Руководство кинеских школа кажњава ученике због посјете цркви
У неким случајевима, послодавци су присиљени да смањују плате хришћанским службеницима

ПЕКИНГ. Наставници у урбаном округу Вензхоу, провинције Зхејианг, недавно су послали писма родитељима ученика основних и средњих школа тражећи од њих да пријаве своја вјерска увјерења.

Информације о овоме објављене су на интернет страници службе "Глас мученика" 4. јуна, наводи хришћански мегапортал инвицтори.цом.

Као што је наведено у министарству, школска администрација је чак долазила кући и на радна мјеста хришћанских родитеља, захтијевајући да се одрекну своје вјере. У неким случајевима, послодавци су присиљени да смање плате својим запосленима који су хришћани како би их обесхрабрили да одлазе у цркву.

У једном Кинескомокругу издато је онлајн упозорење: "Школе треба да кажу ученицима да не треба да имају никаква религијска увјерења, пропагирају религију или одлазе у цркве".

У публикацији се такође наводи да ће школе чији ученици похађају цркву бити строго кажњене, јер је религија "инострана инвазија".

"Глас мученика" је непрофитна, међусобно хришћанска организација чији је рад посвећен помагању прогањане цркве широм свијета. Основана је 1967. године од стране пастора Ричарда Вурмбранда, који је провео 14 година у затворима комунистичке Румуније због своје вјере у Христа. Његова жена, Сабина, била је у затвору три године.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
​ИЗВОР

                     Крштење у Атлантском океану
Недалеко од града Маспаломас на острву Гран Канарија, с благословом надлежног архијереја, епископа западноевропског Луке, српски свештеник служио прву литургију и обавио крштење

Гран Канарија, друго по насељености међу Канарским острвима, окупано сунцем и окружено водама Атлантског океана, више од 3.500 километара удаљено од Србије... На југу овог острва, где стотине хиљада туриста бирају да проведу одмор, недалеко од живописног града Маспаломас, српски свештеник недавно је служио прву литургију и обавио крштење. Међу стенама и таласима. С благословом надлежног архијереја, епископа западноевропског Луке, свештеник Марко Дабић, који иначе служи у цркви у Мадриду, обавио је богослужење и погружењем у воде Атлантског океана крстио Павла – Владимира, младића рођеног пред почетак рата у Сарајеву, који данас живи и ради на Канарским острвима.

Последњих десет година ова епархија Српске православне цркве посветила је више пажње да на Канарским острвима организује црквени живот. Како нам је објашњено из седишта Епархије западноевропске, на шпанским острвима не постоје парохије у уобичајеном смислу те речи, већ према могућностима организују што је могуће редовнија богослужења, за сада на три од седам острва.
Аутор: Јелена Чалија, ПОЛИТИКА.РС

Огроман кип Светог Николе који ће бити водич морепловцима биће подигнут на Баренцовом мору на далеком северу.

У току су планови за подизање новог споменика Светом Николи Чудотворцу на Баренцовом мору, на острву Сални на далеком северу провинције Мурманск.
Свети Никола је заштитник морнарице и свих морепловаца, а његов кип ће служити као видљив оријентир, који ће водити бродове морем и назад до обале.
Како се наводи на сајту Руске православне цркве, о овом плану се говорило у уторак када се Његова Светост Патријарх Кирил састао са гувернерком провинције Мурманск Марином Ковтун, Његовим Преосвештенством епископом Североморским и Умбским Митрофаном, и командантом Северне флоте адмиралом Николајем Евменовим у патријарховој резиденцији у московском манастиру Даниловски. 
Евменов, који је иницирао овај пројекат, показао је Патријарху Кирилу скицу макете споменика, који ће се поставити на највишој тачки на острву Сални у заливу Кола. Споменик ће бити постављен са стране Баренцовог мора, близу улаза главне базе Северне флоте у Североморску.
Северна флота одржала је прошлог августа извиђачку мисију на месту будућег споменика. Како извештава твзвезда.ру, адмирал Евменов био је у пратњи неколико својих људи и схиархиманритом локалне православне цркве на острву Илијем.
Отац Илиј очитао је молитву на месту будућег споменика и благословио је све морепловце за њихов богоугодни посао очувања своје домовине.
Свечева фигура пратиће морнаре који иду на експедиције и дочекиваће оне који се враћају са мора. Биће видљива са свих бродова који иду ка Североморску у Мурманску, и такође свих оних који иду ка Баренцовом мору из залива Кола.
„Током поларних дана и са осветљењем током поларних ноћи, споменик ће показивати на пут ка океану и ка домаћој обали“, нагласио је Евменов.
Његова Светост дала је одобрење за скицу и макету споменика.
Адмирал Евменов такође је нагласио да је црква Светог Николе у седишту Северне флоте освештана 25. фебруара. 

Превод са енглеског: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
ИЗВОР

ПРОНАЂЕН ЈЕДИНСТВЕН ИКОНОСТАС ВИСОКО-ПЕТРОВСКОГ МАНАСТИРА, направљен ПО НАЛОГУ ЦАРА ПЕТРА I,  А ИЗГУБЉЕН ПОД СОВЈЕТИМА

Јединствени резбарени иконостас из 17. вијека из Високо-Петровског московског манастира, који је настао по налогу цар Петра  I и за који се вјеровало да је изгубљен, налази се у магацинима Музеја-резервата "Коломенскоје", преноси ТАСС.

