Старозавјетног пророка Јону, наша црква празнује 5. октобра. Свети пророк је живио у 8. вијеку  прије Христа  и био је насљедник пророка  Јелисеја, a син оне удовице у Сарепти Сидонској којег пророк Илија васкрсе из мртвих.  Књига пророка Јоне, једна је од библијских књига, која садржи пророштва о судбини израиљског народа, страдању Спаситеља, пустошењу Јерусалима, о крају свијета. Ова књига, такође, говори како је сам пророк Јона био послат да проповиједа покајање Ниневљанима (Јона 3,3-10). Један од најупечатљивијих догађаја у животу светог пророка био је његов тродневни боравак у китовој утроби и чудесно спасење, које се сматра праобразом смрти и васкрсења Господа  Исуса Христа. Наиме, и 1. глави Књиге пророка Јоне читамо како је Јона добио задатак од Бога: "Устани, иди у Ниневију град велики, и проповиједај против њега, јер изађе злоћа њихова преда ме. А Јона уста да бјежи у Тарсис од Господа, и сишав у Јопу нађе лађу која иђаше у Тарсис, и платив возарину уђе у њу да отиде с њима у Тарсис од Господа. Али Господ подиже велик вјетар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити лађа. И лађари уплашивши се призваху сваки својега бога, и бацаху што бјеше у лађи у море да би била лакша; а Јона бјеше сишао на дно лађи, и легав спаваше тврдо. А управитељ од лађе приступи к њему и рече му: шта ти спаваш! устани, призивај Бога својега, не би ли нас се опоменуо Бог да не погинемо. Потом рекоше један другоме: ходите, да бацимо ждријеб да видимо са кога дође на нас ово зло. И бацише ждријеб, и паде ждријеб на Јону. Тада му рекоше: кажи нам зашто дође ово зло на нас; које си радње? и одакле идеш? из које си земље? и од кога си народа?А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небескога, који је створио море и суху земљу. Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: што си учинио? Јер дознаше људи да бјежи од Господа, јер им он каза. И рекоше му: што ћемо чинити с тобом, да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа. А он им рече: узмите ме и баците ме у море, и море ће вам утолити, јер видим да је с мене дошла на вас ова велика бура...Потом узеше Јону и бацише га у море, и преста бура на мору...Али Господ заповједи, те велика риба прогута Јону; и Јона би у трбуху рибљем три дана и три ноћи."
Сам Христос је у разговору са књижевницима и фарисејима, који су тражили знак од Њега, рекао да им се неће дати никакав други знак осим знака пророка Јоне: „Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи, тако ће Син Човечији бити у срцу земље дане и три ноћи“ (Мт 12, 40).
Прича о пророку Јони, који је побјегао од Бога и завршио у утроби кита, једна је од најпопуларнијих тема у свјетској умјетности. На овом линку можете погледати избор од 40 слика пророка Јоне - слике, мозаици, минијатуре књига, витражи, барељефи и гравуре. 

Више од једног вијека након што је опљачкан из грчког манастира, ријетки рукопис јеванђеља из 11. вијека, званично је враћен манастиру од стране музеја са сједиштем у САД у чијем власништву је био посљедњих неколико година.
„Евангелистарио 220“ који је више од једног вијека лутао изложбама по галеријама прво у Европи, а потом и у Америци пошто га је окупаторска бугарска војска украла из Светог манастира Икосифиниса у Драми, враћен је и званично  својој кући 31. августа. Његов повратак је обиљежен 29. септембра 2022. године свечаном церемонијом, уз присуство представника манастира и Музеја Библије у Вашингтону, који је рукопис откупио на аукцији. 2011. године, несвјестан да је то један од стотина непроцјењивих предмета опљачканих из манастира Панагија Икосифиниса у Драми, у Грчкој. Рукопис спада међу 470 вјерских предмета и 430 рукописа које су бугарске снаге опљачкале из манастира 1917. године. Овај датум (29. септембар 2022. године) није случајно изабран јер је то дан када се одаје почаст жртвама масакра у Драми. Његов повратак у Свети манастир Икосифинису остварен је упорним залагањем блаженопочившег Митрополита Драмског господина Павла у сарадњи и координацији са Васељенском Патријаршијом. Припремио сај вјеронаука.нет на основу извора: orthodoxianewsagency.gr и  Оrthochristian.com

