САРАЈЕВО, 9. ЈУНА /СРНА/ - Издавачка кућа Митрополије дабробосанске "Дабар", са сједиштем у манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда, објавила је ново издање богослужбене књиге "Србљак" у два тома, на више од 1.500 страница.
 Из Митрополије дабробосанске Срни је саопштено да је "Србљак" богослужбена књига у којој су сабране службе Србима светитељима, распоређене по мјесецима и датумима црквене године, а представљају допуну минејским службама које су у свакодневној богослужбеној употреби.
Протојереј-ставрофор Владимир Ступар у предговору овом дјелу наводи да је "Србљак" богослужбена књига која се непрестано допуњује, јер се у Цркви образују и васпитавају нови светитељи које помјесна Српска црква уврштава у календар, као чињеницу Богом потврђену.
"Значај `Србљака` од непроцјењиве је вриједности за црквену педагогију. Цјелокупно аскетско-благодатно искуство које се остварује у оквирима црквене педагогије преточено је у богослужбене пјесме `Србљака` и представљају за оне који су остварили или су на путу да остваре црквени начин постојања, непроцјењиво благо и неисказану радост молитвеног општења са Богом и Његовим Светима у којима се Бог прославља", истиче Ступар. 
Овај пројекат рађен је по благослову Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Николаја и трајао је три и по године.
Књиге су коричене у тврдом повезу, шивене, са натписима у златотиску. Први том има 746, а други 805 страница.

2. јуна 2015, о.Мајкл Ванг Куансхенг, најстарији свештеник кинеске аутономне православне цркве умро је у 90.години.Рођен је 27. јануара 1924. године. Епископ Симеон шангајски(Ду) рукоположио га је 1958. године.На Педесетнице у 2008. години, о.Мајкл Ванг је служио божанску службу у руском конзулату уз дозволу кинеских власти. Он је награђен са медаљом Светог Сергија Радоњешког, 1. реда коју му је, Патријарх московски и цијеле Русије Алексије II ,  додијелио у вези са 50. годишњицом аутономног статуса кинеске православне цркве. Упркос поодмаклим годинама и када се пензионисао, отац Мајкл активно је учествовао у оживљавању Православља у Кини. У септембру 2009. године осветио је цркву Св.Инокентија Иркутског у Лабудалину  у унутрашњости Монголије.

У петак 5. јуна 2015. у Бањој Луци је потписан протокол о сарадњи између Архива Српске Православне Цркве и Архива Републике Српске.
Протокол, којим су предвиђени бројни облици сарадње, потписали су Радован Пилиповић и Бојан Стојнић, директори ових двију институција. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Хризостом, као члан Св. Архијерејског Синода у претходном сазиву, био је умољен да потпише поменути протокол. Пренијевши поздраве Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја, Преосвећени је пожелио Архиву Српске Православне Цркве и Архиву Републике Српске плодотворну сарадњу на пољу архивистичке и историографске струке, а на корист нашег народа и Српске Православне Цркве у цијелости.
Након потписивања документа који уобличава сарадњу, предвиђа заједничке пројекте на пољу заштите и сређивања архивске грађе, међусобне испомоћи, заједничка остварења у изложбеној и издавачкој дјелатности, потписници протокола су дали краће изјаве медијима. Владика Хризостом је, потом, у Галерији Академије наука и умјетности у 14:00 часова отворио изложбу Архива Српске Православне Цркве ''Београдска митрополија и српски духовни простор (1804–1918)“, чији је аутор Радован Пилиповић, а која је била прва у низу изложби које је организовао Архив Српске Православне Цркве почевши од 2013. године. 
Потписивању протокола и отварању изложбе присуствовао је Његова Екселенција генерални конзул Републике Србије у Бањалуци Владимир Николић, протонамјесник Драган Максимовић, православни војни свештеник др Драган Шућур, др Горан Латиновић, шеф одсјека за историју Филозофског факултета у Бања Луци, као и други представници културног и научног живота западног дијела Републике Српске. Архив Републике Српске је Његовом Преосвештенству Епископу зворничко-тузланском додијелио Повељу за изузетан допринос заштити архивске грађе црквене провенијенције. 
Обрад Унчанин

