Грчки премијер Алекис Ципрас намјерава да покрене процес одвајања грчке православне цркве од грчке државе и ревидирање релевантног члана грчког устава, извјештава Руска Атина позивајући се на грчки лист Катимерини. Према истом извору, у наредном мјесецу, Ципрас ће представити свој план за ревизију Устава, укључујући и планове за одвајање Цркве од државе, прије очекиваног подношења приједлога Сиризе парламенту, који је планиран за октобар.
Ципрас и његови савјетници су свјесни да ће иницијатива вјероватно изазвати снажне реакције Грчке православне цркве, иако је Ципрас вјеровао да ће моћи да управља ситуацијом. Иницијатива ће бити представљена као "прогресивна", па се премијер нада да ће добити подршку центристичке странке "Покрет за промјене". 
Чини се да оваквим поступцима, Ципрас покушава да однесе политичке поене свом ривалу, лидеру Нове Демократије Кириакосу Мицотакису, који се супротставио одвајању цркве и државе у Грчкој.
Како наводи лист "Катимерини" Мицотакис још није одлучио какав став треба заузети против Ципрасов плана за ревизију устав. Или да одбије дијалог са владом, или да подржи неке од чланова предложеног пројекта садашње владе ради интереса своје странке. Према писању тог листа, премијер није игнорисао ризик од конфронтације унутар Цркве. Међутим, према његовим процјенама, они ће бити контролисани.  Пројекат о раздвајању Цркве и државе објавила је прије годину дана СИРИЗА, Коалиција радикалне љевице,
Пројектом се предлаже:
-Одвајање Цркве од државе" се у потпуности заснива на пуном поштовању Православне Цркве и њене историјске улоге"
​-Експлицитно утврђивање вјерске неутралности државе, препознавање православља као историјске религије;
- Обавеза гарантовања једне политичке заклетве за предсједника, премијера, законодаваца, судија и других јавних функционера.
Свети синод грчке цркве супротставио се плановима владе да једнострано одвоји Цркву од државе. Епископи тврде да једна политичка партија не може сама донијети такву одлуку, већ само уз подршку народа.
Превод: Сања Симић де Граф за ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Четрдесети дан након упокојења се сматра најважнијим даном помена. Православни хришћани који желе ревносно да одрже сећање на преминуле у вери оддржавају помен на њих дванаест пута:
1. Трећег дана.
2. Деветог дана.
3. Четрдесетог дана.
4. Полугодишњи помен.
5. Годишњи помен.
6. У месопусној седмици. (Парастос за наше претке током седмице и главни парастос за упокојене у суботу)
7. Друге суботе Часног поста.
8. Треће суботе Часног поста.
9. Четврте суботе Часног поста. 
10. На Радоницу (у уторак друге седмице по Васкрсу) углавном се држи у Руској православној цркви.
11. Седмицу пре Педесетнице/ Тројичне недеље, а нарочито у суботу пре Педесетнице.
12. Седмицу пре сећања на Светог Димитрија.

Обратите пажњу да се дан када Хришћанин премине рачуна као први дан смрти. Ако је недеља дан када је неко преминуо, онда трећи дан је уторак (недеља, први дан, па понедељак, уторак), тако да девети дан пада тачно након једне седмице- у овом случају у недељу.
Традиционални начини да Хришћанин обави помен упокојенима су:
Давање имена упокојених у Православној вери заједно са прилогом (обично у новцу као донацији цркви) свештенику за помен на Проскомидији пре сваке Божанске Литургије.
Служење парастоса на дан када је неко преминуо. То се може служити на гробљу, у цркви, на било који дан осим недеље. Опет. Треба дати прилог. Већина свештеника не прихвата „плаћање“ за своју службу, али свештеник ће прихватити прилог и дати га цркви или за неку другу важну сврху.
​
Поменути упокојене у својим молитвама ујутру и/или увече.
На дан када се помињу мртви у цркви, обичај је да се донесе „кољиво“, или кувана пшеница, са шећером, воћем и/или орасима, као прилог. То се благосиља, па се једе у вери након службе.
Још један побожни обичај је прављење „панаије“, као прилог сиромашнима и молитва одређеном свецу. Овај обичај се односи на Светог Панаија и његову мајку која је била блудница и велика грешница. Његова љубав према мајци натерала га је да се моли за њу непрестано. У време његове мученичке смрти каменовањем, чак ни онда није могао да заборави на своју мајку, и са великом одважношћу која је својствена Христовим људима, молио се овако: „Због мојих мука, Господе, помози онима који ти се моле за спас грешне Панаијеве мајке“.
Превод: Сања Симић де Граф за Вјеронаука.нет
Извор

23. јуна 2018.године, с благословом Његовог блаженства митрополита Кијева и цијеле Украјина Онуфрија, делегација украјинске православне цркве, на челу са сталним члановима Светог синода, митрополитом Одеским и Измаилским Агатангелом стигао на позив Архиепископа Цариграда, Новог Рима и Васељенског патријарха Вартоломеја у Истанбул на званичну аудијенцију. Ово извјештава Одјељење за информације и образовање УОЦ-а.  У делегацији су били стални чланови Светог Синода украјинске православне цркве митрополит: Доњецка и Мариупола Иларион, Каменец-Подолска и Городокска Теодор, Бориспила и Бровара Антони; Протојереј Николај Данилевич, замјеник предсједника Децр на КУО и други. Прије састанка, делегација је посјетила Аја Софију, гдје су се молили за мир у нашој земљи. Затим, је делегација дошла у Фанар (Истанбулски округ), гдје се налази званична резиденција Васељенског патријарха.
Овдје, у патријаршијској цркви Светог Ђорђа митрополити УКП  су се поклонили - чудотворним иконама и моштима тројице светитеља и молили се за мир у Украјини. Прије састанка, патријарх Вартоломеј прочитао је молитву, а чланови делегације почели су разговоре. Васељенски патријарх поздравио је делегацију украјинске православне цркве и  представио његове помоћнике на овом састанку Митрополита Пергамског Јована, митрополита галског Еммануила, Митрополита Смирнског Вартоломеја...
Митрополит Агатангел, као шеф делегације УПЦ топло је поздравио патријарха Вартоломеја и пренио је најбоље жеље од Његовог Блаженства Митрополита Кијева и све Украјине Онуфрија и захвалио се на топлом пријему и могућности да дискутују о важним и горућим питањима у пословима украјинске православне цркве.

Град Талин издвојио 104.000 долара за обнову православне цркве

Предсједник Талинског градског вијећа Михаил Килварт данас ће потписати споразум о подршци за рестаурацију цркве Св. Николе у граду Копли. Према уговору, за обнову ће бити додијељено 104.000 долара (90.000 евра), извјештава Orthocristian.

Талин се показао као пријатељ Православне цркве, неколико пута током посљедњих година додијеливши средства за парохијске обнове.

"Парохија Св. Николе у Коплију поправила је кров своје парохије, главни улаз, и сачувала иконе које се налазе у цркви сопственим напорима и подршком града", рекао је Килварт.

"Ове године парохија планира да обнови црквене фасаде и обави други посао, за који ће град издвојити 90.000 евра."

Цркву ће на потписивању споразума представљати њен настојатељ протојереј Евгениј Стартсев.

Дрвену цркву изградио је италијански архитект Александар Владовски средином раног 20. вијека. Припадала је граду до 2012. године, када је додијељена Естонској православној цркви Московске патријаршије. Зграда је дизајнирана по моделу руске дрвене архитектуре.

У 2017. години 53.000 долара додијељено је Цркви Рођења Пресвете Богородице и 215.000 долара истој парохији у мају ове године.

Крајем децембра, естонска федерална влада одлучила је да издвоји 8.2 милиона евра (9.828.110 евра) црквама које раде у Естонији као надокнаду за штете које су настале током рата и окупације из претходног вијека.

Међу њима, естонска апостолска православна црква Цариградске патријаршије (ЕАОЦ) примила је 1.677.970 долара.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

ПОМОЋ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ И НАРОДУ УГАНДЕ 

БИЈЕЉИНА, 23. ЈУНА /СРНА/ - Епархија зворничко-тузланска организовала је у Републици Српској хуманитарну акцију за помоћ Православној цркви и народу Уганде која је намијењена за ископавање бунара у овој афричкој земљи.
 
Клирик Александријске патријаршије у Уганди ђакон Емануил, који борави у посјети Епархији зворничко-тузланској, одржао је вечерас у Бијељини предавање о раду Православне цркве у Уганди и тешком животу људи у овој земљи.

Публику је поздравио на српском језику ријечима "Помаже Бог", а уз видео презентацију говорио је о историји, култури и вјери ове земље у којој православље датира из 1929. године. 

Према његовим ријечима, народ Уганде суочава се са бројним проблемима, од којих су највећи недостатак воде и неимаштина.

