Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

​У школској 2024/25. години, календаром такмичења, предвиђенo јe такмичење ученика основних школа из предмета Православна вјеронаука. На такмичењу ће учествовати ученици шестог разреда, а оно ће се спроводити на сљедећим нивоима: 
 - школско,  - општинско, - епархијско и  - републичко.  
 На сваком од наведених нивоа ученици раде такмичарске задатке. Ученици остварују право учешћа на вишем нивоу такмичења на основу остварених резултата и критеријума који су утврђени  за сваки ниво такмичења. 
Тема такмичења из Православне вјеронауке за школску 2024/25. годину је: „Вјера наша православна“. Ова тема обухвата реализоване наставне садржаје од другог до шестог 
разреда (у шестом разреду до наставне јединице Васељенски сабори – појам и преглед Сабора, тј. закључно са овом наставном јединицом). Вјероучитељи припремају своје ученике за поједине нивое такмичења у току редовне и на часовима додатне наставе. Обавезе вјероучитеља су и да одговарају за ученике у вријеме пута на такмичење и повратка, затим да се укључе у рад такмичарских комисија. Организатори такмичења су Републички педагошки завод Републике Српске и вјероучитељи. Школе домаћини општинског, епархијског и републичког такмичења ће на вријеме добити детаљна упуства за организовање наведених такмичења.  

 Литература за такмичење:  
1. Уџбеници од другог до шестог разреда (у шестом разреду до наставне јединице 
Васељенски сабори – преглед и појам Сабора).  
Пријаве за виши ниво такмичења треба да садрже:  
1. Име и презиме ученика, 
2. Назив школе и мјесто, 
3. Број освојених бодова, од укупно могућих, 
4. Име и презиме вјероучитеља.  
  
1. ШКОЛСКО ТАКМИЧЕЊЕ   
 Школско такмичење организују и спроводе вјероучитељи за све ученике једне школе. Школско тамичење се проводи најкасније до 21. фебруара 2025. године. Вријеме за израду такмичарских задатака одређују вјероучитељи у школи. Такмичарске задатке за школска такмичења припремају вјероучитељи у школи. Такмичарски задаци треба да омогуће максимално испољавање знања, способности и умијећа ученика, стечених реализацијом редовне и додатне наставе, ваннаставним и индивидуалним радом до одржавања школског такмичења. 
Вјероучитељи, у оквиру организације такмичења, имају обавезу да припреме такмичарске задатке, рјешења и начин бодовања, утврде начин рангирања такмичара, те обезбиједе услове за коректно спровођење такмичења и транспарентност резултата. На више нивое такмичења (општинско такмичење), школе које имају до три одјељења шестог разреда пријављују једног ученика, док остале школе пријављују по два ученика. Школе пријављују ученике за виши ниво такмичења школама домаћинима такмичења најкасније пет дана прије термина заказаног за општинско такмичење. О мјесту одржавања општинских такмичења школе ће бити благовремено 
обавијештене од стране Републичког педагошког завода. 
 2. ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ  
 Општинска такмичења организују и проводе комисије формиране од стране вјероучитеља са територије општине и активи директора.Комисију за провођење општинског такмичења чини 5 чланова и то: вјероучитељ представник школе домаћина, директор школе домаћина и три 
вјероучитеља са територије општине. Такмичење се проводи 1. марта 2025. године. О школи домаћину општинског такмичења школе ће бити благовремено обавијештене. На општинском такмичењу учествују ученици који су задовољили критеријуме на школском такмичењу и које су њихове школе уредно пријавиле школи организатору општинског такмичења. На такмичењу ученици раде такмичарске задатке. Вријеме израде такмичарских задатака износи 90 минута.Такмичарске задатке, рјешења, односно кључ бодовања ученичких радова и начин рангирања учесника на такмичењу за општинско такмичење припрема и обезбеђује Републички педагошки завод са инспектором-просвјетним савјетником за вјеронауку. Право учешћа на епархијском такмичењу имају ученици који су на општинским такмичењима освојили прво мјесто и који су имали више од 90% освојених бодова. Општине које на свом подручју имају једну основну школу шаљу само побједника општинског такмичења, тј. једног ученика, на епархијско 
такмичење. 
3. ЕПАРХИЈСКО ТАКМИЧЕЊЕ  
Епархијско такмичење организује и проводи комисија коју именује надлежни епископ. Такмичење се проводи 5. априла 2025. године. Школе домаћини такмичења биће накнадно утврђени, о чему ће учесници бити благовремено обавијештени. На епархијском такмичењу учествују ученици који су то право стекли на основу постигнутих резултата на општинским такмичењима. Кандидате за епархијско такмичење из Православне вјеронауке пријављују школе, на исти начин као и за претходни ниво такмичења, организатору епархијског такмичења. На такмичењу ученици раде такмичарске задатке. Вријеме израде такмичарских задатака је 90 минута. Такмичарске задатке, рјешења односно кључ бодовања ученичких радова и начин рангирања учесника на такмичењу за епархијско такмичење припрема и обезбеђује Републички педагошки завод са инспектором-просвјетним савјетником за вјеронауку. Право учешћа на републичком такмичењу имају ученици који су на епархијским такмичењима освојили прво мјесто и сви који су освојили више од 
90% бодова.   
4. РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ  
Републичко такмичење организује Републички педагошки завод и Комисија за провођење републичког такмичења формирана од стране инспектора-просвјетног савјетника за вјеронауку. 
Републичко такмичење одржаће се 17. маја 2025. године. Републичка комисија одредиће тачно мјесто одржавања републичког такмичења из Православне вјеронауке, о чему ће обавијестити школе чији су се ученици пласирали на републичко такмичење. На републичком такмичењу учествују ученици који су то право стекли на основу пласмана на епархијским такмичењима. Вријеме израде такмичарских задатака на републичком такмичењу износи 90 минута.   
ХВАЛА НА САРАДЊИ!               
Инспектор-просвјетни савјетник за вјеронауку 
Др Славољуб Лукић

Однос Цркве и природе, као и тумачење православног богословља у односу на науку, биле су централне теме у говору Његовог блаженства архиепископа атинског и све Грчке Јеронима II у Кавали. Његова посјета Кавали, на позив митрополита филипијског, неапољског и тасоског г. Стефана, била је дио обиљежавања стогодишњице од оснивања свете митрополије филипијске. Током свог боравка, Архиепископ Јероним састао се са ректором Универзитета Демокрит (DUTH) Фотисом Марисом, заједно са деканом, шефом катедре и неколико професора. Припрема вјеронаука.нет/ Извор:orthodoxtimes

