Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

Прес служба израелске полиције саопштила је у сриједу да су припадници полиције ухапсили осморо осумњичених за пљување у правцу хришћанских цркава у Старом граду Јерусалима.
„Полиција округа Јерусалим ухапсила је осам осумњичених, одраслих и малољетника, због сумње да су пљували по црквама у старом граду Јерусалима током церемонија које су се тамо одржавале“, наводи се у саопштењу.
Прес-служба је навела да су двојица од њих „ухапшени након што су на мјесту злочина идентификовани да су учествовали у инциденту који се догодио прије мјесец дана“, а још шесторо „због инцидената који су се догодили 27. фебруара увече“. Припрема вјеронаука.нет на основу писања ТАСС-а

У младости је Онисим - (грчки Ονησιμος ; латински  Онесимус, што значи „користан“- касније један од  из 70 -рице апостола) био роб Филимона, хришћанина племићке породице који је живио у граду Колос у Фригијској регији. Крив за нешто пред својим господаром и плашећи се казне, свети Онисим је побјегао у Рим, али тамо је, као одбјегли роб, завршио у тамници. У тамници се састао са апостолом Павлом, који је био у ланцима, просвећен од њега и примио свето крштење. У затвору је Онисим „служио као син“ апостола Павла (Фил 1, 10). Апостол Павле га, такође, помиње у Посланици Колошанима (Кол 4, 9), називајући Онисима „вјерним и вољеним братом“. Апостол Павле, који је лично познавао светог Филимона, написао му је писмо пуно љубави, молећи га да опрости одбјеглом сужњу и прихвати га као брата; са овим писмом послао је светог Онисима свом господару лишавајући се помоћи која му је била преко потребна. Свети Филимон, примивши писмо, не само да је опростио Онисиму, већ га је и ослободио, шаљући га назад у Рим апостолу Павлу. Након тога је свети Филимон хиротонисан за епископа града Газе (датуми прослављања: 4. јануар, 19. фебруар и 22. новембар). Након смрти апостола Павла, Свети Онисим служио је апостолима до њихове смрти и од њих је постао епископ. Послије њихове смрти проповиједао је Јеванђеље у многим земљама и градовима: у Шпанији, Карпетанији, у Колосу, у Патри. У дубокој старости свети Онисим је заузео епископски престо у Ефесу, послије апостола Тимотеја. Када су Св. Игњатија Богоносца одвели у Рим на погубљење, епископ Онисим му је изашао у сусрет са неким хришћанима, како то свети Игњатије помиње у својој посланици Ефесцима. Током владавине цара Трајана, свети Онисим је ухапшен и изведен на суд пред судијом Тертулом. Светитеља је држао у затвору 18 дана, а затим га послао у затвор у град Путиола. Послије извјесног времена Тертул је позвао затвореника и, увјеривши се да свети Онисим и даље чврсто исповиједа своју вјеру у Христа, подвргао га је свирепом каменовању, након чега су светитељу мачем одсјекли главу. Тијело мученика узела је нека племенита жена и положиила у сребрни ковчег. Било је то око 109.године.

Покушај атентата на Његово Високопреосвештенство митрополита симферпољског и кримског г. Тихона, који су спријечили руски службеници ФСБ, припремили су његов помоћник Денис Попович и Никита Иавнковић клирик храма Васкрсења Христовог у Сокољницима. Ово је саопштио руски ФСБ. Планирано је да се убиство митрополита изврши током његовог боравка у Сретенском манастиру, гдје је Тихонов помоћник намјеравао да донесе експлозивну направу. Први напад био је планиран почетком јануара. Двојица осумњичених су ухапшени и приведени због умијешаности у напад, који је наводно припремљен уз подршку украјинске војне обавјештајне службе. Један од њих је изјавио да су му пријетили убиством чланова породице уколико не изврши напад. Од приведених одузета је бомба домаће израде и украјински пасоши са измијењеним подацима. Нападачи су планирали да побјегну из Русије користећи лажне пасоше које су обезбиједиле украјинске специјалне службе. Експлозивна направа је достављена осумњиченима преко тајног складишта у децембру 2024. године. Двојица ухапшених признали су своју умијешаност. 
Истрага је открила да су двојица осумњичених слали средства украјинској војсци од средине 2022. године. Њихови телефонски контакти укључивали су 73 украјинска броја, укључујући службеника украјинске граничне службе и као и Маргарите Ривчаченко, портпарола украјинске војске. Помоћник митрополита Тихона је такође незаконито приступио Телеграм налогу митрополита Тихона, пратио његову преписку и прикупљао информације о његовим путовањима по Русији. Против осумњичених покренут је кривични поступак због припремања терористичког напада и недозвољене трговине експлозивним направама у оквиру организоване групе.
Митрополит Тихон познат је нашој јавности као аутор православног бестселера „Несвети, а свети“. Припрема вјеронаука.нет

Припрема атентата на митрополита Тихона којом су се бавиле украјинске специјалне службе заслужује одговарајућу процену међународне заједнице на сједници Савјета безбједности Уједињених нација, изјавио је предсједник синодског одјељења Московске патријаршије за црквене везе са друштвом и медијима Владимир Легојда.
„Надамо се да ће овај нечувени терористички акт добити одговарајућу оцјену међународне заједнице и бити размотрен на сједници Савјета безбједности УН“, написао је Легојда. По његовим ријечима, јерарх Руске православне цркве био је изабран за мету циљано, што је још један доказ терористичког карактера активности украјинских тајних служби и њихових покровитељских служби из бројних западних земаља.
​„Сваки рат има своје законе, али у овом случају видимо да су украјинске специјалне службе спремне да игноришу сва писана и неписана правила сукоба, да убијају цивиле, свештена лица. Уосталом, они се тиме баве и у својој земљи, организујући гоњења и мучења свештенства Украјинске православне цркве, желећи да потпуно униште канонско православље у Украјини“, нагласио је Легојда. Митрополит Тихон, додао је он, „увијек је текући сукоб гледао, са једне стране стране, као огромну трагедију, а са друге, као резултат активности спољних сила, које циљано раде на распламсавању братоубилачког рата“.
„Не може се искључити да је планирани терористички акт имао за циљ ескалацију конфронтације и одлагање мировних преговора, чија се перспектива појавила у посљедње вријеме. Постоје силе које су претвориле рат у Украјини у циничан бизнис и заинтересоване су за његов наставак по сваку цијену“, закључио је Легојда. Извор: Спутњик