Православа заједница у Уганди има 76 православних свештеника, стотињак цркава, од којих су 40 зидани објекти, као и једну болницу, а раде без довољно економске подршке. 

Организатор посјете ђакона Емануила је Мисијски фонда Епархије зворичко-тузланске.

Прилози грађана уписивани су након предавања које је гост из Уганде одржао у Културном центру Епархије зворничко-тузланске у Бијељини.

     Православни Хришћански пост                      -Свети Јован Златоусти (Хризостом)-
О Статуама, одломци из Омилија III
​
Заиста не говорим о оном посту који већина особа држи, већ о правом посту; не о простом уздржавању од меса; већ такође и од греха.
Јер природа поста је таква да није довољно само да га се неко придржава ако то се не ради у складу са одређеним правилима. Каже се „Рвач није победио ако се није борио по правилима“.
Онда до самога краја ми радимо на посту, ми се не залажемо да будемо крунисани постом, ми треба да разумемо како, на какав начин је неопходно такав подухват спровести, јер и фарисеј је постио, али је на крају остајао, лишен плодова поста.
Цариник није постио; али му је ипак дато првенство над оним који је постио: јер морате научити да пост није на корист ако није праћен свим обавезама које уз њега иду.
Ниневљани су постили, и добили су милост Божију.
Јевреји су такође постили, али нису имали никакве користи од тога, чак су и окривљени.
Од тада велика је опасност од поста за оне који не знају како треба да посте, треба да научимо правила поста, да не бисмо „били несигурни“ или „јурцали без главе“ нити да се боримо са сенкама.
Пост је лек; али лек, ако није делотворан често постаје бескористан за онога који га невешто користи. Штавише, неопходно је знати право време када га треба употребити као и неопходну дозу; стање тела које га прима; природу државее, годишњег доба; одговарајућу исхрану; као и разне друге специфичности; ако се ишта од тога превиди онда ће све остало наведено бити покварено.
Сада, ако је нашем телу потребно излечење, тражи се од нас таква прецизност, много више тога ми треба да учинимо, да се побринемо за душу, да тражимо излечење поремећеног ума, да се загледамо и потражимо сваку појединост са највећом прецизношћу.
Говорим ове ствари не да бисмо потценили пост већ да бисмо му указали част; јер поштовање поста не састоји се у уздржавању од хране већ од одрицања од грешних дела, јер онај ко себе ограничава на уздржавање од меса је онај ко нарочито потцењује пост.

Постиш? Дај ми доказ делима својим!
Да ли је речено којим делима?
Ако видиш сиромаха, смилуј се на њега!
Ако видиш непријатеља, измири се са њим!
Ако видш пријатеља коме је указана част, не завиди му!
Ако видиш лепу жену, прођи је се!
Да не посте само уста твоја него и око, ухо, ноге и руке, сви делови нашега тела.
Нека посте руке у чистоћи од крађе и похлепе.
Нека посте ноге, да не трче ка безакоњу.
Нека посте очи, да их научимо да се сирово не усредсређују на лепа лица, нити да буду окупиране чудним лепотама. Јер гледање је храна очима, и ако је то безакоње и ако је то забрањено, то квари пост; то потреса целу душу; али оно што је по закону и што је безбедно, то краси пост. Јер било би апсурдно уздржавати се од хране у посту а очима дотицати све што је забрањено. Не једеш месо? Не храни се похотним жељама помоћу очију.
Нека пости и ухо. То се састоји у одбијању да се чују рђаве ствари и клевете. Речено је: „Не слушај лажне гласине“
Узето из "Никејски и пост-Никејски хришћански Црквени Оци“, 9. том

​Превод: Сања Симић Де Граф за Вјеронаука.нет

КИПАРСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ПРОГЛАСИЛА НЕКОЛИКО СВЕТАЦА ВОЈНИХ ЗАШТИТНИКА
​Свети Синод кипарске православне цркве прогласио је неколико нових светитеља заштитника за разне родове националних оружаних снага, а Пресвета Богородица је проглашена за потпуног заштитника и заштитника за све оружане снаге, извјештава vimaorthodoxias.gr

Синод се састао на својој другој редовној сједници године јуче под предсједавањем Његове Светости архиепископа Нове Јустијанине и Кипра Хризостома.

Св. Ђорђе Великомученик изабран је за заштитника војске, осим артиљерије, за коју је изабрана Св. великомученица Варвара.

Св. Никола, који је од читаве Црква препознат као заштитник морнара, проглашен је заштитником кипарске морнарице, а архангел Михаил изабран је за заштитника ваздухопловства.

Свети Пајсије Атонит изабран је за заштитника војних комуникационих јединица, за шта га је у новембру одредила и Грчка православна црква.

Раније овог мјесеца, Грчка православна црква такође је одредила Св. Терепонта Кипарског као свеца заштитника физиотерапеута, а Св. Григорија Богослова као заштитника реуматолога.

​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Дана, 20. јуна 2018. године, одржана је сједница Катихетског Одбора (КО) епархија СПЦ у РС и ФБиХ. Сједница је одржана у Духовном центру ЦО Соколац. Сједницом је предсједавао Господин Хризостом, митрополит даабробосански, иначе предсједник Катихетског Одбора. Између многих тема и питања којима се КО данас бавио било је и питање уџбеника вјеронауке за Други разред средњих школа. Наиме, на расписани и објављени конкурс стигла су два рукописа који су дати Комисији за уџбенике на читање. Одбор ће се поново састати 17. јула 2018. године како би саслушао извјештај Комисије за уџбенике и донио коначну одлуку. Такође, Одбор је донио и одлуке и издавању радне свеске за Шести разред Основних школа, и библијског атласа као научно помагало за ученике седмог и осмог разреда. Такође, данас су дефинисане теме за стручно савјетовање и одређени предавачи за исте. Такође, Одбор је одредио термине одржавања стручних савјетовања за ову 2018. годину и то: 22. август у Требињу за епархије захумскохерцеговачку и дабробосанску; 23. августа у Бијељини за епархију зворничко-тузланску и 24. августа у Бања луци за епархије бањалучку и бихаћко-петровачку. Посебно треба истакнути одлуку КО-а о избору Извршног секретара Катихетског одбора. На приједлог и молбу предсједника КО-а митрополита Господина Хризостома КО-р је изабрао Господина др Славољуба Лукића за Извршног секретара КО-а. Извор: митрополија.орг

Делегацију Катихетског одбора Митрополије црногорско-приморске на челу са протојерејем Мирчетом Шљиванчанином примио је јуче у Сарајеву Митрополит дабробосански господин Хризостом, саопштено је из Митрополије дабробосанске. Сусрету су присуствовали и чланови Катихетског одбора епархија СПЦ у БиХ протојереј-ставрофор Чедомир Арамбашић и др Славољуб Лукић. 
Чланови одбора иницирали су у разговору са Високопреосвећеним господином Митрополитом и колегама из БиХ сарадњу по питању размјене уџбеника и наставних средстава и помагала за вјеронауку између катихетских одбора у Републици Српској и Федерацији БиХ и Митрополије црногорско-приморске.
Такође је договорено учешће вјероучитеља из Митрополије црногорско-приморске на годишњем семинару који организује Педагошки завод Републике Српске.
Извор: Митрополија црногорско-приморска

                                                 Реч „анатема“ и њено значење
                                           Свети Јован Шангајски (Максимовић)
​
                         Из Православног живота, 27.том, март-април 1977, стр 18,19

Грчка реч „анатема“ састоји се од две речи: „ана“, што је предлог који указује покрет ка горе и „тема“ што значи одвојени део неке ствари. У војној терминологији, „тема“ је значила одред; у цивилној управи „тема“  је значила провинција. Ми тренутно користимо реч „тема“ која је изведена од „тема“ да означимо специфичан предмет неког писаног или интелектуалног рада.
„Анатема“ дословно значи одвајање од нечега. У Старом завету овај израз се користио и на нешто што се односи на нешто што је отуђено од нечега због греха и исто тако на нешто што је било посвећено Богу.
У Новом Завету, у делима Апостола Павла ова реч је једном употребљена у вези са „маранатом“, што значи долазак Господа. Комбинација ових речи значи одвајање до доласка Господњег; другим речим- до предаје Њему (1 Кор 16, 22).
Апостол Павле користи реч „анатема“ на другом месту без додавања речи „мараната“ (Гал 1, 8-9). Овде реч „анатема“ је објава против извртања Христовог јевањђеља које је проповедао Апостол, без обзира ко га врши, без обзира да ли је то сам Апостол или неки анђео са неба. У овом истом изразу такође је наведено: „ нека сам Господ суди“, јер ко други може да суди анђелима?
Свети Јован Богослов у Откровењу (22, 3) каже да у Новом Јерусалиму неће бити више анатеме; то се може разумети на два начина, дајући речи анатема оба значења: 1) да неће бити никаквог уздизања до суда Божијега јер је овај суд већ остварен; 2) да нећи бити никаквог посебног посвећења Богу, јер ће све ствари бити Богом Освећене, као што и Божија светлост осветљује све (Отк 21, 23).
У сабраним делима апостолским и даље у Новом завету Цркве Христове, реч „анатема“ значи потпуно одвајање од Цркве. „Саборна и апостолска Црква анатемизује“, „нека он буде анатема“, „нека буде анатема“, значи отцепљење у потпуности од цркве. Док се у случајевима „одвајања од заједнице са Црквом“  и другим епитимије или казне дају некој особи, особа остаје члан цркве, чак иако њено учешће оганичено у њеној животној милости, онима који су анатемисани су у потпуности отцепљени од ње све док се не покају. Схватајући да црква не може да учини ништа за њихово спасење, у својој тврдоглавосзи и тврдоћи срца, земаљска црква их препушта суду Божијем. Овај суд је милосрдан према онима који си грешници који се кају, али је застрашујући према тврдоглавим непријатељима Бога. „Страшна је ствар пасти у руке живога Бога... јер Бог наш прождире ватру“ (Јевр 10, 31; 12, 29)
Анатема није коначно проклетство: до смрти је могуће покајати се. „Анатема“ је страшна не због тога што Црква жели некоме зло или због тога што Бог захтева његово проклетство. И Црка и Бог желе да се сви спасемо. Али страшно је стајати у Божијем присуству у стању очврснутог зла: ништа се од Бога не може сакрити.