Благословом Његовог преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија у парохијском центру „Јањска кућа“ у порти храма Рођења Пресвете Богородице у Стројицама у суботу 28. септембра 2024. године Одржан је научни скуп под именом „СРБИ У БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ-СЕОБЕ, РАТОВИ И СТРАДАЊА“. Након уводних ријечи организатора и поздравног слова Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија приступило се излагању и разрађивању различитих историјских тема у три сесије у којима су угледни Професори Универзитета из Републике Србије и Републике Српске изнијели чињенице које говоре о страдању српског народа на територији Босанске Крајине и остале факторе који су директно или индиректно утицали на судбину српског народа. Учешће на научном скупу у виду излагања својих реферата узели су: проф др Персида Лазаревић Ди Ђакомо-Универзитет „Г. д Ануцио Кјети-Пескара“, др Нино Делић-Историјски институт у Београду, проф др Бошко Бранковић-Философски факултет у Бањој Луци, проф др Боривоје Милошевић-Философски факултет у Бањој Луци, др Предраг Вајагић, научни сарадник-Министарство просвјете Републике Србије, проф емеритус др Момчило Сакан-Универзитет одбране у Београду, протопрезвитер Бране Миловац-Сабрат Саборног Храма светог великомученика Георгија у Новом Саду, г. Владимир Бурсаћ-Фондација „Заборављени коријени“ из Источног Сарајева, ма Драгослав Илић-Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица у Бањој Луци, др Милан Гулић, научни савјетник-Институт за савремену историју у Београду, ма Немања Вујић, докторанд-Философски факултет у Новом Саду. На самом крају научног скупа приступило се дискусији на теме излагања а затим извођењу закључака који су несумњиво позитивни а који ће за крајњи циљ имати издавање зборника радова како би се тим путем од заборава сачувала она жртва коју су подносили наши преци, полажући своје животе у различитим периодима и епохама историје. Извор: ​Епархија Бихаћко-петровачка

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је у суботу 28. септембра  у поподневним часовима стигао у Котор, гдје је након обиласка града својим присуством и надахнутим ријечима увеличао свечану академију у цркви Светог Николе уприличеној поводом 185 година рада Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора.
У својој бесједи Његова Светост је рекао:
– Ваше Високопреосвештенство, браћо архијереји, сви по чину и по достојанству, драга браћо и сестре, изнад свега најдража децо Светог Саве, Појмо Светом Сави, појмо радосно сви свесрпској слави  – ако сам добро запамтио речи песме коју сам чуо – јесу стихови који говоре сви и који говоре све. Моје срце верујем, као и срца свих вас, вечерас је испуњено неизмерном, неизговоривом и неизрецивом радошћу и љубављу, јер у нашем сабрању и сусрету без много труда и напора довољно би било само да се радујемо једни другима да би се оприсутнила и благодат Божја и благослов Божји.
Да сви једно буду јесу речи молитве Господа нашег Исуса Христа, које сви знамо, упућене Богу Оцу. Реч о јединству, позив на јединство оних који верују у Христа, јесте свети путоказ и свети завет који је Господ оставио онима који верују у Њега. И ево, те речи – овог тренутка сам сигурнији него икада до сад – присутне су и у нашем народу. Може бити да имамо понекад неспоразума, другачијих погледа на одређене догађаје и ситуације кроз које пролазимо, али чињеница са којом сам се суочио јуче и данас, као и сваког пута када сам долазио у Црну Гору, јесте да ми јесмо једно и не само да нећемо пропасти – помало су декласиране те речи. Дубоко сам сигуран да наша генерација – а под њом мислим на оне најмлађе, па све до оних који су у дубокој старости – не само да оставља свој печат у времену и простору у којем живимо, него и узраста у вери, у љубави и у Христу.
Узрастања нема без искушења или како каже наш народ: На муци се познају јунаци. Искушења су испит за нас. Било их је у последњим деценијама, а има их и сада. Ја сам потпуно сигуран, вечерас у овом храму слушајући стихове химне Светом Сави и носећи у срцу искуства сусрета са људима у Бјелој – ушли смо у дом једног од домаћина успут и идући ка храму сретали смо људе  – да су тешкоће на које наилазимо, по промислу Божјем, нама дате да би смо пронашли себе, да бисмо се пробудили, а то значи да бисмо изнели из себе све оне потенцијале и капацитете које нам је Бог дао, а много их је. Кроз историју смо то показали.
То је показао и доказао и краљев град Котор, у коме је Стефан Првовенчани рекао када га је посетио: Дошао сам у своју дедовину, не мислећи при том само на свог деду по телу, Завиду, него и на оне који су њему претходили. Дошао је у своју дедовину зато што је ту препознао темељ, печат и веру Христову, а немојте ми замерити што ћу рећи, и ја се осећам вечерас управо онако како је Свети Стефан Првовенчани рекао за себе: Дошао сам у своју дедовину! У најбољем смислу те речи, изван и изнад сваке врсте политизације, где год је стопа Светог Саве стала, где год је његов жезал ударио, где год су молитве упућене Свевишњем Богу, ту је и дедовина не само моја него и сваког светосавца и сваког Србина који је поверовао у Христа и пошао Његовим стопама.
Град Котор, краљев град, град Светог Саве, Немањићки град, јесте град који је опасан зидинама, али зидинама вере у Христа. Као што су добро утврдили своју државу, тако су Немањићи непремостивим утврдама опасали и овај свој царски град не да би тим зидинама херметички затворили простор, него да би те зидине постале место сусрета, да би биле мост прожимања, сусретања, стваралаштва – и шта све нема у Котору – Истока и Запада у сваком смислу те речи, и у материјалном, и у културном, и у културолошком, али и у духовном. Фра Вито Которанин је зидао манастир Дечане, по мени један од најлепших храмова света – и немојте замерити што ћу изнети нешто лично – и манастир у коме сам и ја постао монах. Он је, ако се добро сећам, подигао и олтар у Барију, у цркви у којој су похрањене мошти Светог Николаја Чудотворца. Дакле, Котор је град отворен, град сусрета, град уживања стваралачког и креативног. И ево, слава Богу, читава Бока је добила име и презиме по граду Котору, не по његовом спољашњем назначењу и символици, него по његовој унутарњој динамици, управо по отворености, по спремности да свако сваког прихвати, да свако сваког призна, да свако сваког загрли. То је могуће једино где има вере у Христа, а где има вере православне још је лакше и ефикасније од других путева и духовних оријентација.
Зато је моје срце вечерас испуњено нарочито због тога што славимо јубилеј хора који се зове Јединство, који – враћам се на почетак – по својој суштини одражава поруку молитве Христове да сви једно буду. Увек да будемо једно, да будемо најпре једно у Христу као православни хришћани – и ту је све речено. Ако смо једно у Христу онда ћемо бити једно у свему што је добро. Онда ће нас искључиво и само добро спајати у једно. Међутим, свако јединство није спасоносно, није благословено, у крајњој линији није добро. Није добро ујединити се око зла, око злог циља, око циља који искључује другог, који елиминише другог, отима од другог, отима од Божје творевине. Кад се отима од Божје творевине отимаће се и од иконе Божје, тј. човека као Божје творевине. Не ујединити се против нечега и некога, него ујединити се у Христу значи бити једно, бити уједињен за истинску и праву слободу, за слободу у Христу, за истинску лепоту, за истину, правду и љубав.
Нека Бог да да, како стоји на насловној страници програма: песмом срцу – срцем роду, да наша песма буде песма срца како би била песма роду, а кад је песма и кад је  роду онда је и Богу и свим људима добре воље. Честитам вам јубилеј. Нека Господ све благослови и да се овде увек сабирамо, молимо Богу и трудимо на путу добра и врлине, а нарочито нека Господ благослови вас. Ја вас чекам у Београду, у храму Светог Саве и у Српској Патријаршији, да отпевамо ову исту химну, да се и тамо молимо Богу и да се радујемо. Радујемо се у Христу и љубави непрестано и славимо Бога славећи наше јединство. Будимо један православни српски народ где год да се налазимо, на свим континентима, од Аустралије до Америке, а нарочито на овим просторима, поштујући сваку државу у којој живимо, поштујући њена правила и њене законе и служећи изграђивању сваког добра у држави у којој живимо. Нека вас Господ благослови.
​
У недјељу, 29. септембра, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао Светом Литургијом у которској Цркви Светог Николе. Извори: Спц.рс и ТВ Храм