Дана 27. фебруара 2025. године, у Подворју Руске Православне Цркве, у Храму Светог Николаја у Софији (Бугарска), свечано је прослављено 75. година од упокојења Светог Серафима (Собољева), архиепископа богучарског, софијског чудотворца. Овог празничног дана Божанствену Литургију у Патријаршијском Подворју предводио је Његова Светост Патријарх бугарски Данило. Предстојатељу Бугарске Цркве саслуживали су: главни секретар Светог Синода епископ мелнишки Герасим, протосинђел Софијске митрополије архимандрит Јован (Пешев), настојатељ Подворја протојереј Владимир Тишчук, настојатељ древне цркве Свете Софије – Премудрости Божије иконом Кирил Дидов, настојатељ храма (ротонде) Светог великомученика Георгија иконом Јован Куков, настојатељ храма Свете великомученице Петке Самарџијске протојереј Георгиј Спасов, протојереј Алексиј Максимењук, свештенство храма Светог великомученика Пантелејмона, протојереј Дмитриј Тухчијев и јереј Серафим Жељев, свештеник Ловчанске епархије јереј Спиридон Николов, патријархов протођакон Иван Петков, свештеник Патријаршијског Саборног храма Александра Невског протођакон Дејан Коруноски и свештеник храма Светог великомученика Пантелејмона ђакон Александар Морозов, преноси сајт Подворја. На Божанственој Литургији помолио се изванредни и опуномоћени амбасадор Руске Федерације у Бугарској Ј. В. Митрофанова, политичар Румен Петков, први секретар амбасаде Русије В. Ј. Солодкин, гости из разних крајева Бугарске, као и бројни парохијани Подворја. Иако је био радни дан, црква је била испуњена верницима који су дошли да одају почаст Светом Серафиму и да се причесте Светим Христовим Тајнама. После заамвоне молитве служена је служба Светом Серафиму у центру цркве.Након молитве Његова Светост Патријарх Данило се обратио присутнима беседом истакавши: „Овог празничног дана посвећеног Светом Серафиму софијском наша срца и душе се радују, као што су се радовала и тешила срца његове духовне деце тридесетих година, када је служио овде, у граду Софији, и касније; сада се навршило 75 година од његовог упокојења, али никада није престала духовна подршка, духовна утеха и радост што постоји могућност да се дође овде, да се поклони месту његовог упокојења и да се добије благослов. Из околности његовог живота знамо да га је Божији Промисао упутио нама, да је одредио да дође у Бугарску и служи овде у оно тешко време, када је Бугарска Православна Црква била одвојена од црквеног општења са осталим Православним Црквама. Ипак, и поред свега тога, он је, пошто је био пастир, увек окупљао своју духовну децу, мирио и водио своје стадо у јединство“.
Његова Светост је посебно поменуо светитељева богословска дела, истакавши да његова архијерејска савест није остала равнодушна када су се појавиле опасности по чистоту православне вере: „Све је то диктирало његово истински православно духовно искуство. Његове проповеди откривају високо богословље и дубоко образовање. Као што је познато, био је професор и ректор више православних богословија. А, поред тога, истине вере и правила духовног живота увек је откривао и износио једноставним, разумљивим речима, блиским уму и срцу ходочасника.“
„Свети Серафим је за нас велика утеха, извор благодати, духовна оаза“, рекао је Предстојатељ Бугарске Православне Цркве. „Велики је благослов што је у нашој престоници, у наше време, заблистао један такав светац. Он нам је близак и по времену, и по души, и по искуству, јер је његов живот протицао пред очима његових савременика, од којих су неки и данас живи. Водећи обичан, споља неупадљив живот у буци престонице, истовремено је живео у великој побожности и чистоти, одајући се молитви, посту и милосрђу, љубави према својој духовној деци са којима је успоставио чврсте везе љубави које трају и данас.“ У свом одговору настојатељ Подворја протојереј Владимир Тишчук захвалио се Његовој Светости Патријарху Данилу, који је служио Литургију у овом храму на 75. годишњицу упокојења Светог Серафима богучарског. „Веома нам је драго што сте нашли прилику да предводите молитву овог празничног дана и да својом молитвом све нас окрепите пред надолазећи период Великог поста“, рекао је.
У име свих парохијана отац Владимир је Његовој Светости поклонио икону Пресвете Богородице „Седмострелна“, напомињући да су се пред овом иконом чланови парохијске заједнице молили уочи Сабора на којем је изабран Патријарх бугарски: „Нека Вас ова икона подсети да се овде, у овој цркви, увек моли за Вашу службу. И ми, гледајући ову икону, схватамо колико патријаршијско срце доживљава било какво неспокојство у Цркви и колико се брине за добро све своје духовне деце. Молићемо Господа да Вас молитвама Пресвете Богородице и Светог Серафима Господ учврсти у Вашој Патријаршијској служби на многаја љета, и да Ваша служба у овој цркви на дан сећања на Светог Серафима постане добра традиција“. После богослужења Предстојатељ Бугарске Православне Цркве поклонио се моштима Светог Серафима у крипти храма. Извор: Моспат.ру

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је данас, 27. фебруара 2025. године, у Патријаршијском двору у Београду изасланство Православне Цркве у Америци, које су чинили Преосвећени Епископ фортвортски г. Герасим и протојереј Алесандар Маргеритин, секретар Блажењејшег Архиепископа г. Тихона, предстојатеља те Цркве. Поздравивши уважене госте патријарх Порфирије је говорио о значају унапређења мисије Православне Цркве у свијету, а посебно у Сједињеним Америчким Државама, истакавши  значај блиске сарадње помесних јурисдикција. На интересовање гостију, Светејши је говорио о значају и обнови храма Светог Саве у Њујорку, о чему води личну бригу. Гости су патријарха Порфирија упознали са структуром, деловањем и мисијом Православне Цркве у Америци, истичући њену отвореност за даље учвршћивање веза са Српском Православном Црквом. Епископ Герасим је нагласио да су у тродневну посету Српској Православној Цркви дошли и да би непосредно посведочили жељу за продубљивањем међуцрквене сарадње. Саговорници су се међусобно информисали о различитим проблемима и изазовима пред којима стоји православни свет, истичући неопходност дијалога у циљу њиховог разрешавања. Састанку су присуствовали протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског, и г. Младен Андрејић, службеник Кабинета Патријарха српског. Уочи пријема код Патријарха српског гости из Америке су посетили Саборну цркву у Београду и Музеј Српске Православне Цркве, где су се упознали са богатим духовним и културним наслеђем Српске Православне Цркве. Извор: СПЦ.рс