"Иконостас катедрале Светог Петра у Високом Петровском манастиру није уништен када су совјетске власти затвориле манастир као што се раније вјеровало. Презентација је одржана у Државном институту за умјетничке студије о првим резултатима испитивања разбацаних и преживјелих икона, пронађених у Коломенскоје, "рекао је монах манастира о. Петар (Јеремејев).

О. Петар је нагласио да је иконостас сачуван захваљујући истакнутом рестоуратору Петру Барановском.

"Елементи шестостепеног иконостаса пребачени су у Коломенскоје крајем тридесетих година 20. вијека. Чували су се без инвентара, не у одговарајућим условима, али су преживјели ... Изрезане колоне, два реда панела, други појединачни елементи и готово све иконе преживјеле су до данашњег дана ", објаснио је отац Петар.

Музеј се сада суочава са тешким задатком обнове икона и преосталих резбарених елемената. Још није било говора о пребацивању иконостаса у манастир.

Иконостас је израђен по налогу цара Петра I и постављен у манастирску катедралу 1690. године. Иконе су у различитим стиловима нацртали мајстори оклопне коморе.

​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​БЕОГРАД, 10. ЈУНА /СРНА/ - Његова светост патријарх српски Иринеј рукоположиће данас у Храму Светог великомученика Димитрија у Даљу ноизабраног епископа осјечкопољског и барањског Херувима.
Тим поводом патријарх Иринеј служиће Свету архијерејску литургију.

Игуман Херувим /Ђермановић/ изабран је за епископа осјечкопољског и барањског на редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве /СПЦ/ 9. маја.

У недјељу Свете Педесетнице, 27. маја 2018. године, у Саборном храму у Новом Саду епископ бачки Иринеј рукопроизвео је игумана Херувима у чин архимандрита.

Новоизабрани епископ Херувим рођен је 30. јула 1987. године у Вуковару од оца Душана и мајке Милице као Витомир Ђермановић.

Након завршетка основне школе у Вуковару, са благословом тадашњег епископа осјечкопољског и барањског Лукијана, уписао је Богословију Света три јерарха у манастиру Крки.

По завршетку Богословије 2006. године уписао је Православни богословски факултет у Београду, на којем је дипломирао 2011. године.

Паралелно са богословским студијама уписао је Филолошки факултет, одсјек за српски језик и књижевност, а већ у току студија одлучио је да свој живот посвети монашком подвигу и манастирском начину живота.

На празник Светих бесребреника Козме и Дамјана 2009. године, тадашњи епископ далматински Фотије постризава га у чин мале схиме и даје му име Херувим, по старцу Херувиму, првом игуману манастира Крке. На дан манастирске славе, 21. новембра 2009. године, рукоположен је у чин јерођакона, док је у чин јеромонаха рукоположен 2010. године.

У школској 2010/11. години постављен је за професора у Богословији Света три јерарха, у којој је обављао још и дужности управника интерната, главног васпитача, библиотекара и духовника.

По благослову епископа Фотија, 2013. године, свој монашки подвиг наставио је у новоформираном манастиру Свете великомученице Недјеље у Оћестову, а у том периоду у тој светињи се формира манастирско братство и активни богослужбени живот, успјешно изводе радови на обнови манастирског комплекса и успоставља се манастирска економија, која је била једна од основа за изградњу манастира.

Благословом Његовог преосвештенства епископа бачког и администратора Епархије осјечкопољске и барањске Иринеја, 2017. године, настојатељ манастира Оћестово игуман Херувим примљен је у свезу клира Епархије осјечкопољске и барањске.

За настојатеља манастира Успења Пресвете Богородице у Даљској Планини постављен је 1. октобра 2017. године и на тој дужности га је затекао избор за епископа осјечкопољског и барањског.

Света литургија са чином архијерејске хиротоније биће служена у 9.00 часова.

​ Афрички краљ крштен на Светој гори 

Један афрички краљ недавно је отпутовао на Свету гору Атос да би се крстио у светој православној цркви.

Савез православних новинара првобитно је само известио да је јеромонах Дионисије у манастиру Кутлумушу (Манастир Кутлумуш (грч. Μονη Κουτλουμουσιου) — православни манастир на Светој гори. Шести у хијерархији манастира) крстио једног афричког краља који је добио хришћанско име Давид.
Касније се испоставило да се ради о племенском краљу поглавица Обале Слоноваче Чифи Зае Жан Жерве.

Према писању афричке новинске агенције Африка247, Краљ Чифи Зае Жан Жерве је у служби Сталног генералног секретара Форума краљева, принчева, шеика и традиционалних афричких вођа, који је установљен у августу 2008. у Бенгазију, Либији, а седиште му је у Сиртеу, Либији.

Он је Главни канцелар Уједињеног Афричког Краљевства, „платформе друштвеног развоја која је аполитична и која функционише као подршка Председништву и Националној Влади, институцијама и људима који подржавају Националне Развојне Планове“

Превод:САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за  ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Извор

Свети синод Грчке православне цркве прогласиоо је два нова свеца патрона на медицинском пољу на својој најновијој сједници, објављује сајт грчке православне цркве.