​Превод: Сања Симић де Граф за ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
извор

​ХЕЛИКОПТЕР СА ИКОНОМ БОГОРОДИЦЕ ПРЕЛЕТИО ЈЕ СВЕ WORLD CUP-2018 ОБЈЕКТЕ У САРАНСКУ

Москва, 19. јуна, Интерфакс - Уз подршку Министарства одбране, хеликоптер са свештеницима Саранске дијацезе који су носили чудотворну  икону Курске Мајке Божије "Знамење", преноси  Известија.

Митрополит Саранска и Мордовије Зинови благословио је подухват.

Хеликоптер са иконом надлијетао је све главне спортске објекте Свјетског првенства у Саранску, прије свега Стадион Мордовија Арена, који може да прими до 45.000 навијача.

Процесија са крстом трајала је око пола сата. Икона се трајно чува у храму Св. Теодора.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

ЖАН КЛОД ЛАРШЕ ПОЗИВА НА АПСТИНЕНЦИЈУ ОД  ДРУШТВЕНИХ МЕДИЈА ТОКОМ ПЕРИОДА ПОСТА

Током првог дана Међународне конференције о дигиталним медијима и православној пастирској брии на Криту (ДМОПЦ18), реномирани теолог ЖАН КЛОД ЛАРШЕ (француски православни философ, патролог, богослов и писац, доктор богослоља, доктор философије, професор, аутор 27 књига, преведеих на 17 језика ) рекао је да током посних дана хришћани треба да смање своје активности на друштвеним мрежама.

Ларше је рекао да су социјалне мреже "ушле у животе савремених људи, а нарочито данашње омладине".

​Он је рекао да постоји социјални притисак ка повиновању социјалним медијима, јер је "готово обавезно да се не буде искључен из различитих друштвених, административних или економских група или кругова".

Зависност од друштвених медија, рекла је Ларше, "често остаје неопажена у мање озбиљним случајевима, пошто је навика способна да створи оно што није нормално".

"За већину корисника, употреба је постала злоупотреба", напоменуо је у понедјељак, 18. јуна.

Он је упозорио да "у стварном животу људи троше далеко мање времена на посјете православним мјестима него што други чине, а многи млади православци остану потпуно безобзирни према њима".

ЖАН КЛОД ЛАРШЕ  такође упућује на своју новообјављену књигу под називом "‘Malades des nouveaux medias", која је преведена на румунски језик и тренутно се преводи на енглески језик под насловом "Зависници модерних медија".

У својој презентацији, ЛарШЕ примијетио је да је Православна црква успоставила правила ограничења и апстиненцију за вријеме поста у погледу конзумирања хране и сексуалне активности, како би се омогућило уму хришћана да контролишу тјелесне и психичке импулсе.

Апстиненција коју је предложила Црква има за циљ преорјентисање и рефокусирање психо-психолошких сила ка духовном животу како би се осјетила зависност од Бога.

"Злоупотреба нових медија, која је постала уобичајена, производи ефекте супротно онима које траже пост и апстиненција", рекао је Ларше набрајући "узалудно исцрпљивање енергије, стално вањско тражење и дисперзија, непрекидно унутрашње кретање и бука, инвазивна окупација времена, немогућност успостављања или одржавања унутрашњег мира и уништавања пажње и концентрације неопходне за будност и молитву. "

Ларше је позвао Цркву да узме у обзир нове околности настале у нашем времену и "успостави одговарајућа правила која прате уздржавање од хране (пост) и сексуалну апстиненцију, како би се модерни човјек, кроз редовно добровољно ограничење, ослободио нових зависности које га везују. "

"Неопходно је да престанемо да будемо трајно повезани и ограничимо везу до једног одређеног периода у току дана", рекао је он.

Ларше је додао да периоди поста пружају могућност за одустајање од вјештачких и виртуелних односа друштвених мрежа и "поновно откривање дубоких, конкретних и стварних односа са породицом и пријатељима, а уопште да будете много пажљивији према људима око нас".

Ларше је додао да су посни периоди такође могућност за поновно откривање тишине и самоће, које су неопходне за праксу и развој духовног живота'.

Цитирајући недавно научно истраживање, Ларше је скренуо пажњу на то да просјечан читач на интернету чита само око 20% текста.

'Посни дани могу и требају бити периоди када се вријеме и квалитет читања могу вратити напуштањем дигиталних медија у корист штампаних материјала, а посебно књига.'

Ларше је завршио свој говор, позивајући: "Искључи се са нових медија да би се поново повезао са Богом и комшијом!"


Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Дигитални свијет као сфера за понављање Педесетнице и "живе ријечи" Светог апостола Павла 

За православне хришћане широм свијета, свако питање у животу, велико или мало, увијек треба посматрати у свјетлу Крста и Васкрсења. У том свјетлу, које води наш живот и теологију Православне цркве,  на првој конференцији о дигиталним медијима и православној пасторалној бризи 75 предавача поставило је темеље за православни поглед на хришћански живот у оквиру Дигиталног екосистема.

Ово није први пут да Црква мора да се суочи са изазовом употребе универзалног језика за ширење ријечи Јеванђеља. Апостол незнабожаца, Свети Павле, усвојио је језик, изглед, симболе и прилике грчко-римске културе да би истину Јеванђеља, личност Христа, постала доступна и позната читавом свијету познатом као што је тада био. То није био безболан процес, без негативних реакција и турбуленција. Али промјена у историји је постигнута и успостављена је једном за свагда, јер ријеч Јеванђеља "није везана". Може се, уствари, бити у надлежности да Црква користи језик сваке генерације, пошто је њен језик "жива вода".

Имајући у виду позитиван одговор на резонанцију Прве конференције од стране свих оних у сфери Православне цркве који су укључени у пасторалну бригу о дигиталним медијима, и уз увјерење да је сада дошло вријеме за сљедеће корак у изградњи истинског хришћанског дискурса о изазовима са којим се данас суочавамо, планирамо да одржимо 2. Међународну конференцију о дигиталним медијима и православној пасторалној бризи, ДМОПЦ18 - Жива вода, од 18. до 21. јуна на Православној академији на Криту , у Колимбари.

У мају 2015, у Атини, Пемптусија (www.pemptousia.gr) у сарадњи са Православно хришћанском мрежом (ОЦН) у Америци и Богословом у Русији, одржана је 1. међународна конференција о дигиталним медијима и православној пастирској бризи  "ДМОПЦ15"(www.dmopc15.com) . Тада се окупило 75 православних говорника из 21 земље свијета ". Циљ је био да изразе своју забринутост, своје свједочанство и своје мисли о димензији људског живота који сада укључује скоро све: Дигитални екосистем и дигиталне медије који га обликују. Стручњаци академици и свакодневни радници који дискретно раде у име Божанске Ријечи на дигиталном пољу истакли су веома важна питања, као што су:

-Негативни аспекти употребе дигиталних медија, опасности које угрожавају људску особу и однос вјерника са Богом и са Црквом.
-Мисионарски изазов и обликовање истинске хришћанске свијести путем дигиталних медија.
-Православна монашка и аскетска традиција у односу на дигиталне медије.
-Потреба за одговарајућом припремом, духовном опремом и пастирском одговорношћу.
-Брза "дигитализација" живота на свим нивоима и нова антропологија коју је ово створило.