​Научна конференција "Дани богословља 2024" одржана је у суботу 28. септембра на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. ​Програм је отпочео Светом Литургијом у капели факултета, док су поздравним словом конференцију отворили, проф. др Зоран Ранковић, декан, проф. др Србољуб Убипариповић, продекан за наставу, проф. др Предраг Драгутиновић, шеф Групе за библијско богословље и директор Библијског института. Сабрани су имали прилику да чују излагања младих богослова, претежно докторанада на Православном богословском факултету, али и другим високошколским институцијама, који су у оквиру научне конференције изложили резиме својих тема и истраживања у досадашњем раду. Конференција је подијељена у четири сесије  у оквиру којих су сабрани излагачи, говорили о библијском богословљу, богословљу отаца, хришћанској философији и историји Цркве. 
Модератори ових сесија су: проф. др Предраг Драгутиновић, проф. др Владан Таталовић, доц. др Ненад Божовић, доц. др Данило Михајловић. По завршетку сваке сесије услиједила је дискусија у којој су учествовали, професори, учесници као и сабрани на овом скупу. Програм Конференције (ПДФ).
Аудио записи Радија Слово љубве
-​Разговор са проф. др Зораном Ранковићем, деканом ПБФ-а,
-​Разговор са доц. др Ненадом Божовићем,
​-​Поздравно слово проф. др Зорана Ранковића,
-​Поздравно слово проф. др Србољуба Убипариповића,
-​Поздравно слово проф. др Предрага Драгутиновића.

У бањалучком насељу Паприковац, 28. IX 2024. године, Његово Високопреосвештенство митрополит бањалучки г. Јефрем освештао је храм Светог великомученика Георгија. Након освештања служена је Света архијерејска литургија. којом је началствовао Његово Високопреосвештенство митрополит бањалучки г. Јефрем, уз саслужење Његовог Преосвештенства епископа марчанског г. Саве. Његово Преосвештенство епископ марчански г. Сава рекао је да су храмови нешто најљепше и центар у који се сакупљају људска мудрост и вјештина, а да је врлина суштина хришћанског живота.
“Георгије је био побједоносац у духовном смислу и задобио је вјечност, а храм је посвећен њему. У насељу је постојао храм који је окупљао наш народ, а рука безбожничка га је порушила прије више од 80 година. Сада тај храм васкрсава и сада је тај храм обновљен након толико година и у њему се окупљају вјерници”, истакао је епископ Сава. Епископ марчански нагласио је да је Црква заједница из које је потекла идеја обнове храма. Та заједница је украсила објекат да бисмо се њему у миру молили”, поручио је епископ марчански Сава.
Храм Светог великомученика Георгија срушиле су усташе 1941. године, а 2013. године је почела његова обнова. У Храму се налази и чудотворна икона Пресвете Богородице Брзопомоћнице из Свете Горе. На Светој Гори, у манастиру Дохијар, налази се прототип ове иконе који је према црквеном предању насликан у 10. вијеку, за живота оснивача те светиње, преподобног Неофита.
Парох паприковачки јереј Слободан Марин подсјетио је да је храм срушен 1941. године, када је утихнуо духовни живот Бањалуке, и истакао да је обновом поново подигнут храм који заслужује насеље Паприковац. Он је рекао да ће храм красити Бањалуку и парохију, а биће сабиралиште свих вјерника. 
"Та радост која се уселила у наша срца и сав труд је имао смисла, јер се имамо гд‌је окупљати", истакао је Марин.
Свечаном чину освештања Храма Светог великомученика Георгија у бањалучком насељу Паприковац данас је присуствовао велики број вјерника, међу којима и предсједник Републике Српске Милорад Додик,  градоначелник Драшко Станивуковић, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић...

"Бања Лука је добила још један освештан храм и то су велики и важни догађаји. Ако се водимо највећом мишљу владике Николаја Велимировића то значи да све што радимо и све што ткамо да вежемо конце за небо. Рекао бих да је наш српски православни народ и овдје у парохији Паприковац данас заиста везао конце за небо" поручио је градоначелник. Истиче да је ова светиња никла уз Божију помоћ и помоћ народа и свих добрих људи на оном мјесту гд‌је је стајала и прије 80 година.
"Град је помогао максимално у својим могућностима. Данас овај свети храм има сву потребну документацију, дакле добио је рјешење о легалности. Важно је да сви наши вјерски објекти имају потребна рјешења", рекао је градоначелник Драшко Станивуковић.

Предсједник Републике Српске Додик је рекао да су цркве и храмови неуништиви, као и да је у протеклих 20 година у Епархији бањалучкој подигнуто више од 300 храмова. 
"Народ се увијек ваздигне, тако се диже и црква и то је симболична повезница", поручио је предсједник Српске. Додик је честитао свим људима који су дали допринос обнови храма, истакавши да се српски народ тако окупља и држи заједно, преноси Срна.
Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да је велика част за њену породицу да кумују Храму Светог великомученика Георгија у бањалучком насељу Паприковац који је данас освештан и изразила задовољство што се овд‌је, на овом мјесту, након више од 80 година, поново нашла црква.
"Пресрећни смо што се овд‌је, након више од 80 година, поново нашла црква, украшена и лијепа, на овом мјесту гд‌је се окупљају мајке са малом д‌јецом, на мјесту које представља центар наших активности у овом насељу", поручила је Цвијановићева.

