Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

Ризница Епархије зворничко-тузланске свечано је данас отворена у Бијељини у присуству Његове Светости патријарха српског Порфирија и више епископа Српске православне цркве. Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански Фотије рекао је, обраћајући се присутнима на отварању Ризнице, да је све њих данас благодат Божија сабрала у Бијељини, граду бјелине, граду свјетлости, да отворе Ризницу Лонгин-Зограф Епархије зворничко-тузланске. 
"Драма ове ризнице је велика, јер је она прошла све што је прошао наш српски народ у рату деведесетих. Ризница је, хвала Богу и бригом и старањем одговорних људи сачувана, и ево од данас свечано отворена и људи ће моћи да је виде и посјете овако очишћену и украшену", рекао је митрополит Фотије. Митрополит је навео да, захваљујући Покрајинском заводу за заштиту споменика културе из Новог Сада на челу са некадашњим директором г. Зораном Вапом, Секретарију за вјере Републике Српске и његовом директору г. Драгану Давидовићу, као и свим другим који су радили на рестаурацији, иконе и предмети, од којих су неки били потпуно црни, "сада послије уложеног труда и рада зраче свјетлошћу". Митрополит Фотије рекао је да је ово велики дан за Епархију и за Српску православну цркву. 
"То је првенствено унутрашње духовно благо које видимо у смиреним погледима икона, у освећеним богослужбеним предметима и утварама, у старим рукописним књигама и у величанственим свештеничким одеждама. Све то заједно чини једну цјелину - ову ризницу, која одише смирењем, а не гордошћу и зрачи унутрашњим духовним достојанством и узвишеношћу", истакао је митрополит Фотије. Министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић указала је на значај отварања Ризнице, јер се у њој види огромно насљеђе српског народа. 
"У Ризници се јасно види да је ријеч о народу, о Србима који су живјели на овим просторима које обухвата ова епархија, те његовање православља и писмености кроз вијекове", рекла је Стојичићева на свечаном отварању Ризнице. Према њеним ријечима, ова ризница биће сигурно ослонац за будуће генерације које ће ову историографску и научну грађу моћи да користе за своје потребе, те да је обогаћују и доприносе њеном трајном чувању за корист народа којем припада. 
Ризницу Лонгин-Зограф освештао је епископ осјечко-пољски и барањски Херувим, по благослову митрополита Фотија.
Данашњој свечаности присуствовале су и Високопреосвећена господа митрополити и епископи бачки Иринеј, крушевачки Давид, горњокарловачки Герасим, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј, умировљени средњоевропски Константин,  умировљени зворничко-тузлански Василије, архимандрит Данило директор Патријаршијске управне канцеларије, свештенство, монаштво и вјерни народ Божији. Послије отварања ризнице уприличен је пригодан културно-умјетнички програм у којем су учествовали полазници Школе старог српског појања ''Свети Јован Кукузељ'' коју води протођакон Ненад Новић, хор ''Свети краљ Владислав'' из Дворова уз пратњу протођакона Немање Спасојевића и Лазара Илића, којим диригује Наталија Ђурић. Сабранима су се пригодним бесједама обратили Патријарх Порфирије, Митрополит Фотије, протојереј Немања Ерак, проф. др Дубравка Ђукановић, Драган Давидовић, директор Секретаријата за вере Владе Републике Српске. Извор: ​Епархија зворничко-тузланска

Сестринство Петропавловог манастира данас је организовало посебан програм вјеронауке за малишане из вртића „Дјечије царство“. Програм је започео у манастирским црквама, гдје је игуманија Павла одржала поучно предавање о светим апостолима и значају молитве. Након духовне поуке, дјеца су посјетила манастирске радионице, гдје су имала прилику да се упознају са основама иконописа и израдом свештеничких одежди. Током заједничког доручка, радознали предшколци су постављали бројна питања и давали симпатичне коментаре о свему што су видјели и доживјели у манастиру. Потом су, под менторством васпитачице Драгане, извели рецитал састављен од пјесама које славе Господа Христа и величају светитеље, Видовдан и ћирилицу. Остатак посјете дјеца су провела у игри — са лоптицама, коцкама и другим дидактичким материјалима — у пријатној хладовини манастирског дворишта. На крају дружења, игуманија је сваком дјетету поклонила новоиздату бојанку о црквеним појмовима, коју су припремиле сестре Магдалина и Теодосија, као и сет бојица. Малишани су се с радошћу захвалили и обећали да ће ускоро поново доћи. Очигледно је да су и овај пут понијели из манастира лијепе утиске, нова знања и радост заједништва у окриљу древне светиње.

Неколико стотина вјерника прошло је вечерас, 28.6. 2025. године,у литији улицама Добоја поводом Видовдана. У Спомен-храма Светих апостола Петра и Павла служен је парастос за све страдале Србе од Косовског боја до данас, а у крсном ходу први пут пронесена је и икона добојских логораша, које је новомученицима Епархије зворничко-тузланске прогласио Свети архијерејски сабор Српске православне цркве. Претходно је у Спомен-храму Рођења Пресвете Богородице служено празнично вечерње богослужење. Архијерејски намјесник добојски Мирко Николић рекао је да је за Цркву значајно да Дан града, 28. јун, буде обиљежен и молитвено, да се ода захвалност свима који су животе уткали у темеље данашње слободе која се зове Република Српска и током вијекова дали немјерљив допринос развоју Добоја. Појашњавајући значај крсног хода, свештеник је навео да се том приликом читају и јеванђелске молитве за здравље и добробит свих грађана, без обзира на њихову нацију или вјерско опредјељење. У крсном ходу су, уз свештенство, учествовали припадници Министарства унутрашњих послова Републике Српске, Оружаних снага БиХ, Територијалне ватрогасне јединице Добој, представници политичких партија и грађани. Извор: Глас Српске

