Сазнај новости из
хришћанског свијета
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, уз више архијереја СПЦ и других помесних православних цркава, началствује овог јутра, на празник Светих новомученика Јасеновачких, Светом архијерејском Литургијом у манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу. Свету Литургију преноси ТВ Храм (линк је испод). После Литургије биће служен помен Јасеновачким страдалницима на хумци покрај споменика "Камени цвет" у оквиру Спомен-подручја Јасеновац. Сутра, 14. септембра 2021. године, у 10 часова, у Српској православној општој гимназији "Кантакузина Катарина Бранковић" у Загребу, биће одржан Међународни научни симпосион "Новомученици: VII" у чијем ће раду учешће узети значајан број водећих иностраних и српских историчара и стручњака у области друштвено-хуманистичких наука. Организатори Међународног научног симпосиона су српска православна Епархија пакрачко-славонска и Музеј жртава геноцида. Свечаном отварању Међународног научног симпосиона присуствоваће Патријарх Порфирије који ће се том приликом и обратити указујући на значај мултиперспективног научног истраживања историјског и теолошког феномена хришћанског мучеништва. Линк ка преносу је ОВДЕ. Извор: Радио Слово љубве; ТВ Храм; Епархија пакрачко-славонска У протеклих неколико дана на сајт смо поставили неколико нових и квалитетних материјала наших нових и сталних в(ј)ероучитеља сарадника. Тако нам је вјероучитељ Саша Стјепановић послао комплетно урађене глобалне и мјесечне планове за цијелу годину за Средњу школу + ОПЕРАТИВНИ МИКРО ПЛАН ЗА ЛАКШЕ УПИСИВАЊЕ ЧАСОВА. Свештеник и вјероучитељ Станко Ћелић послао нам је четири презентације (Св. браћа Ћирило и Методије, Брак и породица, Молитва Господња - Оче наш, Борба за опстанак у Обећаној земљи). Далибор Радовановић, вјероучитељ у ЈУ ОШ "Доситеј Обрадовић", Добој послао нам је три презентације(Живот у рају, Васкрсење Јаирове кћери, Господњи празници). Вјероучитељ Горан Пишталовић послао нам је припрему за Средњу школу "Свето писмо и свето предање", док је вјероучитељ Лазар Илић послао своје веома квалитетно урађене писане припреме у вези са Христовим причама. Што се тиче вероучитеља из Србије који предају Верску наставу материјале су нам послали Бојан Кнежевић (припрема "Личносно познање), а Михаил Пуача видео материјал уз пропратни документ у ворду и пдф-у "Поетични православни појмовник". 80 година од стварања система логора Јасеновац, најмонструозније фабрике смрти у Европи. Председник Вучић: Сећање на српско име и презиме неће бити затрто. Владика Јован: Наш однос према Јасеновцу одређују речи патријарха Германа: Праштати морамо, заборавити не смемо. Патријарх Порфирије: Кроз молитвено памћење лечимо своје ране. Молимо се за све људе и да се Јасеновац никоме, никада и нигде не понови. Поводом 80. годишњице од оснивања система концентрационих логора смрти у Јасеновцу, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 10. септембра 2021. године у Патријаршији српској у Београду председника Републике Србије г. Александра Вучића, Његово Преосвештенство Епископа славонског г. Јована и директора Музеја жртава геноцида др Дејана Ристића. -Навршава се 80 година од стварања најмонструозније фабрике смрти у Европи, система логора Јасеновац. Србија и Република Српска заједнички раде на јачању културе памћења. Чинимо све да не буду заборављене јасеновачке жртве и тражимо начине како држава може да помогне Српској Православној Цркви у целом процесу као и о другим важним питањима, рекао је председник Вучић. -Данас смо коначно постигли договор и преносим потврду и г. Милорада Додика да заједно учествујемо у изградњи центра који би требао да буде свесрпско светилиште на најтужнијем месту у Доњој Градини, у Републици Српској, да подигнемо велики меморијални центар и да подсетимо на све друге злочине почињене над нашим народом, а на територијама које данас нису под контролом српског народа, рекао је председник Србије. -Сећање на српско име и презиме неће бити затрто. Уложиће се велики новац у изградњу тог меморијалног центра: 80 одсто Србија и 20 одсто Република Српска, рекао је председник Вучић. Председник Вучић је истакао и да Музеј жртава геноцида, важна институција основана 1992. године, нема своје просторије, па је стога је договорено да се покуша да се оне успоставе на простору Старог сајмишта уколико се реше имовински проблеми. -Заједно ћемо поднети иницијативу да лева обала Саве добије назив Обале јасеновачких жртава, што би обухватило све жртве: и српске, јеврејске, ромске и све друге. Верујемо да ће то наићи на одобрење градских власти. Циљ је да светској јавности укажемо кроз шта је српски народ пролазио пре 80 година, да се шири истина. Задовољан