Дана 4. октобра 2022. године, муслимански муфтије из Тракије учествовали су на засједању Светог синода Грчке православне цркве, Муфтије су учествовале на представљању књиге „Жене у сјенци насиља. Пастирска одговорност и перспектива религија”, коју су заједнички написали православни и исламски теолози. Догађај је одржан у конференцијској сали Светог Синода Цркве Грчке, а присуствовали су му: Његово Блаженство Архиепископ атински и цијеле Грчке Јероним II, неколико епископа и митрополита Грчке православне цркве, муфтија трачки Осман Хамза, гувернер Атике г. Јоргос Патоулис. Професор теологије и философије г. Јоргос Калантзис, посланица г-ђа Ана Караманли, предсједница парламентарног одбора за равноправност, омладину и људска права, свештенство и народ.  Важна збирка чланака, коју су написали „Грчки грађани, припадници и хришћанске и муслиманске заједнице, пружила је значајне информације о ставовима двије главне монотеистичке религије, православне цркве и ислама, на тему која се разматра“, саопштено је из прес службе Грчке православне цркве. Догађај је директно преношен преко интернета.
​​ „Различите појаве психичког и физичког насиља над женама сматрају се апсолутно неприхватљивим и осуђују се од стране Светог писма, нашег црквеног предања и хришћанске етике уопште. И то зато што је немогуће да насиље коегзистира са љубављу, јер се у насиљу крије злоба, себичност, сенка смрти, док у љубави сија свјетлост неба, смирење, радост, мир Божији“, рекао је између осталог. , Архиепископ атински и цијеле Грчке господин Јероним у свом поздраву.

Портрети десет српских патријараха, рађених техником уље на платну, красиће у наредном периоду свечани салон манастира Осовица код Српца, а за израду умјетнина задужена је академска сликарка Јелена Вушуровић из Цетиња која већ неколико дана ствара у Тренинг центру Природно-математичког факултета Бањалука на Бардачи. Носилац овог несвакидашњег пројекта је Центар за културу и спорт из Српца, а у плану је да сви радови буду завршени у року од двије седмице. Поред ових десет слика, биће израђен и портрет високопреподобног архимандрита осовичког Теофила, игумана манастира Осовица.
Идеја се родила прије двије године када је директор Центра Радован Митраковић посјетио ову светињу са групом учесника ликовно-еколошке колоније "Бардача-Србац". 
- На зидовима свечаног салона у манастиру видјели смо урамљене фотографије српских патријарха које су биле штампане у црно-бијелој боји и тада смо у разговору са игуманом закључили да би било лијепо да их замијенимо портретима. Првобитна идеја је била да на сваком сазиву колоније урадимо по једну слику, али тај процес би потрајао десет година па смо одлучили да одједном урадимо свих десет слика димензија 80 пута 60 центиметара - рекао је Митраковић.
Новчану подршку у реализацији овог умјетничког подухвата пружило је 11 породица, од чега девет из Српца и по једна из Слатине и Бањалуке које ће на овај начин помоћи да се покрију трошкови материјала, боравка и рада црногорске умјетнице.
- Свако од њих ће на овај начин донирати по једну слику манастиру. Имали смо и већи број заинтересованих, али ћемо их оставити за други пројекат кога планирамо идуће године - рекао је Митраковић.
Благослов за своје умјетничко дјеловање Вушуровићева је добила у манастиру Острог од митрополита Амфилохија, који се упокојио прије двије године и од тада је насликала разне световне и духовне поглаваре, а један од посљедњих био је Петар Петровић Његош чија слика је завршила у Аустралији. Радови које је до сада у потпуности завршила су портрети патријарха Варнаве, Гаврила и Димитрија. Неке од њих урадила је релативно брзо, а за неке је требало мало више времена.
- Ово што сада радим је мало већи залогај, јер три од укупно 10 портрета патријарха која ћу морати насликати до сада нису рађена уљем на платну у историји сликарства. Њихови ликови постоје само на фотографијама и морам замишљати њихов карактер како би их вјеродостојно пресликала на платно. То је тежак задатак, али истрајаћу на томе. Поносна сам што сам добила прилику да баш ја будем та која ће оставити неко трајно свједочанство и надам се да ћу визуелно и духовно усрећити све оне који буду долазили у манастир и посматрали портрете - истакла Вушуровићева. 
На Бардачу је стигла из Турске гдје је на једном умјетничком фестивалу у Чанакалеу представљала своју земљу, а потом путује у Загреб и Истанбул гдје ће радити на припреми једног панела, док у јануару планира посјету Петри у Јордану. 
- У сталном сам контакту са Центром за културу и спорт из Српца и већ радимо на припреми наредног сазива бардачке колоније на који планирамо довести реномиране умјетнике из цијелог свијета – истакла је Вушуровићева.
 Духовни мир
Јелена Вушуревић прича да на Бардачи има све што јој треба, штафелај испред себе и духовни мир кога ту како каже увијек пронађе.
- Заиста је лијепо живјети овај период у прошлости и вратити се својим коријенима, јер тако упознајемо ко смо и одакле смо - каже Вушуровићева. Извор: Глас Српске