Православна Црква 28. јуна помиње Блаженог Августина, eпископа ипонског (+ 430). Име Аурелија Августина познато је сваком, чак и површном студенту историје философије. За Католичку цркву, Блажени Августин је стуб на који се њена теологија ослањала вијековима. И Православна црква га поштује као једног од светих отаца (уз извјесне ограде које се односе на поједине Августинове теолошке ставове који су се показали као спорни са становишта хришћанског правоверја). Блажени Августин је рођен 13. новембра 354. године у Тагасти у Нумидији (данашњи Алжир). Августинова мајка Моника била је хришћанка, а њен отац паганин, и упркос чињеници да је покушала да васпита сина у хришћанској традицији, Августин је крененуо својим, самосталним и јединственим путем ка Христу.  У 33. години живота, пошто је, по сопственим речима, провео живот као »грешник, незнабожац и развратник«, прелази у хришћанство, добрим дијелом под утицајем своје мајке Монике. У чувеној књизи „Исповијести“ (Confessiones) светитељ је са невјероватном искреношћу и истинитошћу говорио о свом путу ка Богу. Иако је у младости био манихејац, касније се као хришћански епископ борио се против манихејаца, донатиста и пелагијанаца. 
Августина је прогањало питање разлога постојања зла: ако је Бог Творац свега, ако је Он љубав, одакле је онда дошло зло у свијету. Трагање за одговором трајало му је деценију и по. И иако је Августин био одличан философ, одговор на питање зла дошао му је из сопственог искуства духовног живота: Бог није створио зло, онтолошки оно уопште не постоји, то је само одступање од добра, нешто као паразит или болест људског срца које не чује Бога. Прошло је хиљаду и по година, али питање које је Августин толико дуго патио је актуелно за многе људе данас. Тридесет пет година је прослављао Господа као епископ града Хипона у римској Африци, и свега на земљи поживио је седамдесет шест година (354-430).

​​Разврстај: Видовдан Петровдан Илиндан Ивандан​
Асоцијација о Видовдану
​Квиз о Видовдану
Видовданска Осмосмјерка
​Криптограм-видовданска мисао
Петровданска слагалица
​Петровдан-попуни празна поља
​Поређај празнике прије или послије Петровдана​
Петровдански квиз
​Петровданска игра меморије​ 
Петровданска пузла
​АСОЦИЈАЦИЈА
​Петровдански X-O

Мел Гибсон, америчко-аустралијски глумац, режисер и продуцент, је у петак 27. јуна 2025.године, стигао је у Свети манастир Хиландар, гдје ће боравити наредних неколико дана. Током доласка, Гибсон се сусрео са игуманом Хиландара, оцем Методијем. Видовдан је провео са хиландарском братијом. Био је на хиландарској трпези и присуствовао свеноћном бденију. Гибсон наводно тренутно ради на новом пројекту посвећеном Васкрсењу Христовом, чије снимање отпочиње у септембру, и тражи духовну инспирацију и молитвену подршку на Светој Гори. Филм „Васкрсење“ ће пратити догађаје који су наступили након што је Син Божији устао из мртвих. Гибсон је и раније јавно говорио о значају Хиландара и православне духовности, што му је, у очима многих Срба, донијело трајно поштовање. Његов искрени однос према вјери и српској духовној баштини многи тумаче као гест аутентичне блискости, а не пуке симболике. Мел Гибсон је познат по дубокој личној вјери, а његово двочасовно филмско остварења из 2024. године "Страдање Христово" (The Passion of the Christ)
јасно одражава његову посвећеност хришћанској вјери. 
У недавном интервјуу за подкаст „The Joe Rogan Experience“, Гибсон је отворено говорио о изазовима са којима се хришћанство суочава у холивудској индустрији. Открио је да се суочио са жестоким негативним реакцијама док је снимао филм „Страдање Христово“, описујући хришћанство као једину религију коју „третирају са презиром“ у Холивуду. Напоменуо је да филмском индустријом доминирају „прогресивци и фанатични либерали“, који, како је рекао, често прихватају друге религије, али критикују хришћанство. Његова посјета манастиру Хиландар потврђује његову оданост вјери и њен трајни утицај на његов лични живот и његову умјетничку каријеру. Припрема вјеронаука.нет

Господо и пријатељи! Дошао сaм из Србије, из eвропске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери, у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду Архиепископу кентерберијском, који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета Господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла, пред његовим Височанством краљем Џорџем Петим и најугледнијим Енглезима могу да вам се обратим.
Господо и пријатељи! Цео дан јуче провео сам разгледајући овај величанствени храм, који је понос Енглеске и хришћанства. Ја сам видео да је он саграђен од најскупоценијег материјала, донесеног из разних крајева империје у којој сунце не залази. Видео сам да је саграђен од гранита и мермера које су испирали таласи стотине мора и океана. И да је украшен златом и драгим камењем, донетим из најскупоценијих рудника Европе и Азије. И уверио сам се да се овај храм с правом убраја у једно од архитектонских чуда света.
Но, господо и пријатељи! Ја долазим из једне мале земље на Балкану у којој има један храм, и већи, и лепши, и вреднији, и светији од овог храма. Тај храм се налази у српском граду Нишу и зове се ЋЕЛЕ КУЛА. Тај храм је сазидан од лобања и костију мог народа. Народа који пет векова стоји као стамена брана азијатском мору, на јужној капији Европе. А кад би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм триста метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би дана, могао подићи руку и показати: Ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума. Пет векова Србија лобањама и костима својим брани Европу да би она живела срећно. Ми смо тупили нашим костима турске сабље и обарали дивље хорде, које су срљале као планински вихор на Европу. И то, не за једну деценију, нити за једно столеће, него за сва она столећа која леже између Рафаела и Ширера. За сва она бела и црвена столећа у којима је Европа вршила реформацију вере, реформацију науке, реформацију политике, реформацију рада, реформацију целокупног живота. Речју, када је Европа вршила смело кориговање, и богова и људи из прошлости, и када је пролазила кроз једно чистилиште, телесно и духовно. Ми смо, као стрпљиви робови, ми смо се клали са непријатељима њеним, бранећи улаз у то чистилиште. И другом речју, док је Европа постајала Европом, ми смо били ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже. На Видовдан 1389. године српски кнез Лазар, са својом храбром војском, стао је на Косову Пољу на браник хришћанске Европе, и дао живот за одбрану хришћанске културе. У то време Срба је било колико и вас Енглеза. Данас их је десет пута мање. Где су? Изгинули бранећи Европу. Сада је време да Европа Србији врати тај дуг. Беседа владике Николаја Велимировића на Видовдан 1916. године у Лондону

Пјесма „Царе Лазо, Лазаре“, снимљена поводом Видовдана у продукцији Храм телевизије, у свештеном простору Манастира Раванице, крај моштију Светог кнеза Лазара, са благословом и посебним дозволама. Ова умјетничка и молитвена пјесма, у исто вријеме снажна и блага, израз је вјековног поштовања према великом српском владару и мученику и подсјећа на вјечну снагу Косовског завјета. Извор: Тв Храм