сам што држава може да учествује у ономе што је од великог значаја за наш народ и поносан што Србија и српски народ памте, што никада неће заборавити ужасне злочине у Јасеновцу. Србија данас то може да учини, Србија се не стиди својих жртава. То су наши јунаци и даћемо све од себе да њихово јуначко дело не буде заборављено, поручио је председник Вучић. -Најзначајнији и највећи догађај од ослобађања логора, тј. пробоја логораша, јер Јасеновац нико никад није ослободио, 22. априла 1945. године, јесте освећење обновљене много мање и много убогије цркве у Јасеновцу септембра 1984. године. Тада је Патријарх српски Герман са двојицом будућих патријараха и петорицом архијереја освештао тај храм и изговорио речи које одређују наш однос према Јасеновцу и свему што се у њему збивало: Праштати морамо, али не смемо заборавити. Владика Сава, мој претходник, ту светињу је 2000. године прогласио манастиром. И ево сада смо на новом прагу са огромном љубављу и помоћи Републике Србије и њене Владе. Први пут у историји Јасеновца, јер нажалост оно што је манастир запамтио је преко тридесет година спречавања да се подигне храм који је и био прва жртва Јасеновца. Први логораши су имали први задатак да сруше огромни, прелепи храм који је некад био у Јасеновцу. Значи, после тридесет година је добијена дозвола за обнављање храма, а после четрдесет година је тај храм подигнут, па је и он у својој обнови био храм мученик. И сада тај храм - манастир наставља своју мисију да би се у њему Богу молило, да би се кадили гробови мученика, да би примали сви оне који долазе, а то је најважније, да се поклоне сенима мученика, да их прославе и да се оданде настави ширити реч патријарха Германа: Праштати морамо, али не смемо заборавити, беседио је Епископ славонски г. Јован који је заблагодарио председнику Вучићу и Његовој Светости Патријарху. -Прво што је урадио и као Митрополит загребачки и као Патријарх српски, Његова Светост је дошао свом народу на Банији и дошао је у Јасеновац показујући да је достојан наследник патријарха Германа и носилац његове поруке незаборава и поруке праштања, закључио је владика Јован. -Подвукао бих реч светилиште, коју је изговорио господин Председник, јер мислим да је то права реч која описује места страдања. Много пута сам био не само у Јасеновцу него и на другим местима страдања нашег народа, у Јадовну итд. Али кад год сам ушао у Јасеновац имао сам утисак да сам ушао у једну сасвим другачију зону постојања у односу на све што је око нас. Имао сам увек доживљај да сам ушао у једну мистичну зону. Та мистична зона Јасеновца и других места страдања људи показује да је то метафизички простор и зато и јесте светилиште. Стога ништа боље није могло да се деси за Јасеновац, за оне који су тамо пострадали, али и за оне који су чинили злочине, као и за све који са добром вољом тамо одлазе, па и за оне који немају добру вољу у односу на то место, ништа боље није могло да се деси него да ту никне манастир, женски манастир из којег се непрестано, двадесет четири часа, уздиже молитва за оне које су пострадали, али и молитва њима, јер су они невине жртве. Они су мученици који заступају све нас пред Богом, моле се за мир, за добро међу људима и вероватно се моле и за своје злотворе, истакао је патријарх Порфирије. -Сећање на прошлост је сећање на будућност, на то због чега смо створени. Ко нема сећање на то зашта нас је Бог створио - а рећи ћу реч богословску: створио нас је да учествујемо у свему ономе што је Његово, да будемо Њему подобни - ко нема ту врсту сећања и молитвеног обраћања Богу у том кључу, тај не може поштовати себе, тај не може препознати другог и отуда реке мржње сусрећемо на свакој страни света. Помен, сећање, памћење - то јесте молитва. То чини манастир Јасеновац са својим монахињама, али у исто време да се то памћење никада не претвори у злопамћење, него да кроз молитвено памћење лечимо своје ране и истовремено кроз молитву обраћајући се Богу увек и свагда, молећи се за све људе, молимо се да се то никоме и никада и нигде не понови, поручио је патријарх Порфирије. -Веома је значајно, а Бог зна зашто је то баш тако, да имамо манастир у Јасеновцу, да, ако Бог да, имамо меморијални центар - светилиште на другој обале реке, преко пута манастира, и наравно да имамо Музеј жртава геноцида, јер то чини сваки зрео народ у односу на себе, показујући поштовање и самоспознају, поштовање према себи и према своме. Без те претпоставке апсолутно није могуће не само препознати и поштовати другога него начинити и први корак у односу на њега. Радујући се што смо се данас састали, још више се радујем што смо сагласни око свега онога што треба чинити у будућности, уз, још једампут, захвалност на свему што