Сазнај новости из
хришћанског свијета
Његово Високопреосвештенство г. Хризостом, Митрополит дабробосански, путем електронских медија и новинских агенција упутио је 4. јануара 2022. године традиционалну Божићну поруку, коју благодарећи Информативној служби Митрополије дабробосанске преносимо у целини. ПОШТОВАНИ ГЛЕДАОЦИ И СЛУШАОЦИ, ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ, МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! СРЕЋАН И БЛАГОСЛОВЕН БОЖИЋ! СРЕЋНО И БЛАГОСЛОВЕНО БАДЊЕ ВЕЧЕ! Наш најрадоснији празник Божић, браћо и сестре и поштовани гледаоци, ево на крају ове 2021. године благости Господње, и поред проблема са којима смо сви суочени, ипак дочекујемо са празничном радишћу. Бол и туга су ту у срцима нашим за свима који нас прерано или неочекивано оставише. Па ипак је Христос наша РАДОСТ, наше ВЕСЕЉЕ. Зато се радујмо и веселимо славећи Његово рођење. Христос је својим рођењем у пећи Витлејемској прије 2000 година, собом и у себи самом, донио божанску и небеску РАДОСТ и ВЕСЕЉЕ, да обрадује и промјени ондашњи грчко-римски свијет који је исто као и овај наш данашњи био тежак и туробан. Анђео Господњи рече пастирима који су недалеко од пећине рођења напасали стада своја: ''јављам вам РАДОСТ велику која ће бити свему народу. …. Данас вам се роди Спас, који је Христос Господ у граду Давидову'' (Лк 2,10-11) Из ових анђеоских ријечи препознајемо рођеног Богомладенца Христа Господа као РАДОСТ и ВЕСЕЉЕ не само синова Израиљевих, већ РАДОСТ и ВЕСЕЉЕ свих народа свијета. То је та свељудска димензија догађаја рођења у Витлејему. Ових дана имамо прилику и могућност да често чујемо једну дивну оду радости ''радујте се народи,…'' којим се изражава та универзалност радости Христовог рођења, али и смисао и празника и свега што он са собом доноси. Христово рођење је радост и небеса, односно – анђела и арханђела, херувима и серафима и све војске небеске. Свети јеванђелист Лука пише: ''.. уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи: ''Слава на висинама Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља'' (Лк.2,13-14). Управо тако и ми, браћо и сестре, како у нашој митрополији, тако исто и сви хришћани свијета и они који то нису, прославимо Божић пјесмом и радошћу пјевајући: ''слава на висинама Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља''. Дочекујући рођење Христово и радујући се овом историјском догађају, браћо и сестре, не заборавимо суштину овог празника. Ми славимо највећу тајну неба и земље, а то је оно што нам св.ап. Павле поручује: БОГ СЕ ЈАВИ У ТИЈЕЛУ! (1 Тим 3,16) То је суштине наше хришћанске побожности! Ми не само да вјерујемо већ знамо да се Бог, сам Бог, јави у тијелу! Можда то најбоље изражава свети Јован богослов који каже: ''И Логос (дакле Друго Лице Пресвете Тројице) постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу као Јединороног од Оца, пун благодати и истине'' (Јн.1, 14) То '' постајање и јављање'' нису некаква привидно постајање или јављање, некаква тренутна сензација, већ ЈАВЉАЊЕ које се деси РАЂАЊЕМ! Бог се РОДИ У ТИЈЕЛУ! Ово је језгро суштине нашег празника, нашег вјеровања и нашег богочовјечанског идентитета. Ово је нуклеус наше вјере, нашег празника Божића. Све друго осим овог вјеровања и исповједања су традиције или обичаји, који не ријетко, не само кваре већ изобличавају како наше вјеровање тако исто и сам празник рођења Богомладенца и самог Богомладенца Исуса Христа. Наш рођени од Пресвете Дијеве Марије Богочовјек Исус Христос је као Син Божији и Син човјечији ''оправдан у Духу (Светоме)''. Дошавши на ријеку Јордан да види шта то у пустињи учи и твори св. Јован Крститељ, Дух Свети откри Јовану пророку и крститељу да је Тај који му долази ''ЈАГЊЕ божије''. Он га као таквог препозна и показа људима говорећи ''Гле, Јагње Божије које узима на себе гријехе свијета'' (Јн.1,29) Светом Јовану Дух Свети обзнани да је Он Месија - Спаситељ и Искупитељ свијета. И глас са неба на ријеци Јордану и онај касније на гори Тавору оправда га ријечима: ''Ово је Син мој, који је по мојој вољи''. Јављени у тијелу Бог се показа анђелима, који Га славе и величају неућутним пјесмама, премда су, како каже црквени пјесник остали изненађени и запрепаштени