Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

​Јерусалимска Патријаршија прославила је, у четвртак, 30. јануара 2025. године, празник Светог Антонија Великог. На овај празник Црква се молитвено сјећа Светог Антонија Великог (251–356) који је живио у пустињи у потпуној усамљености и аскетизму и био борац против свих искушења злог ђавола „угледајући се на ревност Илијину на путевима његовим и идући стопама Крститеља”.
Умудривши се својим подвижничким животом, постао је велики стуб и родоначелник монашког живота у Египту, помажући хришћанима у великој мјери током њиховог прогона од стране аријанаца у вријеме Првог Васељенског Сабора и касније. Његово житије је детаљно исписао свети Атанасије Велики, који је са њим био у блиском духовном односу.
У част Светог Антонија, у његовој капели, који се налази у југоисточном крилу цркве Светог Николе, у близини Патријаршије, служена је Света Литургија коју је служио архимандрит Клаудије, уз саслужење архимандрита Христодула и јерођакона Доситеја.
Након Свете Литургије приређено је окрепљење свештенству и вјерном народу, уз старање сестре Амфилохије, која служи у овом манастиру, по наређењу игумана, архиђакона Марка, који је био одсутан док је пратио јерусалимског патријарха Теофила на сахрани новопрестаљеног архиепископа Тиране и Драча Његовог Преосвештенства Анастасија. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxtimes.com

Мошти Свете равноапостолне царице Јелене, мајке Светог Константина Великог, биће донесене у манастир Пантократор у округу Телеорман у јужној Румунији на историјско ходочашће. Свете мошти, које се тренутно налазе у римокатоличкој цркви посвећеној Светој Јелени у Венецији остаће у румунском манастиру од 30. априла до 8. маја 2025. године.
Света Јелена је првобитно била сахрањена у Риму, а њене мошти касније су пренесене у Цариград – Нови Рим. Током Четвртог крсташког рата 1211. године, западни витезови су их однијели у Венецију, гдје су остале више од осам вијекова. Ово је тек други пут да ће мошти посјетити неку православну земљу, након ходочашћа у Грчку 2017. године.
Друга православна земља која је примила мошти
30. априла, првог дана ходочашћа, свете мошти ће од 15.00 до 18.00 часова почивати у Патријаршијској катедрали у Букурешту, чији су заштитници Света Јелена и њен син, цар Константин Велики. Мошти Свете царице Јелене стићи ће у манастир Пантократор истог дана око 19.30 часова. У њиховом присуству, У њиховом присуству, манастир ће обиљежити како 4. мај, када се обиљежава помен Преноса моштију Свете Марије Магдалине из Ефеса у Цариград, тако и 8. мај, заштитника велике манастирске цркве.
Долазак моштију долази током прославе стогодишњице Румунске патријаршије, додајући догађајима духовни значај. Приближно милион Румунки носи име Елена, подаци су Министарства унутрашњих послова. Припрема вјеронаука.нет / Извор: Вasilica.ro

Чудотворна икона Пресвете Богородице “Умекшање злих срца” ће са благословом Његове Светости Патријарха Московског и целе Русије Господина Кирила и Његове Светости Патријарха Српског Г. Г. Порфирија, боравити у Руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану у суботу 1. и недељу 2. фебруара 2025. године. Дочек иконе је у суботу у 8 часова и 30 минута, након чега ће бити служена Света Литургија. У недељу ће света Литургија почети у исто време, а светиња ће оба дана бити доступна благочестивом народу на поклоњење и целивање. Светиња у Србију долази поводом обележавања 16 година од устоличења Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила. Извор: TВ ХРАМ

У Москви је, 27. јануара 2025. године, у оквиру XXXIII Међународних Божићних читања, одржан округли сто посвећен питањима превођења Светог писма на кинески језик. Округлом столу су присуствовали: директор Конфуцијевог института Руског државног универзитета за хуманистичке науке Т. И. Ивченко; професор на Катедри за библијске студије Московске духовне академије, предавач, настојатељ цркве Полагања ризе Пресвете Богородице у Леонову, протојереј Андреј Рахновски; настојатељ парохије Часног Крста у Тајбеју (Тајван) јереј Кирил Шкарбуљ (онлајн) и студенткиња мастер студија Пекиншког универзитета В. А. Лобачева.
Догађају је присуствовао јеромонах Кирил (Перегудин), службеник Секретаријата ОСЦП-а за послове у иностранству. Модератор округлог стола био је ђакон Анатолиј Гољдман, професор на Катедри за теологију Руског Патријаршијског универзитета и клирик Кинеског Патријаршијског Подворја у Москви.
Округли сто је отворио секретар Кинеског Патријаршијског Подворја јереј Алексеј Јусупов. Он је у свом поздравном говору истакао неодвојивост мисије од Светог писма, јер је мисија преношење Ријечи Божије људима. На кинеском језику најчешће коришћени превод ријечи „мисија“ је „ширење Јеванђеља“ или „јеванђелизација“. Предсједавајући округлог стола је, такође, ставио то питање у први план, указујући на недостатак савременог православног превода Светог писма на кинески језик.
Протојереј Андреј Рахновски је у свом реферату описао низ проблема са којима ће се преводиоци сусрести у свом раду. Међу њима је и потреба да се узме у обзир постојање различитих рукописних верзија грчког оригинала Новог завета и карактеристика Синодског превода на руски језик, где се, на пример, реч „праведност“ најчешће преводи као „истина“.
Свештеник Кирил Шкарбуљ је поделио своје десетогодишње искуство у раду на преводу Јеванђеља по Марку на кинески језик и говорио о плановима превођења Јеванђеља по Матеју. Такође је скренуо пажњу на проблеме постојећих инославних превода и предложио везу између одабраних метода превођења и доктринарних карактеристика тих конфесија.
Тарас Викторович Ивченко упоредио је два превода Светог Писма – Светог Гурија (Карпова) и митрополита Инокентија (Фигуровског) истичући важност проучавања ових текстова у цјелини, као и немогућност идентификовања најуспјешнијег превода, будући да на различитим мјестима текста постоје успјешнија преводилачка рјешења, како код једног, тако и код другог аутора.
Настављајући тему коју је покренуо Тарас Викторович, Викторија Анатољевна Лобачева навела је примјере успјешних и неуспјешних варијанти превода Беседе на гори Светог Гурија и митрополита Инокентија, а такође је изнијела резултате упоредне анализе ова два текста.
Након сваког реферата, говорници су водили садржајну дискусију о наведеним темама. На другој сесији гости из публике су имали прилику да постављају питања. Говорници су разговарали и о практичним питањима организовања рада на преводу Светог писма.
Предсједавајући округлог стола јереј Алексеј Јусупов је, у завршној ријечи, сумирао скуп, захвалио се присутнима и изразио наду да ће овај округли сто означити почетак заједничког рада на изради новог православног превода Светог писма на кинески језик. Извор: моспат.ру

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије разговарао је у четвртак, 30. јануара 2025. године, у Патријаршијском двору у Београду са амбасадором Израела у Србији Авивит Бар Илан. Патријарх је пожелео добродошлицу и успешан мандат новом израелском амбасадору, која је на дужност у српској престоници ступила крајем прошле године. Подсетивши на вековне братске везе између Срба и Јевреја, који се једни према другима односе са пуно поштовања и разумевања, Патријарх Порфирије је нагласио да Српска Православна Црква негује изузетно добре односе са јеврејским заједницама у региону. Патријарх је и овом приликом упутио молитвене жеље за преко потребан мир на Блиском истоку и у немирима захваћеним регионима широм света. 
Амбасадор Бар Илан је захвалила Његовој Светости на издвојеном времену и срдачном разговору сагласивши се са Патријархом да су неопходне свакодневне молитве за мир и слободу сваког човека. Састанку су присуствовали: протојереј-ставрофор Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; заменик амбасадора Александра Бен Ари и главни и одговорни уредник Православља, новина Српске Патријаршије Оливера Јовановић. Извор: СПЦ