чине људи који су овде са мном присутни: председник Републике Србије г. Александар Вучић, мој брат Епископ славонски и пакрачки г. Јован и директор Музеја жртава геноцида г. Дејан Ристић. Још једампут захваљујем на свему и нека Бог да снаге да још више и ефикасније чинимо све што је у овом кључу, јер је то један од снажних и великих покрета, широких и ефикасних путева да градимо добро, да градимо мир, баш речима патријарха Германа: памтимо, не заборављамо. Увек хоћемо и желимо да праштамо свима, као што и друге молимо да праштају на свему у чему ми нисмо били људи у односу на њих, рекао је Патријарх српски г. Порфирије. Већина новокрштених су сирочад. Неколико одраслих и више од двадесеторо дјеце крштено је у Кенији 29. августа 2021. године. Директор сиротишта Света Тавита, свештеник Агапије Омукуба, извршио је крштење у локалној ријеци у градићу Малава. Укупно 29 људи примило је свето крштење. Отац Агапије је рекао да су већина новокрштених православних хришћана представници народа Покот, тј. једног од више од 40 кенијских племенских група. Живе у западној Кенији, на граници са Угандом. Број Покота процјењује се на 800 хиљада људи. Отац Агапије и његова супруга Дора налазе будуће штићенике углавном у сиротињским четвртима кенијске престонице - Најробију. У сиротишту су им обезбијеђене основне потрепштине, укључујући склониште, одјећу, свакодневну храну, образовање и медицинску његу. Већина дјеце су сирочад, а православно сиротиште у Малави често је једини начин да избјегну сиромаштво, а понекад и смрт. Тренутно, отац Агапије и Дора вриједно раде на изградњи новог дома, школе, болнице и цркве. Земљу за ове објекте добили су захваљујући великодушности добротвора и благословом увијек незаборавног епископа Кисума и Западне Кеније Атанасија (Акунде), који је преминуо 2019. године. Православна црква у Кенији је дио Александријске патријаршије. Сав чин свете тајне крштења је уживо емитован на Фејсбуку. Аутор: вјеронаука.нет На редовном заседању одржаном у Београду од 24. до 29. маја 2021. године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Јустина (Јеремића) за викара Патријарха српског, са титулом Епископ хвостански. Архимандрит Јустин је рођен 22. јуна 1982. године у Руми од оца Милоша и мајке Олге. Основну школу завршава у родном граду, одакле, по благослову Епископа сремског Василија, уписује Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима. Марљивост према богословљу и љубав према богослужењу, али и према монашком животу и подвигу, определили су даљи животни пут младог богослова, па је стога владика Василије одлучио да га пред крај петог разреда, у марту 2002. године, замонаши по чину мале схиме у фрушкогорском манастиру Великој Ремети. Убрзо потом, на празник Благовести. монах Јустин је рукоположен у чин јерођакона у манастиру Крушедолу. После Богословије, коју завршава као најбољи ученик у генерацији, по препоруци надлежног Епископа уписује Московску духовну академију. Пред полазак у Москву, октобра 2002. године, у манастиру Великој Ремети је рукоположен у чин јеромонаха. У току студија развија посебну љубав, али и знање из области Литургике, па је током четврте године студија постављен за наставника богослужбене праксе у Покровском храму Академије, кроз коју је учио новорукоположене свештенике-студенте Типику и правилном савршавању иначе веома захтевних богослужења Руске Православне Цркве. Године 2006. завршава Духовну академију одбранивши дипломски рад на тему „Исихазам у српском монаштву у 13. и 14. веку“. У току студија, као најбољем иностраном студенту, додељена му је посебна стипендија из Фонда Патријарха московског и све Русије Алексеја Првог. По повратку из Москве, 2006. године, причислен је братству запустелог манастира Старог Хопова на Фрушкој гори. Упркос тешкоћама, младости и неискуству успева заједно са братијом да обнови ту светињу, која је од Другог светског рата па до њиховог доласка била напуштена како у материјалном тако и у духовном смислу. Са благословом Епископа сремског Василија и Светог Архијерејског Синода 2008. године је упућен на постдипломске студије на Богословском факултету у Атини, где је боравио до 2013. године, када по благослову Епископа западноевропског Луке и указаној потреби прелази у Париз. Служио је као парох у Лиону и Дижону, као и у парохији Светог Саве у Паризу. На Богојављење 2015. године одликован је чином протосинђела, а 30. октобра 2016. године је рукопроизведен у чин архимандрита. Активно преводи текстове литургијске садржине са руског и грчког језика, од којих је неке обајвио у часописима Истина, Видослов и Српски Сион. Написао је Службу Светом преподобномученику Рафаилу Шишатовачком. Говори руски, грчки и француски језик. * * * Чин