Недјеља 18. по Духовима

Јеванђеље: Лука 5, 1–11 — О чудесном улову рибе и позиву првих апостола/ Празник: Свети Киријак Отшелник
У Недјељу 18. по Педесетници слушамо Свето Јеванђеље које нам говори како је Господ Исус Христос позвао прве Своје ученике — апостоле Петра, Јакова и Јована — да оставе све и пођу за Њим. То се догодило на обали Галилејског (Генисаретског) језера. Рибари су те ноћи радили. Цијелу ноћ. Трудили су се, као што се и ми трудимо у свом животу: радимо, градимо, планирамо, тражимо смисао и срећу. Али мреже су остале празне. То је слика човјековог труда без благослова Божјег.
Када у нашем животу нема молитве, када не тражимо вољу Божју, све наше дјеловање, ма колико изгледало важно, остаје празно — без плода. И онда долази Христос. Господ улази у Петров чамац и каже му: „Хајде на дубину и баците мреже своје за лов.“ Када Христос каже: „Баците мреже“, Петар је могао одговорити: „Господе, ми смо рибари, а ти си дрводјеља. Ми знамо кад се рибе хватају.“ Али он каже: „На Твоју ријеч бацићу мрежу.“ И ту почиње вјера. Бог тражи да не судимо по људској логици, већ да се ослонимо на Њега — чак и онда када нам се чини да нема смисла, да је све узалуд. И управо ту, у тој послушности, у том повјерењу, Бог чини чудо. Мреже се пуне, чамац тоне од благослова.  И чудо се догоди — мреже се напунише толико да се чамац готово потопио. Тада Петар паде пред Господа и рече: „Изиђи од мене, Господе, јер сам човјек грешан!“ Али Христос га охрабри: „Не бој се; од сада ћеш људе ловити.“ И они оставише све и пођоше за Њим.
Пуна мрежа је слика наше душе када у њу уђе Христос. Без Њега је празна, као што је била мрежа Петрова прије Господњег доласка. Са Њим — пуна је радости, љубави, мира, опроштаја, вјере и наде. Господ нам свима каже: „Зађите дубље.“
То значи: да не живимо само површно, у пролазним стварима, у трчању за овоземаљским, него да зађемо дубље у срце, у молитву, у тишину, у покајање — ту је Христос. Христос и нас данас позива као Петра: „Од сада ћеш људе ловити.“ Не да их хватамо силом, него љубављу, добротом и примјером. Наше ријечи, осмијех, праштање, молитва — то су наше мреже којима можемо „уловити“ брата за спасење.
 
Свети Киријак Отшелник – примјер дубине и послушности
Данас славимо и Светог Киријака Отшелника, великог испосника из V вијека.
Он је, као младић,у Јерусалиму, чуо ове исте Христове ријечи: „Хајде на дубину.“ И као Петар — зашао је дубоко: не у море, већ у пустињу да служи Богу у молитви и тишини. Пустиња му је била дом, а Бог храна и утјеха.
Господ га је прославио многим чудима — лијечио је болесне, изгонио демоне, даривао мир свима који су га тражили. Свети Киријак нас учи да је највећа радост у срцу онога ко живи с Богом. Он није бјежао од људи зато што их није волио, већ зато да би се у тишини молио за све.
Његов живот био је „мрежа“ пуна вјере и љубави коју је бацио у море људске немоћи — и многе је спасао својом молитвом.
И ми смо позвани да слушамо Христа, као Петар; да живимо тихо и смирено, као Свети Киријак; да бацамо мреже љубави и доброте међу људе; да се не плашимо кад су мреже празне, јер Христос може све испунити. Нека нас Господ научи да слушамо Његову ријеч и да живимо по њој.
Нека нам Свети Киријак буде примјер како се у тишини и вјери стиче истинска радост и сила Божија. И када се молимо, радимо, праштамо и волимо — онда и наше мреже постају пуне Божјег благослова.
Нека је слава Христу Богу нашем, који нас позива у живот вјере, љубави и мира,
са Оцем и Духом Светим — сада и увијек, и у вијекове вијекова. Амин.
​Аутор: вјероучитељ Драган Ђурић, уредник вјеронаука.нет

---