​Археолози из академског колеџа Кинерет и колеџа Нијак у Њујорку верују да су ископали Цркву апостола која је, према традицији, саграђена на месту куће великих апостола Светих Петра и Андреја.

Село Витсаида, где су браћа живела, данас је у  саставу природног резервата Бтеика код Галилејског мора, преноси Хаарец.

Апсолутно је сигурно да су багери открили велику цркву из византијског периода са индикативним стакленим мозаичким коцкама. „Они се примењују за зидне мозаике и појављују се само у црквама“, објаснио је професор Р. Стивен Нотли из Нијак колеџа. Одозго на згради се види да има осу у правцу исток-запад и поделу на централни брод са две бочне стране, које га такође препоручују за цркву.

Пронађени су и мермерни делови са иконостаса, као и мозаички подови и кровне плоче карактеристичне за велике грађевине, као и фрагмент креда са крстом.

Говорећи у уверењу да су управо пронашли Цркву апостола, Нотли је рекао листу Хаарец: „То је историјска традиција коју поседујемо, и нема ваљаног разлога да је доводимо у питање“, мислећи на извештај баварског бискупа Вилибалда који је посетио Свету земљу 725. године  и који пише да је видео цркву која је означавала место апостолске куће док се кретао од Капернаума до места Курси.

То је једина пронађена црква између та два града, објашњавају археолози, и чини се да је то одговарајући временски период. Штавише, црква је пронађена у близини остатака насеља из римског доба, што одговара локацији Витсаиде, како ју је описао у 1. веку римски историчар Јосиф Флавије, изјавио је професор Мордекаи Авијам са академског колеџа Кинерет за израелски Тајмс.

На основу више од 100 пронађених новчића чини се да је црква саграђена у 5. веку и напуштена крајем 7. или 8. века. Међутим, идентификација цркве ће остати хипотетична све док се не пронађе коначан доказ, као што је натпис. „Било би нормално да се пронађе натпис у цркви византијског периода, којим се каже, на пример, у чији спомен је саграђена,“ рекао је проф. Нотли.

Стручни археолози, професори Нотли и Авијам, дуго су веровали да је данашње село ел-Араџ библијска Витсаида, иако је чињеница да ниједна црква раније није пронађена тамо навела друге да посумњају у идентификацију. „Сада имамо цркву тамо где поклоници кажу да је била црква. Рана сведочанства о цркви изнад Петрове куће наводе да је то базилика. Да ли би Византинац навео да је осмострана грађевина базилика? То је питање које треба детаљније обрадити”, рекао је Нотли.

Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)

​БРОЈ ХРИШЋАНА У ИЗРАЕЛУ РАСТЕ, АЛИ САМО ЗБОГ ИМИГРАЦИЈЕ

Данас у Израелу живи око 175 хиљада хришћана, што је 2% становништва
Јерусалим: Хришћанска популација Израела расте, чак и упркос нижој стопи наталитета дјеце у поређењу са Јеврејима и муслиманима. Ово је првенствено због доласка радника из иностранства. Истовремено, хришћанске мигранте карактерише висок ниво образовања (посебно међу младима), чији је показатељ готово једнак јеврејској већини. Учешће хришћана у животу земље постаје све значајније, каже агенција AsiaNews.

Подаци који се односе на хришћанску заједницу у Израелу представљени су у недавном извјештају који је припремио Централни статистички уред Израела, који је објављен у вези с божићним празницима.

Према том документу, данас број хришћана. у Израелу, износи око 175 хиљада људи, што је 2% укупног становништва. У 2017. години раст хришћанске мањинске популације износио је 2,2%, што је значајно више у односу на 1,4% у претходној години. Према мишљењу стручњака, ово повећање у вези  је са доласком у Израел 597 миграната из Етиопије, а не са повећањем броја новорођенчади у хришћанским породицама у земљи.

Према територијалној расподјели, 70,6% хришћана живи у сјеверном Израелу. Град са највећим хришћанским присуством је Назарет (са популацијом од преко 22 хиљаде), а слиједи га Хаифа (са популацијом од нешто мање од 16 хиљада).