У четвртак 30. јануара 2024. године, у Саборном храму Васкрсења Христовог у Тирани, служена је Литургија и опело блаженопочившем архиепископу Тиране, Драча и све Албаније Анастасију. Литургијом је началствовао мјестобљуститељ архијерејског трона митрополит корчански Јован уз присуство епископа и свештенства Албанске цркве. Опело је предводио цариградски патријарх Вартоломеј, уз саслужење албанских архијереја: митрополит ђирокастрски Димитрије, елбасански Антоније, бератски Астије, аполонски и терски Николај, корчински Јован, амантски Натанаило, крујски Анастасије.
Са њима су се молили патријарх бугарски Данило, јерусалимски патријарх Теофил, александријски патријарх Теодор, атински архиепископ Јероним, митрополит трговачки Нифон (Румунска патријаршија), митрополит волоколамски Антоније (РПЦ), игумани светогорског манастира Симонопетра и Ксенофт. Опелу и погребу присуствовали су и архијереји Српске православне цркве: Митрополит шумадијски Јован и Епископ диоклијски Пајсије. Представници Македонске православне цркве-Охридске архиепископије били су митрополити: преспанско-пелагонски и администратор аустралијско-новозеландски Петар и брагалнички Иларион.
Богослужењу су присуствовали албански предсједник Бајрам Бегај, премијер Еди Рама, грчки премијер Киријакос Мицотакис, бројне политичке личности из Грчке и Албаније као и надбискуп Хајнрих Бедфорд-Шром, предсједавајући Централног одбора Свјетског савјета цркава, 
Огромни Саборни храм Васкрсења био је потпуно испуњен. Хиљаде људи молило се испред храма на тргу. Након парастоса, епископи и свештеници су на рукама носили ковчег до мјеста сахране – до крипте испод Саборног храма Васкрсења Христовог. 
Интересантно је напоменути да је, због сахране архиепископа Тиране, Драча и све Албаније Анастасија, албански парламент отказао сједнице планиране за данас 10.00 часова по локалном времену. Одгађање сједнице у том временском периоду одлучена је у част блаженопочившег архиепископа, након консултација са предсједницима странака. Припрема вјеронаука.нет

У уторак, 28. јануара 2025. године на пленарном засиједању XXХIII Божићних образовна читања у Државној палати у Кремљу, предстојатељ Руске православне цркве патријарх Кирил дао је важну изјаву. Патријарх Руске православне цркве подржао је законодавну иницијативу за признавање сатанизма као екстремистичког покрета и његову каснију забрану на руској територији. По ријечима патријарха Кирила, посебно забрињава то што различите сатанистичке организације, које су дио међународних удружења, слободно дјелују на руском правном пољу. Несметано проводе ритуале, праве групе на друштвеним мрежама и врбују младе у своје редове. Патријарх је посебно истакао неприхватљивост такве ситуације у контексту актуелне специјалне војне операције, у којој руски војници ризикују своје животе бранећи управо оне вриједности које отворено газе сљедбеници сатанизма. Он је нагласио да се не ради само о некој магији или егзотици, већ о „идеологији која уништава нашу националну самосвијест, а тиме слаби наш народ и изазива подјеле у друштву“. — И све ово у име чега? У име обожавања идола? Лудило!“, истакао је патријарх Кирил. Осим тога, по његовим ријечима, држава треба да се супротстави ширењу окултизма међу становништвом и јавном наметању деструктивних вјерских учења и пракси путем реклама. Он је додао да посебну пажњу треба посветити праћењу информација о одржавању нових, псевдотрадиционалних, а заправо неопаганских манифестација у образовним установама на свим нивоима.
Након што је Генерално тужилаштво Руске Федерације објавило забрану дјеловања Сатанистичког храма (The Satanic Temple) у земљи, услиједила је изјава да се пропаганда окултних пракси сматра обликом идеолошке субверзије. Припрема вјеронаука. нет

Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о црквама и парохијама, који је Влада Естоније усвојила 23. јануара 2025. године, директно утиче на слободу дјеловања и права вјерских организација у Естонији каже се у саопштењу објављеном 24. јануара 2025. године на званичном вебсајту Естонске православне цркве Московске патријаршије.
„Нацрт закона који је усвојила Влада крши слободу вјероисповести и усмјерен је конкретно против наше Цркве, што је више пута истицао министар унутрашњих послова током припреме закона. Иако Влада правда измјене закона безбједносном ситуацијом, ово је директно мијешање у слободу вјероисповијести, које суштински може да ограничи дјеловање наше Цркве у Естонији“, рекао је Његово Преосвештенство епископ тартуски, викар талинске епархије г. Данило. Уколико приједлог закона буде усвојен, правна лица Цркве могу се суочити са принудном ликвидацијом, јер ће бити немогуће испунити предвиђене услове у утврђеном року.
"Планирана ограничења утичу на канонско право, а испуњење услова може се показати немогућим из разлога који нису ван наше Цркве и њених парохија. Присилно, канонски противзаконито раскид веза са својом Патријаршијом и прелазак у другу Патријаршију је уплитање у унутрашњи живот вјерских удружења“ објаснио је Његово Преосвештенство епископ тартуски, викар талинске епархије г. Данило. Црква је већ предузела превентивне кораке за рјешавање ситуације. На посљедњој сједници Црквеног сабора донесена је одлука о промјени назива Цркве.
„Поднијели смо захтев за регистрацију новог назива: Естонска хришћанска православна црква (Eesti Kristlik Õigeusu Kirik). Овај корак додатно наглашава локални идентитет Цркве и показује да се понашамо у складу са законима Републике Естоније, поштујући црквене каноне“ – додао је епископ.
Естонска православна црква наставља да активно ради на рјешавању ситуације, укључујући ангажовање искусних адвоката да помогну у проналажењу законских и канонских рјешења. Активно се траже разумни компромиси који узимају у обзир интересе свих страна, уз очување основних вриједности вјерске организације. Заштита права парохијана сматра се приоритетом, на основу закона Републике Естоније и међународног права. Да би се постигло избалансирано рјешење ситуације, наставља се блиска сарадња са члановима Црквеног сабора.
У извјештају Канцеларије високог комесара Уједињених нација за људска права о стању људских права у Украјини такође се наглашава да ограничења слободе вјероисповијести морају имати легитимну сврху, а државна безбједност није прихватљива основа за ограничавање слободе вјероисповијести према међународно право и законодавство Европске уније. Из извјештаја произилази да слобода вјероисповијести има већи приоритет од осталих права, а држава, приликом увођења ограничења, има обавезу да јасно покаже да су та ограничења неопходна и сразмјерна и да се циљ не може постићи мање рестриктивним мјерама.
„Црква је увијек настојала да се укључи у конструктиван дијалог са државним институцијама ради проналажења рјешења која ће очувати слободу вјероисповијести и обезбиједити права вјерника у оквиру законодавства Републике Естоније и међународног права. На првом састанку у Министарству унутрашњих послова обећана нам је прилика да проблем ријешимо на канонски начин, за шта је потребно више времена. Надамо се да ће ово обећање остати на снази“ – рекао је епископ Данило. Припрема вјеронаука.нет / Извор: литургија.мк 