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије разговарао је,  25. фебруара 2025. године, у Патријаршијском двору у Београду са г. Лукасом Фурласом, председавајућим делегације Европског парламента за односе са Србијом.
Светејши Патријарх је упознао госта са ситуацијом на Косову и Метохији и проблемима са којима се свакодневно сусреће српски народ заједно са својом Црквом, посебно нагласивши да је њему, поглавару Српске Православне Цркве, неколико пута онемогућен улазак на Косово и Метохију где се налази Пећка Патријаршија, историјског седишта српских патријараха, што представља онемогућавање права на слободу кретања која је предуслов сваке слободе како и предвиђају правни акти на којима почива Европска унија. Гост је обећао да ће по повратку у Брисел о овом проблему званично упознати чланове Европског парламента. Састанку су присуствовали чланови делегације Европске уније: гђа Марина Савидоу и господа Мариос Папаелиа и Михалис Азовидис; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; ђакон Никола Костић, секретар Кабинета Патријарха српског;  Оливера Јовановић, главни и одговорни уредник Православља, новина Српске Патријаршије.

Шездесет два одсто одраслих Американаца идентификују се као хришћани.
Хришћанство остаје доминантна вјера у Сједињеним Америчким Државама, без обзира на то што се религијска припадност и даље мијења. То је показала студија коју је спровео истраживачки центар Пју, пише Christian Today.
Анкета над 37.000 Американаца проведена 2023. и 2024. године показала је да се 62% одраслих изјашњава као хришћани. Иако је њихов број опао са 78% из 2007. године, изгледа да се опадајући тренд у броју вјерника у Христа, стабилизује.
Студија наглашава значајне промјене у вјерском идентитету у посљедње двије деценије. Док су све главне гране протестантизма показале пад у броју, католицизам је остао релативно стабилан, тренутно представљајући 19% становништва. Евангелистички протестанти чине 23%, што је незнатно мање од 26% из 2007. године, док протестанти старе линије сада чине 11%, што је пад са 18% из 2007.
У исто вријеме, скоро 30% Американаца се сада идентификује као нерелигиозно, што значи да себе сматрају атеистима, агностицима или људима који немају посебан вјерски идентитет.
Млађа генерација предводи ову смјену, а многи који су одрасли у нерелигиозним домовима настављају тим путем и у одраслом добу. Политичка припадност такође игра све важнију улогу у верском идентитету.
Док се скоро двије трећине либералних Американаца изјаснило да су хришћани 2007, тај број је сада пао на нешто више од једне трећине. Пад међу конзервативцима је много мање изражен, иако још увијек присутан. Хришћани исто тако настављају да чине значајан удео имиграната у Сједињеним Државама.
Шест од десет новопридошлих се изјашњавају као верници у Христа. Студија је такође открила промену у родној динамици унутар верских заједница.
Жене су историјски биле религиозније од мушкараца, чешће посећују црквене службе и моле се. У 2007, проценат жена које су се свакодневно молиле премашио је проценат мушкараца за 17 поена. Данас се та разлика смањила на 13 поена.
„Иако је хришћанство у Сједињеним Државама претрпјело значајне промјене, оно остаје утицајна сила у америчком животу“, наводи се у извјештају. Извор: савезпн

Када је влада Башара ел Асада пала у децембру прошле године, многи хришћани су били забринути да би нови режим, којим доминира HTS, а који се сматра огранком Ал Каиде и Исламске државе, могао да изазове проблеме вјерским мањинама у Сирији. Међутим, након два мјесеца, знаци су углавном позитивни. Раније ове седмице, Европска унија (ЕУ) саопштила је да ће укинути санкције, уведене бившој влади земље, у знак признања њене „инклузивне политичке транзиције“.
Одлука о укидању санкција поклопила се са састанком сиријских лидера из различитих слојева друштва у циљу договора о новом путу напред за земљу. Коначни циљ је нови устав. Док су се састанку придружили представници многих сегмената сиријског друштва, Сиријске демократске снаге које подржавају САД и курдске групе искључене су из процеса.
Међународна организација International Christian Concern истиче да HTS и де факто лидер Сирије Ахмад ал-Шараа „изгледа да доминирају дискусијом“ о будућности земље, али признајуе да су хришћански представници укључени у процес обнове земље.
У првим данима након Ассадовог пада пријављени су напади на хришћанске богомоље. Од тада, Ахмед Хусеин ал-Шараа се састао са хришћанским предстојатељима и чини се да је посвећен заштити хришћана и других мањина од екстремнијих елемената. Чини се да су хришћани, шиити муслимани и Друзи постали угоднији да отворено раде у посљедња два мјесеца, иако забринутост и даље остаје. Један свештенослужитељ у Дамаску рекао је у унтервју за The Wall Street Journal: „Ово је можда затишје у оку олује". ICC напомиње да ће једна кључна област за хришћане у земљи бити да ли су њихова права заштићена било којим будућим уставом. Неки су критиковали промјене у образовном плану и програму у земљи због очигледно замјене националистичке реторике исламском терминологијом. Вријеме ће показати. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Christian Today

У уторак, 25. фебруара 2025. године у 11:30 часова Његово Високопреосвештенство г. Хризостом  примио је у наступну посјету Њену Екселенцију Christine Detaille, опуномоћеног амбасадора Краљевине Белгије у Сарајеву. У пријатним поздравима и разговору који је услиједио двоје саговорника изразили су задовољство поводом овог пријема те изразили наду да ће се поново састати и разговарати. Извор: ​митрополијадабробосанска.орг

