МОЋ МОЛИТВЕ: Др Херберт Бенсон, посљедњих 35 година свог живота посветио је проналажењу научних доказа који ће одговорити на питање „има ли молитва исцјелитељски ефекат?“. Његова сврха је да буде „мост“ између медицине и религије, што ће довести до изљечења болести. У интервјуу који је дао pyles.tv и Олги Танту, он говори о експериментима које је урадио, закључцима до којих је дошао, али и о томе како његове колеге гледају на његово истраживање.
„Да, постоји веза између молитве и исцјељења!“
Херберт Бенсон: „Проучавали смо људе који су се више пута молили, под условом да су били веома концентрисани током молитве. Открили смо да када људи предузму ова два корака долази до смањеног метаболизма, смањеног броја откуцаја срца, смањеног крвног притиска, смањене брзине дисања и смањене активности мозга (закључак произашао из магнетне резонанце). Тако смо прво научно доказали да молитва утиче на функције тијела и бори се против стреса.
Олга Танту: Да ли сте у својим експериментима разматрали могућност изљечења када се пацијент моли за себе или могућност да се други моле за његово здравље?
Херберт Бенсон: Не можемо коментарисати шта се дешава када се други људи моле за пацијента, то није био дио наших експеримената. Али ми знамо да молитва сигурно помаже здрављу.
ОТ: Послије толико експеримената које 35 година водите у Институту за ум и тијело, да ли мислите да постоји веза између молитве и лијечења болести?
Херберт Бенсон: Открили смо да постоји веза између онога што човјек изнова чини, занемарујући друге мисли. Већина људи то чини молитвом. Тако да, вјерујемо да када особа понавља молитву изнова и изнова, постоји лијек, нарочито ако је болест узрокована стресом.
ОТ: Да ли мислите да ће љекари прихватити однос исцјељења или ће га одбити?
Херберт Бенсон: Јер ово што сам вам описао има научну основу, многи љекари то прихватају и користе молитву заједно са медицином и хирургијом.
* Др. Херберт Бенсон је професор медицине на Медицинском факултету Универзитета Харвард, такође ради као професор на Институту за ум / тијело истог универзитета, а такође је оснивач и предсједник Бенсон-Хенри института. До данас је на ту тему објавио 180 чланака и објавио је 11 књига. 

У Књизи псалама налазе се сљедеће ријечи: „... Шта је човек, да га се сјећаш? Или син човјечији, да га походиш? Умањио си га замало од Анђела, славом и чашћу вјенчао си га... “(Пс 8,  5-6). Па ко је ипак виши: човјек или Анђели?

Према чувеном православном богослову архимандриту Кипријану (Керн), Анђели су виши од људи, јер их надмашују у духовности, односно оним фактором који анђеоски свијет чини ближим и сроднијим Богу. Међутим, у исто вријеме, није сасвим тачно вјеровати да је супериорност Анђела над људима Бог заувијек успоставио. Конкретно, свети Григорије Палама примјећује да је човјек, на основу свог позива, у многим погледима супериорнији од Анђела и повезује такву супериорност прије свега са могућношћу Божјег учешћа у људској природи, за разлику од анђеоске природе. Према светитељу, човјек има огромну предност над Анђелом: може постати учесник у Тијелу и Крви Христовој и тиме ступити у најближи могући однос са Богом, сјединити се с Њим. Осим тога, присуство материјалног тијела даје одређену цјеловитост људској природи. И управо у тој потпуности, свети Григорије Палама види још једну супериорност човјека над Анђелима.

Још један аспект на који свети оци указују када говоре о супериорности човјека над Анђелом јесте тај што човјек у себи има слику Божију, коју Анђели или уопште немају -  према преподобној Анастасији Синаит  или је имају, али у мањој мјери него човјек, како то каже свети Јован Дамаскин. Сличну мисао износи и горе поменути свети Григорије Палама: „Само умна и вербална природа душе посједује ум, реч и животворни дух. Само њега, једног више од Анђела, Бог је створио по Његовој слици.  И то се не може промијенити, чак и ако оно није знало своје достојанство, и није осјећало и није поступало достојанствено у односу на Онога који га је створио по Својој слици".

И још један фактор који нам омогућава да вјерујемо да је човек виши од Анђела изражава се у сљедећем: све што је Бог створио створено је хијерархијски - од најнижег до највишег. А чињеница да је човјек створен последњи, тиме показује да је он „круна стварања“, јер се у човјеку, као дводјелном бићу, спајају два свијета - и духовни и материјални.  Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило успјешно се опоравио од коронавируса и након негативног теста, вратио се својим редовним пастирским обавезама. Преосвећеном владици 17. новембра тестом је потврђено да је позитиван на Ковид-19. На кућном лијечењу био је све до момента када је рендгенски снимак показао почетак упале плућа, а онда је на предлог доктора хоспитализован у Клиничком центру Црне Горе.