У оквиру обиљежавања 106. годишњице од пробоја Солунског фронта, 28. септембра 2024. године, свечано је откривена спомен-биста посвећена Ђорђу Михаиловићу, дугогодишњем чувару Српског војничког гробља у Солуну.
Догађају су присуствовали министар одбране Братислав Гашић, као и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић.
На комеморацији су били и представници Војске Србије, пуковници Горан Несторовић и Дејан Станишић.
Министар одбране Братислав Гашић положио је венце на Српском војничком гробљу и на гробу уснулог чика Ђорђа, након чега је са министром Старовићем открио спомен-бисту, коју је извајао академски вајар Љубомир Лацовић, а одлила ливница „Браћа Јеремић“ из Врчина.
Непосредно пред чин откривања споменика, строј наших војних ветерана раширио је српску заставу дугу 150 метара, уз хорску пратњу српских ђака из Солуна који су отпевали химну Републике Србије „Боже правде“.
Овом приликом, војни свештеник капетан Иван Ганић и свештеник при метоху Светог манастира Хиландара у Солуну Марко Арсић, служили су Свету Литургију. Након Свете Литургије је служен помен за упокојене војводе и војнике који је служио и протојереј-ставрофор Александар Павловић, управник канцеларије манастира Хиландара у Солуну.
Служен је и помен покојном деди Ђорђу, уз освећење бисте која је постављена у дворишту Зејтинлика.
Ђорђе Михаиловић рођен је 1928. године у Солуну. Био је трећа генерација породице Михаиловић која је чувала Српско војничко гробље на Зејтинлику. У Господу се упокојио прошлог лета, у 96. години живота. Сахрањен је на месту на којем почивају његови деда и отац.

Институт за истраживање, очување и унапређење духовних и културних традиција  "Св. Максим Грк" (The St. Maxim the Greek Institute) у сарадњи са Канцеларијом Православне Цркве у Европској унији (tThe Office of the Orthodox Church in the European Union), организује Међународну научну конференцију под називом ПОСТХУМАНИЗАМ И ВЈЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА (PHAICON 2024),, која ће се одржати у хотелу "Divani Caravel" у Атини од 18. новембра до 21. новембра 2024. године.
Стопетнаест стручњака (115) ће се, између осталог, бавити научним и социо-економским подацима и достигнућима вјештачке интелигенције, философским и теолошким перспективама, етиком и деонтологијом, теоријама трансхуманизма и постхуманизма у односу на теологију и философску мисао, антропологијом трансхуманизма и постхуманизма, деконструктивним мишљењем заснованим на правима и воук
културом, као и православном антропологијом и пастирским приступом у односу на трансхуманизам, вјештачку интелигенцију и људска права.
Из хуманизма модерне и просветитељства произашло је велико повјерење у моћ људског разума и потенцијал људског духа да одреди не само ток живота већ и кодове његове вриједности. Међутим, оно што је услиједило у двадесетом вијеку није потврдило антрополошки оптимизам модерности. Упркос значајним научним достигнућима и друштвеним напретцима, човјечанство је изашло у дубоким ожиљцима из два свјетска рата, од холокауста, геноцида, етничких чишћења, подјела, тоталитарних режима и Хладног рата. Модерна друштва су препознала потребу да наука и етика напредују заједно. Међутим, етика није била у стању да држи корак са брзим развојем биомедицинске технологије, дигиталног екосистема, кибернетике и роботике, што све ствара нову реалност за живот и подстиче очекивања која се све више посматрају мање као сценарији научне фантастике.
Вјештачка интелигенција, најновије достигнуће научних апликација, већ је преузела велики дио свакодневног живота, служећи људским потребама кроз дигитални екосистем и аутоматизацију. Међутим, изгледи да се она подигне на нивое на којима се повезује са људском природом и људском личношћу поставља значајна питања у областима етике, антропологије, науке, философије и теологије. Анализе савремених мислилаца, који везују вјештачку интелигенцију са еволуцијом људске врсте, уводе нове појмове као што су трансхуманизам и постхуманизам. Ови термини су већ били широко расправљени у научним, философским и теолошким круговима. Без сумње, они ће ускоро скренути пажњу и из политичке и правне сфере.
Радни језици конференције биће грчки и енглески. Конференција (PHAICON 2024) ће се такође преносити онлајн путем међународних дигиталних платформи. Улаз за оне који желе да учествују на конференцији је БЕСПЛАТАН. Регистрација ће се обавити у Секретаријату Конференције. Кликните ОВДЈЕ да видите цио Програм. Припрема вјеронаука.нет / Извор: orthodoxianewsagency.gr

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије у пратњи отачаствених архијереја у оквиру тродневне посјете Митрополији црногорско-приморској посјетио је данас 28. септембра и новопостављени Крст на брду Клин изнад Бијеле код Херцег Новог, који је био вишевековни сан Бијељана и Бокеља. Другог дана посјете Митрополији црногорско-приморској у суботу 28. септембра Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је светом архијерејском Литургијом у Бијелој у Херцег Новом у Храму Полагања Ризе Пресвете Богородице поводом прославе великог јубилеја два вијека од изградње храма. Његовој Светости саслуживали су: Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, Високопреосвећени Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, Преосвећена господа епископи: будимљанско-никшићки Методије, новобрдски Иларион и диоклијски Пајсије у молитвеном присуству свештенства, монаштва и вјерног народа.
Патријарх Порфирије након Јеванђеља обратио се надахунутом беседом у којој је, између осталог истакао:
"Господ у данашем Јеванђељу вели да је темељ сваког деловања, сваке мисли и сваке речи молитва, созерцање и вера, да је само једно, браћо и сестре, важно: да је Бог на првом месту. Другим речима, када утемељимо себе на Христу и када све остало чинимо у складу са тим темељом, када све извире из тог темеља, онда све добија свој смисао. Дакле, итекако треба да служимо, итекако треба да се сараспињемо једни за друге, да више водимо бригу о онима које волимо него о себи, али то мора бити у име Божје. То мора бити плод наше вере, мора бити плод нашег опредељења за Христа, исказ наше љубави у односу на Њега и у односу на ближњег. Правила земаљска могу нама, браћо и сестре, бити спасоносна само ако су утемељена, парадоксално, на темељима Неба. Ако је у подножју земље и у подножју наших живота небески живот и небо онда смо ми заиста достојни следбеници наших предака."
Митрополит Јоаникије је Његовој Светости овом приликом уручио патријарашке инсигније и чудотворну икону Мајке Божије Бјелске. На крају свете Литургије Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије доделио је орден Светог Петра Цетињског господину Драгу Шеровићу. У недјељу, 29. септембра, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ће началствовати светом Литургијом у которској цркви Светог Николе. Извор: ТВ Храм