У светој царској српској лаври Хиландару свечано је прослављена ктиторска слава, празник Преподобног Симеона Мироточивог. Дан уочи славе, игуман Методије са братством је дочекао преосвећеног Епископа париског и западноевропског г. Јустина:
- Преосвећени Владико, добро нам дошли у обитељ у којој је игуманија Пресвета Богородица Тројеручица и свети ктитори небески заштитници Свети Сава, први Архиепископ српски, и Преподобни Симеон Мироточиви, кога славимо и ове године. Због тога смо посебно радосни што ћете Ви началствовати на бденију и на светој Литургији и тиме нам учинити, са једне стране, велику част, а са друге стране, ми ћемо осетити благослов Ваших архијерејских молитава. 
- Када један млади архијереј Српске Православне Цркве дође у манастир Хиландар ми се увек радујемо, јер се надамо да ћете, стојећи уз Пресвету Богородицу Тројеручицу, још више осетити Њену моћну заштиту. Наша је молитва да Вас Она са своје три руке покрива и да Вам увек помаже да најтеже послушање у Православној Цркви, послушање епархијског архијереја, на најбољи начин извршите на Ваше лично спасење, али и на спасење Ваше пастве која Вам је Богом поверена - поручио је игуман Методије у свом поздравном обраћању хиландарском госту, епископу Јустину.
Посебан печат беседи дало је подсећање на догађај од пре 25 година, у време када је данашњи епископ Јустин био млади богослов, и на писмо у коме се, са још тројицом младих богослова, обраћа хиландарској братији за савете, изразивши жељу да једног дана постану монаси.
- Ко би рекао да ће, ето, после више од 25 година, један од њих у архијерејском чину доћи у манастир Хиландар да началствује на бденију за Светог ктитора Преподобног Симеона Мироточивог. Ето, то су чудесни путеви Господњи и зато прославимо Господа због свих Његових дела и због овог дела, а да још једном Вама и Вашој цењеној пратњи заблагодаримо што сте дошли да учините велику част и да нам помогнете да слава буде још свечанија - закључио је игуман Методије.
Обраћајући се игуману архимандриту Методију и братији хиландарској, епископ Јустин је рекао, уз осврт на своја најранија сећања и лични доживљај из ране младости који је приликом тадашње посете Хиландару заувек остао урезан у његовој души, следеће:
- Хвала, оче, за све молитве, за братску љубав и подршку свих ових година и Вама и хиландарској братији, а пре свега Мајци Божјој што све нас монахе, који смо Њу прихватили као своју Мајку, води и руководи на путу спасења. Нико у Цркви који истински жели да служи, од крста и од подвига није побегао. Тако ни Ваш подвиг није ништа мање мањи од онога који следи свако од нас који је искрено и од срца кренуо за Христом. Благодарим Богу и благодарим Вама на овом топлом и братском дочеку и дај Боже да нам ово бденије, молитва и сабрање данас и сутра, молитвама Светога Симеона, буде на духовно укрепљење  и на умножење вере, наде и љубави од сада па довека, амин!
Прослава празника светих ктитора обележена је празничним свеноћним бденијем, а у наставку је служена света Литургија којом је началствовао епископ Јустин уз саслуживање игумана архимандрита Методија, хиландарских свештеномонаха и мирског свештенства. За десном певницом појали су монаси из манастира Каракала, а за левом хиландарски појци. Манастирској слави присуствовао је и конзул Републике Србије у Грчкој г. Дејан Мачковић, монаштво из неколико светогорских манастира, монаштво већине хиландарских келија у Кареји, као и монаси и свештеници Српске Православне Цркве и велики број поклоника. Извор: ТВ Храм

Пољска православна црква позвала је у понедјељак 24. фебруара 2025. године вјернике да се моле за мир у Украјини и за окончање војних сукоба у свијету.
Прес служба Пољске цркве објавила је саопштење у којем подсјећа да се 2025. навршава три године од почетка оружаног сукоба у Украјини, „који је однио десетине хиљада живота, оставио стотине хиљада рањених, породице разбијене и подијељене, градове, школе, болнице и домове уништене”.  
„Војни пожар који је избио у Украјини проширио се на Блиски исток, погађајући Палестину и Израел. У свијету је тренутно више од 180 активних оружаних сукоба, а патње многих људи се настављају“, наводи се у документу.  
Поводом ове трагичне годишњице, Пољска православна црква објавила је на свом вебсајту: "Охрабрујемо све оне који су осјетљиви на људску патњу да се у понедјељак, 24. фебруара и сваког наредног дана да се моле за мир ...“. „Утјешимо њихов бол и обришимо њихове сузе“, наводи се у саопштењу. Припрема вјеронаука.нет / Извор: Оrthodox.pl

Институт за превођење Библије објавио је Таврат- превод Петокњижја (првих пет књига Библије) на аварски језик, један од службених језика Републике Дагестан. Превод је обавио преводилачки тим Института, који је укључивао стручњаке за аварски језик и тумаче са познавањем старојеврејског језика, према којем је аварски превод верификован, објављено је на вебсајту ИПБ. Превод је прошао научну рецензију и добио одобрење Института за језик, књижевност и умјетност Гамзат Тсадаси Дагестанског научног центра Руске академије наука (ДНЦ РАН). Преводилачки тим је објаснио да због лингвистичких специфичности може бити тешко превести древни текст на савремени језик како би читаоци могли правилно да разумију његов садржај.
„Ако не можете да пронађете праве ријечи, морате да измишљате нове термине, користите описне фразе или правите фусноте да бисте превод учинили разумљивијим“, приметио је институт. Ново издање, поред текста, садржи карте, родословне таблице и рјечник библијских појмова на аварском језику. Аутории превода се надају да ће објављивање Петокњижја „дати драгоцјен допринос очувању језика и богаћењу књижевног наслијеђа аварског народа“.
Претходно су на аварском језику објављене: Приче Соломонове (2005, 2007); Нови завјет (2008); Књига Постања (2011); књиге о Рути, Јестири и Књига пророка Јоне (2017); Књиге о царевима (2021) и Књига пророка Данила (2023).
Институт за превођење Библије (ИПБ) је појаснио да је аварски језик један од државних језика Републике Дагестан и да се широко користи у западним реонима региона. Авари су најбројнији народ Републике Дагестан, који такође живи у источној Грузији и сјеверном Азербејџану.
Језик припада аварско-андијској групи накх-дагестанске језичке породице и игра важну улогу у међуетничкој комуникацији и образовном процесу за многе народе Кавказа. По резултатима Сверуског пописа становништва 2020. године, укупан број Авара у Русији је 1.012.074 људи. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Фома.ру