Епископ шабачки Лаврентије сматра да посјета папе Фрање Србији није само црквено и вјерско, већ прије свега државничко питање, али да велики камен-спотицања представљају Јасеновац и друга бројна стратишта из Другог свјетског рата.
То би била "со на живу рану" стотине хиљада хришћанских православних породица, чији су преци и бројни сродници звјерски мучени и завршили животе у јасеновачком паклу, рекао је владика Лаврентије.
Наводећи да је посјета папе Србији и ствар државе, владика Лаврентије је напоменуо да је папа шеф Ватикана, државе која у свијету, а посебно на утицајном Западу, ужива велики углед и кредибилитет.
"Годинама се ради на успостављању општег консензуса да би ова посјета била реализована", рекао је владика шабачки за "Вечерње новости".
Он је подсјетио да је Сабор Српске православне цркве ове године формирао комисију састављену од угледних и компетентних епископа, која ће се са највећом одговорношћу бавити овим питањем.
"Сигуран сам да ће та комисија израдити најбоље препоруке и приједлоге Сабору за рјешење овог питања", рекао је владика Лаврентије, који је члан Синода СПЦ.
Он је за посјету папе Фрање Сарајеву рекао да она свједочи о великом степену вјерске слободе на овим просторима и омогућава међурелигијски дијалог, који ће допринијети смањивању напетости и тензија, како на вјерској, тако и на националној основи.
"Папа је дошао са поруком `Мир свима`, која је централни богослужбени и литургијски рефрен свих хришћанских конфесија, али и свих других религија свијета. Мир је данас, више него икад, потребан нашој планети, гдје немири кључају као вулкани ", истакао је владика Лаврентије.
Према његовим ријечима, неспокојство и неизвјесност увукли су се у свако људско срце, што "драматично узнемирава и застрашује савременог човјека који на свом бићу још носи живе ране које су створили ратови и револуције, логори и казамати, бомбардовања и разарања".
"Посјета поглавара Римокатоличке цркве Сарајеву је прошла у најбољем реду и она је мање-више од обостране користи", рекао је владика шабачки, наводећи да су сви словенски балкански народи, без обзира на вјерску или националну припадност, познати широм свијета по гостољубивости и срдачном госторпимству.

Током екуменског и међурелигијског сусрета у Фрањевачком међународном студентском центру у Сарајеву, 6. јуна 2015. године, Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије упутио је сљедећи поздрав папи Фрањи:

Ваша Светости, дозволите ми да Вас као епископ Православне Цркве поздравим јеванђелским поздравом – „Благословен је који долази у име Господње!“ Дошли сте у Босну и Херцеговину и њену престоницу, град Сарајево, зато што једној страдалној и напаћеној земљи желите да дате подршку да се поново усправи и да пронађе своје људско лице. Сарајево у којем сте данас и Мостар у којем Вас очекујемо јесу градови који подсјећају на Јерусалим по томе што су мјеста страдања, а истинска страдања најава су Васкрсења. Зато је Ваш долазак велико охрабрење и утјеха понајприје босанско-херцеговачким католицима којима долазите као архипастир.

Ми, пак, православни хришћани у сусрету са Вама осјећамо не мању радост што као поглавар сестринске нам Цркве и Епископ Рима посјећујете нашу земљу. Доносите нам благослов Римске катедре, једне од најдревнијих и најславнијих Цркава. Доносите нам благослов светих римских мученика пострадалих у Колосеуму и широм античког Рима, чија је крв постала сјеме из којег су изникли многи хришћани.