У уторак, 28. јануара 2025. године у 12:00 часова, Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом. архиепископ сарајевски и митрополит дабробосански, примио је у наступну посјету Њену Екселенцију Госпођу Хелену Лагерлоф (Helena Lagerlof), опуномоћеног амбасадора Краљевине Шведске у Сарајеву. Поздрављајући Њену Екселенцију Високопреосвећени је изказао задовољство и пожелио Њеној Екселенцији добродошлицу у палату митрополије. У наставку домаћински је упознао високу гошћу са историјатом митрополије дабробосанске.
Госпођа амбасадор захвалила је на добродошлици и упознала Високопреосвећеног о великом броју избјеглих и расељених грађана БиХ у Шведској. У наставку дијалога саговорници су се дотакли и других тема од обостраног интереса. Извор: митрополија дабробосанска

Дана 28. јануара у Државном дворцу у московском кремљу под председавањем Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила одржана је свечана пленарна седница XXXIII Међународних Божићних читања под називом „80. годишњица Велике Победе: сећање и духовно искуство генерација“, преноси Прес служба Патријарха.
У сали Државног дворца у московском кремљу окупило се више од 5 хиљада људи: Високопреосвећени архипастири – чланови Светог Синода и Врховног Црквеног Савета, поглавари егзархата, митрополија и епархијски епископи Руске Православне Цркве, представници Помесних Православних Цркава, чланови Међурелигијског савета Русије, опуномоћени представници председника Руске Федерације у федералним окрузима, представници оба већа руског парламента, председници и представници савезних и регионалних органа власти, ректори и представници преко 250 руских и страних универзитета, директори и професори општеобразовних организација, свештенство, парохијски стручњаци и личности из науке и културе.
Пленарној седници су присуствовали: поглавар Средњеазијске митрополије, митрополит ташкентско-узбекистански Викентиј; митрополит петроградски и ладошки Варсануфије; Патријархов викар Московске митрополије, митрополит крутицки и коломенски Павле; администратор Московске Патријаршије, митрополит воскресенски Григорије; председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије митрополит волоколамски Антоније; председник Организационог одбора Читања, председник Синодалног одељења за веронауку и катихезу, митрополит јекатеринбуршки и верхотурски Јевгеније; представник Патријарха Антиохије и целог Истока при Патријарху московском и целе Русије митрополит филипопољском Нифон; Патријаршијски егзарх афрички, митрополит зарајски Константин; шеф Административног секретаријата Московске Патријаршије архиепископ одинцовски и красногорски Тома; лични секретар Његове Светости Патријарха Кирила епископ раменски Алексије; председник Синодалног одељења за односе Цркве са друштвом и медијима В. Р. Легојда; заменик председника Светског руског народног савета, ректор Руског православног универзитета Светог Јована Богослова А. В. Шчипков; заменик председника Светског руског народног савета С. Ј. Рудов.
Међу почасним гостима на церемонији отварања Читања у Државном дворцу у московском кремљу били су: опуномоћени представник председника Руске Федерације у Централном федералном округу И. О. Шчегољев; први заменик председника Савета Федерације Федералне скупштине Руске Федерације А. В. Јацкин; заменик председника Државне думе Федералне скупштине Руске Федерације А. Ј. Кузњецова; заменик председника Државне думе Федералне скупштине Руске Федерације П. О. Толстој; министар спорта Руске Федерације М. В. Дегтјарев; министар просвете Руске Федерације С. С. Кравцов; председник комитета Државне думе Руске Федерације за имовину, земљиште и имовинске односе С. А. Гаврилов; шеф Доњецке Народне Републике Д. В. Пушилин; заменик министра науке и високог образовања Руске Федерације О. В. Петрова; заменик министра културе Руске Федерације Ж. В. Алексејева; заменик министра спољних послова Руске Федерације Ј. С. Иванов; заменик министра одбране Руске Федерације, начелник Главне војно-политичке управе Оружаних снага Руске Федерације, генерал армије В. П. Горемикин; депутат Државне Думе Федералне скупштине Руске Федерације, саветник градоначелника Москве, саветник Патријарха московског и целе Русије по питањима изградње, кустос Програма изградње православних храмова у Москви В. И. Ресин; шеф Одељења за националну политику и међурелигијске односе Москве В. И. Сучков.
Водитељ догађаја био је председник Организационог одбора Читања, председник Синодалног одељења за веронауку и катихезу, митрополит јекатеринбуршки и верхотурски Јевгеније.Обраћајући се Његовој Светости и свим учесницима, митрополит Јевгеније је рекао:
„Ваша Светости, у име свих окупљених, дозволите ми да поздравим Вас, као и све учеснике свечане пленарне седнице XXXIII Међународних Божићних читања!
Одлуком Светог Синода и са Вашим благословом, овогодишња трибина је посвећена теми: „80. годишњица Велике Победе: памћење и духовно искуство генерација“. Међународној етапи читања претходила је регионална етапа, која је од септембра до децембра прошле године окупила више од милион учесника у свим регионима Русије, као и у низу земаља канонског присуства Руске Православне Цркве. Тема бесмртног подвига нашег народа у Великом отаџбинском рату постала је лајт-мотив пленарних седница Читања. Но, безусловна пажња према таквим непоколебљивим особинама нашег националног идентитета, као што су посвећеност, несебичност, пожртвованост, јединство, оданост високим моралним и духовним идеалима објединили су рад Читања у свим областима. Несумњиво, способност нашег народа да испољи и увећа управо ове најбоље људске особине у свим сферама нашег живота данас чини правим, пуноправним, пунокрвним, како се у народу каже, животом са великим словом. „Рад нашег форума првенствено је посвећен овим кључним квалитетима живота, који се преносе са генерације на генерацију.“ Потом је приказан видео снимак посвећен теми Читања. Главни извештај учесницима свечаног скупа изнео је Његова Светост Патријарх Кирил, председавајући Међународних Божићних читања. Поздрав од председника Руске Федерације В. В. Путина је саопштио опуномоћени представник председника Руске Федерације у Централном федералном округу И. О. Шчегољев. Министар спорта Руске Федерације М. В. Дегтјарев је прочитао поздрав од председника Владе Руске Федерације М. В. Мишустина. Присутнима се поздравним речима обратио и министар спорта. Поздрав од председавајућег Савета Федерације Федералне скупштине Руске Федерације В. И. Матвијенка је саопштио први заменик председника Савета Федерације А. В. Јацкин. Заменик председника Државне думе Федералне скупштине Руске Федерације П. О. Толстој је прочитао поздрав од председавајућег Доњег дома руског парламента В. В. Володина. Присутнима се обратио и министар просвете Руске Федерације С. С. Кравцов. Поздрав од министра науке и високог образовања Руске Федерације В. Н. Фаљкова је прочитала заменица министра О. В. Петрова. Поздрав од министра културе Руске Федерације О. Б. Љубимове је саопштила Ж. В. Алексејева, државни секретар, заменица министра културе. Поздрав од министра одбране Руске Федерације А. Р. Белоусова је саопштио заменик министра, начелник Главног војно-политичке управе Оружаних снага Руске Федерације, генерал армије В. П. Горемикин. Поздрав од министра спољних послова Руске Федерације С. В. Лаврова је саопштио државни секретар, заменик министра спољних послова Ј. С. Иванов. Поздрав од градоначелника руске престонице С. С. Собјањина је саопштио шеф Одељења за националну политику и међурелигијске односе Москве В. И. Сучков.
Резимирајући пленарну седницу, Његова Светост Патријарх Кирил је рекао:
„Желео бих да се захвалим свима који су данас учествовали на овој пленарној седници. Увек је радост видети све вас, драге моје владике, оци, браћо и сестре. Дошли сте из различитих епархија, из различитих крајева наше земље, како бисте заједнички разговарали о важним темама дневног реда наше Цркве. И овај, као што сам већ рекао, сасвим јединствен формат, који не постоји нигде у свету, сведочи о томе да данас, у савременој Русији, у црквеном животу најактивније учествују разни представници нашег друштва, а да програм, који је предложила Руска Православна Црква, различити људи, укључујући и представнике других религија, сматрају актуелним. То сведочи о нечему веома важном, о томе да су по суштинским и судбоносним питањима наша држава и наше друштво данас јединствени. Наравно, веома важну улогу игра личност нашег председника Владимира Владимировича Путина, који је наш лидер и који истински брани и прокламује вредности које су блиске огромној већини грађана Русије, и не само грађана Русије. Такође бих желео да истакнем веома добру сарадњу Руске Цркве са Владом Руске Федерације, руководством града Москве, гувернерима и шефовима законодавних скупштина на регионалном нивоу. Све ово говори да се дијалог Цркве и државе води у пуној снази, са великим ентузијазмом и позитивним резултатима. Овај дијалог има за циљ јачање духовних основа живота нашег народа, постизање једноумља по питањима која стоје на дневном реду наше Отаџбине. И при томе је потребно изнова и изнова истицати посебан значај наших Читања. Заиста, Међународна Божићна читања постала су веома важна платформа за националну дискусију о кључним питањима у нашим животима. Даће Бог да не слаби интересовање за ова Читања, да њихова актуелност не јењава, да заиста она помогну нашим архипастирима, пастирима и мирјанима, увиђајући важност проблема са којима се земља и Црква данас суочавају, да допринесу даљем свестраном развоју наше Отаџбине, јачању слоге у нашем друштву, јачању духовних основа постојања нашег народа. Искрено вам се захваљујем на учешћу на данашњем састанку.“
Састанак су преносили ТВ канали „Русија 24“, „Сојуз“, „Спас“ на званичном сајту Руске Православне Цркве „Патриархиа.ру“, као и на порталу Међународних Божићних читања и мобилна апликација „ПравОбраз“. Након званичног дела састанка одржан је концерт под називом „Господ ће нам даровати Победу!“ Извор: моспат.ру