Одазивајући се братском позиву Високопреосвећеног Митрополита браничевског г. Игнатија, Светејши Патријарх српски г. Порфирије ће 27. и 28. јуна 2025. године, узети учешће у Видовданским свечаностима у манастиру Раваници, задужбини Светог кнеза Лазара Косовског. Празнично сабрање богољубивог народа око свог поглавара, у порти Раванице започеће у 17 часова уручењем признања и награда најбољим ученицима. Његова Светост служиће празнично бденије у 17,30 часова, а Свечана академија почиње у 19 часова наступом Градског хора „Марги”. Бесједу „Слово о мученицима” одржаће Митрополит браничевски др Игнатије. Присутнима ће се обратити и гђа Јелена Ћулинац, предсједник Општине Ћуприја. Услиједиће драмско-сценски приказ „Уочи Видовдана” у извођењу ансамбла „Возглас” и глумице Маје Колунџије. Академија ће бити завршена концертом Јоване Зукановић и етно-ансамбла „Севдах”. Сутрадан, на сам дан празника Светог великомученика кнеза Лазара, у 8,30 часова парастос косовским јунацима ће служити Митрополит браничевски г. Игнатије. Почасну стражу поред кивота Светог кнеза Лазара даће питомци Војне академије Универзитета одбране и студенти Криминалистичко-полицијског универзитета. У 9 часова ће почети света Литургија којом ће началствовати Светејши Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење високопреосвећених митрополита шумадијског Јована, браничевског Игнатија и нишког Арсенија. Извор: Храм ТВ

У петак,14/27. јуна 2025. године, Јерусалимска Патријаршија прославила је Светог пророка Јелисеја у њему посвећеном манастиру, који се налази у близини смокве на коју се попео Закхеј, цариник, да би видио Исуса. Пророк је често дјеловао у Јерихону, гдје је, уз Божју помоћ, чинио многа чуда. Празнична Божанска литургија служена је у поменутом Светом манастиру у Јерихону, којом је началствовао јерусалимски патријарх Теофил III, уз саслужење Његовог Преосвештенства митрополита назаретског г. Киријакоса (Јерусалимска Патријаршија), архиепископа константинског Аристарха, митрополита птолемајског Макарија и јеромонаси агиотафити, међу којима је био и драгомански архимандрит Матеј, и архимандрити Клаудиос и Христодулос заједно са јеромонасима из сусједних манастира. Саслуживао је и начелник Руске духовне мисије у Јерусалиму архимандрит Васијан. Припрема вјеронаука.нет / Извор: orthodoxtimes.com

У посебно оштрој изјави против државе Израел, Свјетски савјет цркава (ССЦ) први пут је јавно оптужио државу Израел за спровођење апартхејда против палестинског становништва у Појасу Газе, истовремено идентификујући постојање „индикација геноцида над Палестинцима“. Користећи оштар језик, Централни комитет Свјетског савјета цркава позвао је на глобалну мобилизацију у знак подршке Палестинцима и захтијева санкције против Израела.
„Војна офанзива израелске владе у Гази представља озбиљно кршење Четврте женевске конвенције, што може представљати геноцид и/или друге злочине према Римском статуту Међународног кривичног суда“, наводи се у саопштењу Свјетског кривичног суда, истичући да „криза у Палестини и Израелу достиже нивое који грубо крше међународно хуманитарно право и људска права, као и најосновније моралне принципе“.
У саопштењу, ССЦ прави јасну разлику између „јеврејског народа (наше браће у вјери) и поступака израелске владе“, истичући да стоји „чврсто против сваког облика расизма, укључујући антисемитизам, антиисламски и антиевропски расизам“.
Централни комитет, који се састао од 18. до 24. јуна 2025. године у Јоханесбургу, Јужна Африка, додао је да „неподношљив бол народа Газе, заједно са растућим насиљем и репресијом на Западној обали и у Јерусалиму, обавезује глобалну хришћанску заједницу да се јасно, хитно и досљедно огласи у складу са принципима правде према међународном праву и моралу“.
Документ који је усвојио Пленум Централног комитета, на приједлог Комисије за међународне послове под предсједништвом грчког митрополита новојонијског и филаделфијског Гаврила (Грчка Православна Црква), истиче четири тачке:
1. Признавање стварности апартхејда: Систем апартхејда који је Израел наметнуо палестинском народу, кршећи међународно право и моралну савјест, је признат и осуђен.
2. Санкције и одговорност: Државе, цркве и међународне организације се позивају да примијене казне за кршење међународног права – кроз циљане санкције, продају инвестиција и ембарго на оружје. Позива се пуна подршка Међународном кривичном суду и механизмима Уједињених нација који истражују могуће ратне злочине и злочине против човјечности.
3. Потврђивање права и слобода Палестинаца: Свјетски савјет за безбједност подржава неотуђива људска права Палестинаца – на слободу, правду, повратак и самоопрједељење. Захтијева прекид окупације и укидање незаконите блокаде Газе.
4. Подршка отпору и свједочењу палестинских хришћана: Брани се њихово право да остану на својој земљи и слободно исповиједају своју вјеру.
Генерална скупштина Светског савјета цркава је његово највише управно тијело, које се састаје сваких осам година. Ове године се састало у Јоханесбургу, у Јужној Африци (18–24. јун 2025). Од православних учествују: Цариградска, Московска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Румунска и Српска патријаршија, као и Цркве Грчке, Кипра и Албаније. Делегације су састављене од епископа, свештеника и богослова који равноправно учествују у дискусијама и гласањима. Московска патријаршија је замрзнула своје учешће од 2022. године, због неслагања углавном у вези става ССЦ о рату у Украјини. Православно учешће у ССЦ је током времена карактерисано досљедношћу и критичком будношћу, углавном по теолошким питањима. Упркос примједбама које се повремено износе, присуство православних јача свједочанство Цркве у глобалном екуменском дијалогу. Припрема вјеронаука.нет/Извор: orthodoxia.info

Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански г. Фотије примио је 26. јуна 2025. године, у Владичанском двору у Бијељини г. Ненада Поповића, министра без портфеља у Влади Републике Србије, задуженог за међународну економску сарадњу и за питања положаја Цркве у друштву и дијаспори. У оквиру срдачног и садржајног разговора, митрополит Фотије је упознао министра Поповића са актуелним стањем у Епархији зворничко-тузланској, са посебним освртом на текућу обнову манастира Папраћа. Ријеч је о вишегодишњем подухвату који се спроводи уз стручни надзор Републичког завода за заштиту споменика културе, а у сусрет обиљежавању 170 година од прве обнове ове знамените светињe. Саговорници су разговарали и о другим актуелним питањима у вези са очувањем и унапређењем српских православних светиња у оквиру Епархије, укључујући манастире Ловницу и Папраћу, те о неопходности наставка започетих радова, побољшању услова и утврђивању приоритета у наредним фазама обнове. Том приликом, министар Поповић је потврдио своју подршку раду Епархије и истакао важност заједничког дјеловања на очувању духовног, културног и историјског наслијеђа српског народа. Пријему је присуствовао и протојереј-ставрофор Милош Тришић, архијерејски намјесник тузлански. Истог дана, министар Поповић је, у пратњи проте Милоша, посјетио манастире Папраћу и Ловницу. Извор: Епархија зворничко-тузланска