Хришћани ове земље заједно са хришћанима читавог свијета с радошћу примају аутентичне свједоке Јеванђеља, а имали смо више прилика да се увјеримо да сте Ви један од њих. Ви свједочите да савремени човјек који је обремењен искушењима нашег доба, чезне за слободом и љубављу које су дубоко похрањене управо у ризници Цркве Христове. На нама је одговорност хоћемо ли их отуда пружити свијету или пак стајати тврдо на црквеним вратима не пуштајући да им ико приђе, а тиме и себе лишити њихове благотворности. Цркви су неопходни пророци – освједочени људи пуни Духа Светога, који ће храбро указивати на недостатке и упућивати на Истину. Зато са радошћу и одобравањем пратимо сваки Ваш подухват у којем се постављате пророчки у односу на свијет и још више у односу на саму Цркву.

Као што знате, ми смо, хвала Богу, прије равно двадесет година изашли из последњег рата (а ниједан пријашњи није нас мимоишао оставивши дубоке и неисцјељене ране), али још увијек причамо о њему као да се јуче завршио. Разумљиво, јер рат доноси несрећу, убиства, свирепости и то увијек оних најмањих и најнедужнијих људи, а убица и жртава има на свим странама. Међутим, нас дјецу Цркве Божје посебно треба да брине, а и срамоти, чињеница да су код нас хришћани убијали и хришћане и нехришћане, па је стога ова земља још од Другог свјетског рат пуна гробова, јама, порушених цркава и манастира.

Наш велики књижевник и нобеловац Иво Андрић на почетку прошлога вијека изрекао је страшну карактеристику ове земље: „Босна је земља мржње и страха“. Јер је, како каже, чињеница да у Босни и Херцеговини има више људи који су спремни да у наступима несвјесне мржње, разним поводима и под разним изговорима, убијају или буду убијени него у другим по људству и пространству много већим словенским и несловенским земљама.

С друге стране, истина је и то да када престане звекет оружја и замукну ратни покличи, ми настављамо да живимо у миру поштујући једни друге. У тој необјашњивој стварности Босна и Херцеговина може бити чудесно лијепа и готово неописива земља. Заиста, много тога дивног и оригинално босанско-херцеговачког настало је управо прожимањем различитих култура, религија и народа који овђе живе. Међутим, тај узајамни суживот у миру и поштовању после овог последњег рата још нисмо сасвим постигли, и баш у томе очекујемо и Вашу помоћ. Желимо да нас утврдите у нашем увјерењу да се човјека достојни односи између различитих нација и вјера морају заснивати на узајамном поштовању и искреном саосјећању. Да морамо уложити додатни напор да развијемо осјећања повјерења, симпатије и наклоности. И, коначно, да заједнички живот може постојати само у Истини.