Синод је одобрио захтјев Удружења Панхеленичких Психотерапеута да узму кипарског јеромученика  Св. Терапонта као свог заштитника.

На истој радној сједници јуче је одобрен и захтјев Хеленског друштва за реуматологију да узму Св. Григорија Богослова као свог заштитника.

Иако се мало зна о Св. Терапонт-у, он је посебно познат у грчким црквама као велики исцјелитељ и чудотворац. Био је мучен у 632. и слави се 14. маја (нови календар).

Синод је недавно прогласио Св. Пајсија Атонита као патрона јединице војних командира.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

                                      Прве плодове свога дана дај Господу (Четири метаније)

Ако смо искрени према себи, требало би да жалимо своју непажњу према Богу, своју слабу и нередовну молитву, своје лажне приоритете, време које узалуд трошимо на ствари које не утичу на наше спасење. Ми смо слаби створови, вођени навикама, а многе ове навике су грешне и деструктивне. Многе наше активности су лопови- краду нам време које треба да буде одвојено за молитву.
Управо због наше природе већини вас саветујем да учините „4 поклона“ свако јутро. Ово је из једног одличног чланка, из старих „Никодимових“ издања (касније постало „Православна Америка“) који нам је дао суштину ове лекције. У том чланку, епископ подучава једну групу деце. Покушаћу овде да прикажем суштину његових речи.

Наша срца су као угаљ, који је хладан, али који се може запалити истрајним напором. Угаљ се пали веома споро, и потребно је водити рачуна да се он одржи, чак и када гори. Наша молитва је као дување над угљем, који постепено постаје топлији, и на крају постаје врућа ватра, али само након доста нашег упорног рада. Кључ је у упорности, и не обесхрабрити се. Чак и мали напор Бог награђује, само ако смо упорни.
Епископ је онда наставио да учи децу да учине три поклона ујутру, ОДМАХ након што устану из кревета. Ја сам додао још један поклон и скоро свима сам рекао на исповести или неком другом приликом о овом правилу. Молим вас све да примењујете ово правило из све снаге.
                                                               
​                                                                       Четири Поклона
Након устајања ујутру, пре било чега другог, упути срце и ум ка Богу, окрени се ка иконама или се окрени ка Истоку и са грижом савести, без журбе, учини четири поклона или још боље четири метаније. Учини то надом у Бога, и буди сигуран у вери да ће Он примити твоју молитву, као што је примио и две удовичине лепте, и да ће те штитити током дана, чак иако не будеш опрезан и ако су ове молитве последње што ћеш рећи за цео тај дан.

Прекрсти се, начини метанију током сваке молитве говорећи:
1. Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.
2. Пресвета Богородице, спаси нас.
3. Свети (име свеца којег славите), моли Бога за мене.
4. Анђеле Божији, чувару мој свети, моли Бога за мене.
Након ових молитви, најбоље је наставити са јутарњим молитвама, а тек онда обратити пажњу на бриге тога дана. Чак иако нас слабост нашег тела и журба терају да напустимо молитву, можда се нећемо вратити нађој јутарњој молитви, али смо бар почели дан давањем „првих плодова“ Богу. Хајде да урадимо „то мало“. Четири кратке молитве за које је потребан један минут, да би се благовремено наше срце запалило љубављу преме Богу и да би нам Господ наш рекао: „ Добро слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити, уђи у радост господара свога“(Мт 25,21)

Превод: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Извор: www.orthodox.net/articles/fourbows.html

Данас је На кафи у СКЗ-у представљена нова књига Српске књижевне задруге „Мисли Владике Николаја“. У Задрузи говорили су др Душко Бабић, директор Филолошке гимназије у Београду, и приређивач књиге Драган Лакићевић, уредник СКЗ, док је глумац Алекса Раичевић читао одабране одломке. Прилог Марка Маленчића. АУДИО ЗАПИС

Извор: Радио Слово љубве

У околини Манастира Хиландара данас је избио пожар, а узрочник је гром, потврдио је Радију Слово љубве г. Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландара. Ватра је уочена на манастирском имању дубље према Уранополису и брзо је угашена. Јуче је на другој локацији у околини манастира, у подручју источне обале, пожар захватио око пола хектара растиња, раговали су противпожарна манастирска екипа као и дежурни Светогорски ватрогасци, те је успешно угашен, а узрочник је опет био гром: "У јуну су честе олује са грмљавином на Светој Гори, па су и пожари најчешћи у овом периоду", додао је г. Ранђић:

Извор: Радио Слово љубве

У Грчкој је одржан међународни научни симпосијум о философији религије

Главна сврха симпосијума била је расправа о актуелним питањима истраживања у области модерне философије религије

АТИНА. На Атинском институту за образовање и науку одржан је тродневни симпосијум на тему "Философија религије: нове перспективе", објавила  интернет страница института.

Ово је трећи годишњи научни форум ове врсте, који организује Институт за образовање и науку.

Главни циљ симпосијума, према подацима организатора, био је да се разговара о актуелним истраживачким темама из области модерне философије религије, а посебно: "Свето Писмо и философија", "Религија и наука", "философска теологија", "Континентална философија и религија", "Аналитичка философија религије "итд.

У раду симпосијума учествовало више од тридесетак теолога, библијских научника, теолога, филозоси универзитета и истраживачких центара Грчке, Велике Британије, Њемачке, Аустрије, Италије, Израела, Словачке, Летоније, САД, Канаде, Аустралије, Индије, Сингапура, Јужне Африке, Чилеа , Гватемале.