Циљ друге конференције биће активно наставити оно што смо започели у мају 2015.године. Затим смо поставили темеље и сада морамо изградити структуру. Морамо детаљније истражити одговоре на горућа питања која остају и расту.
Морају се формулисати материјални, примјенљиви пастирски приједлози. Ови приједлози морају узети у обзир дигитални начин бивања, у свјетлу православне антропологије, хришћанске етике и живота цркве.
Дакле, 1. конференција  из 2015. године  нагласила је горућа питања, док ће се 2. конференција фокусирати на стварање чврстог теолошког дискурса, дати предност исказу искусних служитеља јеванђелске ријечи у унутар дигиталних медија и имаће за циљ формулисање јасних пастирских и техничких смјерница за њихову имплементацију.

Изазов је сјајан, развој и вријеме су пресудни, а пастирске потребе су императив. Ми смо чврсто и дубоко убијеђени, међутим, да ће Добри Утјешитељ, чија милост нас је спојила на Првој конференцији, благословити и водити ка остваривању сљедећих циљева.

​Владика бачки Иринеј: "Аутокефалности цркве у Македонији и Украјини се противи читав православни свет"Владика бачки Иринеј изјавио је да дубоко верује да васељенски партијарх неће једнострано донети одлуку о аутокефалности канонски непризнатих цркава у Македонији и Украјини, јер би се томе противио читав православни свет.
FacebookTwitterPinterestGoogle+Viber
Ђакон Драган С. Танасијевић
Епископ новосадски и бачки др Иринеј"Цариградски патријарх је први по части, што значи први међу једнакима, а не први без једнаких. Дакле, и да, не дај Боже, постоји склоност свесветог патријарха Вартоломеја ка некаквом једностраном и самовласном пресуђивању у случају скопског и украјинског раскола, она би била израз велике заблуде, велика духовна грешка и, са становишта устројства православне цркве и канонског права, потпуно ништавна", изјавио је владика Иринеј за данашњу "Политику".
Он је истакао да говори крајње хипотетички, јер дубоко верује да до тога неће доћи.
"Када би и дошло, под политичким или другачијим притисцима и подстицајима, она би изазвала одлучно неслагање и противљење, не само у словенском православном свету, него и широм православља", рекао је владика Иринеј.
"Политика" подсећа да је партијарх Вартоломеј недавно позвао сестринске цркве да прихвате "цркву у Скопљу" у православно јединство, и истакао да је "апостоска дужност цркве да тражи начине спасења наше браће у Скопљу и Украјини".
На то је реаговао протојереј Всеволд Чаплин, из Руске православне цркве, који је оценио да би давањем аутокефалности "украјинској" и "македонској" цркви против воље њихових матичних цркава, руске и српске, могло доћи до раскола у православном свету.
Владика Иринеј у разговору за "Политику" каже да је "тешко не сагласити се са оценом проте Чаплина".

ИЗВОР: ТАНЈУГ

Кнесет усвојио измене Закона о раду

У будућности, нерелигиозни радници у Израелу могу одбити да раде на јеврејски дан одмора,  у суботу. Израелски Парламент (Кнесет) једногласно је изгласао у понедељак увече закон који изједначава нерелигиозне  раднике са верујућим радницима, како је у уторак објавио Кнесет.

Према новом закону, запослени могу одбити да раде у суботу без навођења разлога. До сада је Закон о раду одобравао ово право само религиозним радницима.

Као што је Кнесет даље нагласио, компанијама треба дати могућност да захтевају изузеће од законског прописа ако постоје посебни разлози. Стога су изузете институције у области државне безбедности, здравства, снабдевачи струјом и ресторани.

Извор: Катпрес (с немачког Инфо служба) Преузето са сајта СПЦ

 Аустрија: Повећан број полазника православне верске наставе

Митрополит Арсеније: Часови верске наставе – Катихизиса помажу интеграцији.- 12.682 ученика на часовима Катихизиса.

Важност православног верског образовања за Цркву и друштво у Аустрији наглашава православни митрополит Арсеније (Кардамакис) са седиштем у Бечу. Посебно за интегрисање православних хришћана у Аустрији ове лекције су од велике важности, сматра Високопреосвећени Митрополит. Он се овако изјаснио на семинару за катихете у Бечу.

„Једно је сигурно: православна верска настава има историју са Аустријом, а сви заједно исписујемо ову историју,“ рекао је Митрополит пред око 100 вероучитеља. Иначе, познате су му тешкоће које постоје у пракси око религијског образовања, али је притом истакао посвећеност вероучитеља, који дају значајан допринос приводећи младе у живот са Богом и са Црквом

Митрополит Арсеније, као председавајући Православне епископске конференције у Аустрији, такође је на челу православног Школског одбора.

Инспектор Бранислав Ђукарић је нагласило стални пораст броја ученика. На пример, ове године 12.682 ученика похађа православну Веронауку, што представља пораст од скоро пет посто у односу на претходну годину. Исто тако, недељни часови наставе порасли су за осам посто, тако да је ове године одржано 1.978 часова седмично у 912 школа широм Аустрије. Број наставника је порастао са 14 нових на 104 православна вероучитеља.

Православна верска настава у Аустрији уведена је у школске 1991. године. Успостављањем Православног Школског одбора 2005. године још више је урађено по овом питању. Православна епископска конференција  је у новембру 2014. године у „Оквирном  споразуму за православне вернике у Аустрији“ узела на себе старање о вероучитељима које Црква предлаже, а држава запошљава.

Извор: Катпрес (с немачког Инфо служба). Преузето са сајта СПЦ

МОШТИ СВЕТОГ  СЕРАФИМА САРОВСКОГ ДОНЕСЕНЕ У ОКСФОРД

Лондон, 15. јуна, Интерфакс - У цркву Св. Николе у ​​Оксфорду пренесене су мошти Св. Серафима Саровског чудотворца.

Раније су донесене у Лондон из познатог руског манастира Дивејева, извјештава Сурозка епархија Москвосвке Патријаршије .

По доласку у Оксфордски храм, служена је молитва пред моштима уз присуство великог броја православних вјерника.

У вечерњим сатима, протојереј Максим Николски из Ускоковачке катедрале у Лондону представио је превод на енглески књиге Светог мученика Архимандрита Серафима (Чикагов) "Хронике  Серафимо-Дивејевског манастира".

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Отац Стефан из манастира Хиландар је 14. јуна 2018. године ступио на место Прота Свете горе као представник српске царске Лавре која је у Светогорској хијерархији четврта, после представника манастира Ивирон (трећег у хијерархији, који је председавао Светом гором до јуче). Отац Стефан биће 'први међу једнакима' у наредних годину дана када ће ту част преузети представник манастира Дионисијат, петог у хијерархији Свете горе. Отац Стефан је у неколико претходних мандата био представник манастира Хиландар на месту Прота. Са торжествене примопредаје у Кареји прилажемо фотографију благодарећи Поклоничкој агенцији СПЦ "Доброчинство" чија је група поклоника молитвено присуствовала овом свечаном чину.

Света гора има своју Свету епистасију, односно владу којом председава Прот тј. Протоепистат. Првих пет манастира у хијерархији Свете горе наизменично дају свог представника за Прота, а примопредаја се врши сваког 14.јуна у главној Светогорској цркви - Протатској, у Кареји - престоници Свете горе.

Сваки од првих пет манастира (Велика Лавра, Ватопед, Ивирон, Хиландар и Дионисијат) за време своје 'владавине' Светом гором има своје заменике у склопу тетраде (представнике три манастира који су позиционирани од шестог до двадесетог места у хијерархији), па ће тако Светом гором у наредних годину дана поред Хиландара у тој тетради бити и манастири Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат.

Извор: Радио "Слово љубве"

​                                         Зашто се људи преобраћају у православље?

Зашто се људи преобраћају у православље? Зашто толико евангелистичких свештеника хрли православној вери? Зашто им је толико привлачна? Није увек лако предвидети јаке „аргументе“ за ова преобраћања. Да ли можемо да покушамо да објаснимо речима зашто се мноштво људи преобраћа и то преобраћање се наставља у православну веру?
Преобраћање није само ствар разума, него такође и срца. Неко је привучен православљем на исти начин као када би се заљубио. У то је укључена извесна „хемија“, која се не може лако речима описати. Међутим, разлози за преобраћање могли би се објаснити „разумом“, вероватно би се могли резимирати на следећи начин:

1. Православље обезбеђује стабилност
У нашем свету који се стално мења, који је у сталном поновном стварању служби и поновној процени уверења, Православље стоји као чврсто упориште, које не може помодарство уздрмати нити некакви покрети нити политичка исправност. Православље стпљиво инсистира на улози традиције која је у суштини његовог живота и која је изграђена на прошлости, без икакве прераде. Православље зна на чему се заснива, и нема потребу да се редефинише. Истрајност православља привлачи људе.
Јасно је да се таква стабилност не може наћи ни у једној другој цркви. Ова изјава се не може довести у питање.У сигурности Православне цркве може се наћи мир, отклањање сваке сумње. У Православљу се сусрећемо са вечним, непроменљивим Богом.

