Божићни интервју митрополита Хризостома за Еuronews

Уочи Божића, Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански г. Хризостом говорио је за Euronews БиХ о значењу празника, изазовима савременог друштва, међурелигијском дијалогу и повратку црквене имовине у овој бившој југословенској републици. Митрополит истиче да је Божић порука љубави Божје и мира међу људима. Он је упозорио на комерцијализацију празника, али и поздравио повратак СПЦ у Међурелигијско веће БиХ и нада се рјешењу питања богословије у Сарајеву.
Митрополит Хризостом наглашава да је основни задатак Цркве проповиједање ријечи Божје.
"Сигурно да је то основни задатак Цркве Божје, да проповиједа ријеч Божију, да проповиједа науку Господњу и да проповеда све оно што се, каже свети апостол, десило, што се видело, што се опипало, што се искусило", рекао је митрополит Хризостом. Он истиче јединственост рођења Христовог и важност тог дођагаја за цијело човјечанство.
"Порука Божића је велика порука - прије свега рођења Сина Божјег, Љубави Божје, Ријечи Божје, оне Ријечи којом је све створено. И то је велики историјски догађај који је заиста јединствен у историји, јер многи су очекивали Спаситеља и Искупитеља, Месију света", каже митрополит и додаје:
"Међутим, и сами Грци, Римљани, философи су говорили да би само ако би се Бог оваплотио, свет могао спасти. Јер је човјечанство толико било довело себе у кризу, римска култура, римска цивилизација, грчка и тако даље, које су заиста дошле до једног дна у то вријеме, моралнога прије свега, па и сваког другога. Тако да је рођење Господа Исуса Христа уистину један велики и чудесни и надисторијски догађај који треба да се проповиједа и да се свједочи и да се слави на начин како то приличи Богу, како приличи Њему". Ипак, митрополит Хризостом упозорава на комерцијализацију празника.
"Сигурно да нисмо срећни због овакве комерцијализације божићних празника. Не само божићних, него и свих других празника у читавом свету, зато што се сувише злоупотребљава празник и своди се само на једну економску рачуницу", истиче он. Митрополит дабробосански тражи баланс у слављу и начину славља.
"Данас савремени човјек хоће да има и савремене стандарде да живи, онако су вријеме, и наука, и технологија дали. Хвала Богу да имамо данас свега, али то све треба ставити у неку нормалу, да не буде претјерано, него да буде стандардно, нормално, природно, да се почасти породица, пријатељи, комшије, добри људи", рекао је Хризостом.
Позив на мир у свету и међурелигијски дијалог у Босни и Херцеговини
Митрополит Хризостом поручује да ратови нису у име вјере.
"Кад су у питању ратови, они су вјечна присутност у свијету. Јер историја свијета се може чак и бројати по ратовима. И пратити по ратовима. Сјетите се да је Европа имала 30-годишњи рат, да је свијет ратовао годинама, хиљадама и хиљадама година велики ратови су бивали. Тако да нас не треба то да забрињава, ми поручујемо оно најважније, што је божанска порука - Слава на висину Богу, на земљи мир, међу људима добра воља", каже он и додаје:
"То је божићна порука. Не можемо то ничим, нажалост, немамо апарат неки којим бисмо ми могли да то наметнемо људима који сад бију битке за неке своје интересе, за туђе интересе и ко ће знати шта све раде", каже он и истиче да се највише крше Божје заповијести - не убиј, не укради, не превари.
Он поздравља рад Међурелигијског већа у Босни и Херцеговини и истиче задовољство због повратка СПЦ у то тијело.
"Ми смо послије годину и по дана и више, ми смо размишљали и ја сам питао и патријарха да би било добро да се вратимо и донијели смо на крају заједничку одлуку. Дошао је и уважени реис-ул-улема на разговор о томе и надбискуп, онда смо донијели одлуку да је ипак боље да се удружимо, да заједно поново радимо и да то буде неко мјерило наших добрих односа", рекао је митрополит Хризостом, истичући да је Сарајево имало међурелигијско веће крајем 19. вијека, за вријеме аустро-угарског цара Фрање Јосифа.
Такође, митрополит Хризостом наводи и разлоге због којих су они из тог већа својевремено изашли.
"Ја бих се само за тренутак вратио на узрок и разлог због чега смо ми изашли из Међурелигијског већа. Због ћутања. Дешавале су се ствари у Сарајеву, напад на дјецу из Србије која су играла утакмицу, дјеца од 10-12 година. Узвикивали су 'Srbe на врбе', 'Закољи Србина' и слично. И Међурелигијско вијеће није реаговало на довољан начин у довољно вријеме, нити на начин како је требало да реагује", каже он, додајући да сада постоји та реакција, те да ако се састају у вијећу, морају да реагују на све негативне појаве у друштву.
Повратак имовине у БиХ и планови СПЦ за градњу цркве на ријеци Јордан
Када је у питању имовина Српске православне цркве у Босни и Херцеговини, митрополит Хризостом се нада рјешењу питања богословије у Сарајеву.
"Ми тражимо повратак имовине која је једноставно узурпирана. Она није отета као друге имовине 1947. и 1948. Она је отета 1962. и 1963. године. Наша богословија је тада отета. Међутим, ми тражимо да нам се то врати, као што се вратило другим вјерским заједницама, и у Републици Српској и у Федерацији", рекао је митрополит.
Он наглашава важност поврата имовине за друштво, али и за поштовање норми.
"Нама то јако битно да се врати, али да се испоштује право на својину. Прије или послије они ће то морати да врате, јер Европска унија тражи стандарде приступа у Европску унију и сигурно је значај да се испоштују и права својине", каже митрополит Хризостом.
Приликом посјете патријарха српског Порфирија Јордану, Српској православној цркви је дарована земља у близини мјеста где је Свети Јован Крститељ крстио Господа Исуса Христа. Митрополит Хризостом најављује градњу цркве.
"Ако Бог да, потрудићемо се да подигнемо једну прелијепу цркву тамо да и заједно са другим православним и другим хришћанским деноминацијама имамо и ми своју цркву која ће бити посвећена Светом Јовану Крститељу", истиче он. Извор: Еuronews.rs