​Уз благослов митрополита дабробосанског Хризостома, у Челебићима код Фоче у току су припреме за оснивање монашке келије, као метоха манастира Вазнесења Господњег у Вардишту, а која би, како је замишљено, требало да прерасте у први манастир на подручју општине Фоча. Монашка келија биће посвећена Светим праведним богородитељима Јоакиму и Ани, а њени конаци градиће се код челебићке Цркве Успења Пресвете Богородице. Митрополија дабробосанска Српске православне цркве дала је благослов монахињи Минодори Ружић, која је прошле године дошла у Челебиће из Епархије банатске, а родом је из челебићког села Рајковићи, да организује припремне активности и прикупљање средстава за градњу. 
Претходног викенда извршено је исколчавање парцеле, чему је присуствовао и митрополит дабробосански Хризостом, те вјерници који су спремни да, што радом, што новчаним средствима или грађевинским материјалом, помогну градњу будућег женског манастира.
Како је Радио Фочи потврдила монахиња Минодора, у току је израда пројектног рјешења, а како се очекује, градња би, уз Божију и помоћ вјерног народа, ускоро требало да почне, те да се до краја године излију темељи и доведе вода. Доласком монахиње Минодоре у Челебиће, испуњен је један од два услова за оснивање монашке келије, односно манастира, а то је постојање сестринства. Када буде испуњен други услов, а то је изградња конака, односно гостопримнице са келијама, тоалетима и пратећом инфраструктуром, моћи ће се рећи да је монашка келија на живописном платоу кањона Таре заживјела. Очекује се да ће се сестринство овог метоха манастира Вазесења Господњег убрзо и увећати, да би временом монашка келија прерасла у манастир, што ће за читав фочански крај бити од великог значаја, поготово ако се има у виду да на подручју ове општине не постоји ниједан манастир. 

​У Светом владици Иринеју сабрано је мноштво врлина. Исповедао је и проповедао име Христово на све четири стране света, али за време Другог светског рата безброј пута заступао је свој народ на сваком месту, молио да престане са злочинима који су извођени на територији Бачке 1941. и 1942. године. Добили смо нове светитеље. Они су свети у Господу одувек, али Црква наша их је препознала и уврстила у календар да би они нама својом вером, животима, смирењем били пример за углед и били заступници пред Богом. Зато данас сви заједно молитвено да кличемо: Свети мученици шајкашки и Свети владико Иринеју, молите Бога за нас и за читав свет, рекао је Патријарх Порфирије у својој литургијској беседи у Саборном храму у Новом Саду, 02. октобра 2022. године.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Георгија у Новом Саду, у Шеснаесту недељу по Духовима, 02. октобра 2022. године.