Румунска православна црква је, 18. јануара 2025. године, саопштила да је општи датум прослављања Васкрса могуће промијенити тек након Свеправославног сабора, преноси прес-служба Румунске патријаршије. У документу објављеном на званичном вебсајту Румунске православне цркве стоји да „након недавне изјаве папе Фрање* о утврђивању заједничког датума за прославу Васкрсења Господњег, јасно стављамо до знања да све консултације у вези са датумом Васкрса и могуће рјешење могу се догодити само у оквиру будућег Свеправославног форума – Синода уз учешће свих сестринских православних цркава“.
Ова иницијатива је у складу са текућим напорима по овом питању, узимајући у обзир и веома важну препоруку Синаксиса Предстојатеља и Представника Православних Цркава, који се састао 21-28. јануара 2016. године у Центру Васељенске Патријаршије у Шамбезију: „Што се тиче теме календара, сасвим је прикладно да свака Црква буде слободна да спроводи оно што сматра прикладним за духовно изградњу својих вјерника, али без промјене датума општег празновања Васкрса код свих православних“.
О датуму прославе Васкрса може се разговарати само у оквиру Свеправославног сабора, наглашава Румунска црква.
* Папа Фрања је, 25. јануара 2025. године, током екуменске вечерње службе у базилици св. Павла у Риму изјавио је да је Католичка црква спремна да прихвати заједнички датум за Васкрс са свим хришћанским црквама, како би све цркве, укључујући православне, протестантске и друге, прославиле Васкрс на исти дан, чиме би се учврстило заједништво међу вјерницима.
"Један датум за Васкрс. Католичка црква је спремна да прихвати датум Васкрса зарад јединства. Ово је година милости, прилика за све хришћане који вјерују у истог Бога, да поново откријмо заједничке корене вјере. Јединство које сви желимо да се догоди". Припрема: вјеронаука.нет / Извор: басилица.ро

У понедјељак 27. јануара 2025. године, у 85. години живота, упокојио се у Господу игуман бугарског манастира Зограф на Светој Гори Амвросије (Тјуроленгов) саопштила је прес-служба Бугарске православне цркве. Дана 28. јануара 2025. године у 9.30 часова у Митрополитском Саборном храму Свете великомученице Недјеље биће служена заупокојена Литургија за новопрестављеног схиархимандрита Амвросија (Тјуроленгова), игумана манастира Зограф, а у 11.00 часова. биће служен помен.
Схиархимандрит Амвросије (световно Георги Тјуроленгов) рођен је 11. новембра 1939. године у селу Новаково, Асеновградски округ. Од малих ногу посветио је свој живот Богу. Послије завршене Богословије 1973. године постаје искушеник у манастиру Бачково, у којем се замонашио 1977. године. Четири године касније отац Амвросије одлази у Свету Гору Атонску, гдје је 1997. године изабран за игумана манастира Зограф. Под његовим руководством, манастир Зограф доживио је значајну културно-просвјетну дјелатност. Објављене су стотине православних књига, Житија светих, светоотачких дјела, издања о савременим темама.
Прес служба Бугарске православне цркве истиче да је игуман Амвросије „испунио ријеч „отац“ у правом значењу, јер је имао стотине духовних чада не само на Светој Гори, већ и у Бугарској.
Само Бог може избројати утјеху коју је дао, сузе које је обрисао и душе које је исправио. Многи су пронашли пут ка монаштву, други су постали свештеници, а трећи су захваљујући његовом менторству поново открили ријеч љубав“, наводи се у саопштењу.
БПЦ је саопштила и да је отац Амвросије био поштован широм Свете Горе због свог смирења, а многи су свједочили да је након сусрета с њим све одједном постало лако и рјешиво.
„Свако ко је дошао у контакт са њим задржао је драгоцјено сјећање које је на неки начин промијенило њихове животе. А сада се осјећају као да су изгубили оца“, истакла је прес служба БПЦ. Припрема вјеронаука.нет

Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил честитао је, 27. јануара 2025. године,  Његовој Светости патријарху српском г. Порфирију празник Светитеља Саве Српског.
Честитку преносимо у цјелости:
„Његовој светости свјатејшем Порфирију, архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком, патријарху Српском
Ваша светости,
љубљени брате и саслужитељу крај престола божијег!
најискреније Вам честитам празник Светитеља Саве Српског.
Посветивши се од младости господу Исусу Христу, Светитељ Сава је на њему као на камену темељцу засновао живот свог народа.
Братска љубав и тежња ка јединству, изоштрен осећај за правду и спремност на страдање за истину – те дивне особине националног карактера, васпитане православном вером и светосавском традицијом, више пута су помагале Србима да издрже у временима сурових искушења.
Молим се свемилостивом богу да подари снагу народу своме (Пс 28,11), који носи исповеднички подвиг на светој земљи Косова и Метохије, и да подари вашој светости добро здравље и штедру помоћ у високој и одговорној патријаршијској служби коју вршите.
Са братском љубављу у господу“.
​Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Спутњик

Житије Светог Саве-видео урађен на основу презентације ппт презентације вероучитеља Радета Марковића. Напомена:Слајдови се смјењују сваких 10 секунди!