наречења изабраног Епископа хвостанског извршиће се у суботу, 11. септембра 2021. године, у старом Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, са почетком у 18 часова. Свету Литургију са чином архијерејске хиротоније служиће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, саборно са браћом архијерејима и свештенством, 12. септембра 2021. године у 9 часова, у Храму Светог Саве на Врачару. ИЗВОР: СПЦ Јеванђеље по Марку је у потпуности преведено на руски знаковни језик. Превод су извршили Институт за превођење Библије и Центар за рад са глувим и оштећеним слухом «Десница» пише «patriarchia.ru» Видео снимци (у одломцима) свих 16 глава јеванђеља по Марку доступни су за гледање на ЈуТјуб каналу Института за превођење Библије, а такође су у потпуности постављени на ЈуТјуб канал Центра за глуве и слушне «Десница». Видео записи су синхронизовани и пропраћени титловима. Могу се видјети и у мобилној апликацији објављеној за iOS у Apple Store, за Android у Google Play -у. Илустрације су урадили Нина Андреикина и особље Института за превођење Библије. Водитељ је говорник знаковног језика, наглуви ђакон Павле Атанасијев, иначе познати специјалиста у области превођења за глуве. Снимао и монтирао Андреј Андрејкин. Лингвистичку и семантичку теолошку анализу извршило је особље Института за превођење Библије. Пројекат је реализован уз подршку Сверуске јавне организације особа са инвалидитетом „Сверуско друштво глувих“. У провинцији Замбоанга дел Норте на Филипинима, дванаест људи примило је православно крштење у водама Јужнокинеског мора. Раније су ови људи припадали једној од монофизитских цркава. На њихов захтјев, мисионарски одјел филипинско-вијетнамске епархије Руске православне цркве организовало је за њих почетком септембра вишедневни семинар о основама православне вјере. У околини града Диполога спровео га је предсједник мисионарског одјељења епархије, свештеник Мојсеј Кахилиг, заједно са Маријом Кахилиг и Е. Алеријом. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог извора На Светој Гори пронађена је пећина у којој је живио украјински аскетски и полемички писац који је живио на прелазу из XVI у XVII (око 1550 - послије 1621.године) вијека преподобног Јована Вишенског, написао је на својој страници на Фејсбуку директор Међународног института за светогорско насљеђе Сергеј Шумило потврдивши да су ископавања извршили бугарски спелеолози, преноси Одјељење за информације и образовање УПЦ.
„Уз помоћ бугарских спелеолошких колега успјели смо да пронађемо непознату монашку пећину на Светој Гори у близини древног манастира Зографа (Зограф је бугарски манастир који се налази у сјеверном дијелу Свете горе), у којој је вјероватно посљедње године свог живота провео истакнути украјински светац, атонски старац и полемичар из 17. вијека преп. Јован Вишенски, рођен у граду Судова Вишња у Лавовској области “, рекао је он. Он је подсјетио да је име овог изузетног Украјинца добро познато са школских часова украјинске књижевности, из совјетског времена, јер је он био једини црквени аутор који је неким чудом остао у школском програму, упркос атеистичкој цензури и пропаганди. „Међутим, мало је људи знало да у ствари Јован Вишенски није био само полемичар, већ и светогорски схимник који је живио на Светој Гори више од 40 година. Посљедње године живота провео је у испосници у близини манастира Зограф, потписујући се као „Јован Русин, Зографски печерник“, рекао је Сергеј Шумило. - Доскора сам мислио да је вјероватна пећина у којој се подвизавао старац Јован Вишењски она у којој се подвизао о. Косма Зографски (позната као „пећина Косме Зографског“). Али до сада ова моја претпоставка није потврђена због чињенице да пећина није сачувала трагове дугогодишњег људског становања ... Вјероватно је Јован Вишенски могао бити у овој пећини, али не и чињеница да је провео остатак живота у њој ... " Према ријечима директора Међународног института за атонску баштину, новооткривена Зографска пећина погоднија је за строг пустињачки живот. Пећина се налази на тешко доступном мјесту. Налази на путу (стаза) од Зографа до манастира Костамонит, на стрмој падини изнад Зографске ријеке. Да бисте се са стазе спустили у пећину, морате да завежете ужад за дрвеће и спустите се низ њих на падини до пећине којом је требало да се спусти са врха до пећине ... Усред камене пећине природног поријекла адаптиране за живот, постоји неколико малих „соба“ обложених камењем, па чак и дјелимично омалтерисаних и окречених, било је и прозорских отвора, чађи са огњишта ... Све свједочи да су пустињаци дуго живјели и молили се у овој пећини ... Бугарске колеге су пронашле чак и остатке грнчарије. Можда, је ово пећина нашег светог земљака Св. Ивана Вишенског… ”, - написао је. Украјински епископ о хаосу на Цетињу: Угледајмо се на српског патријарха - послао га је Господ8/9/2021