У уторак, 24. 6. 2025. године, на празник Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, Епархија ЗХиП организовала је у Требињу једнодневну љетну школу на тему ,,Светосавско насљеђе“ за ученике свршеног шестог и седмог разреда у којој је учествовало око педест ученика из Невесиња, Берковића, Билеће и Требиња. Организацију цјелокупног догађаја и реализацију радоница обављали су вјероучитељи, свештеници  и теолози. Све је започело Архијерејском Литургијом у Саборном храму у Требињу, којом је началствовао Његово Преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски г.  Димитрије. Високопреосвећеном Владици саслуживало је свештенство Епархије Захумско-Херцеговачке и Приморске, и гости из других Епархија. По отпусту, вјернима и сабраним ђацима обратио се Владика Димитрије пожеливши им угодан боравак у Требињу. Након послужења, ученици су посјетили музеј у којем су слушали радионицу на тему Свете Јелене Анжујске, с акцентом на историјске изворе у музеју који нас везују за немањићки период. Осим радионице, ученици су имали прилику да виде сталне поставке музеја које свједоче о животу наших предака са подручја Требиња и околине.
Након посјете музеју, у саборном храму су одржане двије радионице. Прву радионицу је држао теолог Теодор Симеуновић и вјеоучитељ Немања Илић, говорећи о светим сасудама, богослужбеним књигама и одеждама. Говорећи о богослужбеним књигама, теолог Теодор је појаснио ученицима да су управо богослужбене књиге представљале прве уџбенике из којих су првобитно учили наши преци. Радионицу појања је водила Бракна Јанковић, вјероучитељица и хоровођа појничког хора при Саборном храму Христовог Преображења, на којој су ученици савладали пјесму светој Анастасији српској и тропар Светом Сави. Након радионица, ученици су посјетили херцеговачку Грачаницу, која је грађена по узору на косовску Грачаницу. Том приликом, ученицима се обратио свештеник Дражен Тупањанин говорећи о Светом Сави и свим Немањићима као ученицима савршеног Учитеља, Господа Исуса Христа.
Једнодневна љетна школа завршена је доласком у манастиру Тврдош гдје су ученици, осим манастирске Цркве, посјетили гроб владике Атанасија. Програм је свечано затворен пјесмом светој Анастасији, коју су ученици тог дана савладали. Ученици и реализатори радионица се увелико захваљују свима који на љубазном гостопримству и помоћи у реализацији љетне духовне школе. Припрема вјеронаука.нет на основу извора Епархија ЗХиП

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије разговарао је 24. јуна 2025. године, у Патријаршијском двору у Београду са Њеном Екселенцијом гђом Аном Лугон-Мулен, амбасадором Швајцарске у Републици Србији. Његова Светост је, у првом званичном сусрету, гђи Лугон-Мулен пожелио срдачну добродошлицу и успјешан мандат у Београду, изразивши увјерење да ће њено дипломатско службовање допринијети даљем унапређењу односа између двије земље.
У отвореном и пријатељском разговору, саговорници су размијенили мишљења о низу важних тема које се тичу како билатералне сарадње Србије и Швајцарске, тако и савремених изазова.
Светејши Патријарх је, између осталог, истакао важност међурелигијског дијалога, на чијем развијању Српска Православна Црква већ деценијама континуирано ради. Нагласио је да је то начин очувања мира и унапређивања разумијевања међу народима, а да управо Црква, кроз своју мисију, може бити мост сарадње, солидарности и помирења.
Амбасадор Лугон-Мулен је информисала Патријарха о актуелним активностима Швајцарске у Србији, истичући да се односи између двије земље темеље на узајамном поштовању и заједничкој жељи за напретком.
Састанку су присуствовали: протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског, и г. Младен Андрејић, службеник Кабинета Патријарха српског. Извор: СПЦ.рс

Током свог засиједања одржаног, 12. јуна 2025. године, Стални Свети Синод Грчке Православне Цркве, којим је предсједавао Његово Блаженство Архиепископ атински и све Грчке г. Јероним II, одлучио је да упути писмо честитке Институту „Свети Максим Грк“, у вези са ТВ серијом „Свети Пајсије – Од Фарасе до неба“, у продукција Института, а која је постигла велики успјех.
У писму Светог Синода, такође, се истиче значајан позитиван утицај који је историјско-биографска серија имала на грчки народ, што је изванредно јер је емитовано у епохи и у друштву у којој су вјера и традиционалне вриједности у силазној путањи.
Упркос чињеници да је серија „Свети Пајсије– Од Фарасе до неба“ имајући почетак у који многи нису вјеровали и нису очекивали, успјела да константно буде програм број један и међу динамичном публиком и међу општом публиком, док је свака епизода достизала, а често и прелазила, 20% телевизијске публике. Успјех серије био је сличан на Кипру, гдје је телевизијска публика достигла 30%, што је чини фаворитом године. Да подсјетимо, прва сезона серије „Свети Пајсије – Од Фарасе до неба“ о једном од најзначајнијих и најуваженијих светогорских стараца XX вијека, емитована је 2022. године, на грчкој телевизијској мрежи MEGA, и у девет епизода приказала је прву половину живота Светог Пајсија. Друга сезона почела је са приказивањем, 24. јануара 2025. године, и прати његов живот на Светој Гори, укључујући и чуда која је чинио.