Његовој Светости саслуживали су Високопреосвећени Митрополит аркадијски и Егзарх све Горе ливанске Василије, Високопреосвећени Митрополит будимпештански и мађарски Иларион, Његово Блаженство Архиепископ охридски Јован, Високопреосвећени Митрополит крфски, паксонски и дијапонтијских острва Нектарије, Високопреосвећени Архиепископ михаловско-кошички Георгије, Високопреосвећени Митрополит аустралијско-новозеландски и администратор пресопанско-пелагонијски Петар, Високопреосвећени Митрополит дебарско-кичевски Тимотеј и Високопреосвећени Митрополит повардарски Агатангел.

Његовој Светости саслуживали су и Преосвећена господа Епископи сремски Василије, будимски Лукијан, банатски Никанор, бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игнатије, зворничко-тузлански Фотије, рашко-призренски Теодосије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид, славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије, тимочки Иларион, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије, шабачки Јеротеј, брегалнички Марко, стобијски Давид, ремезијански Стефан, хвостански и изабрани западноевропски Јустин, мохачки Дамаскин, марчански Сава, умировљени зворничко-тузлански Василије, умировљени канадски Георгије, умировљени средњеевропски Константин и умировљени милешевски Филарет.

Патријарху Порфирију саслуживали су и Архимандрит Алексеј изабрани епископ хвостански, Архимандрит Нектарије изабрани епископ јегарски, Архимандрит Доситеј изабрани епископ липљански, Архимандрит Иларион изабрани епископ новобрдски, Протосинђел Петар изабрани епископ топлички, Архимандрит Нектарије главни секретар Светог Архијерејског Синода, Архимандрит Данило директор Патријаршијске управне канцеларије, Архимандрит Димитрије игуман манастира Тумане, протојереј-ставрофор Јован Милановић ректор Богословије Свети Арсеније Сремац у Сремским Карловцима, протојереј Зоран Ранковић декан Православног богословског факултета у Београду, многобројно свештенство, монаштво и ђаконство из више епархија Српске Православне Цркве.

У току свете архијерејске Литургије, како налаже богослужбени устав на малом входу извршен је свечани чин канонизације и прочитана одлука Светог Архијерејског Сабора о прибројању лику светих Светог Иринеја, епископа бачког, исповедника вере, и Светих мученика бачких.

Одлуку Светог Архијерејског Сабора прочитао је Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Никодим.

Говорећи о светитељима Божијим у беседи после прочитаног јеванђелског зачала, Патријарх Порфирије је рекао да ми често мислимо да се ту ради о неким надљудима, о својеврсним суперменима, они који имају натприродне моћи по себи, али светитељи Божији јесу обични људи као свако од нас, саздани по слици и прилици Божијој, а то значи људи који су, како нам је саопштила јеванђелска прича, имали своје дарове и таленте, а те дарове и таленте доживели су пре свега као дарове, не као нешто што њима припада, њихову способност, не нешто чему треба људи да се диве, добили су дарове да би их умножили, али опет неослањајући се само на себе, јер све је у Богу, Он је почетак и крај. Добили су дарове да би молитвом, подвигом, смирењем пре свега у смирењу, њихови дарови били простор у којем се појављује благодат Божија.

Истински дар који добијамо од Бога постаје истински плод онда када тај свој дар умножавамо и чинимо с њим све што можемо улажући све своје напоре и снаге, да бисмо прославили Бога. Дакле, најпре благодарећи Богу на дару, улажемо свој труд како би Господ онда и резултат нашег труда учинио да он буде и нама и свим људима и читавом свету на корист, да би био израз љубави према Богу, али и израз љубави према људима. Добили смо дар да бисмо пројавили јединствени и непоновљиви и највећи дар који има сваки човек, а то је љубав, истакао је Његова Светост.