Желећи Вам искрену добродошлицу, волио бих да се потрудимо да са љубављу сви заједно сагледамо ову многонапаћену земљу не само онаквом каква тренутно јесте, него онаквом каквом би она уз Божји благослов, Вашу и нашу помоћ сутра могла бити.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Господина Атанасија, уз свесрдну помоћ пријатеља и поклоника манастира Трескавац, дародаваца пута, организовано је дана 30. маја 2015. године, једнодневно поклоничко путовање ученика мјешовите средње школе „Босански Петровац“ из Босанског Петровца у епархију Далматинску.  Ученици средње школе, предвођени професором православне вјеронауке Предрагом Вујићем, посјетили су манастире епархије далматинске, Крку и Крупу. У манастиру Крки, гдје их је топло дочекало манастирско братство, ученици су се упознали са историјатом ове древне далматинске светиње, задужбине књегиње Јелене Шубић, сестре цара Душана, која га је подигла у XIV вијеку.  Осим главне манастирске цркве, обишли су и првобитна хришћанска богослужбена мјеста – староримске катакомбе, у којима је по предању, у првом вијеку, проповиједао Свети апостол Павле и у којима су се окупљали, Литургије служили и с Богом се сједињавали, хришћани у првим вијековима хришћанства. Бивајући на том светом мјесту, поред моштију светих хришћанских мученика, ученици су, бар на тренутак, могли да осјете јачину вјере и величину хришћанске љубави којом су били напојени хришћани првих вијекова, који су на том скровитом мјесту, Богу молитве приносили и Дарове са Трпезе Господње примали. Осим манастирске цркве и катакомби, посјетили смо и манастирску капелу, параклис, те зграду Богословије „Света Три Јерарха“, гдје су их дежурни професор и ученици у кратким цртама упознали са начином живота и васпитно-образовним процесом у овом најстаријем богословском училишту наше Цркве, основаном још далеке 1615. године, за вријеме митрополита дабробосанског господина Теодора.  
У поподневним часовима, ученици и њихов вјероучитељ, допутовали су манастир Крупу, гдје их је дочекао настојатељ ове Свете Обитељи, игуман Гаврило (Стевановић) који је наше ученике упознао са богатом и славном историјом овог древног Немањићког манастира, задужбине краља Милутина из XIV вијека. У манастирској цркви ученици су могли да виде и фреске у манастирској цркви и то оне које је 1622. године фрескописао хиландарски монах Георгије Митрофановић, исти онај инок који је осликао Хиландарску трпезарију. Осим манастирске цркве, ученици су посјетили и музеј манастира Крупе који чува бројне драгоцијености, које свједоче о богатој и славној црквено-народној историји овог краја. Ту су чувене иконе итало-критске школе, рад Јована Апаке, те богослужбене књиге, Антиминси, свете сасуде, одежде, иконе, фермани турских султана, и бројне друге драгоцијености.
Духовно облагодаћени, просвјетљени и озарени животворном свјетлошћу, којом сијају ове светиње, преко Велебита и Плитвичких језера, гдје су се ученици одморили и укријепили, вратили смо се у наш дивни крајишки градић – Босански Петровац, да свједочимо оно што смо видјели и доживјели и да позовемо друге да путују, виде и осјете оно што ми видјесмо и осјетисмо на тим мјестима. 
Нека је Слава Господу Који је роду нашем подигао славне Божије угоднике, који подигоше овакве светиње, као и оне угоднике и трудбенике на њиви Господњој: епископе, свештенике, монахе, благочестиве православне хришћане, који очуваше ове светиње и чисту вјеру Православну, коју нама у аманет предадоше. Предајући нам ове светиње, омогућише нам, да се са тих славних задужбина, не само присјећамо њих, него да их у молитвама и Литургијама сусрећемо и напајамо се са тих извора воде Живе, исте оне воде којом и они бијаху напојени, а та вода је Христос Господ и Спаситељ Наш. 
Предраг Вујић, проф. православне вјеронауке

Моштима Св. Георгија Побједоносца се, у Русији, поклонило 700 хиљада људи
Мошти Светог Ђорђа су  донесене у Русију 24. априла.  Она је донесена из манастира Ксенофонт на Атосу у поводу  прославе 70. годишњице побједе. Мошти су стигле са  Свете Горе , у пратњи монашке делегације коју је предводио настојатељ Ксенофонта архимандрит Алексије. У Русији,  ће мошти остати до 25. јуна. За то вријеме она ће боравити  у 14 градова. Свети Георгије је одувек био посебно поштован у Русији. Он је приказан  на грбу Москве у сребрном оклопу на коњу. Раније, патријарх московски и цијеле Русије Кирил је у више наврата указао на посебну улогу Светог Ђорђа у јачању националног духа током Великог домовинског рата.

„Блиц“ саботира и истину и Србију
4. Јун 2015 - 13:28
Учестала пракса да листови и интернет-сајтови познате београдске медијске куће у страном власништву о Српској Православној Цркви по правилу објављују потпуне лажи или не мање штетне полуистине, данас, 4. јуна 2015. године, добила је у таблоиду „Блиц“ свој врхунац у виду чланка под насловом „Руски патријарх саботира Србију“.