​Преподобни Петар Атонски, поријеклом Грк (из Цариграда) и војник по занимању. Ратујући једном против Арапа, заробљен је, окован у вериге (ланце) и бачен у тамницу. Тамновао је Петар дуго у граду Амари на реци Еуфрату, и молио Бога да га ослободи тамнице и одведе у неку пустињу, где би се сав посветио молитвеном подвигу. У хришћанској традицији помиње се да му се јавио Свети Симеон Богопримац са светим Николом у тамници, додирнуо му жезлом окове, и окови су се истопили као восак, а Петар се наједанпут створио у пољу ван града. Одмах је кренуо на пут за Рим, где је на гробу апостола Петра од самог папе пострижен за монаха. Затим је кренуо лађом опет за Исток. У хришћанској традицији помиње се да ми се у сну јавила Богородица са светим Николом; и и рекла да је одредила Петру Гору атонску за подвизавање. Петар дотле није ни чуо за Гору атонску. Искрцавши се, дакле, у Свету гору Петар се уселио у једну пећину, где је провео педесет три године у тешким подвизима, у борби са глађу и жеђу, са жегом и мразом. Хришћани верују да му је, пошто је издржао прва искушења и положио добро прве тешке испите пред Богом, анђео Божји почео доносити хлеб сваких четрдесет дана, а да му се неколико пута јављао ђаво у виду анђела, али да га је Петар одагнао крсним знаком и именом Пресвете Богородице. На годину дана пред смрт пронашао га је неки ловац, који је ловио јелене по Атону, и из уста светитељевих чуо његово житије. Преподобни Петар Атонски је преминуо 374. године. Мошти су му пренесене у Македонију. ​Датум празновања: 12. јун по јулијанском, 25. јун по грегоријанском календару.

Савјет министара Републике Кипар, након препоруке Министарства спољних послова, одобрио је у сриједу 25. јуна 2025. године, слање хитне финансијске помоћи у износу од 50.000 евра породицама жртава терористичког напада у храму Светог пророка Илије у Дамаску, који се догодио 22. јуна 2025. године.
Финансијска помоћ, која ће бити обезбијеђена преко Антиохијске патријаршије, има за циљ, између осталог, покривање непосредних и неодложних потреба, укључујући медицинску његу повријеђених, психолошку подршку и допринос санацији материјалне штете на Светом храму. У саопштењу Министарства спољних послова наводи се да је у контексту данашњег телефонског разговора са патријархом Јованом X антиохијским, министар спољних послова Кипра Константинос Комбос још једном изразио пуну подршку Републике Кипар и поновио недвосмислену осуду терористичког напада, који би требало у потпуности да истражи сиријско руководство, које мора да обезбиједи заштиту хришћанског становништва. Такође је обавијестио о одлуци Савјета министара да пружи финансијску помоћ Антиохијској патријаршији.
Потребу за подршком хришћанском становништву у Сирији нагласио је и министар спољних послова у контексту недавног Савјета за спољне послове Европске уније у Бриселу 23. јуна. Припрема вјеронаука.нет/Извор: orthodoxtimes.gr

У сриједу 25. јуна 2025. године, у сали Врховног црквеног савјета Храма Христа Спаситеља у Москви, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил предсједавао је радом засиједања Врховног црквеног савјета Руске православне цркве*. Отварајући састанак, Предстојатељ РПЦ обратио се учесницима говором у којем је подијелио своја размишљања о теми прве тачке дневног реда "Изазови повезани са развојем вјештачке интелигенције“:
„Данас имамо важну тему, која није баш у вези са традиционалним богословљем, али је директно у вези са оним што се догађа у данашњем свијету и што носи потенцијалне пријетње човјеку, његовом духовном животу. Посљедице спровођења идеја које су сада на дневном реду могу у великој мјери утицати на поглед на свијет људи, и то је већ питање којим се Црква мора пажљиво позабавити. Желио бих да подијелим са вама нека размишљања о овој теми. Размотрићемо једну од најважнијих тема нашег времена – проблеме у вези са развојем вјештачке интелигенције. Ова брзо развијајућа технологија већ утиче на различите аспекте људског живота и друштва и из тог разлога захтијева промишљено и одговорно размишљање од стране Цркве. 
Прије свега, желим да нагласим да Руска оравославна црква никада није одбацила научно-технолошки напредак као такав – то је добро познато. Ми се са интересовањем и пажњом односимо према истинским достигнућима научне мисли и увијек смо се трудили да дамо моралну оцјену могућности које се отварају кроз научна истраживања. Ирационални страх од будућности је стран црквеној традицији. Али у друштву, не само у нашем, већ и широм свијета, расту страхови – рационални или ирационални, то још увијек треба да се ријеши – од будућности. У том смислу, потребно је да развијамо сопствена богословска истраживања, да формирамо богословски став о проблемима који данас брину људе и од чијих рјешавања заиста зависи будућност човјечанства. Требало би да поздравимо припрему научних радова усмјерених на проучавање ове теме, користећи могуће резултате ових истраживања у богословљу. 
Очигледно је да ће вјештачка интелигенција у догледној будућности имати још значајнији утицај на све сфере живота: економију, јавну управу, образовање, медицину, културу и свакодневни живот. Експерти су сагласни да ће предстојеће трансформације бити великих размјера. Међутим, позвани смо да посвједочимо да ове промјене не би требало да поткопају фундаменталне вриједности људског постојања. Вјера, љубав, слобода, одговорност, породичне вриједности темељи су које никакве технолошке трансформације не могу замијенити, па чак ни поништити. 
У којој мјери ћемо моћи да спроведемо заштиту вјечних вриједности, Богом датих вриједности, од овог колосалног притиска савремених утицаја? Од масовне психологије, која, најчешће ослањајући се на разне врсте научних или псеудонаучних идеја, све ово прелама у веома опасну, нашим језиком речено, грешну праксу живота? 
Посебно је забрињавајућа могућа дехуманизација међуљудске и друштвене комуникације. Многи људи већ бирају да комуницирају са машином умјесто са особом. То је разумљиво: коришћење машине за комуникацију може бити ефикасније, несумњиво брже, а понекад и богатије значењем од људске комуникације. На примјер, познато је да људи комуницирају са вјештачком интелигенцијом као са личним психологом, тражећи њен савјет и мишљење. Али не треба заборавити да људска природа и природа друштва првенствено претпостављају везу међу људима. А ако се та веза прекине, друштво деградира или чак нестаје, јер сама ријеч „друштво“(ориг. "общество") потиче из истог коријена као и ријечи „заједница“, „комуникација“(ориг. "община", "общение"). Какав би то био свијет у којем би живјели људи који су изгубили способност међусобне комуникације, а самим тим и способност да воле, опраштају и саосјећају? 
Ово је већ богословска тема, јер са нестанком ових особина и ових способности човјека, човјечанство ће прећи границу након које више није могуће разликовати добро од зла; и управо губитак ове способности означава долазак ере Антихриста. Како може доћи Антихрист, ово оличење зла? Само ако људи изгубе способност да разликују добро од зла и прихвате зликовца као великог вођу и ментора. Стога смо ми као хришћани данас позвани да препознамо надолазећу опасност и да формулишемо одговор на овај опасни изазов теолошким језиком, језиком Цркве. 
Желим да кажем опет и поново: оно што је јуче изгледало илузорно, фантастично, данас постаје стварност, дио нашег живота. И Црква, која сноси одговорност за духовно стање човјека и друштва, позвана је да уђе у ову проблематику у пуном смислу ријечи и да људима пружи исправне, разумне, убједљиве савјете: како човјек треба да живи да би остао човјек у пуном смислу ријечи у потпуно новим условима друштвеног постојања.
То су ријечи које сам вам данас желио да упутим као увод у нашу дискусију. ​Припрема вјеронаука.нет/ Извор:Патриарцхиа.ру
*Врховни црквени савјет Руске православне цркве (ВКС) савјетодавно је тијело при патријарху московском и све Русије. Разматра питања која се односе на живот Цркве, а затим даје препоруке патријарху и Светом синоду. ВКС је формиран 2011. године и састоји се од представника клира и световњака. 