Владика буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило се овом приликом захваљује цјелокупном здравственом особљу Клиничког центра и свима другима на труду, молитви и љубави, а обољелима жели брз опоравак.
ИЗВОР: МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА

​Поуке Светог Порфирија Кавсокаливита -27. новембра 2013. године, Свети синод Цариградске патријаршије донио је одлуку о канонизацији старца Порфирија. Наша Црква прославља преподобног Порфирија Кавсокаливита 19. новембра / 2. децембра.
​

Старац Порфирије један је од најцјењенијих подвижника 20. вијека. Упечатљиво је обиље духовних дарова које му је Бог подарио: љубав према Богу и људима, кротост, стрпљење, прозорљивост, дар исцјељења. Разумио је језик птица, видио је утробу земље и морске дубине, размишљао о древним догађајима као да им је непосредан свједок, видио је анђеле и нечисте духове и саму човјекову душу. Људи су излијечени од његовог додира, мада је и сам читав живот био болестан и није тражио од Господа своје изљечење.

Која су се поучна упутства старца Порфирија Кавсокаливита посебно памтила?

Увијек нам је говорио да волимо Христа што је више могуће. „Ко воли Христа, избегава гријех. Увијек је истицао љубав према Богу.

Када бисмо видјели како нас Христос воли ...

Господ нас никада нигдје не оставља. Од тренутка када је дошао на земљу, рођен од Блажене Дјеве Марије и постао Богочовјек, Он је увијек са нама. Као што је рекао старац Порфирије, нека његове молитве буду са нама, ако бисмо видјели како нас Христос воли и шта ради за нас, онда бисмо од неизмјерне радости помутили разум. Остали бисмо у његовом наручју и не би нас било брига ни за шта.

​Књига митрополита псковског и порховског Тихона „Несвети а свети“ нашла се међу најпродаванијим књигама деценије, према Интернет продавници Озон, преноси веб сајт РБК. Бестселер књига је објављена крајем новембра 2011. године, а месец дана касније она се попела на листу најпродаванијих књига, где је остала до марта 2013. године.
Према ТАСС-у, почетком 2019. године укупан тираж књиге премашио је 3.000.000 примерака. Књига је преведена на 13 страних језика.
Извор: Патриархиа.ру (с руског Информативна служба СПЦ)

​Његово преосвештенство владика бихаћко-петровачки и рмањски Сергије поручио је поводом почетка Божићног поста да је Црква увијек била простор слободе и никада неће затворити врата вјерујућим хришћанима, иако се у вријеме епидемије вируса корона проблематизује храм Божији и народ плаши причешћем.

​Владика Сергије је истакао да се проблематизује храм Божији и Света Евхаристија док раде трговине, тржни центри и јавни превоз, школе и факултети, а у фабричким халама, чак и по десет сати, више стотина људи.

​- Наши нови душебрижници као да једва чекају да се упокоји неко од свештених лица, не би ли тако уселили страх у срца оних који за Христом чезну, па да поново оптуже Цркву као друштвено неодговорну, као ону која је у служби вируса и његовог ширења, не знајући да је храм Божији истинска бања Витезда - нагласио је владика Сергије у својој Посланици о Божићном посту.

Он је поновио ријечи блаженопочившег патријарха Павла, који је записао: "Кад би се преко причешћа ширила зараза, то би већина свештеника, особито физички слабијих, боловала од најразличнијих заразних болести и многи од њих би већ давно помрли. Међутим, стварност показује сасвим друго. Велики број њих доживљава дубоку старост и умире од болести које нису заразне. У просјеку свештеници су дуговјечни људи. А, тако је било и у старије доба кад су, прије увођења кашичице, сви вјерни, причешћујући се, пили из истог путира".

Епископ Сергије је навео да молитвени живот цркве није супротстављен напорима савремене медицинске науке, већ само у синергији једнога и другога неће изостати резултат користан по човјеков душевни и тјелесни интегритет.

- Уосталом, чак и када би се, ван сваке сумње, научно доказало што је апсолутно немогуће да приступање Светом Путиру доводи до инфекције корона вирусом, били бисмо постављени пред избор: живјети без Христа или умријети са Христом? Истински хришћани би и тада изабрали ово друго, јер живот без Христа, ма колико био дуг, проћи ће једном, али Царству његовом неће бити краја - авео је владика Сергије.