Другог дана посјете Израелу, министар спољних послова Републике Србије Марко Ђурић састао се са јерусалимским патријархом Теофилом Трећим. Ђурић је рекао да му је велика част што у светом граду Јерусалиму има прилику да разговара са патријархом Теофилом Трећим, пренијевши Његовој Светости поздраве патријарха српског господина Порфирија. Министар је захвалио на разумијевању и подршци коју патријарх Теофил Трећи пружа српском народу, истовремено захваливши Јерусалимској патријаршији на свему што чини у погледу заштите свих хришћанских заједница, њихових чланова и сакралних објеката. Ђурић је подсјетио да су кроз историју Срби били веома заступљени међу ходочасницима, као и да су српски монарси били ктитори и донатори храмова у светој земљи. Посебно место међу њима, како је указао министар, припада Манастиру светих Архангела Михаила и Гаврила у Старом граду, чији је дио обновио и подигао краљ Милутин.

Информишући саговорника о ситуацији у којој се налази Српска православна црква, њено свештенство и вјерници на Косову и Метохији, Ђурић је с посебном забринутошћу изнио податке да је у посљедњих 20 година у покрајини уништено, оштећено и оскрнављено око 150 цркава, манастира и других објеката, а да су четири српска средњовјековна сакрална објекта на Косову и Метохији на Унесковој листи угрожене баштине. Министар је рекао да дијели забринутост за тежак положај хришћана на Блиском истоку, који је додатно погоршан актуелним сукобом, и поновио спремност српског народа и државе Србије да пружи сваку врсту помоћи, додавши да ће у овом региону наступити мир заснован на дијалогу Аврамових народа – Јевреја, хришћана и муслимана. Извор: mfa.gov.rs

Грчка телевизија "Скај" у емисији "Prime Time" приказала је неколико животних прича монаха са Свете Горе: Кинеза који је постао монах, студента из Солуна који је одмах након дипломе изабрао монаштво, монах који живи у самоћи посљедње 24 године.
Монах Амфилохије је Кинез који је одрастао у Аустралији, а православље је открио док је студирао у Великој Британији и сада живи у манастиру Ксенофонт. 
- Никада нисам био тако срећан, осим можда онда када сам био дете - прича он на грчком језику.
Како каже, његов посао на Светој Гори подразумева одржавање манастира.
- Помажем, припремам их за службе, стављам уље у кандила, једном недељно чистим манастире, шта треба бришем, перем - каже он и наставља: - Било је то све што сам желео у свом животу, дошао сам овде и заволео ово место. То је место молитве, вере, љубави.
Међу монасима је и двадесетседмогодишњи Емануел из Ларисе, који је студирао економију на Аристотеловом Универзитету у Солуну, а потом изабрао Свету Гору за живот. Бави се узгојем поврћа.
- Мајка Божија нам помаже, сваке године имамо производњу и од тога се хранимо. Сада су ту зимске врсте: броколи, цвекле, празилук, целер, итд - прича он за емисију PrimeTime са њиве коју обрађује. Наглашава да “животне потешкоће постоје свуда”.
- Довољно је да то радиш с љубављу и ентузијазмом за Бога и манастир, тада је све лако - истиче.
Како каже, јако се лепо осетио када је први пут посетио Свету Гору.
- Бог је свуда у целом свету, али ово место има нешто другачије од осталих, закључио је.
У емисији је говорио и старац Харинтон, један од такозваних монаха келијаша, који је дошао на Свету Гору 1974. године, са само 15 година.
- Прво што сам урадио јесте да сам направио овај прозор како бих имао природно светло - каже он о келији Светог Ђорђа, чији је старешина. Први документ, посебна исправа коју има у својој келији, датира из 1664. године, али “келија је саграђена најумање 100 година раније”.
- Тешко је, али потешкоће доносе благослов. У заједници имаш све спремно. Провео сам 20 година у заједници, али сам увијек желео да будем сам. Суштина монаштва је тишина - прича он.
Не допада му се како данас изгледа Света Гора. Каже, некада је било другачије - потпуни мир и тишина, док је данас доста комерцијалније.
- Када сам први пут дошао, мислио сам да живим у сну. Туга ме обузима што се много тога мења јер оно што се види није права Света Гора. Права Света Гора је скривена - закључује старац Харинтон. Извор: ​Еуроњуз

Благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког г. Јустина и благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита рашко-призренског г. Теодосија, црквена заједница и верни народ Бајине Баште добили су прилику да у претходних седам дана буду чувари моштију Светих Козме и Дамјана.
Бајина Башта је постала духовна оаза захваљујући благодати Божијој која се из моштију Светих Козме и Дамјана богато изливала на верни народ који им је са молитвом и љубављу притицао у великом броју. Мошти ових преславних лекара се иначе налазе у манастиру Сопоћани и свештено братство ове свете обитељи је чувши искрену жељу наше заједнице дало свој благослов да мошти Светих бесребреника походе бајинобаштанске храмове ради утехе и благослова верном народу.
Мошти су свакодневно биле изложене верном народу ради поклоњења и молитве. Крај њих је био свештеник како би се молио за оне којима је молитва потребна. Свакога дана је служена Света Литургија, а у поподневним часовима је служен и акатист уз читање молитава за здравље.
Мошти су се већи део времена налазиле у Храму Светог пророка Илије, али су у два наврата биле у Храму Светог Саве, и то прво на празник Сретења Господњег када је служена Божанствена Литургија, и у среду поподне, када је вршена је Света тајна Јелеосвећења. На овој Светој тајни је присуствовао велики број људи, тако да је нови храм, који је још увек у изградњи, био премали да прими све вернике који су дошли на поклоњење. Началствовао је архимандрит Герман, игуман Манастира Раче уз учешће свих свештеника из Бајине Баште, као и пароха рогачичких протонамесника Јована Тимотијевића и јереја Милана Босића.
У богослужењима ових дана су учествовали сви свештеници архијерејског намесништва рачанског, али и други свештеници који су искористили ову прилику да богослуже у нашим храмовима.
Сви заједно осећамо неизмерну захвалност према нашим Архијерејима чијим благословом нам је указана ова дивна прилика за поклоњење, као и према настојатељу манастира Сопоћани оцу Теоктисту за указано поверење и благослов.
Велику захвалност осећамо и према Светим лекарима Козми и Дамјану, чије заступништво пред Господом смо тражили у минулим данима, а највећу према Богу – Дародавцу свих добара, чијим смо промислом добили прилику да се напојимо од реке благодати коју је богато излио на нас. Извор: Епархија жичка