Помен за покој душа страдалих у терористичком нападу и молитву за исцјељење повријеђених и утјеху ожалошћених, служио је, 23. јуна 2025. године, Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свег Истока Јован Х у храму мучеништва пророка Илије у Дамаску. Његова Светост је стигао у Свети храм у 18:00 часова по локалном времену у пратњи сироправославног патријарха Антиохије и свег Истока, Његове Светости Игњатија Јефрема II, и мелкитског патријарха Антиохије и свег Истока, Његове Светости Јосифа.
Вјерници, који су испунили храм, пјевали су на грчком „Христос васкрсе“. „Наша срца крваре. Ово је бол цијеле Цркве – бол сваке мајке, сваког дјетета, сваког служитеља олтара, који је изгубио брата или сестру. Они нису били војници, они су били молитвеници. Убили су их само зато што су православни хришћани“, рекао је Његово Блаженство.
Након помена, Његово Блаженство и сироправославни патријарх Антиохије и свег Истока, Његова Светост Игнатије Јефрем II, посјетили су повријеђене у болницама.
Храм Св. пророка Илије у Дамаску, саграђен је у 8. вијеку, а реновиран у 19. вијеку. Сматра се једном од најважнијих за грчку православну заједницу у Дамаску, а такође је и мјесто за друштвена окупљања недјељом и вјерским празницима. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxianewsagency.gr

Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је упутио данас Његовом блаженству Патријарху антиохијском и свега Истока г. Јовану телеграм саучешћа у коме се наводи:
Ваше блаженство, драги нам у Христу брате и саслужитељу, са дубоким болом и тугом примили смо вест о страшном терористичком нападу на Цркву Светог Илије у древном и славном граду Дамаску, седишту Ваше свештене Патријаршије, у коме је чак двадесет недужних људи изгубило живот.
У име пуноће Српске православне цркве и у своје лично име упућујемо изразе искреног саучешћа Вама и породицама пострадалих у још једном немилосрдном покушају силâ у поднебесју да у овом свету воде главну реч користећи палост човека за свој инструмент зла и разарања. Овај нечовечни злочин, извршен у часу светог богослужења, у дому Божјем – дому молитве и мира, потреса читаво Тело Христово, јер ако страда један уд с њим страдају и сви удови (1Кор 12, 26). Истовремено, у мраку зла овога света и безумља, укрепљује нас вера да невини страдалници нису изгубљени, већ су примљени у вечну радост Царства Божјег као сведоци вере, као мученици Христови.
У овој застрашујућој бујици туге, молимо се за упокојење душâ невино пострадалих чеда Божјих, док наше молитвене очи остају загледане у лица породицâ пострадалих. Нека Христос утеши и оснажи ожалошћена срца њихова, а душе преминулих обасја светлошћу свог непролазног Царства и дарује им вечни покој. Извор: СПЦ.рс

​У Цетињском манастиру, у суботу, 21. јуна 2025. године, одржан је годишњи Сабор вјероучитеља Митрополије црногорско-приморске. Сабор је започео Светом архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, уз молитвено учешће бројних свештеника, вјероучитеља и хоровођа из читаве Митрополије. По завршетку богослужења, радни дио Сабора одржан је у просторијама манастирске економије, гдје је Владика Пајсије одржао надахнуту и пастирску бесједу о значају вјероучитељске службе. Он је нагласио да бити учитељ вјере није само част, већ и велика одговорност, подсјећајући на ријечи Апостола Јакова да ће учитељи бити строго суђени јер својим дјеловањем утичу на душе других. Подсјетио је и на посебну тежину духовног образовања, јер вјероучитељи не преносе само знање, већ обликују свјетоназор и унутрашњи живот младих. Говорећи о хришћанском схватању живота и смрти, Владика је истакао да тјелесна смрт није крај, већ само пролазна тачка на путу ка вјечности. Много страшнијом, како је додао, треба сматрати духовну смрт – одвајање од Бога и губитак заједнице с Њим. Посебно је упозорио да гријех учитеља који својим ријечима или примјером саблазни друге носи дубоке и трајне посљедице. У наставку Сабора одржана су стручна предавања. Професор др Растко Јовић са Православног богословског факултета у Београду говорио је о савременим изазовима и педагошким приступима у настави вјеронауке, док је вјероучитељица Зденка Јовићевић водила радионицу посвећену настави у комбинованим одјељењима, преносећи конкретна искуства из праксе. Координатор Катихетског одбора, свештеник Павле Божовић, захвалио је обојици архијереја на благослову, подршци и активном учешћу у раду Сабора. Представио је и план припрема за организацију 24. Дјечјег сабора, те посебно истакао труд чланова Катихетског одбора, Јовице Вукасовића и Тијане Лекић, који су понијели значајан дио терета у припреми и реализацији овог сабрања. Сабор је закључио Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, који је позвао све вјероучитеље на усрднију и одговорнију службу, истакавши значај Дјечјег сабора као простора духовног узрастања најмлађих. На самом крају, Митрополит је уручио 16 нових табли школама вјеронауке које су их претходно затражиле, чиме је настављена подршка настави кроз унапређење наставних услова. Извор: митрополија.цом/ свештеник Павле Божовић