Епископ Сергије навео је да је Црква била и остала простор слободе, па тако никога не треба тјерати ка Светом Путиру нити од Светог Путира.

- Свако ће, према хтјењу сопствене душе, изабрати оно што жели, али никада не треба, нити се смије, страха ради јудејског, било ко плашити Светом Чашом. Зато Црква никада неће затворити своја врата вјерујућим хришћанима, јер нико од нас нема право да било којег човјека раздвоји од Богочовјека Христа - навео је владика Сергије. Извор: СРНА

​Разговор са Митрополитом дабробосанским и мјестобљуститељем патријарашког трона Г. Хризостомом
​

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, који предсједава Синодом Српске православне цркве, рекао је да ће Синод одлучити када ће бити биран нови патријарх српски и да сазивање изборног Сабора зависи и од ситуације у вези са вирусом корона.
Митрополит Хризостом рекао је да би, према Уставу СПЦ, избор новог патријарха требало да буде обављен око 20. фебруара наредне године.
- То зависи, прије свега, од проблема са комуникацијама због епидемије. Знате да имамо архијереје на подручју Аустралије, Европе и на другим континентима, неопходно је водити рачуна да они морају да дођу на изборни Сабор - рекао је митрополит Хризостом за Телевизију "Храм".

Он је рекао да ће јавност бити на вријеме обавијештена о избору новог поглавара СПЦ. 
- Ако буде другачије, онда ћемо гледати кад буде могуће да се сазове. Синод ће о томе благовремено обавијестити црквену, али и општу јавност - рекао је митрополит Хризостом, који носи и звање "чувар трона" до избора новог патријарха. 
Према његовим ријечима, предвиђена методологије у избору новог поглавара СПЦ неће се мијењати.

Митрополит Хризостом је истакао да је упокојење патријарха Иринеја велики губитак за Цркву, поготово у ситуацији кад је због вируса короне остала и без митрополита црногорско-приморског Амфилохија и епископа ваљевског Милутина. 
Он је рекао да је патријарх Иринеј достојанствено носио тежак крст садашњег времена и да је био увијек спреман да се жртвује, те нагласио његову велику улогу у изградњи Храма Светог Саве на Врачару. извор: ​СРНА

Према одлуци гувернера Свете Горе, постојећа ограничења пандемије коронавируса трајаће до 15. децембра 2020. године, што значи да ће ходочашћа бити ограничена. За оне који улазе у Свету Гору биће омогућен брз тест у Уранополису. Ако је тест позитиван или постоје било какви симптоми, таква особа неће моћи да уђе на Свету Гору.

Треба напоменути да је прије отприлике мјесец дана грчка влада увела опште закључавање, које је у потпуности ограничило кретање грађана широм Грчке (све институције су остале отворене). За одлазак у иностранство потребна је чак и државна дозвола. Ако је прошлог мјесеца број људи заражених коронавирусом премашио 4.000 дневно, строго придржавање мјера дало је резултате и данас је идентификовано 1044 случаја. Извор: вјеронаука.нет

Историја и значење катапетазме (олтарске завјесе)

Готово сваки храм има завјесу која одваја централни брод од олтара. Историјски се таква завјеса појавила још раније од стварне олтарске преграде, која је много касније еволуирала у иконостас. Какво је поријекло црквене завјесе? Какву улогу она игра у богослужењу и које је њено значење?

Застор у Шатору
Црквена завјеса (грчки καταπετασμα) постојала је много прије појаве хришћанства и први пут је описана у Старом завјету. Одиграла је веома важну улогу у старозавјетном богослужењу - наиме, одвајала је Светињу над Светињама у "Шатору од састанка" (а касније и у Соломоновом храму), гдје је чак и првосвештеник имао приступ само једном годишње, од светишта које је чинило главни дио Шатора гдје се заправо одвијала божанска служба. Упутства за израду и материјале за завјесу дао је сам Бог, који је заповиједио Мојсију да створи "Шатор од састанка" по обрасцу који је пророк видио на планини током Божанског откривења:"И гледај, те начини све ово по слици која ти је показана на гори" (2 Мојс 25, 40). Завјеса "Шатора од састанка" била је направљена од плаве, љубичасте и гримизне вуне, као и од финог тканог платна. Према јеврејском историчару Јосифу Флавију, такав састав завјесе представљао је кореспонденцију са четири елемента свијета (Јосиф Флавије, Јуд. Старине 3. 7. 7). Херувими на завјеси,  такође, су били везени по директној Божјој заповијести, што симболизује дозвољеност религиозних слика повезаних са поштовањем правог Бога.