Крстоклона недјеља.
Прошле недјеље, сам покушала да пребројим са колико приказивања крста сам се сусрела у неком простору храма: крст у рукама светаца, крст који крунише иконостас, крст на свештеничкој одежди, крст у књизи у рукама свеца на фресци, на икони Распећа Полагања Христа у гроб, крст у дуборезу и тако даље. Још пре Хришћанства крст је био један мистичан символ код многих народа. Само у хришћанству он је добио једно ново значење, символишући Исуса Христа и поставши сигуран знак људског спасења. Хришћани су избегавали осликавање крста пре цара Константина, нарочито не са Распетим Исусом на крсту, али то не значи да сам символ није тад постојао. Постоје древне незнабожачке карикатуре која представљају ништа друго него пародију на хришћанску слику Распећа. Једна таква карикатура је цртеж који је откривен у 19.веку на рушевинама Палатинске палате у Риму. Цртеж датира негде око 200. године. На њему је приказан човек са магарећом главом распет на крсту. Још једна особа је одсликана поред њега; он подиже руку, вероватно да се прекрсти. Такође постоји и натпис на лошем грчком језику: „Алексаменос служи свом богу“.

​Хајде да се не стидимо да сведочимо о Распетом, и да одважно руком насликамо „крсни знак“ на челу и на свему: на хлебу који једемо; на шољама из којих пијемо; хајде да га насликамо кад излазимо; кад идемо у кревет и кад се будимо, кад смо на путу и кад се одмарамо. То је велика заштита дата сиромасима као дар и слабима без потешкоће.
Св.Кирил Јерусалимски, 4. век​​
Непознато је кад се тачно прва „реалистична“ слика распећа појавила: још постоје различита мишљења о овој теми. Најранија сачуване слике распећа потичу из четвртог и петог века, као што је минијатура Рабуловог јеванђеља, написана 586.године, која представља Христа распетог на Крсту обученог у хаљине без рукава; а са његове обе стране налаже се распети разбојници. Композиција укључује и слике  Мајке Божје, Јована Богослова, светих жена, војника, једног који пробада Искупитељево ребро копљем и другог који му даје сунђер (*наквашен оцтом). Сунце и месец су на врху крст; детаљи пејзажа одсликани су у позадини. 
Постоји доста сличности између прве сачуване слике распећа и оних каснијих, чак и савремених, али такође постоје и значајне разлике. Тако, на раним иконама (палестинске, сиријске и кападокијске) одсликан је Спаситељ али не мртав, већ жив: његове очи су широм отворене, руке широко раширене и његово тело је постављено вертикално. Христос је приказан као човек који још није доживео смрт. Гледајући право испред себе, Он објављује своју победу над паклом и смрћу; штавише, Христос је приказан у стању молитве: „Оче, опрости им јер не знају шта чине“ (Лк 23, 34).
Распет Господ у смртном часу је одсликан на основу правила које постоји у православној иконографији: на Његовој десној страни налази се рана од копља која крвари, Његове очи су затворене, Његове руке благо висе, Његова глава је спуштена, али- за разлику од Западњачке иконографије- православне иконе су лишене екстремног, гломазног натурализма. Спаситељева смрт је приказана на православним иконама не као прости свршен чин (fait accompli), већ у директном складу са својим главним символима- дубок сан, који символише спокој. Такође, смрт је представљена као сан, што наглашава њену привремену природу, и према томе неизбежност Васкрсења.
Иди од мене, ђаволе, или ћу те оборити Крстом пред којим се све тресе. Носићу Крст у својим припадницима; крст на свом путу; Крст у свом срцу; Крст је моја слава.
Св. Григорије Богослов, 4. век
Аутор: Дарија Чечко, Каталог добрих дјела / За вјеронаука.нет превела: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ

У петак, 21. фебруара 2025. поподне, Папа и Патријарх александријски и све Африке Теодор II стигао је у Џубу, главни град Јужног Судана, земљу која је претрпјела године сукоба и тешкоћа. Патријарха су на аеродрому Џуба срдачно дочекали министар спољних послова Јужног Судана, Monday Semaya Kumba, епископ Џубе и Јужног Судана Константин, амбасадор Египта Moatez Mostafa Abdelkader, предсједник грчке заједнице Џубе, Христофор Георгалидис (Christoforos Georgallidis), уважени грчки љекар др Чарлс Линдерман, представник ОЦМЦ Нејтан Хопе, свештенство из Уганде, грчка дјеца избјеглице из Картума која су уточиште нашла у Јужном Судану и православни вјерници који живе у престоници.
Патријарх је допутовао у Јужни Судан као званични гост предсједника Салве Киира Мајардита (Salva Kiir Mayardit), означивши историјску посјету као прву посјету једног александријског патријарха Џуби. Министар спољних послова је, у име предсједника пожелио добродошлицу александријском патријарху, изразивши захвалност на његовом присуству упркос међународној забринутости за безбједност у земљи. Пожелио му је успјешан боравак и помолио се за толико потребан мир у региону. Дјеца су радосно играла у знак добродошлице Патријарху и поклонила му цвијеће као гест поштовања и топлине.
У суботу, 21. фебруара ујутру, Патријарх Теодор II се састао са генералним секретаром Савјета цркава Јужног Судана и представницима хришћанских конфесија у земљи. Током састанка, он је упознат са напретком мировних преговора, тешким економским колапсом и тешким животним условима становништва, при чему многе породице преживљавају са само једним оброком свака два дана. Вјерски поглавари су замолили Патријарха да се помоли за мир и просперитет у њиховој ратом разореној земљи. Као одговор, Његово Блаженство је изразио наду у брзи завршетак сукоба и увјерио их у своју посвећеност подизању свијести међународне заједнице о изазовима са којима се суочава Јужни Судан. Он је такође саопштио да је Патријаршија одлучила да именује православног епископа који ће служити народу Јужног Судана, истичући да Црква остаје посвећена подршци својим вјерницима широм свих афричких народа.
Амбасадор Египта је у подне приредио ручак у част Патријарха Теодора II у својој резиденцији.
У поподневним часовима Његово Блаженство посјетио је поликлинику др Линдермана у којој се налази параклис Светог Пантелејмона и служио Вечерње богослужење.
Након богослужења, обишао је клинику, дивећи се напредној технологији и посвећености љекара и медицинског особља. Похвалио их је за њихов саосјећајни рад и охрабрио их да наставе да пружају олакшање и наду пацијентима који тамо траже уточиште.
Епископ Константин је потом упознао Патријарха са тренутним стањем и присуством Патријаршије у Јужном Судану. Он је изнио детаље о парохијама и заједницама које је основала грчка дијаспора у Џуби, Вау, Агуелу, Малакалу и Ниамлиелију, гдје сада бораве многи православни имигранти из Уганде. Они су разговарали о напорима да се обнове и поново отворе све грчке православне цркве у земљи, осигуравајући да наставе да служе православним вјерницима и очувају трајно присуство и историјски допринос хеленизма у региону. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxtimes.com