Уз подршку митрополије Халкиде Јеладске православне цркве настао је 3Д филм о животу светог праведника Јована Руса, преноси портал Orthodoxianewsagency.gr. Пројекат је темпиран да се поклопи са 100-годишњицом преноса моштију Светог Јована Руског (или Јован Рус) на грчко острво Евија, на којем његове нетљене мошти почивају у цркви у селу Нови Прокопион (Неа Прокопи). Филм, који је креирала продуцентска кућа White-Fox SA, позива гледаоце да се за 15 минута „уроне” у свијет Светог Јована и поново проживе кључне тренутке његовог живота - од рођења и дјетињства до учешћа у руско-турском рату, заробљеништва и његових чуда. Тим стручњака са дугогодишњим искуством у виртуелној продукцији и проширеној стварности радио је на овом пројекту, користећи композиције, боје и текстуре директно повезане са стилом хагиографије како би оживио живот светитеља.
За стварање филма снимљени су снимци у природним областима у којима је живио Свети Јован и проведено је историјско истраживање како би се материјал документовао. Презентација пројекта одржаће се 29. септембра 2024. године у Музеју културе Мале Азије у Прокопио-Евији. Затим је планирано да филм буде приказан у градовима централне Грчке и шире.
​​Свети Јован Рус рођен је крајем 17. вијека у Малој Русији од богобојажљивих родитеља. Још као млад, 1711 године, учествује у битци против Турака. Дијелећи несрећну судбину многих Руских војника, Светац бива заробљен и продат као роб Турском команданту коњице из села Прокопион, поред Цесареје у Малој Азији. Фанатизовани Турци у муслиманској вјери су свирепо мучили хришћанске робове, не би ли се они силом одрекли своје вјере. Одбио је да пређе на ислам и претрпио је тешка мучења и ропство. Упокојио се 27. маја, 1730. године. Живот и подвизи Светог Јована постали су симбол истрајности и вјере и поштован је не само у Грчкој, већ и ван њених граница. 

26. Међународна конференција о канонском праву, са темом „Прошлост, садашњост и будућност канонског права: развојна црквена мисија“ (“Τhe Past, Present, and Future of Canon Law: An Evolving Church Ministry”) , одржана је од 16. до 21. септембра 2024. године у Атини. 
Конференцију је организовала митрополија перистеријска у сарадњи са Друштвом за право источних цркава (Society for the Law of the Eastern Churches) сабравши угледне теологе, каноничаре, свештенике и академике из цијелог свијета. У оквиру рада конференције разрађене су важне теме које се тичу природе канонског права, универзалности, изазовима савременог канонског права, као и развоју питања јурисдикције и управљања у Цркви. Говорници су подијелили драгоцјена знања и искуства, јачајући теолошки и правни дијалог између Источне и Западне Цркве.
Отварање конференције организовали су Национални и Каподистријански универзитет у Атини, гдје су познате личности из црквеног и академског свијета из Европе и Америке интензивирали научну и теолошку дискусију о изазовима и развоју канонског права.
Важна тема била је посвећена обнови и реформи канонског права, анализирајући значај интеграције нових података и изазове са којима се Црква суочава у савременом свијету. Такође су истражене додирне тачке и разлике између католичке и православне традиције у области канонског права.
Од посебног интереса биле су расправе о реинтеграцији Цркве у јединствени оквир јурисдикције и перспективе које произилазе из интеракције између институционалне и духовне димензије у доношењу одлука. Рад конференције био је испуњен богатим дискусијама и размјеном идеја, што је допринијело даљем развоју канонског права кроз савремени, интердисциплинарни приступ.
У оквиру конференције, посјета Његовог Блаженства Архиепископа атинског и све Грчке г. Јеронима II, гдје је Високопреосвећени митрополит перистеријски г. Григорије (Папатомас), као предсједник Правног друштва источних цркава (за текући период), говорио је о историји друштва и његовим активностима. Током конференције, учесници су имали прилику да учествују у културним екскурзијама на археолошка налазишта Епидаурус (грч. Ἐπίδαυρος —Епидаврос) и Коринт, стопама апостола Павла, док је завршна церемонија укључивала вечеру у Суниу са погледом на Посејдонов храм. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxianewsagency.gr/

Слијепи тенор из Италије Aндреа Бочели одушевио је публику певајући испред олтара грчке православне Цркве Успења Пресвете Богородице у Хамптонсу – Њујорк. У храму са јединственим иконописом и ретком акустиком, Бочели је показао свој таленат на приватном добротворном концерту пред 340 гледалаца. Светски познати уметник боравио је на одмору у овом познатом летовалишту са својом супругом. Његови пријатељи су га замолили да наступи за симболичну накнаду у цркви оца Алекса Карлуцоса како би се приходима од улазница подржала фондација „New York Cancer Foundation“, чију душу представља Тина Туллон, која је посветила свој живот подршци пацијената оболелих од рака у Њујорку и на Лонг Ајленду. Уз њега је наступила и талентована сопранисткиња Тереза Карломагно, а песме које су изабрали да изведу очарали су публику у побожној атмосфери под куполом храма. Ово је био први пут да је Aндреа Бочели певао у цркви у Сједињеним Америчким Државама, док су међу публиком била присутна многа чланова грчко-америчке заједнице. Храм, смештен у предивном окружењу, у елитном делу Саутемптон -а, удаљеном око два сата од Њујорка, импресионирао је славног уметника, нарочито зато што су мозаици у цркви допремљени у Хамптонс из његове родне Италије. Aндреа Бочели је одрастао на фарми у италијанском селу Ла Стерза са родитељима који су продавали алате и вино. Рођен је са глаукомом, али је потпуно ослепео након несреће у фудбалу када је имао 12 година. То га, међутим, није спречило да постане светски музички феномен са безбројним обожаваоцима који му се диве при сваком наступу.​ Извор: iefimerida.gr Приредио: Н. Г./митрополија.цом

Свети архијерејски синод Бугарске православне цркве објавио је 26. септембра 2024. године саопштење поводом предстојећих парламентарних избора у Бугарској.
Прочитај саопштење Св. Синода у цјелости:
Бугарско друштво пролази кроз тешку духовну и институционалну кризу. Снага његовог јединства и организованости подвргнути су озбиљним тестовима. Сви ми, православни свештеници и хришћани, такође смо чланови овог друштва. 
Највећи дефицит у савременом свијету је мањак покајања. Једини сигуран пут ка јединству и напретку бугарског народа јесте пут покајања, који је неопходан за наш живот. Покајање значи промјену начина размишљања: повјерење у Бога више него у себе, одустајање од егоизма, самољубља, индивидуализма, тежње за личним интересом. То значи мислити, живјети и радити за Бога и за ближње, схватајући и борећи се са својом грешношћу. Због наведеног, у предизборном периоду позивамо бугарски народ на истрајну молитву за превазилажење духовних рана и тужних подјела међу бугарским народом, за обнову институционалних основа бугарског друштва и државе.
Помолимо се за наше духовно окрепљење и за обраћење бугарског народа Богу, од кога је сваки савршени дар (уп. Јк 1, 17), укључујући наше духовно буђење, духовно и тјелесно здравље и разумијевање друштвеног организма. 
Извор:bg-patriarshia.bg