2. Православље је истинито
Разлог због чега је Православље стабилно је због тога што се заснива на истини. Може се рећи да је Православна црква заиста „стуб и темељ истине“ (1 Тим 3, 15). Она с правом захтева целовитост истине. Њено име је „права вера“. Она је свесна да је истинита Црква коју је Христос основао. Она стоји чврсто на свом догматском и моралном учењу. Она је посвећена истој, непроменљивој, апсолутној истини. Православље је истинско и Господу, и себи и својој прошлости. Било који историчар који је објективан може открити да је разлог постојаности Православља у очувању и преношењу апостолске вере неискривљеном, чистом. Никаква нова догма вере не може се изненада појавити у њеном животу. Њена верност вишегодишњим Хришћанским истинама је нешто што искрени тражиоци вере цене.

3. Друге световне карактеристике Православља
Православље привлачи вернике својим „другим световним карактеристикама“, својом светошћу, својим богослужењем, својим службама и светим тајнама, својом формом и садржајем религијског израза, својом иконографијом, својим појањем, својим мистицизмом, својим монаштвом, својим живото између „неба и земље“. Може се „осетити“ да Црква није „само“ једна светска организација, него божанско-људски организам. Православље привлачи душу- а не само разум и чула. Друге религије и вере баве се овим животом у овом свету. Православље геда у напред, у доба које ће доћи. Оно није крај- оно је „пут“. Иако је оно у свету, оно није од овога света (Отк 17,14)

4. Лепота Православне службе
„Знали смо да без обзира да ли смо били на небу или на земљи, сигурно да не постоји такво величанство нити лепота нигде на земљи. Не можемо вам то описати: само ово знамо да Бог живи тамо међу људима и да њихова служба превазилази богослужење на било ком другом месту. Не можемо заборавити ту лепоту“ ( Изасланици Принца Владимира, након доживљаја Божанске Литургије у Цркви Свете Мудрости у Константинопољу 987. године ). Лепота  и величанство православне литургијске службе која слави величанство и мистерију Бога остаје главна „атракција“ оних који траже религијско искуство које надмашује овоземаљску реалност и уздиже дух до божанског царства.

5. Њен распети живот
„Ако вас свет мрзи, знајте да је мене замрзео пре вас... Ако мене прогони, прогониће и вас“ (Јн 15, 18-20). Православна Црква доста је страдала током историје. Она је дала више мученика у двадесетом веку под комунистима него што многе цркве имају чланова. Она је Црква мученика. Својим члановима на тај начин даје снагу и духовну радост, ону истинску према Господовим речима „Радујте се и веселите се, јер је велика ваша плата на небесима, јер су тако прогањали и пророке пре вас“ (Мт 5, 12). Њено „задивљујуће наслеђе истрајности усред страшног прогона“ примећено је чак и од оних обожавалаца који нису православци, као једно од најјачих атракција и извора снаге. Ови „аргументи“ неће никога преобратити. Као што смо рекли, преобраћање је ствар љубави. Ко нам може објаснити зашто се неко заљубљује у неку особу? Збир свих делова неће довести до свеукупног увећања. Стабилност коју Православна Црква даје онима који траже праву веру састоји се у уверењу на истини коју она поседује, њеној „другој световности“ и тајанственом карактеру, лепотињене Литургије и њеном распетом животу- све ово потврђује да она служи онима који имају очи да виде и уши да чују: јединствену, вољену Христову невесту.

*  Отац Емануел Хацидакис
Отац Емануел је православни свештеник и аутор књига Небеска гозба: Разумевање Божанске Литургије и Исус: Пао? Људска Христова Природа из перспективе Православља. 

Превод : Сања Симић де Граф за вјеронаука.нет

извор

Трећа недеља по Педесетници: Светиљка телу је окоШта је вера
 Рм 5,1-10, Мт 6,22-33


У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА. АМИН.
ГОСПОД НАМ ДАНАС КАЖЕ, БРАЋО И СЕСТРЕ
„СВЕТИЉКА ТЕЛУ ЈЕ ОКО. АКО, ДАКЛЕ, ОКО ТВОЈЕ БУДЕ ЗДРАВО, СВЕ ЋЕ ТЕЛО ТВОЈЕ ТАМНО БИТИ. АКО ЛИ ОКО ТВОЈЕ КВАРНО БУДЕ, СВЕ ЋЕ ТЕЛО ТВОЈЕ ТАМНО БИТИ.“
ОН НАМ ГОВОРИ О ОЧИМА ДУШЕ. МИ ИМАМО ДВЕ ВРСТЕ ОЧИЈУ: ОНЕ КОЈИМА ВИДИМО СТВАРИ У ОВОМ СВЕТУ, СВЕТУ МАТЕРИЈЕ, И ОНЕ КОЈИМ ВИДИМО ДУХОВНЕ СТВАРИ. КАКО ТО ДА ИМАМО ДУХОВНЕ ОЧИ ДА ВИДИМО СТВАРИ У СВЕТЛОСТИ?
ТО ДОЛАЗИ ОД БОГА И ОД НАС САМИХ.
НАЈПРЕ, МОРАТЕ РАЗУМЕТИ ЗАШТО СТЕ СТВОРЕНИ И ЗАШТО ЖИВИТЕ НА ЗЕМЉИ. БОГ ВАС ЈЕ СТВОРИО ТАКО ДА БИСТЕ МОГЛИ ИНТИМНО ДА ГА ЗНАТЕ, ДА ГА ВИДИТЕ И ДА ВЕЧНО БУДЕТЕ ЗАДОВОЉНИ. ОВО ЈЕ СВРХА ВАЂЕГ ЗЕМАЉСКОГ ЖИВОТА: ДА МОЖЕТЕ ДА СПОЗНАТЕ БОГА, ДА ГА ВИДИТЕ С РАДОШЋУ И СА ВЕСЕЉЕМ КОЈЕ ВАМ НИКО НЕ МОЖЕ ОДУЗЕТИ.
ДРУГО, СВЕТ И НАШЕ ТЕЛО СУ ПРИВРЕМЕНИ И СВЕ НАМ СЕ МОЖЕ ОДУЗЕТИ. МОЖЕМО ИМАТИ  БОГАСТВО У ЈЕДНОМ ТРЕНУТКУ ПА БЕДУ У НАРЕДНОМ ТРЕНУТКУ, У ЈЕДНОМ ТРЕНУТКУ ЗДРАВЉЕ А У ДРУГОМ БОЛЕСТ, СРЕЋУ У ЈЕДНОМ ТРЕНУТКУ ПА ОНДА ТРАГЕДИЈУ КОЈА СЕ СРУЧИ НА НАС И МИ ПОСТАЈЕМО ТУЖНИ. МОЖЕМО ИМАТИ ПРИЈАТЕЉЕ У ЈЕДНОМ ТРЕНУТКУ ПА ДА НАМ СЕ ТИ ПРИЈАТЕЉИ У ДРУГОМ ТРЕНУТКУ ОКРЕНУ ПРОТИВ НАС И ПОСТАНУ НАМ НЕПРИЈАТЕЉСКА ПРЕТЊА.
АКО НЕКА ОСОБА МОЖЕ ДА ВИДИ ДУХОВНИМ ОЧИМА ДА ЈЕ ЗДРАВА, ОНА МОЖЕ ДА ВИДИ ДУХОВНУ ПРИРОДУ СТВАРИ, ИСТИНСКУ ПРИРОДУ СВЕГА ШТО РАДИТЕ ОД КАДА УСТАНЕТЕ УЈУТРУ ДО ВРЕМЕНА КАДА ЛЕГНЕТЕ У КРЕВЕТ. МОЖЕТЕ ВИДЕТИ ДА СВЕ ШТО СЕ ДЕШАВА ИМА НЕКУ СВРХУ.
САДА АКО ЗНАМО ДА ЈЕ СВРХА НАШЕГ ЖИВОТА СПОЗНАЈА БОГА, ОНДА СВЕ НА НЕКИ НАЧИН МОРА ДОПРИНЕТИ ВАШОЈ СПОЗНАЈИ БОГА, АЛИ НЕ МОЖЕТЕ НЕКОГА ЗНАТИ УКОЛИКО НЕ ПОСТАНЕТЕ КАО ОН, ИЛИ УКОЛИКО НЕ ДЕЛИТЕ ЊЕГОВ ЖИВОТ. АПОСТОЛ ПАВЛЕ УПУЋУЈЕ НА ОВО ДЕЉЕЊЕ ХРИСТОВОГ ЖИВОТА НА ЈЕДАН ТАЈАНСТВЕН НАЧИН У ДАНАШЊЕМ ЧИТАЊУ АПОСТОЛА. ОН КАЖЕ:
„ОПРАВДАВШИ СЕ, ДАКЛЕ, ВЕРОМ, ИМАМО МИР У БОГУ КРОЗ ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, КРОЗ КОГА И ПРИСТУПИСМО ВЕРОМ У ОВУ БЛАГОДАТ У КОЈОЈ СТОЈИМО, И ХВАЛИМО СЕ НАДАЊЕМ СЛАВЕ БОЖИЈЕ“
КАКВА ЈЕ ВЕРА О КОЈОЈ ОН ГОВОРИ?
ВЕЋИНА ЉУДИ НА ОВОМ СВЕТУ НЕ ЗНА ШТА ЈЕ ВЕРА. ОНИ МИСЛЕ ДА ЈЕ ВЕРА УВЕРЕЊЕ О НЕЧЕМУ ИЛИ СИГУРНОСТ О НЕЧЕМУ. ТО НИЈЕ ВЕРА! НА ДРУГОМ МЕСТУ, АПОСТОЛ ПАВЛЕ КАЖЕ:
„А ЗНАМО ДА ОНИМА КОЈИ ЉУБЕ БОГА СВЕ ПОМАЖЕ НА ДОБРО, ЊИМА КОЈИ СУ ПОЗВАНИ ПО НАМЕРИ, ЈЕР КОЈЕ УНАПРЕД ПОЗНА, УНАПРЕД И ОДРЕДИ, ДА БУДУ САОБРАЗНИ ЛИКУ СИНА ЊЕГОВА, ДА ОН БУДЕ ПРВОРОЂЕНИ МЕЂУ МНОГОМ БРАЋОМ“.