Дебљина олтарског зида у Другом храму била је приближно један лакат, што је резултовало вјешањем двије завјесе, по једне са сваке стране преграде. „Велика врата“, тј. Капија која одваја храм од припрате, такође је била украшена завјесом од истог материјала као и катапетазма. Али умјесто херувима, била је украшена звијездама. Такав вез назван је вавилонски (Јосиф Флавије, Старине 14. 7.1). Као што видите, стари Јевреји су могли да позајмљују неке украсне мотиве од сусједних народа. Спољна завјеса се обично подизала за велике празнике како би људи могли да размишљају о томе шта се догађа у светилишту. Према Јеванђељима, у самом тренутку Христове смрти, олтарска завјеса била је поцијепана на пола, откривајући Светињу над Светињама, која има веома важно симболично значење, детаљно описано у Посланици Јеврејима. Бројне химне православних богослужења посвећене су овој јеванђеоској епизоди.  Постоји разлог да се вјерује да је завјеса поцијепана на Васкрс направљена рукама Дјеве Марије, која је за ово дјело изабрана заједно са другим дјевојкама (Протојеванђеље Јаковљево, 9).

Завјеса у хришћанском богослужењу
У разним источним традицијама завјеса се појавила најкасније у 6. вијеку, док су разне молитве катапетазме постојале у разним источним обредима. Временом се увођење праксе одвајања наоса храма од олтара приписивало светом Василију Великом. Нека издања његове хагиографије укључују епизоду у којој светитељ усмјерава качење катапетазме како би спријечио ометање вјерске службе, након што је примијети једног од својих ђакона како зури у жену која стоји међу лаицима. Па ипак, нема доказа који указују на завјесу која се користила у Цариграду прије десетог вијека. Богослужење у Светој Софији није подразумијевало олтарску завјесу дајући људима прилику да директно свједоче о лепоти олтара. Међутим, постоји препознатљив тип завјесе која се користила у Светој Софији. Данас се то може срести само на Атосу и ријетко у другим црквама.

Говоримо о завјесама на циборијуму, јединственој надстрешници подигнутој над олтарским столом и наслоњеној на четири стуба. Такав циборијум се може примијетити и у најстаријим храмовима хришћанског Запада, гдје катапетазма уопште није заживјела. Циборијум је обично имао три или четири завјесе, које су покривале часну трпезу у одређено вријеме током службе, док је олтарски простор остао отворен. Постоји претпоставка да су се циборијум и олтарске завјесе појавили и развијали независно једни од других почевши од 4. вијека. (Георгије С. Добронравов). Велови се обично симболично тумаче као Спаситељев покров (Теодор Андид. Коментар. Литург.), Што указује на литургијски покров Христа који је такође еволуирао из катапетазме. Свети Симеон Солунски је објаснио да црквена завјеса симболизује завјесу Небеског шатора, „гдје су лица светих анђела и светаца који су отишли ​​Богу“ (Сим. Солунски "О храму"). Руски ходочасник Свети Антоније Новгородски († 1232), који је једном посјетио Цариград, описује завјесе циборијума у ​​Светој Софији, што нам показује да се пракса још увијек користи у 13. вијеку. Међутим, у Русији су циборијуми постављани само у градским храмовима и на крају су уступиле мјесто катапетазми, како се иконостас временом развијао.

У савременој пракси Руске цркве, завјеса прекрива олтар ван времена службе, осим током периода Светле недјеље. Важна богослужења дневног круга, као што су Јутрење и Вечерња, праћени су отварањем завјеса, док се Часови служе са навученом завјесом. Литургија има своју сложену шему затварања и отварања катапетазме засновану на вези између њених саставних дијелова и симболике живота Спаситеља.

Завјеса је створена да нас навикне на побожни став према Светињи Православне Цркве - Тајни Олтара: „која је била сакривена од постања свијета и нараштаја, а сад се јави светима његовијем “ (Кол 1, 26).
​Аутор: Јован Нићипорук/ превод: Вјеронаука.нет  /

​Ростов на Дону, 26. новембра, Интерфакс - Јужни окружни војни суд у Ростову на Дону изрекао је 15-годишњу казну Михаилу Устјанцеву, вођи руске ћелије терористичке групе Аум Шинрикјо, забрањене у Русији, након што га је осудио за успостављање терористичке ћелије на руској територији, саопштила је у четвртак прес-служба суда.

„Суд је осудио окривљеног на 15 година затвора у поправној установи високе безбједности“, саопштила је прес служба.

Као што је раније јављено, руски службеници Федералне службе безбједности зауставили су активности Устјанцева када је организовао најновије окупљање чланова ћелије 1. маја 2018. године. Касније је ухапшен. 

