јеврејски радикал покушао да запали Гетсимански храм 
ЈЕРУСАЛИМ-Патријарх јерусалимски Теофило III осудио је покушај израелског радикала да спали Гетсиманску цркву у Јерусалиму, наводи грчко издање Ортодокс Тајмс.  Патријарх Теофил описао је покушај паљења хришћанске светиње као „расистички злочин који је разоткрио израелски радикализам усмјерен против цркава и њихове имовине“. Патријарх Теофило је рекао: „Овај радикални чин је злочин инспирисан екстремном идеологијом усмјереном на протјеривање хришћана из Свете земље“ те је додао: „Позивам међународну заједницу да уради свој дио на заштити хришћанских светиња и очувања локалног хришћанског присуства у Светој земљи“. Патријарх Теофил је такође похвалио напоре јорданског краља Абдулаха II, „хашемитског чувара исламских и хришћанских светих мјеста у Светој земљи“, на локалном и међународном нивоу. Патријарх јерусалимски истакао је да „злочиначки покушај спаљивања Гетсиманског храма није ништа мање страшан и одвратан од покушаја радикалних организација да контролишу имовину цркава, посебно у јерусалимским Јафским вратима“. Патријарх Теофил нагласио је да је „расизам страшни непријатељ за све народе и да су мир, толеранција и суживот идеални излази у свјетлију будућност града Јерусалима који је патио од мржње, расизма и сродних злочина“. Мушкарац је покушао да запали цркву у Гетсиманији у источном Јерусалиму, али га је ухапсила израелска полиција. Полиција је ухапсила 49-годишњака који је сипао запаљиву течност унутар Гетсиманске цркве, рекао је портпарол израелске полиције Мицкеи Росенфелд без додатних објашњења. Према представнику „Цркава Свете Земље“ Вадију Абу Насару, осумњичени је ортодоксни Јеврејин.
„Захваљујемо Богу што је брзо угасио пожар“, додао је Насар. У својој изјави затражио је од израелских власти да истраже случај и говорио о могућим „расистичким мотивима“ подметача пожара. Портпарол ватрогасне службе рекао је да се пожар "срећом није проширио широм цркве", која је била испуњена димом. Фоторепортер АФП-а рекао је да је у храму видео продавнице поцрнеле од ватре и чађи.Палестински предсједник Махмуд Абас осумњиченог је назвао "израелским терористичким насељеником" и у изјави напоменуо да је израелска влада одговорна за такве нападе. 
Гетсиманска црква, или како је још називају „Црква свих народа“ или „Базилика агоније Господње (лат. Basilica Agoniae Domini), је фрањевачка католичка црква у Гетсиманском врту подно Маслинске горе у источном Јерусалиму, саграђена на мјесту гдје се, према предању, Исус Христос Исус Христос молио уочи своје смрти на Крсту (Мк 14, 32-42). Црква је освештана у част Страдања Господњих. Базилика је саграђена 1922-1924. године по пројекту италијанског архитекте Антонија Барлуција новцем католика из 12 земаља свијета (Аргентина, Белгија, Бразил, Канада, Чиле, Велика Британија, Француска, Њемачка, Италија, Мексико, Шпанија и САД), у част којих и добио своје популарно име - „Црква свих народа“. У част ових земаља, црква има 12 купола.
Камен на коме је, према предању, Исус Христос извршио молитву за чашу, налази се у олтару цркве и окружен је оградом од кованог гвожђа у облику трнових круна (дар Аустралије). Напољу, уз цркву се надовезује камен, на коме је од камена исклесано изображење молећег Христа. Будући да црква припада католицима, друге хришћанске вјероисповijести за богослужење у Гетсиманском врту користе отворени олтар смјештен у близини католичке базилике. Садашња црква смјештена је на темељима средњовјековне цркве коју су крсташи саградили у XII вијеку и сачувале до 1330-их година, која је, пак, подигнута на темељима византијске цркве IV вијека, уништене (могуће од Персијанаца 614.год), изграђене током владавине цара Теодосија I Великог. Савремена црква, као и двије претходне, има облик базилике, понављајући обрисе византијске цркве.
Превео и прилагодио сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​Представници Руске црквене мисије учествовали су на пријему поводом 15 година од устоличења Његовог Блаженства Патријарха јерусалимског Теофила. 22. новембра 2020. године, на дан када Јерусалимска православна црква слави 15. годишњицу устоличења свог предстојатеља, патријарха Светог града Јерусалима и цијеле Палестине Теофила III, у Великој престоној сали Јерусалимске патријаршије, одржан је свечани пријем. Пријему су присуствовали генерални конзул Грчке у Јерусалиму Евангелос Велиорас, архијереји Јерусалимске патријаршије, старјешине црквених представништава Помјесних православних цркава у Јерусалиму и јавне личности. У име руске црквене мисије у Јерусалиму на пријему је учествовао шеф мисије архимандрит Александар (Елисов) у пратњи особља РДМ. Представници Руске црквене мисије објавили су честитку  Његове Светости Патријарха московског и цијеле Русије  Кирила. Даље, архимандрит Александар је Блаженству пренио честитку предсједавајућег Одјељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије митрополита Волоколамског Илариона, након чега су говоре одржали и други гости пријема, преноси Патриархиа.ру с позивом позивајући се на веб страницу прес службе РДМ. Погледајте Доксологију изведену за 15. годишњицу устоличења Његовог Блаженства Патријарха јерусалимског г. Теофила. Церемонија устоличења Његовог Блаженства одржана је у цркви Васкрсења, 22. новембра 2005. године. Извор: ​https://www.orthodoxianewsagency.gr/

​Јерусалим је прославио 55. годишњицу повратка моштију Саве Освећеног из Венеције
​
26. октобра Јерусалим је прославио 55. годишњицу повратка моштију св. Саве Освећеног у манастир Мар Саба који је он основао, наводи се на веб страници Јерусалимске патријаршије.

Сава Освећени (439-532) - монах, оснивач лавре у јорданској пустињи, сматра се творцем Јерусалимске типика (устава), која се до данас користи у православном богослужењу. Мошти светитеља чувале су се у лаври Саве Освећеног до XII вијека, када су их крсташи однијели у Венецију, гдје су се чувале у цркви Св. Антонија.

Убрзо након историјског сусрета папе Павла VI са цариградским патријархом Атинагором у Јерусалиму 1964. године, папа је одлучио да врати мошти св. Сава у Свету земљу као гест добре воље према православним хришћанима.

Свечеве мошти су свечано пренесена у гондоли кроз канале Венеције, након чега су однесене у Рим, гдје су их дочекали сам Павле VI и архиепископ Јордански Василије. Потом су мошти стигле у Јерусалим и за недјељу дана биле изложене на богослужење у цркви Светог гроба, након чега су пренесене у манастир Мар Саба. У част овог догађаја, Јерусалимска православна црква сваке године прославља дан преноса моштију св. Савe.  
Превод: вјеронаука.нет   /извор