Патријарх српски Порфирије још један је прави пастир којег је Господ поклонио својој земаљској цркви, написао је викар Кијевске митрополије епископ Баришевски Виктор Коцеба у свом ауторском блогу. Као доказ своје тврдње украјински епископ наводи ситуацију на Цетињу, где су "патриоте" и "националисти" покушали да онемогуће устоличење новоизабраног митрополита Црногорско-приморске митрополије. Он је објаснио да би, да су успели да издејствују пренос устоличења из главне црногорске светиње – Цетињског манастира у Подгорицу, касније могли да га прогласе нелегитимним. Власти су убеђивале патријарху Порфирију да је Подгорица боља опција, да му гарантују безбедност, чак су и аргументи државног руководства и полиције изгледали прилично убедљиво, навео је епископ Виктор. По његовим речима, "прави пастир никад не бежи од свог стада. Напротив, он "полаже свој живот за овце". "Управо тако је поступио и патријарх Порфирије – без обзира на опасност, он је одлучио, да уради то што је његов дуг пред Богом и божјим народом. Стога је српски патријарх ипак стигао у Цетињски манастир, где је служио литургију током које је и обављено устоличење митрополита Јоаникија", написао је епископ. Патријарх би отишао на Цетиње и без полиције, чували су га на иницијативу државе, а не на његов захтев, подсетио је украјински јереј. "Његов поступак је пример који треба следити. На крају крајева, и у нашем животу често постоје случајеви када морамо да направимо избор – да се покоримо околностима и предамо или испунимо своју мисију, без обзира на све? Поступак патријарха Порфирија јасно показује да је он прави пастир за своје стадо. Сваки становник Црне Горе је видео да се поглавар Српске православне цркве не брине за себе, већ за своје сопствене интересе, већ брине о Цркви и на прво место ставља испуњење Јеванђеља. Очигледно да устоличење митрополита Јоаникија још једном сведочи о истинитости Цркве и добар је пример победе Христа над земаљским силама. Искрено се радујемо што је Господ поклонио својој земаљској Цркви још једног правог пастира – патријарха Порфирија и надамо се да ће он и даље бити инспиративан пример за милионе православних хришћана", закључио је епископ Баришевски Виктор. Извор: Спутњик Винова лоза се на поседима Манастира Хиландар гаји још од 1198. године, односно од његове обнове којом су руководили монаси Симеон и Сава. У Савином пољу у близини Пирга Светог краља Милутина, дуж пута који води до пристаништа, после пожара који је 2004. године избио у Манастиру Хиландару, поново је подигнут виноград на свом историјском месту. На 12 хектара засађено је 47000 калемова сорти „мерло“, „каберне сoвињон“ и „каберне фран“. Целокупан пројекат се одвија по највишим стандардима виноградарства са циљем производње врхунског вина. Пројекат је израдио и води проф. др Небојша Марковић са Пољопривредног факултета у Београду.
Аутор светлописа монах Милутин Хиландарац/ извор: фејбук страница Пријатељи манастира Хиландара Завршена је дигитализација Мирослављевог јеванђеља - најстаријег сачуваног српског ћириличног рукописа из 80-их година 12. вијека у специјално опремљеној просторији у Народном музеју, чиме су управљали стручњаци из Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ, казао је данас академик Александар Костић наконференцији за медије у САНУ. Костић је напоменуо да је Мирослављево јеванђеље дигитализовано у пет варијанти, а свака страна и свака илуминација /иницијал/ са једним или два свјетлосна тијела, што је омогућило да се види сваки детаљ, као и цијела књига. - Снимање је завршено прије неколико дана, предстоји провјеравање квалитета сваког снимка и да се као финални производ Мирослављево јеванђеље похрани у највишој могућој резолуцији у Аудиовизуелни архив. Само један снимак има око 700 мегабајта - казао је Костић. Академик је истакао да је дигитализовано 400 илуминација и направљено око 2.000 снимака. - Овај вриједни културни споменик биће доступан стручњацима. Коначно је усликан на начин који ће га убудуће штитити и чувати, те нема потребе да се користи оригинал. Он је додао да је Мирослављево јеванђеље дио српског културног идентитета, те да преостаје да се почетком идуће године постави на сајтове надлежних институција како би било доступно домаћој и страној публици. - Осим развезивања ове књиге имали смо проблем и то што неке илуминације улазе у повез. Злато на илуминацијама је такође представљало проблем, али сада је усликано да се види да је ријеч о наносу злата - казао је Костић. Костић је навео да ће и 166. страница Мирослављевог јеванђеља, коју Русија треба да