У наставку архипастирске беседе, Патријарх Порфирије је рекао да су светитељи Божији су људи као ми, људи обични, а шта је смирење? Није то тек неко психолошко стање у које нас доводе разне психолошке методе или религијске праксе. Смирење је свест да смо пролазни, немоћни, слаби, смртни људи, али да имамо дарове, да нас Бог воли и да смо створени за вечност. Светитељи су једни од нас они којима је Христос на првом месту. Они којима је Бог на првом месту, то је смирење, јер знају да ће онда све остало бити на свом месту. Бог на првом месту значи поверење у Њега, значи вера у то да иако смо пролазни и немоћни, у љубави Божијој саздани смо за вечност, саздани по слици и прилици Божијој. Онда када је Бог на првом месту, све је на свом месту.

Одрастао сам у Чуругу, у молитвеној атмосфери тог места. И када се знало и када се није знало и када су људи били свесни и када нису обраћали пажњу на атмосферу и амбијент у коме живе, све је било запечаћено и дан данс у Чуругу, као и на сваком месту где су страдали мученици из нашег рода због своје вере од 1941. до 1942. године. Све је у тим местима запечаћено њима и њиховим страдањем, али и њиховом победом, јер је то страдање и тај крст био крст Христов. Никада нећу заборавити приче из Чуруга у којима су ми сатри говорили о томе како су Чуружани после распећа народа који је бацан жив под лед у Тису, како су на коленима долазили у свети храм на свету Литургију, а снег је био изнад појаса. У исто време, они који су изгубили некога, никада нисам чуо ниједну реч мржње у односу на оне који су зло учинили. И сва је таква Шајкашка, истакао је Његова Светост.

Првојерарх Српске Православне Цркве нагласио је да је у Светом владици Иринеју који је у то време живео, сабрано мноштво врлина. Исповедао је и проповедао име Христово на све четири стране света, али за време Другог светског рата безброј пута заступао је свој народ на сваком месту, молио да престане са злочинима који су извођени на територији Бачке 1941. и 1942. године. Добили смо нове светитеље. Они су свети у Господу одувек, али Црква наша их је препознала и уврстила у календар да би они нама својом вером, животима, смирењем били пример за углед и били заступници пред Богом. Зато данас сви заједно молитвено да кличемо: Свети мученици шајкашки и Свети владико Иринеју, молите Бога за нас и за читав свет!

На крају светог евхаристијског сабрања, Епископ Иринеј заблагодарио је Његовој Светости, браћи архијерејима из Српске Православне Цркве и других помесних цркава и верном народу што су узели учешћа у догађају знаменитом за нашу Цркву и наш град. Нека Свети мученици и страдалници буду наши заступници пред Господом. Господ је прославио своје верне сведоке. Владика Иринеј Свети је све дате му од Бога природне и благодатне таленте, дарове Духа Светога умножио, што је добио као десет таланата он је удвостручио. Ништа није остало бесплодно у његовом светом и сваког угледања и подражавања достојном животу. Нека и његове свете молитве и Светих мученика наших и светих светих знаних и незнаних, а има их неизбројиво мноштво током свих ових векова, нека буду са свима нама и дај Боже да се у здрављу, са благословом Божијим овако сабирамо. Господ нека нас молитвама светих својих све помилује и спасе. Поред више хиљада верника, светој Литургији молитвено су присуствовали представници града Новог Сада и културних институција.