Неколико извјештаја посвећено је схватању оријенталних религиозних и философских традиција у контексту савремености. Дакле, професор философије на Универзитету у Гувахати Мајтреја Схарма из Индије одржао је презентацију на тему "Вјерски сукоби и могућност дијалога: Индијска философске перспектива" ...

У Италији откривен риједак примјер римске окрутности
                              Гавела, 6. јуна 2018

Пронађени скелет припада мушкарцу раних 30-их година из римске ере.
   
Нови археолошки докази који потврђују римску праксу распећа откривени су на сјеверу Италије, извјештава The Times of Israel.

Да је постојала пракса, нема никакве сумње, јер о томе свједоче бројни историјски записи, од којих су најважнија света јеванђеља, али ово откриће близу Венеције је само други примјер археолошког доказа бруталне казне.

Нови налази су првобитно објављени у издању часописа Археолошке и антрополошке науке у априлу 2018. године, а засновани су на анализи скелета са лезијом на нози откривеном на римском гробљу 2007. године. Лезија пролази кроз "читаву ширину" пете кости, продире кроз средину задњег дијела пете. "Перфорација (дужина 24 мм) показује редовну округлу рупу која пролази са медијалне стране (пречника 9 мм) до бочне (пречника 6,5 мм). Образац лезије попречног пресјека је линеаран у првом дијелу, окрећући се мало у доле у ​​посљедњем дијелу ", пишу Емануела Гуалди и Урсула Тхун Хохенстајн, аутори новог чланка" Мултидисциплинарна студија калканалне трауме у римској Италији: могући случај распећа? "
    
​Скелет из римског доба тек је други физички доказ о разапињању. Једини други примјер јесте ексер дужине 19 центиметара, пронађен у тијелу једног Јеврејина 1968. године у Јерусалиму.

Током ископавања гробнице у сјеверној Италији, пронађен је 2000 година стар скелет са рупом у стопалу. Костур из римског доба представља тек други физички доказ о техници мучења осуђеника на смрт "којом је убијен и Исус Христ".

Трагови су пронађени на десном стопалу, због којих се претпоставља да је човјек разапет.

Иако су Римљани практиковали разапињање стотинама година и тако убили десетине хиљада људи, укључујући и Исуса, до сада није пронађено много физичких доказа о таквој техници погубљивања, пише Дејли Мејл.

Докази разапињања су ријетки јер су Римљани користили дрвене крстове који се брзо распадају. Вјеровало се да ексери којима су жртве закиване на крст имају чаробна својства, па су често узимани са тијела преминулих.

Осим тога, посмртни остаци људи бацани су као смеће и углавном били храна стрвинара, па су их археолози тешко проналазили.

Славни римски говорник Цицерон говорио је да је овакво кажњавање најокрутније и најстрашније од свих других казни.

Новооткривени скелет пронађен је шездесетак километара од Венеције, у долини ријеке По. Сахрањен је сам, без икакве имовине, а према процјенама научника, мушкарац је у тренутку смрти имао између 30 и 34 године слично Господу Исусу Христу који је био разапет у 33. години живота.

Тродимензионални приказ рупе у кости стопала направљен је помоћу дигиталног микроскопа, пише Тајмс оф Израел. Откривено је да лезија пролази кроз цијелу ширину кости.

Аутори кажу да је то доказ да је "стопало било закуцано на тврду површину прије него што је човјек умро".
Претпоставља се да су горњи удови били "причвршћени на крст ексерима кроз зглоб, као и у историјским записима", преноси 24 Сата.
Начин на који је човјек сахрањен указује на то да је припадао маргинализованој друштвеној групи, или је био у заробљеништву.