У петак, 21. фебруара 2025. године, Његова Екселенција Господин Милош Вучевић, предсједник Владе Републике Србије, службено је посјетио митрополију дабробосанску у Сарајеву. У пратњи предсједника Владе Вучевића био је Никола Селаковић, министар за културу у Влади Републике Србије и њихови најближи сарадници. Високе и драге госте, у палати митрополије, срдачно је дочекао и поздравио добродошлицом Његово Високопреосвештенство г. Хризостом, архиепископ сарајевски и митрополит дабробосански. На дочеку су, уз митрополита, били: Љубиша Ћосић, градоначелни Источног Сарајева, проф. др Драга Мастиловић, директор Историјског института у Источном Сарајеву и мр Данијела Мрда, директор Архива БиХ.
У отвореном и срдачном разговору Његово Високопреосвештенство подробно је упознао драге му госте, браћу и пријатеље о историјату митрополије и стању Цркве у дабробосанској митрополији и захвалио је Влади Србије за све. Са своје стране Господин Вучевић је изразио своје задовољством што је имао прилику да посјети Сарајево и да се упозна са стањем наше Цркве и Српског народа у Сарајеву. Након разговора у палати митрополије Његово Високопреосвештенство је своје драге госте повео у обилазак генерално обновљене саборне цркве Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву гдје их је дочекао и поздравио старјешина храма протојереј Немања Ђуреиновић. Након посјете саборној цркви Високопреосвећени се захвалио на посјети и драгим гостима пожелио срећан пут за Београд. Извор: Митрополија дабробосанска 

Америчко министарство здравља и социјалних услуга објавило је смјернице за званичнике и јавност које предлажу како дефинисати пол и ко може бити родитељ. Саопштење за јавност објављено је на сајту министарства.То је учињено у знак подршке извршним наредбама Доналда Трампа да се „заштите жене и дјеца од екстремизма родне идеологије” и да се „врати концепт биолошке истине”. Водич препознаје да постоје само два пола: мушки и женски. Убудуће, агенција ће користити ове дефиниције и промовисати политике које признају да су жене биолошки жене, а мушкарци биолошки мушкарци.
„Ова администрација враћа здрав разум и враћа биолошку истину савезној влади. Политика претходне администрације, која је покушавала да интегрише родну идеологију у све аспекте јавног живота, је окончана“, изјавио је министар Кенеди Млађи. Ово је један од првих потеза Роберта Ф. Кенедија Млађег пошто је прошле недјеље потврђен за министра здравља и друштвених услуга. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxnews.de

На празник Сретења Господњег, 15. 2. 2025. године, први пут у историји служена је Света Лтургија у древном граду Дрездену на истоку Њемачке. У прелијепој католичкој Цркви Успења Пресвете Богородице у насељу Striesen, Свету литургију служио је протојереј-ставрофор Вељко Гачић, парох берлински уз саслуживање епархијског ђакона о. Милана Врљановића, који је послије читања јеванђеља, произнео и празничну бесједу. С обзиром на то да је у току зимски распуст и да је ово богослужење организовано у року од две недјеље, Светој литургији је присуствовало 80-так вјерујућих Срба, који живе у главном граду Саксоније, међу којима и доста дјеце. Након богослужења сви су били окупљени и око мале трпезе љубави коју су организовале вриједне домаћице, заједно са управом Српског културног центра из Дрездена. Овај дивни догађај, дубоко вјерујемо, почетак је активног црквеног живота Српске православне цркве у овом дијелу Немачке, а сљедеће богослужење заказано је за 15. март. Извор: Епархија диселдорфска и немачка

Више од 42 хиљаде војних лица која учествују у СВО крстили су војни свештеници саопштио је предсједник Синодског одјељења за сарадњу с Оружаним снагама и органима безбједности Московске патријаршије митрополит ставропољски и невиномиски Кирил. 
На више од 42 хиљаде, само по званичним подацима, обављено је крштење некрштених“, рекао је митрополит Кирил на конференцији за новинаре у новинској агенцији ТАСС , посвећеној служби војног свештенства у зони сукоба. Како је он примијетио, данас у сваком блиндажу* „можете да уђете и видите иконе, видите заставу са ликом Спаситеља Нерукотвореног, оне свете мошти које су данас заиста веома важне за војна лица.
„Ово је и све дјело наших свештеника и наше Цркве“, додао је митрополит ставропољски и невиномиски Кирил.
Што се тиче војног свештенства, по ријечима архипастира, зону сукоба посјетило је укупно преко 2.000 свештеника, који су обавили више од 4.500 мисија.
– И то нису једнодневне мисије са хуманитарном помоћи, већ мисије од 10 дана, мјесец, два, три. Неки свештеници данас су ту по 1,5 до 2 године, рекао је предсједник ресорног Синодског одјељења.
Митрополит Кирил је са жаљењем констатовао да има губитака међу војним свештенством – шест свештеника је погинуло 2022. године. Према његовим ријечима, свештеници мотивишу борце да „без страха иду у борбу“.
„Мотивација за одбрану руског свијета је да се брани суверенитет земље, светиња земље, гледајући како не само нацисти, већ и сатанисти уништавају Украјинску православну цркву. А сав западни свијет, већ постхришћански свијет уопште, нажалост, ћути о томе“, истакао је он.
Припрема вјеронаука.нет/ Извор: фома.ру
​
*Блиндаж (фр. blindage) - врста склоништа за зашиту војника од дјеловања зрна, експлозија и дјеловања оружја масовног уништења.