Што се тиче хришћанских бракова, у 2016. години - брак је склопило 782 пара; Просјечна старост мушкараца је 29,2 године, за жене 25,6 година. У 2017. години број новорођених хришћана достигао је 2504: број дјеце млађе од седам година по породици је 1,89, што је најниже међу израелским заједницама. Просјечан број дјеце у јеврејским породицама је 2.39, међу муслиманима је најплоднији у Израелу 2.83.

Подаци о образовању су много бољи: 78,5% дванаестогодишњих хришћана из Израела завршило је средњу школу, која обезбјеђује приступ високом образовању (за муслимане тај број износи 59,5%, за јеврејске студенте 78,7%). У школској години 2017/18, број ученика хришћана у средњим школама достигао је 5.900, што је 2,3% од укупног броја. 73% наставља своје образовање, 22,8% је дипломирало, 3,3% је добило диплому.

Образовање, здравство и, прије свега, туризам, посебно ходочашће, су сектори у којима, чланови хришћанске заједнице у Израелу, најчешће проналазе посао.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ         / извор: Седмица.Ru

Археолози у Израелу  открили један од градова цара Давида
Неки вјерују да су пронађене рушевине несталог града Еглона  (Јеглон - Књига Исуса Навина 15, 39). Сматра се да се град Еглон, према Библији, борио против Израелаца у склопу коалиције пет аморејских краљева и касније је означен као припадајући племену Јуде.
Археолози, уз помоћ подмлађених пацова, открили су велику зграду у долини испод Хевронског брда приписану царству библијског краља Давида. Откриће је прекретница у текућој дебати о вјеродостојности библијског цара Давида као историјске личности са већином археолога који сада траже Библију као чињеничну основу.
Археолози тврде да изгубљени град у Израелу помаже да се докаже да је библијски извјештај о цару Давиду историјски тачан. 
"Ново откриће у Тел 'Етону, лоцираној у Јудејској Схепхелах источно од брда Хеврон, изгледа да сугерише да је надгробно подручје контролисало веће површине него што неки научници вјерују", додао је Фауст.
"Прије 25 година нико није сумњао да је цар Давид био историјска личност", рекао је професор Аврам Фауст, директор археолошког истраживања, за "Бреакинг Исраел Невс". "Међутим, у посљедњих 25 година, о Давидовој историчности, а нарочито величини његовог царства, веома се расправља"."Наравно, ми још нисмо пронашли никакве артефакте са ријечима" Цар Давид "и" Цар Соломон ", али су нађени знакови брзих друштвених трансформација који се јављају у овом региону у то вријеме - рекао је професор Фауст у интервјуу за  Israel Breaking News.

Поједини научници расправљају о томе да ли је цар Дејвид стварно постојао или је био митска фигура и посебно се сумња у величину његовог царства како је описано у Библији.Др Авраам Фауст са Универзитета у Бар-Илан, директор археолошких ископавања указује да ово откриће потврђује поузданост Библије као историјског извора. 

Налази из Тел 'Етона, недавно објављени од стране Фауста и Yair Sapir-а у часопису , Radiocarbon навели су ауторе да тврде да је град некад био део Давидовог царства. Структура је датира из X вијека - вријеме у којем је цар Давид владати према Библији - на основу радиокарбонских датума узорака из шминке пода и од депоније основе.  Фауст и Сапир су написали:
"Ово има утицаја на датум када је друштвена сложеност еволуирала у Јуди, на дебату о историчности царства Давидова и Соломона".