                                        Божанска и људска Христова природа

Свето Писмо говори о божанској природи и Христовом божанству на много места, али ми ћемо указати само на неколико. Да почнемо са апостолом Томом који је сумњао у Његову божанску природу. Међутим, у јеванђељу по Јовану 20,28, Тома без икаквог устезања и сумње објављује „Господ мој и Бог мој!“. Христос је Господ и Бог. Апостол Јован својствено наводи: „ У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога и Реч беше Бог“. Син и Реч од Бога је истинити Бог. Указаћемо на још једно место, Св. Павле, који наводи: „Бог се јави у телу“ (1 Тим 3, 16).
Црквени оци су са потпуном вером проповедали Христово божанство. Св. Иринеј, наглашавајући да је вера добијена преко светих апостола и њихових ученика, верује „у једнога Бога, Оца Сведржитеља, и у једнога Исуса Христа. Сина Божијега, који се оваплотио ради нашег спасења“. И он потврђује да је Син Божији истинити Бог. Затим наставља: „ Када човек не би био део Бога (тј. уједињен у Христу), он не би могао да служи неискварености“.
Ми налазимо исто учење о Христовом божанству- Његовој божанској природи- код Св. Григорија Ниског, Василија Великог, Јована Хризостома, Кирила Александријског, Атанасија Великог, и код многих других Црквених отаца. Оци објашњавају да Син није иста Личност као Отац, и да Својим Оваплоћењем, Син није потпао под било какву врсту „ промени или измене“. Он остаје савршени Бог.
Хајде сада да мало погледамо у Христову људску природу. Прво морамо нагласити да је он Син и Реч Божија која се јавила у телу човека. Апостол Јован јасно нам каже „И Реч постаде тело“ (Јн 1,14). Свети Павле нам каже да оваплоћена Реч је у свему иста са нама људским бићима, душом, телом, разумом, неисквареним жељама, глађу, жеђу, умором, итд. „ слична у свим стварима са нама“ али „без греха“ (Јевр 4,15). Сам Христос зове себе „Сином човечијим“, на тај начин објављујући да је Он савршени човек. Он такође признаје да је потомак Цара Давида. У Посланици Јеврејима (2, 10-15), апостол Павле, између осталог каже, „А пошто су та деца од крви и меса, и Он најтешње постаде то исто, да смрћу сатре онога који има силу смрти, то јест ђавола, и да избави оне који из страха од смрти целога живота беху робови“. Како су људска бића састављена од крви и меса, тако је Син и Реч Божија преузео исте елементе. Свети Павле даље нам говори да је Христос преузео крв и есо да би Својом смрћу као човек могао да победи ђавола, у чијој је моћи била смрт; да би уништио смрт „смрћу смрт уништи“.
Црквени оци Григорије Назијанзин, Јован Хризостом, Јован Дамаскин и Атанасије Велики слажу се у свом учењу да је Христос „постао човек по природи и у истини и да је преузео људску природу са свим њеним својствима“. „Не неко друго тело, већ исто тело којим смо сви ми оптерећени“.
Ово учење по Светом писму о људској природи Христа и Његове снисходљиве људскости сажето је у Трећем члану Никејског Символа вере „Који је за рад нас људи и ради нашег спасења сишао са Небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек“.
Морамо овде навести у једном најпростијем смислу да иако је Син и Божија Реч постао савршен човек, Он је постао истински савршен, што значи да је постао човек без греха, као што су Адам и Ева у почетку створени као безгрешна бића. Христос нема никакву везу са грехом, који је ушао у човека посредством сатане.
Иако је Син и Божија Реч постао човек и Богочовек, његове две природе се разликују. Ни једна од њих не гуши другу. Две природе се разликују и одвојене су, уједињене у истој личности, Христу. Он је „двојан по природи, али је једна личност“. Две природе, једна личност.
Његова људска природа уједињена са Његовом божанском природом сама по себи постаје обожена, наравно, не изван оквира њених ограничења нити престаје да буде људска. На овај начин, уједињени у Христу ми постајемо обожени у моралном смислу и ми смо спасени. Наша људска природа постаје обожена, наравно, она се не мења нити учествује у божанској природи.
Имајући ово на уму, нарочито да људска природа остаје непромењена, ми разумемо зашто се Богородица зове Богомајком. Она је истински родила Бога. Како је то могуће? Само помоћу чуда. „Кад Бог хоће, он руши природни поредак“.
О Исусе, Ти који су Богочовек, милости су Твоје недокучиве. Велика је твоја снисходљивост према нама. Недокучиво је Твоје оваплоћење. Ми све ово прихватамо као Твоја истинска деца. Само наша вера- а чак је то Твој дар нама- доводи нас до почетка схватања ове велике Тајне. Вером и понизношћу, ми Те преклињемо да нас примиш. Узми нас са Собом. Очисти нас од свих мрља и нечистоћа. Врати нас нашој старој слави, да будемо као Адам пре негове непосушности и пада. Обожи нас. Прихвати нас као Своје. Подари нам вечни живот у Царству Твом.

Превод: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Извор 

​Прослављење старца Јакова (Цаликиса) Евијског богослужбено је обележено 3. јуна 2018. године у манастиру Светога Давида, где се новопросијавши свети подвизавао и био игуман. Свечаним чином канонизације началствовао је Његова Свесветост патријарх Вартоломеј уз саслужење 30 архијереја Грчке и Кипарске Цркве и Васељенске Патријаршије. Његово Блаженство архиепископа атинског Јеронима заступао је Високопреосвећени митрополит Сироса Доротеј.

Хиљаде верних испунило је манастир у суботу увече када је патријарх Вартоломеј стигао са више архијереја Цариградске Цркве да одслужи вечерњу. Приспело је и много архијереја Грчке Цркве.
После одслужене Божанске Литургије у недељу, митрополит Халке Хризостом казивао је о духовној личности Светог Јакова. У наставку је говорио Његова Светост подсећајући  на то да се лично познавао са овим старцем, који је својевремено предсказао да ће бити изабран за патријарха.

Блажени старац Јаков прибројан је збору светих на заседању Светог Синода Васељенске Патријаршије 27. новембра 2017. године. Предлог за канонизацију старца Јакова дао је много раније Свети Синод Грчке Цркве који је поднео молбу и потребна обавештења Цариградској Патријаршији. Одређено је да се помен на њега одржава 22. новембра по новом календару.
 
Извор: orthochristian.com (превод са енглеског Инфо служба СПЦ)

ПЕКИНГ, 5.јуна: Према новом социолошком истраживачке компаније Галуп Интернатионал, највећи проценат атеиста у свијету налази се у кинеском друштву, пише Седмица.Ру позивајући се на  christianpost.
   