Јерменска патријаршија у Јерусалиму издала је хитан позив израелским властима да зауставе владин план да заплиjени и прода имовину која је у посједу Јерменске хришћанске патријаршије више од 1.700 година. Патријаршија је уплетена у правну битку око наводног дуга за општинске порезе који датира из 1994. године. Док је општина Јерусалим издала налог за запљену имовине која се налази у јерменској четврти Старог града Јерусалима, црква тврди да је дуг самовољно наметнуо општински званичник без дужног правног поступка. У заједничком саопштењу патријараха и поглавара цркава у Јерусалиму, црквени званичници осудили су, како су рекли, напор израелске владе да „изврши одлуку о дугу без судске провјере, и противно владином комитету који је основан да преговара о таквим стварима у доброј вјери“. Порез на имовину, познат у Израелу као Арнона порез, је годишњи општински порез на имовину који се намеће становницима тог локалитета. Порез, који се наплаћује једном годишње, обухвата период од 1. јануара до 31. децембра исте године. Али патријаршија, која полаже право на директну апостолску сукцесију све до Јакова, Исусовог брата, каже да наплата непровјереног дуга „подрива слободу вјероисповијести“ и може представљати пријетњу другим хришћанским институцијама у Израелу.
„Ова акција поткопава слободу вјероисповијести, која је темељ свих других права, јер се конфискацијом имовине покушава остварити право на постојање Православне јерменске цркве, лишавајући је неопходних економских ресурса за живот и рад и лишавајући локални јерменски народ пастирског старања о својој Цркви“, наводи се у саопштењу. „Овај непромишљен потез угрожава православну јерменску патријаршију и представља опасан преседан који би могао да угрози хришћанске институције широм Свете земље. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Christian Post

Његово блаженство Патријарх Светог града Јерусалима и све целе Палестине Теофил III изразио је забринутост због опадања древне хришћанске заједнице у Гази, која сада броји мање од 600 људи. Ова изјава је дата током његовог говора након пројекције филма „Via Dolorosa: Пут туге“ у режији Амире Хананије, у Уједињеним нацијама у Женеви, 18. фебруара 2025. године. Филм, наглашава присуство хришћана у Палестини, представљајући њихову историју сопственим очима и бележећи значајне тренутке који су током времена обликовали њихову историју и обликовали њихов идентитет. Патријарх Теофил је похвалио рад режисера истакавши да је Јерусалимска православна патријаршија најстарија континуирана вјерска институција у Светој земљи. Осим тога, он се осврнуо на финансијске притиске са којима се цркве суочавају, због недостатка ходочасника, ограничених радних мјеста и нестабилне безбједносне ситуације на Западној обали и Јерусалиму. Пројекција филма „Via Dolorosa: Пут туге“ и дискусија која је услиједила истакли су изазове са којима се суочавају хришћанске заједнице у региону, наглашавајући потребу за међународном подршком и солидарностом. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxtimes.com

Дана 15. фебруара 2025. године, на празник Сретења Господњег, у Варшави одржана је прослава Свјетског дана православне омладине који се сваке године одржава у различитим пољским градовима током викенда који је најближи празнику Сретења Господњег. Свечаности су отпочеле Светом Литургијом у храму „Свете Марије Магдалине“, којом је началствовао Његово Блаженство Митрополит варшавски и све Пољске г. Сава. 
Умјетнички дио на отвореном одвијао се у сали Спортско-рекреативног центра Мокотов у Варшави. Архиепископ Григорије се обратио присутнима, истакавши потребу саборног рјешавања проблема и велику вриједност међународне сарадње. Он је подсјетио да се ове године навршава 1700 година од Првог васељенског сабора у Никеји, гдје је састављено првих седам чланова Символа вјере, кроз које јавно исповиједамо своју вјеру. 
Услиједили су сусрети са монахињом Миријам (Jurczuk), пољском монахињом која живи у Јерусалиму, и са Атанасиосом Катигасом, грчким таксистом и аутором књиге „Сузе покајања“. Мати Марија је говорила о историји ходочашћа повезујући их са 40-годишњим лутањем Изабраног народа и путовањима светих праотаца. Она је напоменула да, за разлику од других авраамовских религија – јудаизма и ислама, православље не налаже обавезно ходочашће на света мјеста. Атанасиос Катигас подијелио је лична искуства о свом духовном путовању – од живота испуњеног удобностима и забавом, до покајања и скрушености, што је довело до „сузе“ наслова његове књиге. Његово искрено признање додатно су појачале емоције које је исказивао док је говорио о свом преобраћању. У паузи између предавања, млади су учили да пјевају песму „Вера вјечна, вјера славна…“ пољску верзију чувене духовне пјесме, чији је текст приредио игуман др Пантелејмон (Карчевски).
Поред тога, омладинске групе из Литваније и Белгије припремиле су кратке презентације својих традиционалних игара, које су потом подучавале окупљеној омладини. Била је то јединствена прилика за упознавање културе других народа. 
Сљедећи дио програма био је концертни наступ. Ове године наступила су два изузетна ансамбла – „Давид Шимчук бенд“ и „Черемшина“, који представљају културу региона у којем су православни вјерници најбројнији у Пољској. Концерти су били занимљива промјена у односу на представљање културе овогодишњих страних гостију. 
Свјетски дан православне омладине у Варшави организовало је Братство православне омладине у Пољској, у сарадњи са Братством православне омладине Варшавско-белске епархије, као и са православним парохијама Светог Јована Лествичника и Свете Софије – Премудрости Божије. 
Млади Братства православне омладине са надом гледају у будућност, желећи да уз Божију помоћ организују још много сличних иницијатива које ће учврстити вјеру и ујединити младе. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodox.pl