Др. Фауст је објаснио како су дошли до овог изузетног закључка.
"Ми, наравно, нисмо пронашли никакве артефакте са натписима" Цар Давид "или Цар Соломон", али смо открили знаке друштвене трансформације региона, укључујући изградњу велике зграде у плану који је познат археолозима као "кућа са четири собе" која је уобичајена у Израелу, али ријетко постоји на другим мјестима. Изгледа да то указује на то да инспирација или узрок за трансформације треба тражити у планини. Удруживање са Давидом није засновано на било каквим археолошким доказима, већ само на основу околности. С обзиром на то да се извор промјена чини на планинским подручјима, а пошто се догодило у вријеме када је Давид требао постојати, веза је вјеродостојна ", рекао је професор Фауст за" Israel Breaking News ". "Штавише, промене су конзистентне са већим регионалним промјенама, све повезане са планинама, а све се дешавају у вријеме када би се царство Давидово морало ширити у овом региону".

"Пронашли смо стотине предмета - крхотине керамичких судова, ограде, биљка и даље, много металних предмета, укључујући бројне стријеле, што указује на борбу и освајање града од стране Асираца", рекао је професор.

Међу научницима постоје скептици - посебно, др Ејлат Мазар, познати израелски археолог. Без обзира на то, др. Мазари користи Библију као ресурс за вођење свог рада. Ово ју је довело у супротност са многим другим израелским археолозима који одбацују ваљаност ове технике. Она је сигурана да постоји блиска веза између библијских и археолошких доказа. "Археологија не може бити вођена вјером и ријечима Библије у потрази за доказима о истинитости светих текстова, - рекла је др Мазари у свом интервјуу за Israel Breaking News.
- Прво пронађемо историјске чињенице, а потом покушавамо да утврдимо историјску истину. У већини случајева, не откривамо никакве потврду о библијским догађајима. Чак и ако узмемо Библију као доказ за цара Давида, једну од најистакнутијих личности тог времена, постоји веома мали број таквих догађаја, од којих је доказ би могао да достигне до нашег времена, тако да се може детектовати методама модерне археологије. "

"Можемо да користимо Библију као водич у потрази, али не можемо је користити као доказ, - рекла је др Мазар. - У археологији, сви закључци се доносе тек након дугих и темељитих провјера расположивих историјских података. "Најприје проналазимо доказе и потом покушамо да схватимо истину иза доказа." У већини случајева недостају докази о библијским догађајима, нагласила је др. Мазар.

"Чак и са оним што је написано о Давиду, једној од најистакнутијих личности у Библији, има је врло мало догађаја који би оставили доказе да би могли пронаћи археолошки доказ данашњице."Можемо користити Библију као извор за вођење наше претраге, али не можемо користити Библију као доказ", рекао је. 'Али закључци се извлаче након врло дугог и темељног процеса доказивања. Након доказивања везе користећи се археолошким методама,  могла би се довести и библијска веза. "

Ана Рина Хејман (AnaRina Heymann), директор Jerusalem Watch-а и координатор радова у граду Давидову. Она подсјећа да су многи претходни налази - нарочито камена са уклесаним натписом, пронађеног у ископавању 1993. - потврдили је да је цар Давид био стварна историјска личност. Натпис слави побједу над краљем Израела, а спомиње Давида као оснивач Јудиног Царства. "Стела из Тел Дана тачно, са вјероватноћом од сто одсто потврдила је да је цар Давид заиста постојао - каже Хејман. - Она  је бацила у прах све аргументе оних који су упорно тврдили да је цар Давид митолошка фигура ".

Ако се верификује, Тел Етон ће бити други главни археолошки локалитет који се приписује цару Давиду. Године 2007., Јосеф Гарфинкел са Хебрејског универзитета пронашао је велику војну тврђаву у Кхирбет Кеиифи, око 20 миља југозападно од Јерусалима.

​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

ЗАВРШЕНА РЕСТАУРАЦИЈА МАНАСТИРА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА на ријеци Јордан   
Јерихон, Израел, 20. априла 2018.године
    
У уторак је одржана званична свечаност у знак обиљежавања завршетка обнове манастира Св. Јован Крститеља на западној обалом ријеке Јордан, извјештава Јерусалимска патријаршија.