Галуп Интернатионал истраживања су спроведена у 68 земаља, укључујући више од 66 хиљада људи. Према анкетама, 70 одсто свјетског становништва припада једној некој вјери. У Кини, је присутан  највећи проценат оних који нису вјерници -  67 одсто, док је  само 9 одсто Кинеза који се изјашњава као  вјерници, наводи се подацима објављеним у публикацији The Inquirer. Након Кине, Јапан је други на листи, гдје 29% становништва не вјерује у Бога; Словенија је трећа са 28 одсто, четврта Чешка Република са 25 одсто и пета Јужна Кореја са 23 одсто. Слиједе Белгија, Француска,Шведска и Исланд.

Анкете су такође одбациле популарну заблуду о паду вјере у Европи. Испоставило се да у Белгији и Француској само 21 проценат грађана сматра себе невјерницима; у Шведској, 18 процената, а на Исланду 17 процената. Али на Тајланду, невјеровање се сматра великом ријеткошћу, јер тамо чак 98% становништва вјерује у Бога.

Генерално, у свијету се исповиједа нека вјера, према анкетама, 62 посто становништва. Истовремено, 74 посто испитаника вјерује да свака особа има душу; 71% вјерује у једног Бога; 56 посто вјерује у постојање Царства небеског; 54 одсто вјерује у живот послије смрти; а 49 посто вјерује у постојање пакла.

"Религија остаје најважнији елемент људских животних вриједности, духовности и културе широм свијета", рекла је Вилма Скарпино, вршилац дужности предсједника Галуп Интернатионала. - 

Треба напоменути да, иако је још увијек висок проценат укупно невјерујућих, број хришћана и подземних хришћанских кућних цркава у Кини сада брзо расте и упорно, упркос сталним хапшењима парохијана од стране власти и државне политике прогона хришћана. "Руководство земље показује забринутост због брзог ширења и све већег утицаја хришћанске вјере у Кини, њењег већег присуства у јавном животу, - каже Боб Фу, предсједник добротворне организације хришћанске ChinaAid.
"Кинеска комунистичка партија са страхом доживљава чињеницу да је број хришћана у земљи дуго премашио број чланова партије." Током борби против растућег утицаја хришћанске вјере, власти организују нападе на тајне кућне цркве, хапсе свештенике, малтретирају и испитују хришћанске активисте за људска права...

​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

ЧИКАГО - Амерички суд данас је пресудио да се доларске новчанице са натписом „У Бога верујемо” не односи на религијско уверење, те да зато не нарушава Устав САД.

Седми окружни Апелациони суд у Чикагу ту одлуку је донео у четвртак у поступку покренутом поводом тужбе самопрокламованог сатанисте Кенета Мејла.

Он је тврдио да тај мото пропагира религиозни став којем се он противи, јавио је АП а преноси Танјуг.

​Прелијепи суботњи дан, 2. јуна текуће године, био је идеална прилика да ученици брчанске Треће основне школе, који похађају наставу православне вјеронауке у њеној централној школи, те подручном одјељењу у Грбавици, крену на поклоничко путовање светињама манастира Добруна. Ову поклоничку екскурзију организовали су вјероучитељи у овој основној школи- Бојан Крстановић и Бошко Максимовић, а на иницијативу самих ученика и њихове наставнице српског језика, госпође Јорданке Шурбат. Након Добруна ученици су обишли Вишеград, прошетали преко чувеног моста, посјетили новоподигнути комплекс Андрићград са храмом светог кнеза Лазара. Ученицима је нарочито интересантна била вожња чамцем по дуж обала Дрине, којом приликом су ученици од обучених туристичких водича имали прилику поближе се упознати са историјом и географским одликама овог дивног, опјеваног града.

Бошко Максимовић, вјероучитељ

​Да ли је Исус твој лични Спаситељ?
Како долазим из протестантског окружења, увек су ме учили да размишљам о Исусу као о свом „личном Спаситељу“. Да ли је овај поглед заснован на Писму и Хришћанској традицији? Какав је однос верника појединца према Исусу? Како то функционише?
Ја такође долазим из јаког евангелистичког  протестантског окружења и представа о Исусу Христу као сопственом Спаситељу је чврсто утемељена у мом васпитању. Мисим да то протестантско наглашавање долази од признања да није само довољна потврда да је Исус Месија или Син Божији, чак ни испуњење спасења није довољно, већ мора постојати неки вид посвећености која је у то укључена.
У Православној цркви то разумевање је свакодневније него у протестанстским исповедањима. У Протестантизму, појединац се спасава личним (што значи да се то односи само на мене) Божијим чином а Црква је скуп свих тих спашених појединаца. На основу таквог гледишта, спасење је индивидуално стање. Православна вера нас учи да спасење није индивидуално већ заједничко- цела Црква се заједно спасава и ван Цркве не можемо бити спасени. Искуство преобраћања познато као „чин спасења“ није део православне вере- пре ће бити да је ово искуство преобраћања (које се узгред буди речено остварује крштењем) само врата те спасоносне црквене барке. Исус је Својом смрћу и (још важније) својим васкрснућем победио грех смрти и ђавола и откључао врата раја (она су била закључана после пада човека и чувао их је анђео са пламеним мачем) и повео нас да уђемо у рај. Да ли ћемо ичи за Њим?- то је оно што је суштина „спасења“; ићи за Христом у рај. 
Речи појединац и лични доносе још један занимљив и важан аспекат. У оквиру православног учења ми можемо рећи да је Исус наш лични Спаситељ у томе што он узима појединце (појединачна бића која су уједињена са другим бићима у једну огромну целину, у ово случају Цркву). Ова супротност између појединца и личности је на неки начин извођење закључка из Тројичне доктрине. Ми поштујемо једног Бога (индивидуалан) у три личности. Слично томе томе постоји само једна Црква (индивидуална) која се која се састоји од много личности. Овај нагласак на индивидуалности у западној а нарочито америчкој култури је у овом смислу није у складу са хришћанством и и изведен је од нетачног разумевања Цркве што је последица реформације у Западној Европи и стварање теологије која је морала да оправда спасење ван Цркве. Морамо се сетити да је спасење заједничко- цела Црква се спасава заједно и биће представљена као један ентитет као Христова невеста (постоји само једна невеста- Исус није полигамиста) приликом његовог другог доласка. Наш појединачни суд није да ли се спасавамо или не, већ да смо део Цркве и да идемо за Христом. Ако смо део Цркве који иде за Христом онда се ми спасавамо заједно са целом црквом али ако престанемо да идемо за Христом и одвојимо се од Цркве износећи свој сопствени суд и вољу као нешто што је више и важније од Цркве, онда се не спасавамо јер онда „искачемо из барке“.

