У комплексу Петропавловог манастира надомак Требиња довршава се археолошко истраживање Цркве Светог Петра

У комплексу Петропавловог манастира надомак Требиња довршава се археолошко истраживање Цркве Светог Петра, за шта је Секретаријат за вјере Републике Српске издвојио материјална средства, уз подршку сестринства манастира и велику помоћ припадника требињске полиције, Оружаних снага и мјештана, а нарочито радника Музеја Херцеговине, који су активни учесници овог посла. И ова истраживања, која су при крају, показују да цјелокупан комплекс датира из античког и новијег доба, али ни истраживања почетком двијехиљадитих, нити ова истраживања која се одвијају двије деценије касније, нису пронашла грађевине из средњег вијека. Директорка Музеја Херцеговине Ивана Грујић каже да још од истраживања са краја 19. вијека, па преко ископавања 1968. године, нису дала доказе о континуитету градње објеката у средњем вијеку, мада пронађени гробови датирају из средњег вијека. 
"Храм Светог Петра подигнут је 1906. године, усред једне много веће базилике која се датује у касну антику, односно, крај 4, цео 5. и 6. век, а која је највероватније страдала почетком 7. века, најездом Авара, да би поменуте 1968. били откопани њени темељи који обухватају данашњи поплочани део око постојећег храма, а, осим базилике, ту је и крстионица, (данашњи Храм Светог Павла обновљен 2006)", казала је Грујићева.
Пронађен новац цара Валентинијана с краја 4. вијека
Подсјетивши да је приликом истраживања некадашње крстионице пронађен и новац цара Константина, она каже да је унутар ове цркве сада пронађен новац цара Валентинијана с краја 4. вијека. Напомиње да су до сада истражили 17 средњовјековних гробова, оквирно датованих у 14. и 15. вијек, да је пронађена у цркву уграђена плоча из 12. вијека, на којој се помињу три сина, а и унутар и око цркве су стећци. 
"Ово је, дакле, више векова служило као једно велико гробље, од раног средњег века, али је овде постојало и велико античко насеље на римском путу Требиње - Цавтат, те се претпоставља и то да, с обзиром на темеље базилике, овде лако може бити и епископско седиште", додаје Грујић. Напомиње да их даљим копањем у дубину очекује римски слој, као што се раније десило у Цркви Светог Павла, а након истраживања затрпаће се под, уз могуће остављање једног дијела испод стакла. Дејан Радичевић из Од‌јелења за археологију Филозофског факултета у Београду, прецизирао је да је ово била добра прилика да се ураде ревизиона истраживања јединог преосталог дијела који није био захваћен ранијим ископавањима манастирског комплекса, више од стотину година уназад. 
"Унутар цркве из 1906. године обухваћен је простор из позно средњевековног гробља и то је било веома важно истражити, уклонити те гробове и доћи до потврде о начину сахрањивања, погребним обичајима, надгробним обележјима, гробним конструкцијама, што је раније, по правилу, недостајало и дало погребне налазе који могу поуздано да определе то сахрањивање у 15. и 16. веку", каже Радичевић.
Напомиње да су пронашли нешто предмета као инвентар у самим гробовима, који су били лично власништво покојника, међу којим је и један новчић из 16. вијека. Након уклањања гробова, наставило се са истраживањем старих слојева.
"То су слојеви који очигледно претходе изградњи цркве на овом месту и они датирају из римског доба, што још нисмо завршили, али планирамо до краја недеље, трудећи се да пронађемо што више материјала који би утемељили тачан период, иако поуздано знамо да је у питању римски период, с обзиром на то да је цијело Петрово поље богато античким налазиштима", додао је Радичевић.
Савремено гробље
И он је потврдио да немају ништа из 11. и 12. вијека, у смислу покретних налаза, или архитектонских трагова грађевина, а то су потврдили и налази са почетка овог вијека - да је ово велики ранохришћански комплекс, а касније се овд‌је обављало само сахрањивање до подизања Цркве Светога Петра са почетка прошлог вијека.
С обзиром на то да је савременим гробљем покривен простор око Петропавловог манастира, немогуће је истражити шта је ту некада било, па све остаје на претпоставци да је ту било још неких грађевина које су затварале цијели овај комплекс. Извор: Независне новине