врати Србији, такозвани Петроградски лист, бити дигитализована ако стигне, али се још не зна да ли ће то бити засебно или као већ дигитализовани дио Мирослављевог јеванђеља. Мирослављево јеванђеље је дигитализовано на основу Споразума о сарадњи Министарства културе и информисања Србије, Народног музеја у Београду који га чува, САНУ и Народне библиотеке Србије. Србија је Мирослављево јеванђеље 2005. године уписала на Унескову Листу памћења свијета. Извор: ТАНЈУГ Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил честитао је митрополиту Јоаникију (Мићовићу) ступање на трон катедре миторполита црногорско-приморских. Његовом Високопреосвештенству, Високопреосвећеном Јоаникију, Митрополиту црногорско-приморском, Ваше Високопреосвештенство, драги Владика, Искрено Вам честитам ступање на трон древне катедре митрополита црногорско-приморских. Руска Црква је забринуто и узнемирено пратила догађаје у Црној Гори последњих дана молећи се за очување мира и умножавање хришћанске љубави у нашем братском православном народу. Неустрашив и одлучан, упркос спољним притисцима и претњама, Његова Светост Патријарх српски Порфирије, наш вољени Сабрат у Господу, уздигао је Ваше Преосвештенство у звање митрополита на историјском и славном престолу на Цетињу. Сада сте, као и Његова Светост, делима показали да сте верни Христовим речима: „Добри пастир живот свој полаже за овце“ (Јн 10,11). Током своје вековне историје Православна Црква у Црној Гори је прошла кроз значајна искушења. У најтежим околностима ратова, верских сукоба и сурових прогона, она је увек чувала истрајност и чистоту вере, у страдањима за Спаситеља множила своју снагу, представљала душу свог богољубивог народа служећи му као чврст духовни и морални ослонац. Сигуран сам да ћете на катедри Ваших славних и светих претходника бити њихов достојни наследник, јарки светионик пастви, која је са Вама посведочила истрајност у одбрани отачких светиња, православне вере и канонског црквеног устројства. Вашем Преосвештенству молитвено желим Божју помоћ у предстојећој жртвеној служби, духовне и физичке снаге, а Вашем побожном стаду мира и радости у Христу. С љубављу у Господу, +КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ / извор:моспат.ру Благословен који долази у име Господње! На Светој архијерејској литургији, која је претходила устоличењу Митрополита Јоаникија, Свјатјејшем Патријарху су саслуживали Митрополит Јоаникије и Владика Давид, као и свештеници и свештеномонаси Митрополије црногорско-приморске, који су цијелу претходну ноћ пробдјели у овој светињи. Након послужења у салону Митрополије црногорско-приморске, уз химну пјесму свих присутних, Његова светост Патријарх српски Порфирије, Митрополит црногорско-приморски Јоаникије и Епископ крушевачки Давид, испраћени су из Цетињског манастира. Извор и фотографије: Светигора.цом У суботу 4. септембра, када наша Света Црква молитвено прославља Светог мученика Агатоника и Светог Свештеномученика Горазда Чешког, Његова Светост Патријарх српски Г. Порфрије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Врачару уз саслужење Преосвећене Господе Епископа ремезијанског Стефана и топличког Јеротеја, викара Патријарха српског, и свештенства Архиепископије београдско-карловачке. На крају Свете Литургије Патријарх Порфирије је служио чин призива Светога Духа за почетак нове школске године и узнео молитве Господу и Пресветој Богородици. У својој архипастирској беседи Патријарх Порфирије је између осталог рекао: ,,Да будемо неко ко је понос својим родитељима, али исто тако и ми да својом молитвом помогнемо својим родитељима, да Бог њима помогне да они нама помогну. Дакле, молили смо се за знање, али и за мир, љубав, другарство, радост, који су неопходни онда када имамо знање. Ми ћемо се увек и ја лично увек молити за Вас децу, без обзира коју школу да ли основу, средњу или факултет похађате, јер је то заповест Божија. Нама је Христос показао да пре свега треба да волимо децу и да се трудимо да будемо деца по доброти, безазлености, спремности да и када нисмо задовољни, и када нас неко наљути опростимо, јер нам је важније да сачувамо другарство него да се у свађи међусобно разиђемо. Молим се за све Вас, али исто тако и читава наша Црква...“. Лепоти Свете Службе Божије допринело је појања мешовитих хорова храма Светог Саве. Извор: ТВ Храм Годишњи помен академику Владети Јеротићу, биће одржан данас , у суботу, 4.септембра 2021.године, у Цркви Светог Марка у Београду у 9 часова пише на "Фејсбук" страници Задужбине Владете Јеротића. Да подсјетимо Владета Јеротић преминуо је у својој 94. години, 4. септембра 2018. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у породичној гробници на Новом гробљу у Београду.