Овим поводом Српска Православна Црква изражава гнушање и запрепашћење јер је све што је написано у томе чланку апсолутна лаж. Никакво писмо Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила није ових дана стигло у Српску Патријаршију нити односи који се привиђају гласилу „берлинске Србије“ постоје између сестринских Православних Цркава, а поготову између Руске Православне Цркве и Српске Православне Цркве, чије односе одликују братска љубав, сарадња и уважавање, да и не помињемо штедру помоћ коју је Московска Патријаршија пружала Пећкој Патријаршији како током пређашњих столећа тако и у наше доба.

Овом приликом не улазимо у то коме је у интересу да бесмисленим интригама покуша да наруши или лажно представи односе Српске Православне Цркве са Руском Православном Црквом, али позивамо оне који претендују на то да се зову посленицима јавне речи да престану да наносе штету Цркви и да послушају глас сопствене савести у односу на налоге које добијају, осим ако није реч о људима потпуно спаљене савести.

Позивамо и оне на које се новинари позивају, најчешће их називајући „један од српских владика“, да престану са наношењем несагледиве штете Цркви која их је учинила оним што јесу и којој све дугују.

Из Кабинета Патријарха српског

Саопштења |

Срби и Црногорци у Враки надомак Скадра прославили храмовну славу Пресвете Тројице. Свечану литургију служио протојереј Велимир Јововић
СКАДАР - И овог Тројичиндана, уз благослове архиепископа тиранског и Албаније Анастасија и митрополита црногорско-приморског Амфилохија, сабрали су се Срби и Црногорци у цркви Пресвете Тројице у Враки, надомак Скадра, на храмовној слави. Свечану литургију је служио протојереј Велимир Јововић, парох страшевинско-кличевски и старотребјешки из Будимљанско-никшићке епархије.
Јововић је пренео поздраве и благослове од митрополита Амфилохија и протојереја-ставрофора Радомира Никчевића, кога Скадрани памте као духовника који је у најтежем времену у њима пробудио веру у Христа и вратио снагу за обнову духовног живота. Радост на велики празник очитавала се на лицима свих генерација, а највише деце.
- Управо су се малишани највише обрадовали када су им подељени славски пакетићи. Али, и одрасли који су могли да дођу до драгоцене књиге академика Каплана Буровића "Скадар" у издању "Светигоре" - каже, за "Новости", Александар Вујовић, теолог.
Ту је био и Светозар Ћираковић, професор српског језика из Никшића, који годинама преваљује 175 километара не би ли огромно знање пренео на нашу децу у Скадру:
- Опет сам ту с пријатељима који су, такође, дошли да прославе храмовну славу у месту предака и узму благослов са своје постојбине. Српски језик је протеран у Црној Гори, али живи међу Србима и Црногорцима у Албанији.
Литургији у храму Пресвете Тројице у Враки присуствовали су, између осталих, први саветник амбасадора Републике Србије у Тирани конзул Милутин Митровић, председник Удружења Срба и Црногораца "Морача-Розафа" Павле Брајовић, председник Друштва "Свети Јован Владимир" из Скадра Симо Ајковић, професор Цетињске богословије Аполон Мишченко, инжењер електротехнике из Подгорице Никола Роћеновић...

После открића фреске Николаја II Романова у параклису цркве Светог Саве. Једина фреска руског цара у Србији живописана 1937, а прекривена 1945
Једну од најлепших српских светиња, манастир Жичу, у последње време најчешће посећују - Руси. Желе да виде фреску руског цара Николаја Другог Романова, која се налази у параклису цркве Светог Саве. Једина фреска руског цара у нашој земљи откривена је не тако давно - тајна њеног постојања била је строго чувана међу монахињама.
- Портрет руског цара Николаја представља редак пример у живопису из тог времена - прича нам сликар-конзерватор Душко Јовановић, заменик директора краљевачког Завода за заштиту споменика културе.