После свете Литургије, Патријарх Порфирије уручио је орден Светог Саве другог степена градоначелнику Новог Сада Милошу Вучевићу за његов драгоцени допринос унапређењу односа између Цркве и државе, посебно Епархије бачке и града Новог Сада, нарочито по питању неговања сећања на невино пострадале у погрому у Бачкој од 1941. до 1944. године. ​ИЗВОР: ТВ ХРАМ

 Његово преосвештенство епископ бањалучки г. Јефрем освештао је данас темеље Храма посвећеног Светом Николају Мириклијском Чудотворцу у бањалучком насељу Ада. Епископ Јефрем је, у обраћању, истакао да је већина бањалучких насеља добила своје храмове, те да ће то ускоро бити и у новом насељу Ада, које расте и развија се. Он је навео да је Српска православна црква стигла на све континенте, тамо гдје постоји и само један Србин, и стара се да не буде изгубљен и да над њим не буде извршена асимилација. Епископ Јефрем је истакао да не постоји ниједна цивилизација која се није развијала захваљујући вјери у Бога, благодарећи духовним снагама које су из ње произилазиле. Он је навео да је српски народ сву своју историју везао за цркву и да без ње није могао да постигне ниједан велики историјски успјех.
“Знали смо то и ми, али и наши противници и зато су кроз цијелу историју рушили оно што су православни Срби градили. Али, ми смо увијек били јачи и полетнији, увијек са надом и сазнањем да су градитељи надмоћннији над рушитељима”, навео је епископ Јефрем. Освештању темеља храма у насељу Ада присуствовали су и директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, те други представници јавног и политичког живота Српске и града Бањалука, као и бројни грађани. Епископу Јефрему саслуживали су свештеници и ђакони Епархије бањалучке.

На позив Његовог Преосвештенства Господина Анреја, епископа аустријско-швајцарског, Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански, боравио је у Бечу од 26. до 29. септембра 2022. године. На празник Воздвижења часног крста Господњег (Крстовдан) Високопреосвећени је служио свету архијерејску литургију у храму св. Саве у Бечу, а уз саслужење свештенстава бечких парохија. У току свете литургије Високопреосвећени је, по благослову надлежног архијерејa Преосвећеног Господина Андреја, рукоположио у чин ђакона Александра Савића, секретара ЕУО-ра епархије Аустријско-Швајцарске. У поподневним сатима, тачније у 17:00 часова, Високопреосвећени је заједно са домаћином еп. Андрејем и епископима: браничевским Господином Игњатијем, диселдорфскo-њемачким Господином Григоријем и брегалничким Господином Марком присуствовао свечаном предавању римокатоличког храма ( цркве) св. Фрање Асишког у 12. бечком округу (бицирку) Српској православној Цркви, односно епархији Аустријко-Швајцарској. Ово је други храм у историјском граду Бечу који бечка архидијезеза римокатоличке цркве даје СП Цркви,  на радост и задовољство како самог епископа Андреја тако исто и на радост и задовољсво вјерног народа наше Цркве који живи и ради у главном граду Републике Аустрије. Након заједничке молитве и кратких обраћање Његове узоритости кардинала Кристоф гроф Шенборна, те предсједника Црквене општине Беч Господина Јовановића, кључеве храма, а тиме и сам храм (цркву),   у руке епископа Андреја предао је Његова Екселенција кардинал Господин Шенборн. Примивши кључева храма присутнима се надахнутом бесједом  обратио Преосвећени Господин Андреј. У свом надахнутом обраћању Преосвећени је у име вјерног народа захвалио римокатоличкој цркви, а посебно кардиналу Шенборну, вјерницима римокатоличке цркве на хришћанској љубави и доброти, те на разумјевању потреба наше Цркве за богослужбеним простором.  Истакао је добру сарадњу  и добре односе римокатоличке цркве и епархије Аустријско- Швајцарске. У наставку овог изузетног и историјског догађаја присутни архијереји су се на позив владике Андреја,  у  просторији канцеларије храма сусрели са Његовом Узоритошћу кардиналом Шенборном и за кратко поразговарали о црквено-пастирским темама и актуелном стању у свијету. Извор: Митрополија дабробосанска /Љетописац РаНиКо