Међу највећим хиландарским светињама у олтару католикона, испод Часне трпезе похрањени су дијелови Часног крста на којем је распет Исус Христос. Сложени су облику крста (30x17cm), опточени златом, полудрагим камењем и бисерима и смештени у сребрни ковчежић новије израде
Манастирско предање и писани извори говоре да је хиландарски Часни крст никејски цар Јован III Ватац поклонио првом српском архиепископу Сави, који је затим реликвију даровао српском манастиру на Атону у другој половини 1229. године. О томе сведочи стара дрвена ставротека из XIII века у којој је Часни крст донет из Мале Азије или је у њу био смештен убрзо по приспећу у манастир.
До средине XVIII века хиландарски Часни крст био је у једном комаду након чега је братство одлучило да од њега направи два мања крста (на светлописима). 
Извор: фејсбук страница Пријатељи манастира Хиландара/ Светлописао монах Милутин Хиландарац

Данас у Руској православној цркви постоји скоро хиљаду манастира, саопштио је Његова Светост патријарх московски и све Русије г. Кирил 
– У нашој Цркви тренутно има 957 манастира (460 мушких и 497 женских); од којих на територији Руске Федерације има 580 манастира (279 мушких и 301 женски) – рекао је Његова Светост 25. септембра 2024. године у Москви на Сабрању игумана и игумана манастира Руске Православне Цркве. Међу свим манастирима 36 су ставропигијални, тј. потчињени непосредно Његовој Светости Патријарху московском и све Русије или Синоду, од којих је 17 мушких и 19 женских.
„За годину дана од нашег посљедњег сусрета отворена су 2 мушка и 3 женска манастира“, рекао је патријарх на Сабрању игумана и игуманија манастира Руске православне цркве. Састанак је одржан у Сали црквених сабора Храма Христа Спаситеља у Москви 25. септембра. Његова Светост је истакао да у руским манастирима „постоји основа која спаја братство или сестринство – жеља за животом у Богу, иначе не би било толико манастира и становника. Припрема вјеронаука.нет / Извор: patriarchia.ru

Румунска православна црква у понедјељак, 30. септембра 2024. године, обиљежава 17 година од устоличења шестог првојерарха Румунске Православне Цркве Његовог Блаженства патријарха румунског г. Данила у трон патријараха румунских. Програм дана почеће, од 9:00 до 11:00 часова, служењем Свете Литургије у Патријаршијском Саборном храму.
Касније, од 11.00 часова, у Саборном храму биће служена служба Te Deum, у знак захвалности Господу за благослове који су обасјали Румунску православну цркву и патријарха Данила током 17 година плодне патријаршијске службе.  Припрема вјеронаука.нет/ Извор: басилица.ро

У оквиру манифестације "Дани Српске у Србији" 25. септембра 2024. године у Етнографском музеју у Београду промовисана је књига "Невидљиви хероји Грчке" (The Invisible Heroes of Greece) аутора Гордане Благојевић, о херојском подухвату "спашавања дјетињства" 40.000 српске дјеце које су примили Грци ратних деведесетих година. Књига Гордане Благојевић, научног савјетника Етнографског института Српске академије наука и умјетности /САНУ/, представља истинито, потресно сведочанство које потврђује да је доброта увијек и свакоме могућа ако се за њу опредијели.
Изашла је у издању Етнографског института САНУ, Представништва Републике Српске у Србији и Представништва Републике Српске у Грчкој. Благојевићева у књизи говори да су Грци српску дјецу као рођену примали у своје породице и домове и бавили се њима као добри родитељи, а да је боравак и гостољубље дјеци доносило безбрижност и спасавало им живот, здравље и психу - што они данас свједоче као одрасли људи.Она је навела да је само преко грчких општина и организације Црвеног крста више од 20.000 српске дјеце нашло смјештај у грчким породицама, те да је и Грчка православна црква дала велики допринос и збринула такође њих 20.000. Благојевићева је изјавила да је идеја књиге да се видљивим учине хероји, односно грчке породице, појединци, различите организације које су пружале помоћ спрској дјеци и српском народу током деведесетих година у најстрашнијим и најмрачнијим периоду током распада некадашње Југославије и почетком миленијума. Шеф Представништва Републике Српске у Грчкој Јелена Јовановић Атанасију рекла је да је ово представништво прије четири године започело пројекат "невидљиви хероји", како би коначно испричали причу о помоћи грчког народа српском народу. Она је додала да је Представништво кроз мини филмове и рекламе преко грчких телевизија позивало Грке који су помагали српској дјеци у том периоду да се обрате Представништву, те да се јавио велики број људи са велики бројем прича. Промоцији су присуствовали и савјетници у Представништву Републике Српске у Србији Борислав Максимовић и Тијана Кецмановић, а о књизи су говорили редовни професор на Одјељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултету у Београду Владимир Рибић, те рецензент Ивана Башић са Етнографског института САНУ. Извори: РТРС и Радио Слово Љубве
​-Послушај аудио запис

Антиохијска православна архиепископија Сјеверноамеричка најавила је амбициозан циљ за наредне двије године: прикупити милион долара подршке за удове супруге свештеника*. Пројекат фондације "Антиохијске жене" за 2023–2024. већ је био посвећен оснивању фонда за удовице свештеника. Захваљујући великодушности вјерника и анонимном донатору прикупљено је нешто мање од 400.000 долара. И сада је Његово Високопреосвештенство Aрхиепископ њујоршки и Митрополит сјеверноамерички г. Саба (Испер) дао благослов да се настави прикупљање средстава за исти циљ са циљем од милион долара, саопштила је Антиохијска православна архиепископија Сјеверноамеричка. Иако овај циљ од милион долара може звучати као огромна сума новца, у ствари, сва ова средства чиниће језгро задужбинског фонда и неће се трошити. Само годишње дивиденде добијене овим принципом биће искоришћене за финансијску подршку удовицама наших свештеника. То је разлог зашто смо поставили тако висок циљ—желимо да имамо довољан поврат улагања сваке године да бисмо могли да дамо позитиван допринос добробити наших вољених удовица. Поврат чак и од милион долара, подијељен са бројем удовица "Хуриас" (Khourias), обезбиједиће само скроман поклон - довољан да можда надокнади неке од њихових дневних животних трошкова. Дакле, што је већа задужбина, то ћемо више моћи да им допринесемо сваке године- изјавила је потпредсједница Антиохијских жена "Хуриа" Сузан В. Марфи супруга свештеника Грегори-Лазарa Марфиja. Она позива вјернике да у наредне двије године уједине своје напоре како би подржали Цркву и одали почаст женама које су, поред својих мужева, посветиле своје животе парохијама архиепископије. Ове удовице остају заслужују континуирану бригу и признање. Кроз овај фонд задужбина "Антиохијске жене" има за циљ да опипљиво побољша своје животе, осигуравајући да не буду заборављене у пензији.