ВЕРА ТРЕБА ДА БУДЕ САОБРАЗНА ЛИКУ ЊЕГОВОГ СИНА. ВЕРА ТРЕБА ДА ЖИВИ КАО ШТО НАС ЈЕ ЊЕГОВ СИН УЧИО ДА ЖИВИМО
ГОСПОД НАШ ИСУС ХРИСТОС УЧИО НАС ЈЕ СВЕМУ ШТО ЈЕ НЕОПХОДНО ЗА ВЕЧНИ ЖИВОТ И МНОГО ВИШЕ ОД БИЛО КОГ УЧИТЕЉА СМРТНИКА, ОН НАС ЈЕ ОСПОСОБИО ДА ПРИМЕНИМО ОНО ЧЕМУ НАС ЈЕ УЧИО. УЧИО НАС ЈЕ ПРИМЕРОМ, И ОН ЈЕ ТО ОМОГУЋИО ЛИЧНИМ ПРИМЕРОМ, А МИ ТРЕБА ДА СЕ ОТВОРИМО И ОСПОСОБИМО ДА ПОСТАНЕМО ПРАВЕДНИ КРОЗ ВЕРУ У ИСУСА ХРИСТА.
ВЕРА НИЈЕ САМО ВЕРОВАЊЕ У ДОГМЕ, КАО ШТО СУ: ОН ЈЕ РОЂЕН ОД ДЈЕВЕ, РАСПЕТ, УМРО И ВАСКРСАО, И ДА ЈЕ СВЕТИ ДУХ ДОШАО. ВЕРА ЈЕ ПОКУШАЈ, ЗБОГ ЊЕГОВЕ ЛЕПОТЕ, ДА СЕ БУДЕ У СКЛАДУ СА ОВИМ ПРЕЛЕПИМ ЛИКОМ, ШТО ПОДРАЗУМЕВА ЖЕЉУ ДА СЕ МЕЊАМО, ДА ОДБАЦИМО СВЕ ШТО ЈЕ КВАРНО ИЛИ ШТО ЈЕ НЕДОВРШЕНО У НАМА, ИЛИ ТАМУ, И ДА ПОСТАНЕМО ЛЕПИ.
ОН НАМ ЈЕ ОБЕЋАО ДА ЋЕ НАС УЧИНИТИ СВОЈИМ СИНОВИМА И КЋЕРИМА. ГОСПОД НАШ ИСУС ХРИСТОС КОЈИ ЈЕ ИМАО БОЖАНСКУ СЛАВУ ПРЕ СВИХ ВЕКОВА И СВЕ ПРИВИЛЕГИЈЕ КАО СИН БОЖИЈИ, ПРЕ СВИХ ВЕКОВА, ОБЕЋАО НАМ ЈЕ ДА ЋЕ НАС УЧИНИТИ СИНОВИМА И КЋЕРИМА ПО МИЛОСТИ, ЈЕР НАША ПРИРОДА НЕ МОЖЕ ДА ИЗДРЖИ ТАКВЕ СТВАРИ АЛИ ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ТО НАМ МОЖЕ БИТИ ОМОГУЋЕНО.
А НАЧИН НА КОЈИ НАМ ЈЕ ТО ОМОГУЋЕНО ЈЕ НАША САРАДЊА СА ОВОМ МИЛОШЋУ, НАШИМ УЛАСКОМ У ХРИСТОВ ЖИВОТ.
ОНДА НАШЕ ОЧИ ВИДЕ СТВАРИ ОНАКВИМ КАКВЕ ОНЕ ЈЕСУ. КАДА НАС НЕКО КЛЕВЕТА, МИ ТО НЕ ВИДИМО КАО НЕКО НИПОДАШТАВАЊЕ НАС- КАКО СЕ ТА ОСОБА УСУЂУЈЕ ДА КАЖЕ ТАКВЕ СТВАРИ ПРОТИВ МЕНЕ?- МИ ТО ВИДИМО КАО ДОКАЗ ДА СМО БЕЗВРЕДНИ И МИ СЕ ОПЕТ РАДУЈЕМО ДА МОЖЕМО, АКО И САМО МАЛО, ПОДНЕТИ КЛЕВЕТНИКА, КАО ШТО ЈЕ ГОСПОД ПОДНОСИО КЛЕВЕТНИКА. У БИЛО КОЈОЈДРУГОЈ ЖИВОТНОЈ ОКОЛНОСТИ, БИЛО КОЈОЈ ДРУГОЈ ТЕШКОЋИ, МИ УВЕК ТРЕБА ДА ГЛЕДАМО НА СТВАРИ НА ОВАЈ НАЧИН. БОГ ДОПУШТА, БОГ УНОСИ СТВАРИ У НАШ ЖИВОТ И СВЕ ЈЕ У СКЛАДУ СА БОЖИЈИМ ПРОВИЂЕЊЕМ.
„А ЗНАМО ДА ОНИМА КОЈИ ЉУБЕ БОГА СВЕ ПОМАЖЕ НА ДОБРО, ЊИМА КОЈИ СУ ПОЗВАНИ ПО НАМЕРИ“.
А ШТА ЈЕ СВРХА ОНОГА ЗА ШТО СТЕ ПОЗВАНИ, БРАЋО И СЕСТРЕ? ДА ЛИ ЈЕ ТО ЗНАЊЕ, РАДОСТ, ЦЕЛОВИТОСТ- СТВАРИ КОЈЕ НЕ МОГУ БИТИ ОДУЗЕТЕ ОД ВАС, ЗАТО ШТО ОНЕ ВЕЧНО ПРЕБИВАЈУ.
САДА, КАКО ДА ДОЂЕМО ДО ОВОГ ЗНАЊА? НЕ ПОСТОЈИ ЗАМЕНА ЗА ИСКУСТВО. МОРАМО ИСКУСИТИ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, ОКУСИТИГА И ВИДЕТИ КАКО ЈЕ ОН СЛАДАК.
ЗА ОВАЈ СВЕТ, ОН ЈЕ ГОРАК. ЗА ОВАЈ СВЕТ, СТВАРИ О КОЈИМА ОН ГОВОР НЕМАЈУ СМИСЛА. КАДА ТЕ БРАТ УДАРИ ПО ОБРАЗУ, ОКРЕНИ МУ ТАКОЂЕ И ДРУГИ ОБРАЗ, АЛИ СВЕТ БИ ЖЕЛЕО ДА УДАРА. ВОЛИ НЕПРИЈАТЕЉЕ СВОЈЕ? РАДИ ДОБРО ОНИМА КОЈИ ТЕ МРЗЕ? НЕ, СВЕТ НЕ ЖЕЛИ ОВЕ СТВАРИ. ОН ЈЕ БИО КРАЉ, ПА ИПАК ЈЕ ОН ДОЗВОЛИО ДА ГА РАЗАПНУ, ДА БУДЕ ИСМЕЈАН. СВЕТ МИСЛИ ДА КАДА ИМАШ ВЛАСТ, ТРЕБА ДА ИМАШ И СИМБОЛЕ ВЛАСТИ- ПОШТОВАЊЕ ДРУГИХ, ИЛИ БАР СТРАХ ДРУГИХ.
СВЕТ НИЈЕ РАЗУМЕО ПОРУКУ НАШЕГ ГОСПОДА, ЧАК ГА НИЈЕ РАЗУМЕЛА НИ ВЕЋИНА ОНИХ КОЈИ СЕБЕ ЗОВУ ХРИШЋАНИМА, ЗАТО ШТО ОНИ НЕ РАЗУМЕЈУ ДА ВЕРА ЖИВИ У СКЛАДУ СА ЊЕГОВИМ ЖИВОТОМ, У НАСТОЈАЊУ ДА ПОСТАНЕМО КАО ОН, МЕЊАЈУЋИ СЕБЕ, ПОСТАЈУЋИ СЛИКА ЊЕГОВОГ САВРШЕНСТВА.