Отац Давид Мозер, Прравославна црква Св. Серафима- Бојз, Ајдахо

Превод: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за ВЈЕРОНАУКА,НЕТ

ИЗВОР: http://www.orthodox.net/articles/personal-savior.html

​Москва, 31. маја, Интерфакс -Вјерници Украјинске православне цркве предали шездесет хиљада апелација цариградском патријарху
​
Документ садржи молбу да се захтјев украјинских политичара Фанару да одобри аутокефалију православној цркви у Украјини разматра искључиво у оквиру канонског права, извјештава УОЦ информативно-образовно одјељење.

Десетине хиљада апелација потписали су вјерници у мају, а првих десет хиљада апелација донесено је у Истанбул на почетку мјесеца, а још педесет хиљада апелација предато током ходочасничке групе из Украјине под вођством епископа дубенског Пимена,  која је трајала  од 21. до 26. маја 2018.

"Заступајући вољу свештеника, монаха и лаика наше цркве, који се надају да ће црквени проблем у Украјини бити ријешен канонским путем успостављеним од стране апостола и отаца Свете Цркве, пренијели смо писмени позив Патријарху Константинопоља ", рекао је епископ.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​Москва, 31. мај, Интерфакс - Ватикан снажно подржава јединство Руске православне цркве, рекао је папа Франциско на састанку са делегацијом Московске патријаршије коју је предводио волоколамски митрополит Хиларион.
"У вашем присуству, а посебно пред вама, драги мој брате, поново бих нагласио да католичка црква никада неће користити приступ који изазива подјеле. Ми нећемо никад допустити да се то догоди. Ја не желим то. Постоји само једна Патријаршија у Русији, ваша, а ми нећемо признавати другу ", изјавио је у папа у четвртак.
Папа је такође рекао да Унију сматра неприхватљивом методом постизања црквеног јединства у односима између православних и католичких хришћана и вјерује да је братски дијалог једини могући начин за постизање већег јединства.
"Католичка црква не би требало да се мијеша у унутрашње послове Руске православне цркве, укључујући и политичке разлоге, а такав је мој став и положај Свете Столице данас. Они који другачије поступају не слушају Свету Столицу", рекао је папа.

​ПРЕВОД: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

БУГАРСКИ ЕПИСКОП  ПРОТИВ КРЕМАТОРИЈУМА
Варна, Бугарска, 1. јуна 2018

Његово Високопреосвештенство митрополит Варне Јован (Бугарска православна црква) успотивио се градњи крематоријума у његовом граду. Митрополит је назвао церемонију, која је одржана у четвртак, "трагичном, несрећном и страшном", извјештава Sofia Globe.

Очекује се да ће се крематоријум отворити у фебруару или марту сљедеће године, рекао је митрополит у свом обраћању.

Док митрополит каже да разумије да постоје проблеми са проналаском нових локација за гробља у претежно насељеним градовима, крематоријум није одговор, потврдио је он, јер би то представљало искорјењивање народних обичаја.

Друге православне нације, попут Грчке, су се суочиле са истим проблемом.

Православна црква је чврсто држи став против кремације већ 2000 година, подржавајући достојанство људског тијела, као храма Светог Духа, створеног по слици Божијој, и чекајући славно васкрсење при Христовом Другом доласку.

Око 60% Бугара идентификује се као чланови Православне цркве.

"Света православна црква сматра да је изградња крематоријума или изградња таквих објеката гријех и богохуљење", пише митр. Јован.

Хијерархови грчке цркве су карактеризирали изградњу крематоријума у ​​Патрасу као "рат против цркве". Црква Кипра најавила је у априлу 2016. године да неће славити сахране за оне који су кремирани.

"Када хришћанин жели да његово тијело буде спаљено, он показује да не вјерује у вриједност коју тијело има, да га не поштује, одбацује васкрсење тијела, а све под утицајем различитих иностраних јеретичких учења. Ово је догматски проблем ", каже он.