Црква Светог Саве није увек отворена за јавност. Смештена југозападно од главне цркве, "лепи" се за трпезарију, па је посетиоци тешко проналазе. Кад конзерватори нису овде, морају да се потраже монахиње да је отворе.

- Осим што се спорадично помиње у литератури као пројекат Александра Дерока, овом црквом се нико од истраживача архитектуре није озбиљно бавио - каже Јовановић. - Случај је хтео да монахиње сачувају портрет цара Николаја, а да тај портрет касније спасе вредан живопис цркве.

Црква је прилично оштећена у земљотресу, који је пре неколико година погодио Краљево. Кров је прокишњаво, а један део композиције отпао је из куполе.

- Идеја је била да монахиње из Жиче поново осликају цркву - објашњава Јовановић. - Позвали су нас да питају да ураде нове фреске. Тада смо сазнали да се испод обичног папира, налази фреска са ликом цара Николаја. Фреску су 1945. године покрили духовник манастира отац Доситеј и тада, млади монах отац Герасим. Били су присиљени да то ураде. Наредба је стигла од локалних власти.

Новац за делимичну санацију живописа стигао је тек прошле године. Али, то није довољно за озбиљне радове.


- Живопис је у забрињавајућем стању, због влаге - тврди Јовановић.

Цркву је осликао руски емигрант сликар Николај барон Мајендорф 1937. године. Мајендорф је био у екипи руских уметника, која је била ангажована за израду копија најлепших средњовековних фресака за израду краљевског маузолеја на Опленцу.

- Негде између два рата владика Николај Велимировић почео је да обнавља Жичу - прича Јовановић. - Као присталица и један од духовних вођа богомољачког покрета, настојао је да у Жичи буде направљено дванаест олтара, заједно са звонаром која ће имати 12 звона, колико је главних апостола. У њима је по владичиној замисли непрекидно требало да се смењују литургије. Црквица Светог Саве са трпезаријом управо је подигнута за чланове богомољачког покрета, који су организовано посећивали манастир и ту 1937. одржали сабор.


ПУНО КРАТЕРА
ПРОБЛЕМ који Жича има са фасадом која отпада још није решен. Републички завод за заштиту споменика културе урадио је пројекат за нову фасаду и - на томе се стало. Прелепа Црква Светог Спаса, када се боље погледа, делује помало оронуло. Фасада у себи има громуљице негашеног креча, који кад се споји са влагом напросто експлодира. Зид цркве пун је рупа, односно малих кратера, па изгледа као да је неко пуцао у њу.
Владика Николај успео је да подигне још један параклис - посвећен Светом Николи на брежуљку југозападно од манастирске порте, где се налази монашко гробље. Подигао је и костурницу у Жичком пољу.

- Његове градитељске активности зауставио је Други светски рат, који је манастиру донео велика разарања. Сам владика Николај одведен је у логор - каже Јовановић.

Поред фреске руског цара Николаја, у Цркви Светог Саве насликани су и руски светитељи Серафим Саровски и кнез Владимир.

Ове фреске у комбинацији са српским светитељима врло су значајне са историјског аспекта за Жичу - објашњава Јовановић. - Владика Николај је много поштовао Русију и њеног пострадалог монарха, а ово је био један од начина да пренесе личну оданост и патриотизам. О Николају Другом Романову, Николај Велимировић је писао као о великом добротвору српског народа. Велики дужник и поштовалац цара Николаја био је и краљ Александар Карађорђевић, који је после драматичних околности које су наступиле у Русији, великодушно удомио руске емигранте.
СИРЧА ЧУВА ИКОНОСТАС

КОНЗЕРВАТОРИ краљевачког Завода за заштиту споменика културе недавно су открили оригинални иконостас из главне цркве манастира Жича. Иконостас испред кога су миропомазана два краља - Александар Обреновић и Петар Карађорђевић налази се у Цркви Светог Илије у селу Сирча, надомак Краљева.