ТО ЈЕ ОНО ШТО ГОСПОД ТРАЖИ ОД ТЕБЕ И МЕНЕ- САВРШЕНСТВО, НЕ ПУКУ ВЕРУ У ДОГМЕ, НЕГО ДА СЕ У ПОТПУНОСТИ ПРОМЕНИМО, ДА БУДЕМО „СВЕ ОКО“, ДА ВИДИМО СТВАРИ ОНАКВЕ КАКВЕ ОНЕ ЈЕСУ, ДА ВИДИМО ЛЕПОТУ БОГА И ДА СЕ НЕ БОЈИМО, НЕГО ДА БУДЕМО РАДОСНИ. А ЈЕДИНИ НАЧИН ДА ВИДИМО ЊЕГОВУ ЛЕПОТУ И ДА БУДЕМО РАДОСНИ ЈЕ ДА ПРИМИМО НЕШТО ЊЕГОВЕ ЛЕПОТЕ ОВДЕ НА ЗЕМЉИ, НАШИМ НАПОРИМА, НАШИМ МУКОТРПНИМ РАДОМ, НАШОМ ЖЕОМ. ОН НАМ ТО ОМОГУЋАВА. СВЕ ШТО НАМ ЈЕ ПОТРЕБНО ЈЕ ДА СЕ БОРИМО, ЧАК И КАДА ЈЕ ТЕШКО.
АПОСТОЛ КАЖЕ „МИ ИМАМО ПРИСТУП ВЕРИ“, А ТО ЈЕ ЖИВЕТИ НА НАЧИН НА КОЈИ ИСУС ЖИВИ, „У МИЛОСТИ У КОЈОЈ СТОЈИМО И РАДУЈЕМО СЕ У НАДИ СЛАВЕ БОЖИЈЕ“.
ЗАР НЕ ТРЕБА ДА СЕ РАДУЈЕМО? ГОСПОД ЋЕ НАС УЧИНИТИ ЦЕЛОВИТИМ, НИШТА НАМ НЕЋЕ НЕДОСТАЈАТИ, НЕЋЕМО ВИШЕ НИШТА МЕЊАТИ, НЕЋЕ БИТИ ТУГЕ, НЕСИГУРНОСТИ, СЛАБОСТИ. ПОЗНАЊЕ И РАДОСТ СУ ОНО ШТО НАМ ЈЕ ОН ОБЕЋАО И ДА ЋЕМО БИТИ ЊЕГОВИ СИНОВИ И КЋЕРИ. ТО ЈЕ НАДА КОЈУ ИМАМО, И ТО ТРЕБА ДА НАС РАДУЈЕ, А ТАКВА НАДА ТРЕБА ДА НАМ ДА ПОДСТРЕК ДА ИЗДРЖИМО СВЕ- ЧАК И КАД ЈЕ НАШ ЕГО БОЦНУТ, ИЛИ КАД ЈЕ НЕКО НЕФЕР ПРЕМА НАМА, ИЛИ У БИЛО КОЈИМ ДРУГИМ СТРАДАЊИМА.
У ВРЕМЕ КАДА ЈЕ АПОСТОЛ ГОВОРИО, ИЛИ ПИСАО ОВЕ РЕЧИ, БИЛО ЈЕ СТРАДАЊА У ЦРКВИ. ВЛАСТ ЈЕ ПОВРЕМЕНО УБИЈАЛА НЕКЕ ЉУДЕ. ТО СЕ НАСТАВИЛО ДО ДАНАШЊЕГ ДАНА, У РАЗЛИЧИТИМ ВРЕМЕНИМА И ЕПОХАМА НАШЕ ИСТОРЈЕ. АЛИ ОН КАЖЕ:
„МИ ТАКОЂЕ СЛАВИМО СТРАДАЊЕ, ЗНАЈУЋИ ДА СТРАДАЊЕ РАЂА  СТРПЉЕЊЕ, А СТРПЉЕЊЕ- ИСКУСТВО, А ИСКУСТВО-НАДУ“
АКО НЕ УЂЕТЕ У ХРИСТОВ ЖИВОТ, УЛАЗЕЋИ У ЊЕГА НА НАЧИН НА КОЈИ ЈЕ ОН ЖИВЕО, НАЧИН НА КОЈИ ЈЕ ОН РАЗМИШЉАО, НАЧИН НА КОЈИ ЈЕ ОН ДИСАО, ШТА ЈЕ ОН СМАТРАО ВАЖНИМ СВАКОГ ДАНА, ОНДА НЕЋЕТЕ ИМАТИ ЊЕГОВО ИСКУСТВО. МОРАТЕ УЋИ У ЊЕГОВ ЖИВОТ, ЖИВОТ ПУН СТРАДАЊА. НЕ СМЕМО ДА СЕ ПЛАШИМО СТРАДАЊА, ЗАТО ШТО СТРАДАЊЕ СТВАРА СТРПЉЕЊЕ, А СТРПЉЕЊЕ- ИСКУСТВО, А ИЗ ИСКУСТВА- ИЗ ВИЂЕЊА БОЖИЈЕГ ДЕЛА У НАШЕМ ЖИВОТУ, ВИЂЕЊЕМ КАКО НАС БОГ МЕЊА, ОСЕЋАЊЕМ ЊЕГОВЕ ЛЕПОТЕ, ВИЂЕЊЕМ ДЕЛИЋА ТОГА- МИ ИМАМО НАДУ, НАДУ ДА ЋЕМО СЕ ЈЕДНОГА ДАНА У ПОТПУНОСТИ ПРОМЕНИТИ, БИТИ ПОТПУНО СРЕЋНИ, БИТИ У ПОТПУНОСТИ ПУНИ ЗНАЊА.
ОВО ЈЕ СВРХА НАШЕГ ЖИВОТА. ТО ЈЕ ОНО ШТО НАМ ЈЕ ГОСПОД ОБЕЋАО. ОН НАС ЈЕ УЧИНИО СИНОВИМА ПО МИЛОСТИ, АЛИ МИ МОРАМО ДА УЂЕМО У ОВУ МИЛОСТ, МОРАМО ДА СТОЈИМО У ОВОЈ МИЛОСТИ, И ТО ВЕРОМ.
И ОПЕТ, ШТА ЈЕ ВЕРА?
ТО ЈЕ ЖИВЕТИ СА ЧЕЖЊОМ, КАО ШТО ЈЕ ХРИСТОС ЖИВЕО; УЋИ У ЊЕГОВ ЖИВОТ- ОПРОСТИТИ НЕПРИЈАТЕЉИМА ЈЕР ЈЕ ОН ОПРОСТИО НАМА, МОЛИТИ СЕ ЗА ДРУГЕ, ПОЛОЖИТИ СВОЈ ЖИВОТ ЗА ДРУГЕ, ЈЕР ЈЕ И ОН ПОЛОЖИО СВОЈ ЖИВОТ ЗА НАС.
КАКВА ЈЕ СЛАВА БИТИ ХРИШЋАНИН! МИ КОЈИ СМО БЕЗВРЕДНИ, ГОСПОД НАС ЈЕ УЗЕО СЕБИ, ДАО НАМ СВЕ ШТО НАМ ЈЕ ПОТРЕБНО, ОБЕЋАО НАМ СРЕЋУ И САВРШЕНСТВО, СТВАРИ КОЈЕ МИ НЕ МОЖЕМО САМИ СТЕЋИ. КАКВА ЈЕ СЛАВА БИТИ ХРИШЋАНИН! ДА ЛИ ПОСТОЈИ ДИВНИЈЕ ИМЕ, ОД ИМЕНА ХРИШЋАНИН? КАКВА ЈЕ СЛАВА АКО ЖИВИМО ПО ВЕРИ.
БРАЋО И СЕСТРЕ, УЂИТЕ У ХРИСТОВ ЖИВОТ, У СВЕМУ ШТО РАДИТЕ, У БИЛО КОЈОЈ ОКОЛНОСТИ СОПСТВЕНОГ ЖИВОТА. НЕКА  ВАШЕ ОКО БУДЕ ЦЕЛО И ЗДРАВО, ДА ВИДИТЕ ИСТИНСКУ ПРИРОДУ СТВАРИ, У СВАКОЈ ОКОЛНОСТИ, ДА МОЖЕТЕ ДА ЖИВИТЕ, РЕАГУЈЕТЕ НА ИСТИ ОНАЈ НАЧИН НА КАКАВ  ГОСПОД НАШ ИСУС ХРИСТОС РЕАГУЈЕ У СВАКОЈ ОКОЛНОСТИ.
БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО И ПОМОГАО ВАМ ДА ЖИВИТЕ ПО ВЕРИ. АМИН.
СВЕШТЕНИК СЕРАФИМ ХОЛАНД 2002
.
Превод : Сања Симић де Граф за вјеронаука.нет