*Антиохијске православне хришћанке Сјеверне Америке основане су 1973. године поблагослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита Филипа (Салиба).
** Жене антиохијских православних свештеника називају се “Хуриа" (Khouria) арапски: خوري, грчки: Χούρι or Ḫūrī. Ријеч Хури (Khoury)  значи "свештеник" на левантинском арапском. Потиче од латинске ријечи  curia, или од француске ријечи curé што значи парохијски свештеник, од средњовјековног латинског curatus „онај који је одговоран за бригу (о душама)“, од латинског curatus, глаголског прилога у прошлости од  curare „бринути се“.

​Српска Православна Црква обезбиједила је породици Иличић кров над главом. Патријарх Порфирије освештао је, 25. септембра 2024. године, нову кућу за самохраног оца Милорада и његово петоро дјеце, а материјал за обнову обезбиједило је Вјерско добротворно старатељство Архиепископије београдско-карловачке. Освећењу куће, присуствовао је и Преосвећени епископ топлички г. Петар, координатор Вјерског добротворног старатељства.  Извор:TВ ХРАМ

 Директорка Лувра Лоренс де Карс* допутовала је у четвртак у Атину са делегацијом ради отварања новог одјељења у познатом музеју, посвећеног византијској и источнохришћанској умјетности.
На неформалном састанку у резиденцији француског амбасадора, Де Карс је изјавила да ће Грчка играти централну улогу у новом одјељењу, у којем ће бити изложено скоро 20.000 предмета византијске умјетности који покривају друштво, осим религије. Директорка Лувра и историчар умјетности изјавила је да ће се, као и 2021. године за двестогодишњицу рата за независност Грчке, наставити културна размјена између Грчке и Француске. Одјељење за византијску и источнохришћанску умјетност је девето одјељење Лувра и биће отворено 2027. године, двије деценије након најновијег одјељења посвећеног исламу. Де Карс је рекла да 9 милиона туриста посјети Лувр годишње, што га чини далеко најпосјећенијим музејом на свијету. Нова изложба ће посјетиоце упознати са комплексношћу византијске цивилизације и подсјетити јавност на допринос региона и улози икона. Међународни тендер за ново одјељење музеја је закључен, а на тендеру је побиједила компанија WHY. Како је Де Карс истакла, одјељење ће отворити нова поља сарадње са Грчком. Кустос Одјељења за византијску и источнохришћанску умјетност биће Максимилијен Диран (Maximilien Durand), који је у амбасадорској резиденцији говорио о дешавањима од 2021. године која дају јединствен карактер колекцији. Он је рекао да ће стална поставка одјељења укључивати предмете од 3. вијека нове ере до 1923. (потписивање Лозанског споразума) и покривати подручја од Етиопије до Русије, Кавказа до Месопотамије и Балкана до Блиског истока, при чему ће Грчка играти кључну улогу на овом великом географском подручју. Поред хронолошког и географског аспекта, изложба ће такође истражити улогу икона за хришћане на Истоку, како се та улога развијала и како је дефинисала културе региона. Сви ови фактори формулишу услове дијалога, наглашавајући различите утицаје између Истока и Запада о чему само византијски период може да исприча најбоље од свих, рекао је Диран. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxtimes.com
 
* Лоренс де Карс (Laurence des Cars) је прва жена у 228 година која је 2021. године преузела вођење Лувра, једног од највећих и најпознатијих музеја на свијету. 

Са благословом Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа новограчаничко-чикашког и Митрополита средњезападноамеричког, г. Лонгина, Српска православна црква Светог Стевана у Чикагу имала је част да у недјељу, 22. септембра 2024. године, дочека нашег Николу Вучевића, професионалног кошаркаша Чикаго Булса, на инспиративном разговору у црквеној сали након Свете литургије. Никола је подијелио вриједне увиде о преплитању спорта, вјере и духовних борби које са собом носи живот, дирнувши срца свих окупљених, а посебно наше омладине. Никола је говорио  о почетку своје каријере, дјечачким сновима, жељом да постане успјешан спортиста а и о томе како је почео да игра за Булсе и шта га је све пратило током каријере. Никола потиче из спортске породице, рођен је у Швајцарској а његов отац је такође био професионални кошаркаш па је Никола наслиједио таленат и одлучио се да гради каријеру у истом спорту. У свом искреном говору, Никола је отворено говорио о томе како Христос има активну улогу како у његовом професионалном тако и у личном животу. Он је испричао како му Бог помаже да остане скроман, приземљен и фокусиран током својих духовних изазова, упркос притисцима да буде јавна личност у професионалном спорту. Његове ријечи су нас све подсјетиле да је живот у Цркви лијеп и драгоцјен дар, нешто што морамо да његујемо с љубављу, оданошћу и посвећеношћу. Након разговора, Никола је љубазно одвојио вријеме да се дружи са најмлађим члановима наше заједнице, стрпљиво дајући аутограме и позирајући за фотографије. За многе малишане било је незаборавно искуство сусрет са узором који не само да се истиче у својој каријери већ и искрено и предано живи своју православну вјеру.
Најдубљу захвалност упућујемо Николи Вучевићу што је са нама подијелио своја размишљања и што нас је подсјетио да Бог тајанствено дјелује у нашим животима. Његово присуство и мудрост оставили су трајни утисак на нашу парохију, посебно на омладину која је била надахнута његовим речима вјере и истрајности. Николи желимо да настави успјех у професионалној каријери и, прије свега, много благослова док настави да води живот вођен својом православном вјером.
Са захвалношћу, Одјељење за омладину Епархије и парохија Светог Стевана Дечанског Српске православне цркве у Чикагу, ИЛ -  написано је на сајту Епархије новограчаничке-средњезападноамеричке. Припрема вјеронаука.нет