Како наводе агенције orthodoxianewsagency.gr и ромфеа.гр бивши митрополит пафоски Тихик, Секретаријату Светог Синода доставио је Исповиједање вјере (омологија; грчки Ἡ Ὁμολογία Πίστεως)*, које је на свом засиједању одржаном 22. 5. 2025. године, од њега затражио Свети Синод Кипарске православне цркве, а које је он већ послао Цариградском патријарху, кипарском архиепископу и члановима јерархије Кипарске цркве.
Свети Синод се данас састаје на редовној сједници, на којој се процјењује да господин Тихик неће учествовати. Он у свом саопштењу тврди да се никада није одрекао онога што је обећао приликом своје хиротоније за епископа. Али као знак послушности и желећи да не скандализује паству док се не донесу коначне одлуке након жалбе, он приступа састављању и потписивању Исповиједању вјере. У својој омологији, бивши архиепископ пафоски, између осталог, наводи: „Исповиједам да остајем непоколебљив унутар сигурних зидина Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, како су је дефинисали и изградили богоносни Оци Православне Цркве, потпуно свјестан да раскол представља највеће зло у Цркви, које чак ни крв мучеништва онога ко се отцијепио или ко друге води у раскол не може да излијечи.“

*Међутим, као што се види из текста, г. Тихик избјегава да се позива на Свети и Велики Сабор (Крит, 2016) и своје досадашње одбијање да дозволи да мошти апостола Павла буду донесене на Кипар из Рима ради поклоњења.

Благословом Његовог Високопреосвештенства архиепископа и митрополита зворничко-тузланског г. Фотија, а у организацији Епархије зворничко-тузланске, 22. јуна 2025. године, отворен је девети по реду Светосавски омладински камп, који ће трајати до 19. јула. Током трајања кампа, кроз четири седмодневне смјене, проћи ће око 100 дјеце узраста од 13 до 15 година. Камп се одржава у Конаку Светог краља Драгутина, реновираном и адаптираном одмаралишту манастира Озрен, гдје су полазницима на располагању бројни спортски садржаји, друштвене игре, здрава и чиста природа, као и домаћа кухиња.
У првој групи, која је већ започела са радом, учествују 22 полазника са простора Републике Српске – из Добоја, Бијељине, Дервенте, Градишке, Петрова и Зворника. Сви учесници кампа, током боравка, имају прилику да се упознају са животом у манастиру, богослужењима у храму, као и са бројним културолошким и духовним темама које нису обухваћене редовним школским програмима. Посебна пажња посвећена је еколошком образовању и важности очувања природе, а креативност дјеце подстиче се кроз музичке и ликовне радионице. О дјеци брину и програм воде: координатор кампа ђакон Александар Цвијановић, те вјероучитељи Стојанка Никчевић, Сања Вуковић, Никола Поповић, Марко Томинчић, Зоран Лукић и Зорана Вуковић. На свечаном отварању кампа учеснике су поздравили и пожељели им добродошлицу представник Канцеларије за вјерску наставу протојереј-ставрофор Јован Михајловић, архимандрит Гаврило Стевановић, игуман манастира Светог Николе на Озрену, и ђакон Александар Цвијановић, координатор кампа. Светосавски омладински камп на Озрену подржали су: Епархија зворничко-тузланска, Катихетски одбор, Републички секретаријат за вјере, Општина Петрово и манастир Озрен.

На празник Свих антиохијских светих, у недjељу 22. јуна 2025. године, у хришћанском насељу Дувеила (Дамаск, Сирија) бомбаш самоубица, отворио је ватру, а затим детонирао експлозивни прслук у грчкој православној цркви „Светог Илије“ (Мар Илијас) пуној људи који су се молили убивши 22 људи и ранивши 52 других, јавили су државни медији. Неки локални медији јављају да међу жртвама има и дјеце. Телевизијска кућа „Скај њуз арабија“, позивајући се на сиријске изворе, извештава да су две особе ушле у цркву, отвориле ватру на вернике, а затим се једна од њих дигла у ваздух. То је био први такав напад у Сирији у посљедњих неколико година и долази у тренутку када Дамаск, под de facto исламистичком влашћу, покушава да учврсти подршку међу мањинама. Док предсједник Ахмад ел Шара настоји да успостави контролу над цијелом земљом, постоји забринутост због присуства џепова екстремиста који остају успавани у ратом разореној земљи. Ниједна група није преузела одговорност, али је сиријско Министарство унутрашњих послова саопштило да је милитант Исламске државе ушао у цркву, отворио ватру на вјернике, а затим се дигао у ваздух експлозивним прслуком, што потврђује исказе очевидаца. Свједок по имену Равад рекао је за Associated Press да је видио нападача, кога су пратиле још двије особе које су побјегле док се приближавао цркви.
„Пуцао је на цркву... затим је ушао унутра и дигао се у ваздух“, рекао је. Сиријски министар информисања Хамза Мустафа осудио је напад, назвавши га терористичким чином. "Овај кукавички чин је у потпуној супротности са вриједностима цивилизованог суживота које нас уједињују“, написао је на друштвеној мрежи X (раније Твитер). Припрема вјеронаука.нет

У саопштењу, које је синоћ објавила путем друштвених медија Грчка Православна Патријаршија Антиохијска и свег Истока, наводи се:
Вечерас, 22. јуна 2025. године, на празник Свих антиохијских светих, ударила је подмукла рука зла која је однела животе напих вољених који су мученички страдали током вечерње службе у цркви Светог пророка Илије у Дамаску. Према почетним информацијама доступним у овом тренутку, догодила се експлозија на улазу у цркву, што је резултирало смрћу бројних мученика и повређивањем многих других који су се налазили унутар цркве или у њеној непосредној близини. Док тренутно бројимо пострадале и рањене и сакупљамо посмртне остатке и тела наших мученика, чији тачан број још нисмо успели да утврдимо, Грчка Православна Патријаршија Антиохијска и свег Истока недвосмислено и најоштрије осуђује овај гнусни чин и ужасан злочин. Позивамо надлежне власти да преузму пуну одговорност за оно што се догодило и наставља да се дешава у смислу кршења светиње цркава и да обезбеде заштиту свих грађана. Његово Блаженство Патријарх Јован X лично прати ситуацију од самог почетка, води локалне и регионалне комуникације како би целом свету пренео суморну стварност која се одвија у Дамаску. Патријарх позива на хитну акцију како би се окончали ови масакри. Молимо се за покој душа мученика, за исцељење рањених и за утеху наших ожалошћених верника. Потврђујемо нашу непоколебљиву посвећеност нашој вери и, кроз ту чврстину, одбацујемо сваки страх и панику. Молимо Христа Бога нашег да води брод нашег спасења кроз олује овог света. Њему нека је слава у векове. Амин. Извор: Antiochpatriarchate.org/ Припрема: СПЦ.рс

Јерусалимски патријарх Теофил III издао је саопштење поводом терористичког напада који је шокирао православну заједницу у Дамаску. У својој изјави, патријарх Теофил изражава дубоку тугу и гнушање Православне Цркве због злочиначког напада који је био усмјерен на Цркву пророка Илије, док су се вјерници тамо налазили на молитви.
Такође, предстојатељ Јерусалимске патријаршије истиче очигледан напад на људско достојанство и мирни суживот, подсјећајући на хришћанско учење о утјехи усред жалости и неукротивој моћи вјере.