Дана 25. јануара 2025. године, у 8:30 часова ујутру, у 95. години живота, упокојио се у Господу Предстојатељ Албанске православне цркве Његово Блаженство архиепископ Тиране, Драча и све Албаније г. Анастасије* (4. 11. 1929 – 25. 1. 2025)​. Ово је објављено на званичном сајту Албанске православне цркве. Напомиње се да је архиепископ Анастасије преминуо у атинској болници "Евангелизмос" од посљедица затајења више органа.
„Молимо православне вјернике Албанске православне цркве да се помоле за покој душе упокојеног архипастира“, наводи се у саопштењу. Његово Блаженство архиепископ Анастасије обновио је и оживио Аутокефалну православну цркву Албаније, подигавши је у потпуности из рушевина након пада атеистичког режима. Својом божанском визијом и неуморним радом обновио је црквени живот од нуле, изградио стотине храмова, основао образовне и добротворне установе, формирао нову генерацију свештенства, вршећи непрекидну и пожртвовану службу више од 33 године“, саопштила је прес-служба Албанске православне цркве. 
* Архиепископ Тиране, Драча и све Албаније Анастасије (Јанулатос) рођен је 4. новембра 1929. године у Пиреју. Био је професор историје религија (1972-1992.) и декан Богословског факултета при Атинском универзитету (1983-1986.). Носилац је почасних доктората са 19 универзитета и факултета из Грчке, САД, Кипра, Румуније, Грузије, Албаније, Италије, а био је дописни члан (1993-2005.) и почасни члан (од 2006.) Атинске академије наука. За Архиепископа Тиране, Драча и све Албаније изабран је у јуну 1992. године. Припрема вјеронаука.нет

Свети Синод Аутокефалне православне цркве Албаније одржао је, 25. јануара 2025. године у 11.30 часова, ванредну сједницу поводом смрти архиепископа тиранског, драчког и све Албаније г. Анастасија. Са дубоком тугом, Синод се опростио од свог вољеног духовника, изражавајући срдачну захвалност за његов монументални допринос Цркви и православним вјерницима Албаније.
Током засиједања донесене су следеће одлуке:
Избор Locum Tenens-а (Мјестобљуститеља):
-митрополит корчански Јован једногласно је изабран за Мјестобљуститеља архиепископског престола.
Проглашење жалости:
-проглашена је петодневна жалост, од 25. јануара до 29. јануара 2025. године, у част упокојеног Архиепископа.
Пријем тијела:
Тијело архиепископа Анастасија стићи ће у Саборни храм „Васкрсења Христовог“ у Тирани у уторак, 28. јануара, у 16.00 часова. Одавања почасти услиједиће тог поподнева и наставити током сљедећег дана, у сриједу, 29. јануара.
Опело:
Опело је заказано за четвртак, 30. јануар, у 11.00 часова, одмах послије Свете Литургије.
На крају засијдања, Синод је одслужио парастос, молећи се за покој душе архиепископа Анастасија. Синод је такође позвао вјернике да се придруже у молитви за свог драгог Пастира, чија је непоколебљива посвећеност преобразила духовни живот Аутокефалне православне цркве Албаније.
Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxtimes.com

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је упутио поводом блаженог упокојења Aрхиепископа Тиране, Драча и све Албаније Анастасија изјаву саучешћа следеће садржине:
Светом Архиерејском Синоду
Аутокефалне Албанске Православне Цркве
Тирана
Драга у Христу браћо и саслужитељи,
Са непоколебљивом вером у васкрсење мртвих и живот будућег века, али и дубоким жаљењем, својственим човеку, примили смо тужну вест о упокојењу Нашег вољеног брата, и саслужитеља у Господу Христу, блажене успомене Aрхиепископа Тиране, Драча и све Албаније Анастасија. Блажењејши је својом безостатном љубављу према вечном Архипастиру душа људских – Богочовеку  Христу – био веродостојна икона самопожртвованог служења Светој Цркви и представљао величанствени украс православне васељене. Његово равноапостолно мисионарско служење у свету, учинило га је горостасном духовном фигуром у којој су многи заблудели и обезнађени људи пронашли љубљеног оца и задобили светлост вере у Исуса Христа, у Којем сви налазимо смисао, вечну утеху и радост.
Не тугујући као они који немају наде (I Сол 4, 13), чуваћемо у драгом молитвеном сећању незаборавног архиепископа Анастасија као великог и искреног пријатеља Српске Цркве, са којом је неговао братски однос љубави и поштовања. Исто тако, његова чежња за решењем горућих црквених питања која су актуелна у православном свету, остаће у историји као вапијући глас одговорности овог блаженог Оца према завету датом Христу и најсветијој Цркви Његовој.
Изражавајући најискреније и најдубље изразе саучешћа Вашим Високопреосвештенствима и пуноћи Албанске Православне Цркве, у име пуноће Српске Православне Цркве – Пећке Патријаршије и у Наше лично име, због губитка великог и вољеног архипастира у светлом лику архиепископа Анастасија, молимо Васкрслог Господа да се његова праведна душа настани у Царству савршене и непролазне љубави Христове, где верне слуге Божје вечито блаженствују!
Вечан ти спомен блажењејши владико и брате, Анастасије!
С љубављу у Христу Господу, 
Патријарх српски
Порфирије
​
​Извор: СПЦ

Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил упутио је саучешће Светом Синоду Албанске православне цркве у вези са смрћу њеног предстојатеља, Његовог Блаженства Архиепископа тиранског и све Албаније Анастасија.
„Са дубоком тугом сам сазнао за смрт Његовог Блаженства архиепископа Тиране, Драча и све Албаније Анастасија“, наводи се у поруци. „У име архипастира, пастира, монаштва и мирјана Руске православне цркве и у своје лично име, изражавам искрено саучешће у вези са тешким губитком који је сада задесио сестринску Албанску цркву и цијелу нашу заједничку православну породицу.
„Господ је Његовом Блаженство Анастасију подарио дуг живот, који је од младости у потпуности посветио ревносном труду у винограду Христовом. Одазвавши се Спаситељевом позиву да проповиједа ријеч Божију и до краја земље (Дап 1, 8), још као лаик, ступио је на пут мисионарства. Током година службе на афричком континенту, гдје су се нарочито испољили његови таленти ватреног проповједника, пастира и градитеља парохијског и епархијског живота, постао је примјер правог мисионара, ревног за добра дјела (Тит 2, 14).
— У Руској Цркви, која је доживјела страшне прогоне од безбожне власти, са највећим поштовањем се односе према подвижничком труду покојног Првостолника за препород Албанске православне цркве, која је такође претрпјела тешке прогоне у годинама комунистичког режима. Високи ауторитет покојног Архиепископа како у православном тако и у целом хришћанском свијету, његове широке академске везе и непроцјењиво искуство стечено током година службе у Африци допринијели су успјешном обнављању пуноправног црквеног живота на албанском тлу под његовим мудрим вођством.”
Његова Светост Патријарх Кирил је изјавио да смрт Његовог Блаженства Анастасија доживљава као лични губитак. „Он је у више наврата посјећивао просторе Руске православне цркве, учеставовао у за нас значајним црквеним свечаностима. Са великом топлином сјећам се посјете Албанији на његов позив 2018. године.Тада ме је Господ поново удостојио да својим очима видим добре плодове вишегодишњег ревносног труда покојног Архиепископа и његових сабораца Светог Синода Албанске Цркве“, истакао је Предстојатељ Руске Православне Цркве.
„Као један од најстаријих и најауторитативнијих православних поглавара, покојник је био познат као ревнитељ светих канона, чувар црквеног предања и светоотачког предања Православне џркве. Вјеран Христу и Његовој Светој џркви, чврст у својим убјеђењима, уподобио се човјеку мудром који сазида кућу своју на камену (Мт 7, 24)“, наводи се у тексту поруке.
„Господ Исус Христос, васкрсење и живот, да упокоји душу свог новопрестављеног вјерног слуге у небеским становима, гдје нема болести, ни жалости, ни уздисања, но гдје је живот бесконачни. Вјечан и благи спомен новопрестављеном архиепископу Анастасију!“ — закључио је Његова Светост Патријарх Кирил.
Прес служба Патријарха московског и све Русије/ Припрема вјеронаука.нет