Ова најновија рунда реконструкције, коју је током протеклих неколико година спроводила Јерусалимска Патријаршија поправила је штету коју је манастир претрпио током шестогодишњег рата 1967. године. Манастир је такође био на мети вандала током процеса рестаурације , када су нападачи провалили у цркву, сломили рачунар и оставили графите.

Рестаурацију цркве и њених сусједних просторија извршио је Теодосиос Митропоулос, архитект који је радио на Светом гробу. Церемонији је присуствовао Његова Светост Патријарх јерусалимски Теофил III и бројни свештеници и службеници Јерусалимске Патријаршије, као и неколико војних представника.

Манастир је поново отворен за посјетиоце 29. јануара, док су завршне поправке и даље у току. Пројекат је коначно завршио у уторак инсталацијом водовода и електричног напајања уз дозволу и сарадњу Израелске војске цивилне управе.

Према црквеној традицији, подручје Бетабаре, источно од Јерихона, у којем се налази манастир сматра се мјестом крштења нашег Господа Исуса Христа руком св. Јована Крститеља, који се годишње слави јануара 6/19 на велики празник Теофаније. Такође се вјерује да је мјесто где су Израелци прешли ријеку Јордан под командом Исуса Навина. Штавише, пећина у којој је Свети Јован Крститељ живио у пустињи, сачувана је у близини.

Манастир, који је постојао на овом мјесту од четвртог вијека, када је Света Јелена градила цркве и манастире по Светој земљи, уништаван је и обновљан неколико пута током вијекова.

Радови су такође у току већ неколико година како би се очистио Каср ал-Јехуд, мјесто Христовог крштења, заоставштине преостале од рата. Чишћење вршие шкотски ХАЛО Труст, уз одобрење Израелаца, Палестинаца и вјерских деноминација. Израелска влада је 2011. отворила бесплатан приступ локалитетима у тој области, док је претходно била потребна посебна војна дозвола.

По завршетку овог пројекта, манастир је приступачан и отворен за ходочаснике на путу ка мјесту Господњег крштења. Радно вријеме је од 09.00 до 14.30 свакодневно, осим у суботу када манастир остаје затворен за посјетиоце.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Извор

   Огањ се појавио у олтару током молитве патријарха јерусалимског Теофилоса. Хиљаде људи у данашњу Велику Суботу, као и претходних година, пред православни Васкрс,били су  свједоци силаска Светог огња у цркви Светог гроба у Јерусалиму. Огањ се појавио у олтару током молитве патријарха јерусалимског Теофил, преноси "Интерфакс".

Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил отворио је 21. марта 2013. године ново крило Патријаршијске школе у Тајбеху. Тајбех је предграђе Рамале са 3.500 становника, од којих су велика већина православни Арапи под јурисдикцијом Патријаршије. Патријаршијска школа је основана 1875. године, и садржи обданиште, основну школу, гимназију и средњу школу са 500 ученикиа и 35 наставника и професора.
Преузето са сајта СПЦ-Извор: Јерусалимска патријаршија

ЈЕРУСАЛИМ. Број хришћана на палестинским територијама преполовио се од 2000 до 2013.године. На почетку миленијума 2%  становништва су чинили хришћани, а послије 13 година - само 1%, пише фидес. Поред тога, у Јерусалиму, је 1948.године било 27 милиона хришћана, а сада - око 5 милиона показује студија коју је спровео палестински хришћански професор међународног права, члан муслиманско-хришћанског комитета за очување Јерусалима и Свете Земље Хана Иса.Смањење броја хришћана на Блиском истоку истраживач назива "социјална катастрофа."...Оштар пад у броју хришћана у Палестини је, прво, резултат емиграције, и друго, због ниске стопе раста хришћанског становништва, у поређењу са муслиманима.  извор: Седмица.ру
"Хришћани напуштају Газу, и друге градове, јер немају пристојан живот. Они продају своје станове у Јерусалиму, за које им нуде огроман новац ", којим могу да купе кућу на Западу, гдје их, по њиховом мишљењу, очекује бољи живот, рекао је Мануел Мусалам.