Владета Јеротић био је српски неуропсихијатар, психотерапеут, философ, књижевник и академик САНУ. На Медицинском факултету дипломирао је 1951. године. Специјализацију из неуропсихијатрије стекао је 1957. године и након тога, од 1958. до 1961, боравио је у Швајцарској, Немачкој и Француској, гдје је специјализовао психотерапију. Као професор по позиву, Владета Јеротић је, Од 1985. до пензионисања, предавао пастирску психологију и медицину на Православном богословском факултету у Београду. Животом свједочио Бога и себе У угљевичком Центру за културу, синоћ је промовисана књига „Ево човека“ о Патријарху Павлу, чији је аутор протођакон др Љубомир Ранковић а која је издавачки подухват Компаније „Новости“ и издавачке куће „Глас Цркве“, Епархије шабачке Српске православне цркве. "Омален и нејак тијелом, био је горостасан и силан духом. Постао је анђео свога народа и цркве. Дубоко укоријењен у јеванђељу, чврсто је вјеровао у своје призвање, ријеч и дјело", рекао је Ранковић о блаженопочившем Патријарху Павлу. Духовни витез крста и части, како је Ранковић назвао омиљеног поглавара Српске православне цркве,“ није ишао испред свог народа са пламеним мачем, није држао ватрене бесједе попут Перикла и Наполеона“. "Животом је свједочио Бога и себе, неуморно изговарајући животну лозинку од свега двије ријечи: „Будимо људи!“ Вапај светога старца, постао је завјетни рефрен трагичне епохе његовог патријарховања у коју се збило и згуснуло толико искушења и невоље, колико понекад у вишевијековном периоду људске историје. Молитвеним ћутањем и животом свједочио је шта значи бити човјек", додао је Ранковић. Књига „Ево човека“ др Ранковића, како је рекао академик Драгољуб Драго Мирковић из Бијељине је најутентичније свједочење о нашем омиљеном и за живота слављеном Патријарху Павлу, изњедреној , уз пребогато богословско знање, врхунско схватање живота, времена простора и људи, списатељског раскошног дара аутора. "И, заиста, видјећете да је ово најбоља књига о бившем српском патријарху до сада објављена, јер је аутор, уз све ово што сам навео, често био у близини јунака књиге „Ево човека“, кога је, не само интервјуисао, већ и са њим водио дуге, чак и вишедневне разговоре, од Шапца и Ваљева до оних у манастирима Овчарско-кабларске клисуре, у Београду, на Космету. Питао је Љуба тог нашег заиста пресветлог патријарха оно што га нико није питао. Разговарао је овај писац, духовник и велики интеклетуалац са људима из непосредног окружења патријарха Павла, међу којима су и љекари и друго особље са ВМА, који су бринули годинама о његовом здрављу. И све је сабрао у ову дивну књигу", рекао је Мирковић. Директор Центра за културу Предраг Вујевић, који је дипломирани теолог, рекао је да је част за ову средину да прва промоција буде баш овдје, „бисер књижевно-духовног и богословског дјела, које свако може да схвати, баш онако како је дјелао Патријарх Павле“. "Патријарх Павле је успио све да нас сабере и сложи у љубави, нашој вјери и роду и није ни чудо што је ова књига одлично примљена, а уз то њен аутор је писац који је увијек пред читалачку публику износио штива за дивљење и поштовање", рекао је Вујевић. Текст и фото: Младен Василић /Извор: Епархија зворничко-тузланска "За Микиса Теодоракиса би било нетачно рећи да је био само велики пријатељ српског народа. Он је проневши светом лепоту грчке музике, приказао богатство и лепоту културе и несаломиви дух грчког народа, а за нас је отелотворење братске и срдачне љубави, безрезревног пријатељства и помоћи Грка према српском народу онда када је било најтеже и најпотребније. Сваки Србин треба данас да прислужи воштаницу за Микиса Теодоракиса. Бог нека душу прости Микису Теодоракису и насели у рајским насељима у којима ће брат Микис наставити да разгаљује душу умилним звуцима бузукија"пише на Инстаграм налогу Патријарха Порфирија. Преминули грчки композитор Микис Теодоракис био је велики пријатељ Србије, о чему свједочи и концерт из 1999. године. Концерт је одржан 26. априла у знак протеста против НАТО бомбардовања. Заговорници заштите живота вјерују да ће тексашки закон о абортусу када се открије да беба има откуцаје срца спасити око 150 беба дневно. У америчкој држави Тексас ступио је на снагу закон који забрањује абортус када беби куца срце, наводи ChristianHeadlines.com. Такозвани "Закон о откуцајима срца" потписао је у мају гувернер Тексаса Грег Абот. Заговорници живота, «Texas Right to Life», нагласили су да је Тексас прва америчка држава која је донијела Закон о куцању срца. Лила Роуз, предсједница организације "Live Action", нагласила је да ће овај закон "сваки дан спасити животе у просјеку 150 дјеце". Врховни суд САД одобрио је примјену тексашког закона којим се забрањује већина абортуса у тој држави, пошто је пет од укупно девет судија гласало против хитног захтјева група за заштиту права на абортус да блокира примјену спорног акта који је ступио на снагу 1. септембра. Закон о забрани абортуса после шест недјеља трудноће ступио је у сриједу на