Бесједа у Десету недјељу по Педесетници

И када дођоше народу, приступи му човјек и паде на кољена пред њим говорећи: „Господе, помилуј сина мог, јер је месечар и мучи се љуто; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду. И доведох га ученицима твојим и не могоше га исцијелити. А Исус одговарајући рече: „O роде невјерни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпјети? Доведите ми га амо.” И запријети му Исус; и демон изиђе из њега; и оздрави момче од онога часа. Тада приступише ученици Исусу и насамо му рекоше: „Зашто га ми не могосмо изгнати?” А Исус им рече: „За невјеровање ваше. Јер заиста вам кажем: Ако имате вјере колико зрно горушично, рећи ћете гори овој: "Пређи одавде тамо", и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће. А овај се род не изгони осим молитвом и постом.” А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: „Син Човјечији биће предан у руке људске; и убиће га, и трећи дан устаће.” И веома се ожалостише. Јеванђеље по Матеју, зачало 72 (17,14 -23)

​​Бесједа у 10. недјељу по Педесетници (Исцјељење мјесечара – Мт 17, 14–23)
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Драга браћо и сестре, у Десету недјељу по Педесетници слушамо Јеванђеље о очајном оцу који је довео свога сина Христу, који је био мјесечар и због тога много пропатио. Ученици су покушали да га излијече, али нису могли. Тада Господ каже ријечи које и нас потресају: „О роде невјерни и покварени, докле ћу бити с вама?“ И потом изгони демона из дјечака, који је тог часа oздравио. Овај догађај описују тројица јеванђелиста: Марко, Матеј, Лука. Јеванђелист Матеј стање овога младића приписује утицају мјесеца, јеванђелист Марко наводи да је сина овога човјека мучио “нијеми дух” (Мк 9,17-31), а Лука каже само да га “хвата дух” (Лк 9, 37-42). 
Мјесец и мјесечарења
У оно вријеме, као и данас, људи су примјећивали да мјесец утиче на човјека и његово здравље. Због промјене мјесечевих мијена, неки људи трпе несаницу, нервозу или друге тегобе. Од давнина се користио израз „мјесечар“, јер су код неких људи болести епилептичног или нервног типа изгледале као да се јављају у вези са мјесецом. Али, браћо и сестре, Јеванђеље нам показује да узрок болести овог дјечака није био у мјесецу, него у нечистој сили. Христос није лијечио положајем звијезда или мјесечевим фазама, већ је силом Духа Светога изгонио демона и враћао здравље. Ово је важно да разумијемо: мјесец јесте дио Божје творевине и он утиче на плиму и осеку, на биљке и на људски биоритам, али никада није узрок зла. Зло долази од гријеха и од демона, а спасење од Бога.
Ученици су га касније питали зашто они нису могли да учине то чудо. Христос им одговара: „Због маловјерја вашег.“ И додаје: „Овај род се ничим не изгони осим молитвом и постом.“ Ево, драга браћо и сестре, поуке која је вјечна. Господ нас учи да је темељ духовног живота вјера, а да су крила којима се вјера уздиже молитва и пост.
Вјера – темељ нашег живота
Отац је пришао Христу са вјером, али и са очајем. Он каже: „Вјерујем, Господе, помози моме невјерју.“ Зар то није и наша свакодневна молитва? Сви ми носимо у себи и искру вјере и сјенку сумње. Зато је потребно да непрестано његујемо вјеру кроз живу заједницу с Богом. Човјек без Бога постаје као овај младић – бацан у огањ страсти и у воду очајања. То је слика душе која је заробљена гријехом. Исто као што је тај младић често губио свијест и падао, тако и ми у животу падамо када дозволимо да страсти управљају нама.​
Молитва и пост – крила духовне снаге
Господ је јасно рекао: „Овај род се ничим не изгони осим молитвом и постом.“ Зато је Црква од самог почетка чувала ове двије свете врлине. Пост није само уздржање од хране, већ и од злих мисли, ријечи и дјела. Молитва није само изговорена ријеч, већ је то дисање душе, разговор дјетета са својим Оцем. Када се ово двоје сједине, човјек постаје способан да побиједи и највећа искушења.
Наши савремени демони
Можда не видимо демоне у облику каквом их видимо у Јеванђељу, али зар данас нема демона који муче људе? Демон зависности, демон мржње, демон равнодушности, демон гордости... Сви они разарају породице, одузимају мир, уништавају младе. А ми често, као ученици, немоћно стојимо, јер нам недостаје жива вјера, пост и молитва.
Христово страдање и наша утјеха
Христос не зауставља причу само на исцјељењу. Он одмах након тога најављује Своје страдање, смрт и Васкрсење. Зашто? Зато што је коначна побједа над злом – Крст и Васкрс. То је темељ наше наде – да страдање није крај, да болест није посљедња ријеч, да смрт није побједник. Побједник је Христос, који све побјеђује својом љубављу. Зато је свака наша борба са злом ослоњена на Њега.
Поука за нас:
Зато данас, када пођемо из овог светог храма, носимо ове ријечи у свом срцу:

• да вјеру чувамо као највеће благо,
• да молитву не занемарујемо, јер је она кључ нашег спасења,
• да пост не схватамо као терет, него као лијек,
• да своје животе не градимо на страху, већ на Христу који је Живот.

Ако тако будемо живјели, онда ниједан демон овога свијета неће моћи да нас одвоји од љубави Божије.
Нека нам Господ помогне да се и ми непрестано уздижемо у вјери, молитви и посту, да бисмо у Царству Његовом били заједно са свима светима.
Амин. Аутор: вјеронаука.нет