Устјанцев је оптужен за успостављање терористичке заједнице, организовање активности терористичке организације, стварање вјерске или друштвене организације чији је рад повезан са насиљем над грађанима или наношењем друге штете њиховом здрављу и вођење такве заједнице. Државни тужилац је затражио 18 година затвора у казнено-поправној установи високе безбједностиза за Устјанцева. 

Према истражитељима, Устјанцев је био вођа руске ћелије "Аум Шинрикјо", чије су активности забрањене у складу са одлуком руског Врховног суда. Према подацима руског Истражног комитета, он је организовао ширење вјерске доктрине међу становницима Москве, Санкт Петербурга и Волгограда „подстичући редовне чланове да му дају новац, који је предавао јапанским лидерима терористичке заједнице "Аум Шинрикјо", чиме је финансиран тероризам“. Припадници "Аум Шинрикјо", вјерске синкретичне екстремистичке секте коју је основао Шоко Асахара, пустили су отровни плин сарин у токијском метроу у марту 1995. У нападу је убијено укупно 13 људи, а око 6.000 је повријеђено. Свеукупно, 188 чланова "Аум Шинрикјо" суочило се са оптужбама у оквиру тог случаја.

У септембру 2016. године руски Врховни суд забранио је активности међународне вјерске организације "Аум Шинрикјо".

извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Архиепископу Анастасију дијагностикован је КОВИД-19,  11. новембра 2020.год. 

АТИНА. Архиепископ тирански, драчки и читаве Албанија Анастасије суочио се са новим здравственим проблемима неколико дана након што је отпуштен са одјељења интензивне његе болнице "Евангелизмос" у Атини након „битке“ са КОВИД-19, саопштава  Оrthodox times-

Прошле сриједе, 25. новембра 2020, архиепископ Анастасије имао је ниску температуру и слабост, што је забринуло његову родбину и сараднике, који су одмах отишли ​​љекарима.

Како саопштава iefimerida.gr, ујутру 27. новембра, група стручњака посјетила је архиепископа Анастасија у његовом дому у Психику како би провјерила и процијенила здравствено стање предстојника Албанске православне цркве, који мора бити пажљиво надгледан, јер има 91 годину и здравствене проблеме.

Напомиње се да је Архиепископ тирански, драчки и читаве Албанија Анастасије отпуштен из болнице Евангелисмос прошлог понедјељка, 23. новембра, након 12-дневне хоспитализације у јединици интензивне његе под надзором групе љекара који је предводила професорка Анастасија Котаниду.

Арх. Анастасије је 11. новембра био позитиван на КОВИД-19, а након отпуста љекари су му упутили и препоручили да остане у карантину код куће, поштујући сва прописана упутства и неопходан третман, наводи се у новом медицинском билтену.

Вјеронаука.нет

30. новембра. ИНТЕРФАКС - Архиепископ атински и све Грчке, Јероним у понедјељак је напустио болницу у Атини, гдје се лијечио од КОВИД-19, јавили су грчки медији.

Тако је 82-годишњи архиепископ провео 12 дана у болници. Тренутно се његово стање процјењује као стабилно и наставиће лијечење код куће. Поглавар грчке цркве хоспитализован је са благим симптомима.

​Једанаест препорука Његовог  Блаженства румунског православног патријарха Данила о Божићњем посту:

1. Ми постимо не да нас људи виде и не диве нам се, већ да се приближимо Богу;

2. Постимо, јер волимо Бога више од материјалних дарова које нам даје;

3. Опроштај је добар почетак поста. Нико не може започети пост, који је духовна борба за прочишћење гријехова и просветљење душе, без опроштаја.

4. Пост утврђује молитве вјерника који заједницу са Богом виде као свјетлост и храну за своје душе;

5. Истински пост - није само уздржавање од хране животињског поријекла, већ и од материјалне похлепе и тежње за себичном доминацијом над другима, као и ограничење сваке мисли, ријечи или поступка који умањују љубав према Господу и ближњем;

6. Ако је пост праћен дјелима која су врла према Богу, пост чини човјека посудом славе Господње другим људима;

7. Пост - није само материјално, он је и духовно стање, односно пост за очи, уста и срце;

8. Пост - Ово је духовно стање жртве и његова жртва онима који посте. Изводи се слободно и у складу са снагама сваке;

9. Током поста количина материјалне хране је ограничена, а духовна храна се повећава;

10. Пост јача молитву, без молитве пост није духовно дјело;

11. Пост гаси себичне страсти, просвјећује интелект, осјећања, мијења ставове и понашање према људима и природи и све представља божанском љубављу.

Вјеронаука.нет