Албански премијер Еди Рама изразио је данас саучешће поводом смрти архиепископа Тиране, Драча и све Албаније Анастасија, који је преминуо у 95. години.
„Желим му да почива у миру и изражавам саучешће свим његовим сарадницима и члановима православне вјерске заједнице“, навео је премијер,а преноси Прототхема.гр.
Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxtimes.com

Предсједник Албаније Бајрам Бегај опростио се од архиепископа Анастасија емотивном објавом на својој личној страници на фејсбуку.
„Албанија је данас изгубила архиепископа Тиране, Драча и све Албаније, професора др Анастасија, духовног вођу и изузетну личност Аутокефалне православне цркве Албаније.
Током свог руковођења, водио је Цркву с мудрошћу, посвећеношћу и љубављу према људима, доприносећи њеном јачању и стварању новог пута за албанску православну вјеру, посебно након тешког претходног периода. Био је неуморан примјер духовне посвећености и водич за све који су га слиједили. У овом болном тренутку изражавамо наше најдубље саучешће Цркви и свим вјерницима који су изгубили свог оца и пастира, вољеног и поштованог вођу. наслијеђе Архиепископа заувијек ће живјети у срцима оних који су га поштовали и вољели. Молимо се Богу да му подари вјечни мир међу праведницима и нека му је вјечна слава!“ Извор: Romfea.gr

Игумани, игуманије, монаси и монахиње 39 манастира у Грчкој и Светој Гори потписали су, 22. јануара 2025. годинем апел подршке Украјинској православној цркви. У тексту се помињу чињенице прогона Цркве и критикује се Закон №3894, усмјерен на забрану дјеловања УПЦ. Текст је објављен на вебсајту eeod.gr.
„А сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени“ (2 Тим 3, 12). Прогон је одлика истинитости хришћанског живота по апостолу Павлу, а Господ каже: „Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство Небеско“ (Мт 5, 10). Тако, у вријеме када доминира оружано насиље, а човјечанство се налази на ивици нуклеарне катастрофе, удружујемо своје гласове и молитве са гласовима многих православних патријараха, епископа, свештенстика и монаха за брутално прогоњену Украјинску православну цркву, на челу са митрополитом кијевским и све Украјине г. Онуфријем.
Као што је познато, након незаконитог заузимања многих Цркава и манастира и хапшења, прогона и затварања свештеника од стране украјинске државе посљедњих година, 20. августа 2024. године, украјински парламент усвојио је закон 8371/2024, којим је ставио ван закона Украјинску православну цркву под руководством митрополита Онуфрија, којој остаје вјерна огромна већина православних хришћана у Украјини (око 24 милиона људи). 
Овим законом Украјина, земља „европске оријентације“, враћа се у доба Хитлера и Стаљина и легализује прогон и угњетавање, мржњу и клевету, конфискацију и затварање цркава УПЦ, нападе и рације, чак и крвопролиће.
Илустративан примјер је насилно заузимање Саборног храма Архангела Михаила УПЦ у Черкасима, које се догодило 17. октобра 2024. године. У ноћи 17. октобра, око 3 сата послије поноћи, око 100 људи у маскирним униформама и прекривених лица упало је на територију Саборног храма. Нападачи су покушали силом да заузму храм. Када је група вјерника УПЦ предвођена митрополитом черкаско-канивским Теодосијем покушала да одбрани Саборни храм, нападачи су отворили ватру из пнеуматског оружја, употребили хемикалије и претукли и ранили десетине људи, укључујући митрополита Теодосија и свештенике.
Касније, на видео снимку објављеном на интернету види се како учесници напада врше „молебан“ у цркви, наводно под вођством представника такозване аутокефалне „Православне цркве Украјине“.
Прогон се наставља несметано.
Ови догађаји подсјећају на ријечи цариградског патријарха Вартоломеја, који је раније осудио свако насиље, посебно над светињама: „Најоштрије осуђујемо сваку агресију на цркве, одакле долазе само поруке љубави, мира и солидарности.
Молимо се Господу, Владару свијета, да ублажи суровост срца моћних, заустави свако насиље и подари толико потребан мир Украјини и цијелом свијету.
Нека се то догоди кроз нашу хришћанску вјеру, покајање, трпљење и љубав, како нас учи Његово Блаженство митрополит Онуфрије.”
Потписници:
1. Игуман Светог манастира Ксиропотама – архимандрит Јосиф и братија у Христу.
2. Игуман свештеног манастира Дохијара – архимандрит Амфилохије и братија у Христу.
3. Игуман свештеног манастира Каракал – архимандрит Филотеј и братија у Христу.
4. Игуман Светог манастира Филотеј – архимандрит Никодим и братија у Христу.
5. Игуман Светог манастира Констамонит – архимандрит Харалампије и братија у Христу.
6. Игуман Светог манастира Успења Пресвете Богородице, Теспоротије – архимандрит Методије и братија у Христу.
7. Игуман Светог манастира Преображења Господњег у Соху, Лагадина – архимандрит Евлогије и братија у Христу.
8. Игуман Светог манастира Рождества Богородице Калипетре, Верија – архимандрит Палама и братија у Христу.
9. Игуман Светог Манастира Светог Никодима Светогорца, Пиргетос, Лариса – архимандрит Иринеј и братија у Христу.
10. Игуман Светог скита Светог Арсенија Кападокијског, Ормилија, Халкидики – архимандрит Синесије и братија у Христу.
11. Игумен свештеног скита Светог Јована Руског, Пефкохори, Халкидики – архимандрит Григорије и братија у Христу.
12. Игуман Свештеног скита Пантократоровог и Покрова, Мелисохори, Ореокастро – архимандрит Антоније и братија у Христу.
13. Игуман Свете Тројице, Гадзеа, Волос – архимандрит Григорије и братија у Христу.
14. Игуман Светог манастира Светог Никодима Светогорца, Паонија, Килкис – архимандрит Хризостом и братија у Христу.
15. Игуман Светог манастира Богородице Макариотисе, Домвраин, Тева – архимандрит Теодосије и братија у Христу.
16. Игуман Светог Георгија, Лангас, Парос – архимандрит Мелетије и братија у Христу.
17. Игуман свештеног манастира Животворног извора, Лонговарда, Парос – архимандрит Никодим и братија у Христу.
18. Игуман Светог Николаја, Сиамадес, Каламбака – архимандрит Макарије и братија у Христу.
19. Игуман светог Никољског манастира Андрос – архимандрит Доротеј и братија у Христу.
20. Игуман Светог манастира Свете Параскеве, Вахлије, Хортиније - архимандрит Јероним и братија у Христу.
21. Игуман Светог манастира Успења Пресвете Богородице, Валтесинико, Гортинија – монах Данило и братија у Христу.
22. Игуман Светог скита Васкрслог Христа Пиреја – архимандрит Методије и братија у Христу.
23. Игуманија свештеног манастира Богородице Миртидиотиса, Тапсанон, Парос - Монахиња Макрина и сестре у Христу.
24. Игуманија Светог манастира Јована Крститеља Пиргет, Лариса – монахиња Христонимфа и сестре у Христу.
25. Игуманија Свете Тројице Едесске – Монахиња Порфирија и сестре у Христу.
26. Игуманија свештеног манастира Животворног извора (Кливокас), Хортинија – монахиња Серафимија и сестре у Христу.
27. Игуманија Свете Тројице, Ливади, Елассона - Монахиња Феофано и сестре у Христу.
28. Игуманија свештеног манастира Керница, Витина, Аркадије – монахиња Синклитикија и сестре у Христу.
29. Игуманија свештеног манастира Светог Лаврентија Пелион – Монахиња Марија и сестре у Христу.
30. Игуманија Светог скита „Панагија Аксион Естин“, Месаја, Ореокастро – монахиња Јевфемија и сестре у Христу.
31. Игуманија Светог манастира Георгија, Мандра, Атика – монахиња Февронија и сестре у Христу.
32. Игуманија Манастира Свете Тројице - Свети Нектарије, Егинска - Монахиња Тимотеја и сестре у Христу.
33. Игуманија Светог манастира Пророка Илије, Захолија, Коринтија – Монахиња Магдалина и сестре у Христу.
34. Игуманија свештеног манастира Светог Мине, Периохора, Драме - Монахиња Агафангела и сестре у Христу.
35. Игуманија свештеног манастира Пантократора Спаситеља Христа, Керкира - Монахиња Ефимија и сестре у Христу.
36. Игуманија Светог манастира Архангела Михаила, Тасос – Монахиња Јефремова и сестре у Христу.
37. Игуманија манастира Светог Стефана, Метеора – монахиња Христонимфа и сестре у Христу.
38. Игуманија Светог скита Јована Крститеља, Метаморфозис, Халкидики – Монахиња Марија и сестре у Христу.
39. Игуманија Светог Георгија скита Анидрос – Монахиња Јоана и сестре у Христу.
​Прикупљање потписа се наставља.