​Каже свети Јован Златоусти «да оспособимо децу да се суоче са недаћама да се не изненаде када наиђу невоље. Да их подижемо у васпитању и науци Господњој. Када учимо нашу децу одликама Господа - да буду добра, пажљива, да опраштају, да буду милосрдна, да воле ближње – ми им на тај начин усађујемо у душу врлине и осветљавамо образ Господњи у њима». То је дакле циљ православне веронауке, да се деца уведу у тајне вере и науче животу по Христу реализујући усвојене наставне садржаје у свакодневном животу. Не да деца стекну знање о Богу већ да задобију богопознање, да науче да граде лични однос са Богом. Вероучитељи имају задатак да им помогну у свему томе. Да се, подстичући веру код ђака, труде да створе услове да та вера и заживи. Да подстакну децу да размишљају о спасењу и његовом путу, да их постакну да буду смели и храбри за Христа, да им помогну да развију осећај слободе и радости у животу и да пробуде у њима саосећање и љубав за друге, да им покажу вредност припадања заједници и највећу важност од свих, важност  литургијског живота. Многобројне су методе и инструменти којима се вероучитељи служе да испуне свој задатак. Међу њима велики утицај има и сам амбијент у коме се настава изводи јер и простор као такав на неки начин оставља деци поруку о томе како би требали да се воде и шта се од њих очекује. Желећи да унапредимо квалитет верске наставе, у протеклих пет месеци уз учешће великог броја људи те подршку и одобрење директора Сање Танацковић, опремили смо кабинет за православну веронауку у основној школи у Каракају. Жеља, труд и допринос свих који су помогли да се реализује ова идеја, као и њен крајњи резултат, уједно су и пример који нам показује какву снагу има заједница када се окупи и усмери ка једном племенитом циљу. Остало је још да у кабинет поставимо телевизор који је одобрен и у наредном периоду ће бити достављен у школу а добили смо га од компаније м:тел.
Велико хвала за несебичну помоћ Архијерејском намеснику зворничком, протојереју Милошу Зекановићу, свештеницима Благоју Банету Катићу и др Угрину Поповићу а такође и пароху на чијој парохији се налази школа, протонамеснику Растку Лукићу.

У посљедња два мјесеца, Атос трећи прст Халкидикија (полуострво у Егејском мору) наставља да биљежи  интензивну сеизмичку активност. Интензивна сеизмичка активност уочена на ширем подручју Свете Горе донијела је узнемиравање мјештанима и монасима, а изазива забринутост код научника који са посебном пажњом прате сеизмички низ. Земљотреси различите јачине дешавају се на Светој Гори скоро свакодневно, али су до сада били релативно слаби. 
У понедјељак 23. 9. 2024. године  у 17:30. часова догодио се земљотрес са жариштем на подручју Свете Горе, јачине 3,7 степени Рихтерове скале. Према Сеизмолошкој станици Аристотеловог универзитета у Солуну, земљотрес је био површински, дубине 12 километара, а епицентар се налазио западно од Кареје.  Дан раније, у недјељу 22. септембра, нешто прије 12 часова, дошло је до потреса јачине 4,1, а сат касније и новог јачег земљотреса магнитуде 4,6. Епицентар јучерашњег земљотреса био је на 19 километара од Неа Роде на Атосу. 
Сеизмолози сматрају да становници монашке републике не треба да брину – стручњаци не очекују појаву јаког земљотреса који премашује 6 поена према Рихтеру. професор сеизмологије на Аристотеловом универзитету у Солуну, Манолис Скордилис био је умирујући у вези са овом сеизмичком активношћу:„Ову сеизмичку активност на том подручју имамо око два мјесеца, али према нашим статистичким и историјским подацима, никада није забиљжен велики земљотрес
...Наравно, то не значи да се земљотрес јачи од садашњег не може десити. Морамо бити на опрезу и на стражи...”, рекао је професор сеизмологије Манолис Скордилис. 
Професора сеизмологије Герасимоса Пападопулоса, земљотрес јачине 4,6 степени на Атосу затекао је на лету за Крф гдје је сутрадан (понедјељак 23.9.) озпочела Европска сеизмолошка конференција на Крфу у оквиру Европске сеизмолошке конференције У поруци на друштвеним мрежама, он је напоменуо да је земљотрес у недјељу 22.9.  "био највећи у низу" и изражава опрез.
Професор сеизмологије Костас Папазахос оцијенио је да нема разлога за забринутост и да су земљотреси те јачине свакодневна појава у Грчкој. Он је, међутим, указао да није искључена могућност земљотреса јачине 6 степени по Рихтеру у том специфичном расједу и савјетовао становништво и монахе Свете горе да буду на опрезу. Папазахос јем за портал Халкидикињуз, изјавио да је јуче био "сеизмички низ на локацији која је била посљедњих седмица стимулисана" и да би тај низ могао да се прекине послије неколико мјесеци, али да би могло да дође и до земљотреса који би премашио 5,5 и достигао близу 6 степени по Рихтеру. Најближа подручја као што су Уранополис, све до Амуљанија и Неа Роде и нарочито Света гора, требало би да буду опрезни и да се не користе стари објекти", додао је Папазахос.

Митрополит кишињевски и све Молдавије Владимир позвао је своју паству на тродневни пост и интензивну молитву за мир и јединство вјере, саопштила је прес-служба Православне цркве Молдавије. Он се обратио и свештенству и мирјанима, препоручивши пост од 25. до 27. септембра 2024. године и молитву за мир и јединство вјере како у Молдавији тако и широм свијета. Митрополит Владимир је позвао вјернике да учествују у Божанственој Литургији и приступе Светој Тајни Причешћа на дан празника Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег, 27. септембра,
​У 12 часова благословио је 15-минутну звоњаву у свим црквама и манастирима. Припрема вјеронаука.нет/ извор

У Амбасади Србије у Атини, 21. септембра 2024. године, уприличена је свечаност поводом почетка нове школске године за ученике Српске допунске школе у Атини. Овом приликом одржано је и свечано водоосвећење од стране српских свештеника у Атини.
Присутнима се обратио амбасадор Србије у Грчкој Никола Недељковић, који је ученицима пожелео много успјеха у новој школској години, као и да са поносом наставе да његују свој језик, идентитет, традицију, културу и љубав према Отаџбини.
Амбасадор је указао и на то да српска дјеца у Грчкој представљају значајну спону за даље јачање братских веза између Србије и Грчке, те нагласио да они имају веома важну улогу у очувању и промоцији нашег богатог историјског и културног наслеђа, као и да представљају најбоље амбасадоре наше земље у иностранству.
Посебно је похвалио њихову истрајност у учењу и гајењу патриотског духа, с обзиром на то да поред редовне школе, најчешће викендом, додатно похађају и Српску допунску школу. Амбасадор је истакао да сви припадници српске заједнице у Грчкој увијек могу да рачунају на пуну помоћ и подршку Амбасаде у Атини и изразио спремност за даље продубљивање сарадње са нашом дијаспором у Грчкој. Око 350 српске дјеце у Грчкој похађа наставу на српском језику у оквиру Српске допунске школе, која се одржава широм ове земље. Српска дјеца у Атини, Солуну, на Криту, у Волосу, Лариси, Катерини и Лептокарији изучавају три предмета: Српски језик, моја отаџбина Србија и основе српске културе.
Настава у оквиру Српске допунске школе у Грчкој реализује се према програму Министарства просвјете Србије, који је осмишљен за српску дјецу у иностранству старости од 6 до 18 година. Његујући свој језик, дјеца у иностранству развијају осјећај припадности и чувају своје коријене и културу. Прва Српска школа у Грчкој отворена је у Солуну 1916. године, од када се, у различитим формама, настава на српском језику одвија у Грчкој. Извор:Министарство спољних послова Републике Србије