www.orthodox.net/sermons/pentecost-sunday-03_2002.html Извор

Руски патријарх Кирил пожелио успех руском фудбалском тиму
​
Москва, 13. јуна, Интерфакс - Патријарх Московски и цијеле Русије  Кирил, изразио је наду да ће фудбалски шампионат бити успјешан и пожелио је успех  руској репрезентацији.

"Надам се да ће се овај велики догађај показати успјешним и позитивно утицати на расположење наших људи. Наравно, то ће у великој мјери зависити и од игре наше фудбалске екипе; ми се једино можемо надати и молити; молити се да све буде како треба и достојанствено. И наравно, наше наде полажемо у способност наших спортиста ", рекао је патријарх на отварању састанка Врховног црквеног савјета у Москви у сриједу.

Такође је позвао своје свештенство, као и обичне људе да пруже добродошлицу ономе ко посјети Русију ових дана, као гост или учесник свјетског купа, и покауже интересовање за православно хришћанство.

"Тражио бих од свих нас да будемо спремни да будемо гостољубиви, укључујући и цркву, према свим онима који ће се окренути Руској православној цркви, који ће нам постављати питања, који ће бити заинтересована за живот у Цркви. Ово је првенствено дужност гостопримства, али је и наша пасторална дужност ", рекао је патријарх Кирил.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

ПРАВОСЛАВНИ ВЈЕРНИЦИ СЕ МОЛЕ ПРЕД ХОНГКОНШКОМ ИКОНОМ БОГОРОДИЦЕ ЗА БУДУЋНОСТ ЦРКВЕ У КИНИ

Москва, 13. јуна, Интерфакс - Православни вјерници Хонг Конга, сваког уторка, моле се да Мајка Божија благослови заштити Цркву у Кини.

"Вјерници из Русије нам се придружују. Молим вас, прослиједите имена рођака и пријатеља за молитве пред иконом Хонгконгшке Мајке Божје", написао је настојатељ цркве Св. Петра и Павла, протојереј Диониси Поздњајев на друштвеној мрежи.

Упркос оживљавању православља у Кини, де јуре православна мисија у Кини не постоји, из историјских разлога систем православних парохија је уништен: нема православног образовања, људи немају озбиљне изворе стицања духовног искуства и литургијског живота, написао је раније отац Диониси  у мисионарским нотама.

Ученици II разреда ОШ "Вук Караџић" Лозница су заједно са вероучитељицом Тијаном Васић имали занимљиву радионицу "Буди и ти иконописац".

​                                                                Припрема за ИСПОВЕСТ

Ево мале помоћи у припреми за исповест. Пронашао сам у својим фасциклама нешто што дајем парохијанима што би им помогло да се припреме. Ово не долази ни из каквог извора него је преузето са различитих места.

ДЕСЕТ БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ
1. Ја сам Господ Бог твој; немој имати других богова осим Мене.
2. Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.
3. Не узимај узалуд имена Господа Бога својега.
4. Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твојему.
5. Поштуј оца својега и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.
6. Не убиј.
7. Не чини прељубе.
8. Не кради.
9. Не сведочи лажно на ближњега свога.
10. Не пожели ништа што је туђе.

ЦРКВЕНЕ ЗАПОВЕСТИ (* прилагођено српском преводу и додате две које нису овде наведене)
1. Молити се Богу и слушати службу Божију сваке недеље и празника.
2. Држати пост пред Рођењем и Васкрсењем Христовим, пред празником Светих апостола Петра и Павла, пред Успењем Пресвете Богородице, и сваке среде и петка.
3. Свештена лица треба поштовати.
4. Исповедати грехе своје и причешћивати се у споменуте велике постове.
5. Молити се Богу за оне који су на власти.
6. Држати постове и молитве које заповеди епископ у време какве невоље.
7. Црквене ствари не употребљавати.
8. Свадбе не чинити за време поста.
9. Јеретичке књиге не читати.

СЕДАМ СМРТНИХ ГРЕХА
1. Гордост
2. Среброљубље
3. Разврат- нечистота- блуд
4. Завист
5. Неумереност у јелу и пићу- лакомство, пијанство
6. Гнев
7. Очајање у лењости и немарност према вечном спасењу

САУЧЕСНИШТВО У ГРЕХУ
Саветовањем, наређењем, пристанком, изазивањем другога да почини грех; ласкањем, прикривањем, прећутњом, или стајањем у одбрану онога што је погрешно.

ПИТАЊА КОЈА ТРЕБА ПОСТАВИТИ СЕБИ ДА БИ СЕ ПРИПРЕМИО ЗА ИСПОВЕСТ
• Да ли се молиш Богу одмах након устајања, пре јела и пре спавања?
• Током молитве, да ли ти мисли одлутају у другом правцу?
• Да ли си непажљиво начинио крсни знак?
• Да ли идеш редовно на Божију службу?
• Када си у цркви, да ли си непажљив, да ли се беспотребно смејеш или разговараш?
• Да ли си употребио реч Бога кроз неку псовку или на шаљив начин?
• Да ли си псовао или мрмљао против Бога?
• Да ли те било срамота да начиниш Крсни знак пред другима?
• Да ли си посећивао забаве, гледао филмове итд у време када траје Црквена служба?
• Да ли си одустао од поста или других црквених правила?
• Да ли верујеш у астрологију, сујеверје, предвиђање будућности и слично?
• Да ли си застранио од учења Цркве, неверовањем или равнодушношћу према вери?
• Да ли си био неуспешан у напору да се обратиш Богу за помоћ?
• Да ли кријеш грехе приликом исповести?
• Да ли указујеш поштовање родитељима? Да ли си груб према њима, да ли им одговараш или их вређаш на неки други начин?
• Ако твоји родитељи падну у постељу, да ли се молиш за њих?
• Да ли си указао непоштовање према свештеним лицима, старијима, учитељима или надређенима?
• Да ли показујеш бес љутњу или изнервираност?
• Да ли злоупотребљаваш некога? Користиш непристојан речник? Удараш некога? Вређаш некога у свађи? Да ли дижеш глас у љутњи?
• Да ли се подсмејаваш хендикепиранима, несрећнима или старијима?
• Да ли си заиста у миру са свима?
• Да ли си тражио опроштај од оних које си увредио?
• Да ли си одбио да помогнеш некоме, нарочито ако те питао за помоћ?
• Да ли дајеш прилог Цркви?
• Да ли си безобзиран према животињама?
• Да ли си узео нешто без питања?
• Да ли си заборавио да вратиш књигу или нешто што си позајмио?
• Да ли си тврдоглав, инсистирајући на свом ставу?
• Да ли користиш заверу или се светиш некоме ко те вређа?
• ДДа ли говориш неистине, изврћеш истину, вараш, судиш другима или трачариш?
• Да ли се шалиш на туђи рачун или излажеш туђе грешке да бу себе учинио бољим?
• Да ли си ташт? Тражиш славу и да те други хвале?
• Да ли ти нестаје унутрашњег мира када су други нефер према теби или када ти суде?
• Да ли си поносан? Да ли истичеш своје способности, положај, имовину? Да ли себе сматраш безгрешним у очима Бога?
• Да ли се превише бринеш о свом изгледу? Да ли си прикладно одевен кад си у Божијем дому?
• Седма заповест укључује све грехе сексуалне природе, учињене мишљу, речју, делом и сви они морају бити исповедени.
• Да ли си завистан на туђу имовину, изглед или став?
• Да ли испуњаваш своје обавезе искрено? Да ли си лењ?
• Да ли си нестрпљив? Падаш у очај или апатију? Муче те самоубилачке мисли?
• Да ли се одајеш пушењу, алкохолу или другим дрогама? Храни или пићу?
• Да ли је твоје срце где је новац или друга имовина?

Превод: Сања Симић де Граф за Вјеронаука.нет
Извор

​                                                       Мудрости из дечијих уста

Једна мала девојчица причала је са својом учитељицом о китовима. Учитељица је рекла да је за китове физички немогуће да прогутају човека јер иако су китови огромни сисари, њихово грло је веома мало. Мала девојчица је навела да је Јону прогутао кит. Учитељица је поновила да китови не могу да прогутају човека; то је немогуће. Мала девојчица рече: „Када одем у рај, питаћу Јону“. Учитељица јој одговори: „А шта ако је Јона отишао у пакао?“. Девојчица ће на то: „Онда га Ви питајте.“

Превод: Сања Симић де Граф за Вјеронаука.нет

Извор:http://www.orthodox.net/articles/out-of-the-mouths-of-babes.html