Он такође указује на сахрану самог Господа као примјера који треба слиједити. Христово тијело третирано је с највећим поштовањем и светошћу и било је умотаном у фино платно и помазано скупим мастима.

Митрополит је примјетио да крематоријум намећу пословни интереси, али да општина треба да тражи друга рјешења проблема у дијалогу са бугарском православном црквом, као што су да људи који нису рођени у Варни буду сахрањени у њиховим мјестима рођења.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
Извор: orthochristian.com/113457.html

Нова научна публикација наводи аргумент да је древни фрагмент Марковог јеванђеља, о којем се много дискутовало, сада датиран као најстарији познати сачувани дио јеванђеља, који се смјешта у касни други и почетак трећег вијека.

У посљедњем обиму Oxyrhynchus Papyri, обим LXXXIII текст 5345, професор Обинк и др Коломо објављују фрагмент из papyrus codex (папирус кодекса). Двије стране папируса сваки чувају кратке трагове одломка, који оба долазе из Марковог јеванђеља.Сачувани фрагмент је  Мк 1, 7-9 и 16-18. Ово је исти текст који је професор Обинк показао неким посјетиоцима у Оксфорду током 2011/12. године.

"Двије стране папира сваки чувају кратке трагове одломка, који оба потичу из Марковог јеванђеља. Након ригорозног упоређивања са другим објективно датираним текстовима, вријеме настанка овог папирусаа сада је дотирано у крај другог и почетка трећег вијека послије Христа ", извјештава Египатско Истраживачко Друштво ( Egypt Exploraton Society’s).

Фрагмент, Папирус 5345 ископали су највјероватније 1903.године (на основу његовог инвентарног броја) Гренфел и Хунт и никада није био на продају. Ниједан други текст из Новог завјета које је објавило Египатско друштво за истраживање није датиран раније од трећег вијека.

Документ је изазвао дебату у 2012. години када је објављено да би могао бити датиран у I вијек, што би га учинило најстаријим преживјелим рукописом Новог завјета уопште. Ипак, то је и даље најстарији преживљели фрагмент Марковог јеванђеља.

"Након свега, то није први вијек. Ипак, то је најранија копија Марковог јеванђеља, што је узбудљиво! "Написао је на Твитеру. Петер Гури, помоћник професора на Феникс СеминарИ, 

Најстарији познати фрагмент Новог завјета долази из Јеванђеља по Јовану и сматра се да је настао 125. године.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​Извори
-https://www.ees.ac.uk/news/poxy-lxxxiii-5345
-http://orthochristian.com/113385.html

​Удружење "Милутин Миланковић" са благословом и уз учешће Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја, представиће књигу "Срби и календарско питање", у уторак 05. јуна, у 18 сати, у Крипти Храма Светог Саве. О књизи ће, како је најављено из Удружења, говорити: Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј, проф. др Владимир Вукашиновић, проф. др Стево Шеган, мр Радован Калабић, књижевник и историограф, уз појање Љубомира Љубе Манасијевића и здравице Драгише Симића.

Извор: Удружење "Милутин Миланковић"

Константинопољ, 31. маја 2018
На јучерашњој сједници којом је предсједавао Његова СвеСветост, васељенски патријарх Вартоломеј, Свети синод Константинопољске патријаршије обавезао се да ће да размотри статус непризнате и расколничке македонске православне цркве, преноси Ромфеа.

Одлука Синода дошла је као одговор на писмени позив македонске цркве уз подршку премијера Зорана Заева, у којој се тражи уређење канонског статуса цркве. Такође је затражено одобрење назива "Охридска архиепископија", која је била аутокефална црква и која је постојала од 1019. до 1976. године.

Град Охрид се налази у данашњој Македонији, иако Српска православна црква тренутно има канонског епископа који тамо служи, архиепископ Јован (Вранишковски), који је дуги низ година био прогоњен и заточен пошто је напустио расколничку македонску цркву и  придружио српској православној цркви, у којој је македонска црква направила раскол 1967. године.

Екуменски патријарх је одлучио да разматра ово питање, јер себа сматра  мајком црквом за све балканске православне цркве. Македонска црква је апеловала на Бугарску православну цркву да помогне у поновном успостављању канонског заједништва са православним црквама свијета, са чим се бугарска црква сложила  - а то је био потез који је узнемирио српску, грчку и константинопољску цркву.

"Ова акција сестринске цркве Бугарске је била погрешна", рекао је патријарх Вартоломеј у априлу. "То неће помоћи. То компликује ситуацију. Мајка црква за све балканске народе је Константинопољ. Истинска историја говори о томе. "

Међутим, Бугарска црква недавно је јасно ставила до знања да иако жели помоћи цркви Македоније, то неће учинити на рачун раскола унутар 15 аутокефалних цркава које су већ у заједници.

Синод у Цариграду покреће ово питање и предузима одговарајуће мјере "под основним условима поштовања историјско-канонских моћи и привилегија Екуменске патријаршије".

Македонско питање има очигледне паралеле са актуелним питањем украјинског православља. Предсједник Петро Порошенко, уз подршку украјинског парламента и јеерархија двију расколничких православних тијела, такође је недавно апеловао на Константинопољ да одобри томос аутокефалије. Синод је рекао да ће покренути дијалог о том питању са осталим аутокефалним православним црквама свијета.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
Извор: ​http://orthochristian.com/113403.html