- Аустроугари су склонили највредније иконе. Иконостас није цео, неким иконама се изгубио сваки траг. Трагамо за њима - открива Јовановић.  
вечерње новости

Руска црква прекида контакте са протестантима Шкотске и Француске
Московска Патријаршија критиковала је одлуку Презбитеријанске Цркве да рукополаже гејеве
МОСКВА. Московска Патријаршија је критиковала одлуку Презбитеријанске Цркве Шкотске због рукополагања хомосексуалаца и  Обједињене протестантске цркве Француске - због благослова истополној заједници.
"Руска православна црква је дубоко разочарена одлукама протестантских цркава Шкотске и Француске, јер су оне  супротне  правилима хришћанског морала," - наводи се у саопштењу Саборног Одјељења за спољне црквене односе (ДЕЦР), објављено је у сриједу на њиховом сајту. 
"Са тугом констатујемо да данас имамо нову подјелу у хришћанском свијету - не само у теолошкој категорији, него  и у моралним питањима," - наводи се у саопштењу. 
У 2003. години, Руска црква је суспендовала контакте са Епископалном Црквом  Сједињених Америчких Држава због чињенице рукоположења  геј бискупа. 

Пред препуном двораном Банског двора у Бањалуци синоћ је одржана промоција монографије „Средњовјековно насљеђе прњаворског краја“, а један од аутора је и савјетник за Православну вјеронауку у РПЗ РС мр Славољуб Лукић. На промоцији су се присутнима обратили: уредник Слободан Наградић, веома надахнутим говором као и аутори монографије.
Тиме је затворен циклус промоције ове публикације уз констатацију да се на овим просторима не памти да једно научно дјело изазове тако велико интересовање.

Посјети папе Фрање Сарајеву присуствоваће 54 представника Српске православне цркве, које ће предводити Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, речено је данас у Сарајеву на конференцији за новинаре чланова Организационог и црквеног одбора за дочек папе Фрање.
Према до сада прикупљеним подацима из Исламске заједнице, посјети ће присуствовати 50 чланова на челу са поглаваром Исламске заједнице Хусеином Кавазовићем.
Јеврејску заједницу представљаће 29 чланова, на челу са Јакобом Финцијем, а католичку делегацију од 58 чланова предводиће врхбосански надбискуп кардинал Винко Пуљић.
Представник пододбора за безбједност Ирфан Нефић рекао је да је делегација из Ватикана, која је задужена за безбједност папе, задовољна планом обезбјеђења и свиме што је до сада урађено.
"Нема назнака нити информација да би нешто могло угрозити ову посјету", рекао је Нефић

Око два милиона вјерника напустило је у посљедње двије године Енглеску цркву, односно Англиканску заједницу - показују најновија истраживања. Бивши надбискуп Кантерберија Лорд Кери упозорава да је Енглеска црква близу изумирања.
Број људи у Уједињеном Краљевству који се идентификују као вјерници Енглеске цркве "пао" је са 21 на 17 одсто у периоду од 2012. до 2014. године.
Истраживање показује да је, истовремено, ислам "најбрже растућа религија" у Британији и да се данас 4,7 одсто Британаца декларишу као муслимани, наводи "Индипендент".
Енглеска црква изгубила је 1,7 милиона сљедбеника и данас има око 8,6 милиона чланова, док је број оних који се осјећају као муслимани достигао 2,4 милиона.
Питер Брирли, бивши статистичар британске владе, каже да су подаци "врло озбиљни за Енглеску цркву и да је она тога свјесна".
"Проблем је у томе што имају пуно `времешних чланова`. Они умиру, а нема довољно младих који би их замијенили" - наводи он.
Међутим, неки аналитичари разлоге огромног пада броја вјерника виде у другим разлозима и истичу да се та дешавања поклапају са растућим бројем особа које кажу да нису религиозне.
Религија је у прошлости имала значајнију улогу кад је ријеч о националном осјећању, али сада људи све мање сматрају да је бити хришћанин важан дио британског идентитета - наводе истраживачи јавног мнења.