У част првом српском архиепископу, светитељу и просветитељу Светом Сави у Алеји Светог Саве у Бањалуци и ове године постављене су поруке са мудрим ријечима првог српског архиепископа.

У четрвтак и петак 23. и 24. јануара 2025. године, Предстојатељ Православне Цркве у Америци (OCA) Његово Блаженство архиепископ вашингтонски и митрополит све Америке и Канаде г. Тихон учествовао је на годишњем „Маршу за живот“ у Вашингтону, САД.
Митрополит Тихон се у четвртак 23. јануара састао са г-ђом Емилијом Јокум (Вилкинсон) Emily Yocum (Wilkinson), предсједницом и извршном директорком организације „Orthodox Christians for Life" и г-ђом Софијом Лидом, координаторком програма, у канцеларији Православне цркве у Америци у Спрингфилду, Вирџинија. Њихова дискусија обухватила је различите теме, укључујући дугорочне циљеве православних хришћана за живот, образовне иницијативе и текуће мисије „за живот“. На крају састанка, Његовом Блаженствu уручена je икона Светих Невиних (icon of the Holy Innocents).
Истог дана мало касније, митрополит Тихон је присуствовао отвореној миси за национално молитвено бдење за живот у римокатоличкој базилици Националног храма Безгрешног зачећа у Вашингтону (The Basilica of the National Shrine of the Immaculate Conception). Догађају су присуствовали и Његово Преосвештенство епископ вустерски и Нове Енглеске Јован (Антиохијска Патријаршија), именовани представник Сабора канонских православних епископа Сједињених Америчких Држава Његово Преосвештенство архиепископ њујоршки и њуџерсијски Михаило, Његово Преосвештенство епископ Андреј кливлендски (Romanian Orthodox Episcopate of America -ROEA) и протојереј Алесандро Маргеритино, в.д. канцелара и секретар православних црква у Америци. Након богослужења, Његово Блаженство приредио je вечеру за званице.
Православни митинг „Марш за живот“ почео је 24. јануара у 11.30 часова. Митрополит Тихон и други епископи почели су молитвом, након чега су услиједила бројна обраћања представника „Марша за живот“, потпредсједника, гувернера, предсједника Дома и других гостију. 
Догађају су присуствовали и протојереј Џон Паркер, декан Православне богословије „Св. Тихон“, јеромонах Василиј (Пермијаков), професор литургике у Православној богословији „Св. Владимир“, заједно са богословима обје богословије.Припрема вјеронаука.нет

„Овде смо да објавимо свету истину да је свако дијете чудо и дар од Бога“, рекао је амерички потпредсjедник Џејмс Дејвид Венс током Националног марша за живот у Вашингтону. Како наводе амерички медији, Венсу је ово прво јавно појављивање откако је положио заклетву као потпредсjедник Сједињених Америчких Држава. Обраћајући се учесницима Д. Венс је рекао да му је част да буде учесник Марша за живот.
„Више од пола виjека овај марш уједињује десетине хиљада Американаца из свих сфера да се заузму за живот у нашој земљи. Ово је највећи свjетски скуп којим се слави наш покрет, побjеде за које смо се толико борили, и да, побjеде које тек долазе“, рекао је он.
Пo риjечима потпредсjедника, мисија овог покрета је да заштити невине животе, да заштити нерођене: „Овде смо да прогласимо и живот као свету истину да је свако дijете чудо и дар од Бога. Рекао је да му је рођење троје дjеце највећа срећа у животу.
„Будите за породицу и за живот у пуном смислу те рijечи“, позвао је Вeнс окупљене. Он је увјерио да са повратком предсједника Доналда Трампа, Сједињене Америчке Државе имају највише „про-породичног, највише pro-life предсједника у историји”.
Напомињући изазове са којима се нови родитељи често суочавају, рекао је: „Наше друштво и влада нису успјели да испуне ову важну одговорност. Изневјерили смо генерацију не само тиме што смо дозволили културу абортуса на захтјев, већ и тиме што нисмо помогли новим родитељима да постигну оно што им је потребно да живе срећним и смисленим животом.
„Дозволите ми да једноставно кажем: желим више дjеце у Сједињеним Америчким Државама. Желим више срећне дјеце у нашој земљи и желим да се младићи и дјевојке труде да их пожеле добродошлицу у свијет и одгајају их“, рекао је нови потпредседник САД. Припрема вјеронаука.нет

Европски суд за људска права - ECHR (енгл. European Court of Human Rights) стао је на страну Грчке православне цркве у њеном спору са државом Грчком. Одговарајућа одлука по захтјеву за признање црквеног власништва над земљиштем у Атини површине 31, 9 ари донесена је, 21. јануара 2025. године, саопштила је Orthodoxia News Agency. Манастир Петраки у атинској области Колонаки, у којој се налазе канцеларије Светог Синода Грчке православне цркве и Архиепископије, поклонио је 1978. године грчкој држави плац под условом да се користи за изградњу болнице. Пошто пројекат није завршен у договореном десетогодишњем року, Црква је затражила да јој се земљиште врати у власништво. Међутим, грчки судови су одбацили њен захтјев као неприхватљив јер није доставила сертификат ENFIA којим се доказује плаћање пореза на земљиште за претходних пет година. Грчка црква је тврдила да није било могуће испунити овај захтјев јер је грчка држава и даље у власништву те имовине и прогласила је јавном.
У овом случају, Европски суд за људска права пресудио је да је захтјев да се обезбиједи ENFIA сертификат створио „несразмјерну и неправедну препреку приступу Цркве Грчке правди“. Суд је указао и на превелико финансијско оптерећење плаћања пореза, јер су обавезе Цркве за спорних пет година достигле 500 хиљада евра.
Утврдивши да је држава прекршила члан 6. став 1. Европске конвенције која гарантује право на правично суђење,  суд у Стразбуру је наложио Грчкој да почне да плаћа Грчкој цркви 6 хиљада евра за моралну одштету, док је одбацио захтјеве црквених адвоката за надокнаду судских трошкова због недостатка документације. Припрема вјеронаука.нет

Међуконфесионална непрофитна организација Wycliffe Bible Translators, лидер у области превођења Библије већ деценијама, саопштила је да је постигла изузетан напредак у циљу да Библија буде доступна на свим језицима свијета. По њиховој изјави, један од кључних фактора за убрзавање рада је употреба вјештачке интелигенције. Организација је, крајем деведесетих, поставила себи циљ - да изврши преводе на све језике до 2025. године. Од приближно 7 300 језика, Wycliffe Bible Translators превели су 750 цијелих Библија и још 1 700 Нових завјета“.​ Предсједник Wycliffe Џон Чеснут истакао је да савремена достигнућа омогућавају први пут у историји да се озбиљно размишља о испуњењу Великог завјета – доношењу Јеванђеља сваком народу. Он је изразио увјерење да се овај циљ може остварити у наредним годинама.
„Ово је прва генерација која може да погледа и каже: 'Ово би се могло догодити у нашем животу.' И желим да кажем да је то невјероватан дан бити дио онога што Бог чини широм свијета“, рекао је он.