снагу у Тексасу, а пред Врховним судом САД покушале су да оборе организације које се боре за право на абортус, али је суд одбио њихов захтјев. Наиме, клинике за абортусе затражиле су од Врховног суда САД да блокира закон јер процјењују да забрањује 85% побачаја у држави, јер се откуцаји срца бебе "обично одређују око шесте недјеље трудноће". Љекари у Тексасу сада морају да ураде тест откуцаја срца фетуса. Ако се пронађе, љекару је забрањен абортус. Изузетак су хитни медицински случајеви. Тексашки закон против абортуса омогућава свим грађанима и да туже клинике, пружаоце услуга абортуса и сваког ко "помогне или подржи" абортус након шесте недјеље трудноће, без обзира на то да ли онај ко тужи има било какве везе са женом која жели да абортира. Они који туже и побиједе биће награђени са најмање 10.000 долара за сваки илегални абортус. Оваква забрана није донесена ни у једној савезној држави од 1973. године, када је Врховни суд дозволио право на абортус у случају "Роу против Вејда". Тексас је већ био међу већински републиканским државама које су забраниле абортус по принципу "откуцаја срца" бебе, односно забраниле да се абортус обавља пошто се уочи срчана активност фетуса, али су судови раније редовно блокирали примјену таквих и сличних забрана које су покушале да се супротставе одлуци Врховног суда из 1973. године. Најдаље у супротстављању овој одлуци до сада је отишла савезна држава Мисисипи која је усвојила закон који забрањује већину абортуса након 15 недјеља трудноће, али највиши правосудни орган у САД тек треба да саслуша аргументе и донесе одлуку и о овом закону. Амерички предсједник Џозеф Бајден обећао је да ће бранити права жена на абортус и оштро критиковао изразито рестриктиван закон о абортусу који је ступио на снагу у Тексасу. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања више извора У сриједу 1.септембра, Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије у поподневним часовима посјетио је Основну школу "Никола Тесла" у Раковици и присуствовао свечаности пријема 153 ученика у први разред. У пратњи Патријарха Порфирија били су Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Јеротеј, викар Патријарха српског и изабрани Епископ марчански Г. Сава. Патријарха су свечано дочекали директор школе Станислав Стевуљевић, наставници, родитељи и ђаци прваци. Патријарх у свом обраћању је, између осталог, истакао да га присуство овде на почетку школске године са ђацима првацима враћа и у његово детињство. Он је ђацима поручио да требају много тога научити како би, када порасту и постану зрели људи били спремни да стварају, да обогаћују место и свет у којем живе. "То је место у којем ће многе ваше радозналости добити своје одговоре, многа питања ће добити одговоре, али и место где ће се отварати нова питања и будити нове радозналости" , рекао је Патријарх Порфирије и додао да су људи такви, непрестано гладни нових знања и непрестаног раста и узрастања. "Једнако важно као стицање знања јесте да ћете учити у школи да стечена знања служе на добро, учићете да будете врлински", додао је Патријарх Порфирије и истакао да је школа и место где ће стицати пријатеље, и са њима, Бог ће дати, остати у добрим односима и градити заједницу кроз читав живот. "Много је важно да радимо и да учимо, али исто тако и да знамо да колико год да смо способни, каква год знања да имамо да нам је потребна и помоћ Божија", навео је Патријарх Порфирије. Патријарх Порфирије је истакао да ће молити за њих, да их Бог чува, да их чува пресвета Богородица, сви свети и пожелео да буду добри ученици, добри људи, да се поносе са њима и наставници, али и родитељи. На крају пријема, Патријарх Порфирије је директору школе уручио икону Светог Саве, а директор је патријарху поклонио портрет Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија. Извор: Тв Храм "Вечерас сам у ОШ “Никола Тесла” у Раковици присуствовао свечаном пријему ђака првака. Радост је била двострука: добио сам слику са мојим ликом коју је урадила једна даровита наставница, а са првацима сам уживао у приредби коју сy старији ђаци за нас припремили" пише на патријарховом инстаграм налогу. Настављајући прошлогодишњу добротворну акцију вјероучитељ Вељко Станојевић поново је покренуо акцију прикупљања школског прибора за оне којима је то потребно. На радост сви одазвао се велики број људи који је био спреман да, заједно са Вељком, помогне дјеци и родитељима на почетку школске године. Заједничким трудом обезбјеђено је 13 ранчева са школским прибором за ученике од другог до деветог разреда ОШ ''Вук Караџић'' у Роћевићу и Брањеву. Прошле године су школски прибор добила дјеца из породица лошијег материјалног стања, а ове године је одлучено да то буду дјеца из вишечланих породица у којима има троје или више ђака. Љуби ближњега свог као самога себе! Вељко Станојевић, вјероучитељ /извор: Епархија зворничко-тузланска |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
April 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|