Према недавној објави Антиохијске патријаршије на друштвеним мрежама, патријарх Јован X ће данас у 18:00 часова посјетити цркву пророка Илије. Током своје посјете, патријарх ће се помолити за покој душа мученика, исцјељење рањених и утјеху за ожалошћена срца погођена недавним трагичним догађајима. 

Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил изразио је саучешће поводом терористичког напада на православну цркву пророка Илије у Дамаску, у којем је погинуло и повријеђено десетине људи.
Његовом Блаженству, Преблаженом Јовану X, Патријарху Велике Антиохије и свег Истока
Ваше Блаженство, љубљени у Господу брате и саслужитељу пред престолом Божјим
„Са болом у срцу сам сазнао за терористички напад у цркви пророка Илије у Дамаску и за смрт и рањавање многих невиних људи“, рекао је предстојатељ у саучешћу патријарху антиохијском Јовану X. Предстојатељ Руске православне цркве изјавио је да су „жртве овог крвавог звјерства, на подстицај непријатеља људског рода, били мирни становници – православни вјерници који су се у недјељу молили у храму Божијем. Крв хришћана је поново проливена улицама древног Дамаска“.
„У име Руске Православне Цркве и у своје лично име, изражавам искрено и дубоко саучешће Вама и цјелокупној пуноти Антиохијској цркви-мученици“, рекао је патријарх Кирил. 
Патријарх је такође изразио наду да ће се „уложити сви могући напори како би се осигурало да организатори овог кривичног дјела не избјегну одговорност“.
„Нека Бог мира и Отац милосрђа подари упокој убијеним слугама својим у небеским пребивалиштима, нека подари исцјељење рањенима и нека утјеши све који тугују“.
Са братском љубављу у Господу и молитвом за вас и вашу Свету Цркву,+КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И СВЕ РУСИЈЕ
 Припрема вјеронаука.нет/ Извор: patriarchia.ru

Посљедња, 16. глава Јеванђеља по Марку не припада Марку у потпуности - то је закључак до којег су дошли многи истраживачи древних рукописа, почевши од Јевсевија Кесаријског (†339) и Јеронима Стридонског (IV-V вијек). Ово гледиште је добило свој коначни облик послије 1844. године, када је њемачки научник Константин фон Тишендорф открио у Синајском манастиру најстарији познати пергаментни кодекс са текстом Библије - такозвани Синајски кодекс.
Сагласно овом мишљењу, које је такође веома заступљено и у савременој библистици, Марко је ставио тачку на ријечи: "И изишавши побјегоше од гроба, јер их ухвати страх и трепет, и ником ништа не казаше, јер се бојаху" (Мк 16, 8). Тако се завршава Јеванђеље по Марку, како у Синајском кодексу, тако и у Ватиканском кодексу, који је откривен прије њега (оба датирају из IV вијека), и у низу других прилично древних рукописа. Према овој верзији, цио остатак текста је написан у II вијеку од стране неког другог аутора, од стихова: "Када је Исус васкрсао рано првог дана у недјељи, јавио се најпре Марији Магдалини…" до: "А они отидоше и проповиједаше свуда, и Господ им помагаше, и ријеч потврђиваше знацима који су се потом показивали. Амин" (Мк 16. 9-20). 
Успут, овај епилог има и алтернативну, краћу верзију: „Све што је проглашено, оне (жене мироносице- прим. уред.) укратко препричаше Петру и његовим сапутницима. Тада се јави сам Исус и посла их да проповиједају од Истока до Запада свету и бесмртну вијест о вјечном спасењу. Амин.“ Овај текст такође заузима мјесто традиционалног завршетка у знатном броју древних рукописа, на примјер, у многим египатским. И он је, према већини савремених научника, такође каснији уметак.
Али да ли је могуће да је Марко ћутао о тако важном догађају као што је Васкрсење Христово? О догађају који је апостол Павле назвао темељем наше вјере: "А ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, па празна и вјера ваша" (1 Кор 15, 14)? О главном аргументу хришћана, који је апостол Петар стално наводио у својим проповиједима? (А Марко је своје Јеванђеље саставио управо на основу Петрових прича).
То би било чудно. А други дио библиста уложио је много труда да рехабилитује епилог на који смо навикли.
Прво, кажу, постоји много рукописа, такође древних и поштованих, са традиционалним завршетком: васкрсли Спаситељ се јавља ученицима, а затим се узноси на небо.
Друго, чак ни са Ватиканским и Синајским кодексом, ствари нису тако једноставне. На примјер, на спорном мјесту Ватиканског кодекса, цијела колона је остављена празна - према ријечима руског библисте Николаја Глубоковског (1863-1937), „неоспорни знак да је преписивач имао више материјала, али се уздржао од његовог репродуковања“.
Треће, традиционални завршетак је био познат и цитиран од стране Иринеја Лионског (II вијек), Амвросија Медиоланског (IV вијек), Јована Златоустог (IV–V вијек)...
Мало је вјероватно да ће питање аутентичности епилога Јеванђеља по Марку икада бити коначно ријешено. Савремени библиста Борис Деревјански сугерише да је Марко имао неку врсту завршетка (расказ се не завршава јављањем Анђела женама), али су, упоређујући га са посљедњим главама других Јеванђеља, сами преписивачи одлучили да га замијене верзијом која им је ближа. Чак су се родиле двије верзије - дужа (она коју је Црква на крају изабрала) и краћа (исти тај „кратки епилог“).
То не значи да је Марко ћутао о Васкрсењу Христовом. То само значи да не знамо како се његово Јеванђеље првобитно завршавало. И можемо мирно вјеровати Цркви, која је прихватила крај који знамо као да ни на који начин не одступа од истине. Припрема вјеронаука.нет/ Аутор: ђакон Игор Цуканов/ Извор: фома.ру
Препоручујемо и ове сродне текстове: 
-Зашто је добро бојати се? Поука ап. и јеванђелисте Марка
-КО СУ ЈЕВАНЂЕЛИСТИ И ШТА СУ ПИСАЛИ?