Угледни међународни теолози и професори учествоваће на симпозијуму „Први Никејски васељенски сабор (325. године): Православна вјера – основ црквеног јединства“ у организацији Румунске Патријаршије од 13. до 17. маја 2025. године у Букурешту (Румунија).
Уважени учесници
На листи уважених гостију су:
Његово Високопреосвештенство митрополит писидијски Јов (Геча) (Цариградска патријаршија);
Његова еминенција Ђанфранко Гиланда са Факултета канонског права (Понтификални Грегоријански универзитет);
Његово Високореосвештенство архиепископ лосанђелески и западноамерички Максим (Васиљевић) – (Српска православна црква);
Његово Високопреосвештенство митрополит констанцијски и амохостски Василије (Карајанис) – (Кипарска православна црква);
Остали учесници:
професор Христос Арампатзис (Аристотелов универзитет у Солуну);
професор Пабло Аргарате (Универзитет у Грацу);
професор Богдан Г. Буцур (Православна богословска академија Светог Владимира, Њујорк);
отац Лудовицк Данто, декан Факултета канонског права на Католичком институту у Паризу;
архимандрит Захарија Захару (Манастир Светог Јована Крститеља, Есекс, УК).
Овим уваженим гостима придружиће свештенство, професори, теолози и истраживачи из Румуније.
Програм и теме
Симпозијум, поводом 1.700 година Првог васељенског сабора, биће отворен у Патријаршијској палати 14. маја, а главне сесије биће одржане на Православном богословском факултету у Букурешту.
Догађај ће се имати четири главне теме:
-Никејски символ вјере и његова васељенска рецепција
-Историјски контекст Првог васељенског сабора у Никеји
-Први васељенски сабор и литургијско предање Цркве
-Значај канонских одлука Првог васељенског сабора за црквени живот
Значајна година за Цркву
2025. година представља значајну прекретницу за Румунску православну цркву, са неколико кључних свечаности. Међу истакнутим догађајима је и освећење Народне Саборна цркве од стране цариградског и румунског патријарха 26. октобра. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: басилица.ро

У писму честитке 47. предсједнику Сједињених Америчких Држава, предстојатељ Грузијске православне цркве истакао је значај хришћанских темеља и констатовао висока очекивања свјетске заједнице. Католикос-патријарх све Грузије Илија II упутио је честитку изабраном 47. предсједнику Сједињених Америчких Држава Доналду Трампу. 
„Господине предсједниче, од срца вам честитам на избору за 47. предсједника Сједињених Америчких Држава. Очекивања људи од вас су велика, не само у Америци, већ и широм свијета. Истина је да сте у инаугурационом говору главни акценат ставили на јачање своје земље, али се сви надају да ће успјешно спровођење постављених циљева донијети добре промјене уопште и превазићи низ озбиљних изазова​. Посебно је важна ваша жеља да браните традиционалне вриједности засноване на хришћанској свијести и не штедите напоре да постигнете мир на земљи.
Свака власт је од Господа, али срећан је онај народ и она власт која своју службу везује за Бога. „Благо човјеку који се узда у Господа“ (Пс 39,5).
Бог вас благословио, вашу породицу и вашу администрацију. Бог благословио Америку и свијет.
С дубоким поштовањем, Католикос-патријарх све Грузије, архиепископ мцхетски и тбилиски, митрополит пицундски, сухумски и абхаски“, наводи се у честитки патријарха. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: 1тв

Дана 18. јануара 2025. године, на Крстовдан, у граду Тулбах (Tulbagh - Јужна Африка), недалеко од капеле "Преображење Господње" која је у изградњи, старјешина храма преподобног Јована Лествичника у Кејптауну јереј Николај Естерхејзен, заједно са ђаконом Исаком Сифубом, крстио је 14 људи, објављено је на вебсајту Афричког егзархата Руске православне цркве.
Прије Свете тајне Крштења, сви катихумени су прошли катихизацију под руководством оца Николаја.

Предстојатељ Албанске православне цркве Његово Блаженство архиепископ Тиране, Драча и све Албаније Анастасије наставља борбу за живот. Како се сазнаје, напори љекара да га одвоје од механичке респираторне подршке нису дали резултате, па су одлучили да пређу на трахеостомију. Напомиње се да је прошло 20 дана од када је архиепископ Анастасије хоспитализован на одјељењу интензивне његе Опште атинске болнице "Евангелизмос".
„Како се сазнало, покушаји лекара да га искључе из механичке подршке за дисање нису дали резултате, па је одлучено да се настави са трахеостомијом. Ово је медицинска процедура коју љекари сматрају неопходном у случајевима продужене интубације како би се смањили ризици повезани са њом“, наводи се у саопштењу.95-годишњи архиепископ примљен у болницу у Албанији 30. децембра са симптомима тешке вирусне инфекције. Међутим, 3. јануара 2025. године његово здравље нагло се погоршало па је пребачен у атинску болницу "Евангелизмос" гдје је у почетку лијечен на одјељењу интензивне његе.
10. јануара, након погоршања желудачног крварења, оперисан је и потом интубиран на  интензивној њези. Љекари који га лијече, предвођени професорком интензивне његе госпођом Анастасијом Котаниду, његово стање су, оцијенили као критично. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: romfea.gr

Грчка православна црква прославила је, 19. јануара 2025. године, 45. годишњицу повратка једне од својих главних светиња – крста на којем је разапет Свети апостол Андреј Првозвани. Његово Високопреосвештенство митрополит Патре г. Хризостом (Склифас) служио је 18. јануара вечерње богослужење у Саборном храму Св. Андреја, а 19. јануара – Јутрење и Литургија у част годишњице овог догађаја, пише OrthoChristian.
По предању, апостол Андреј је посљедњих година живио у Патри, гдје је окупио велику хришћанску заједницу и учинио многа чуда. Око 67. године послије Христа Светитељ је у Патри разапет на крсту у облику слова X.
Почетком XIII вијека у Грчкој створена је Кнежевина Ахаја или Ахајска кнежевина, држава крсташа. У Патри је основана латинска архиепископијска катедра, на чијем је челу био бургундски монах Антилм. Под њим је крст св. Андреја је однесен у Француску, гдје је држан у опатији Св. Виктор у Марсеју.
Као резултат интеракције Православне Цркве, Цариградске патријаршије и Католичке цркве, крст је враћен у Патру 19. јануара 1980. године. Француски кардинал Роже Ечегарај (фр. Roger Marie Élie Etchegaray) донио је светињу у Грчку и предао је митрополиту Патре Никодиму (Валиндрасу). Реликвија је положена у гвоздени кивот у зиду храма у Патри поред друге светиње храма – главе апостола Андреја, која се вијековима чувала у Ватиканској базилици, а у Патру ју је вратио папа Павле VI године. 1964. године. Под митрополитом Хризостомом крст је постављен у позлаћени кивот, украшен сценама из живота апостола. Светиња се чува у сјеверном пролазу Саборног храма Св. Андреја Првозваног у Патри. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: благовест.инфо