пред чињеницом да њихов превјечни и апослутни Бог постаде Човјек! Задивљени како се унизи до крајње смирености родивши се у пећини и бивши положен у јасле? То је највећа тајна неба и земље. Како би ограничени ум људски мога да појми и објасни тајне апсолутног бића Божијег? Али, како каже свети апостол Павле, Бог јављени у тијелу ''проповједи се међу незнабожцима''! Тиме се испуни оно што рече свети арханђел Гаврило да ће рођени у Витлејему Јудеском бити радост свему, тј. свеукупном народу. Проповједи се и прослави се ЈАВЉЕНИ БОГ У ТИЈЕЛУ како међу Грцима, Римљанима, међу нама Словенима тако исто и широм свијета и проповједаће се до краја вијека. Браћо и сестре и драги гледаоци, Божић је и празник нашег породичног и друштвеног заједништва. Управо сам Господ нам је показао својим примјером да се божанска Љубав мора дијелити са ближњима и даљњима. Та љубав није изражајна фикција већ је то дјелотворна љубав, која дјела како у сваком времену, тако исто и у свим приликама и околностима. Нека нам божић буде божић отворених врата и отворених срца не само за Бога, за Христа Господа, већ и за оне за које је сам Он рекао – ако примисте једнога од ових малих, ако га одјенусте, ако га нахранисте или напојисте, ако га у болници посјетисте или у тамници обиђосте, све то Мени учинисте.Божић није само празник сјећања, већ прије свега и изнад свега увијек и изнови нови догађа у срцима нашим, у бићу нашем, у нашој Цркви, нашој заједници. Тајинствено срца наша, бића наша, постају мјесто у које се усељава увијек и непрестано Исус Христос. Свети Игњатије Богоносац назван је тако јер је непрестано Бога носио у срцу своме. Дај Боже и да нас Бог благослови тим изобилним благословом да постанемо и будемо Богоносци и Христоносци у ове радосне дане. На жалост, живимо у времену хуманитарне катастрофе невиђене и нечувене у историји. Говоре нам и убјеђују нас да ништа не знамо, али и да се не трудимо да нешто сазнамо о овој пошасти пандемије, а још мање да говоримо о њој. Као да нам ''стручњаци, који признају да ништа не знају'', поручују: ваше је само да умрете! Е, не можемо прихватити овакву дехуманизацију друштва и свијета. Управо, у име празника Рођења Господа Исуса Христа којим нас је Бог усинио и почаствовао Животом самога Њега Бога Живога не можемо прихватити такав један однос према Човјеку-највећем добру послије Бога. У име Бога и у име истинског хуманизма позивамо научнике и охрабрујемо их да нам открију сву научну истину о ковид-19, да се боре да изнађу што боље и сигурније лијекове и срества превенције против овог пан-убице. Још једанпут желимо срећан и благословен Божић радосним поздравом: МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! Желимо срећну и благословену Нову 2022. годину! Учинимо и ми сви заједно нешто да нам Нова година буде срећна и успјешна. Живи и здрави били. Амин Боже! Митрополит Хризостом У Сарајево, 4. јануара 2022. (22.децембра 2021) Извор: Митрополија дабробосанска У уторак 4. јануара 2022. године у крипти храма Светог Саве на Врачару Његова Светост Патријарх Порфирије одржао је саборни састанак са вероучитељима Архиепископије београдско-карловачке. Сабору су присуствовали и викари Патријарха српског Преосвећена Господа Епископи, ремезијански Стефан и топлички Јеротеј, који је и председник одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Овом приликом додељен је божићни додатак свим вероучитељима за уложени труд и рад. Обраћање Патријарха Порфирија вероучитељима Архиепископије београдско – карловачке, можете погледати на линку испод: Извор: Тв Храм Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем сутра ће, на Бадње вече, у Храму Христа Спаситеља служити вечерње богослужење, са подјелом бадњака. Вечерње богослужење ће бити служено од 17.00 часова, објављено је на страници Саборног храма Христа Спаситеља у Бањалуци. У овом храму ће сутра, на Бадњи дан, од 9.00 часова бити служена литургија, а у 10.30 часова је дочек бадњака. У поноћ на Божић у петак, 7. јануара, биће служена прва Света архијерејска литургија, а у 9.00 часова друга, док у 17.00 часова почиње празнично бденије. Другог дана Божића у суботу, 8. јануара, на празник Сабора Пресвете Богородице литургија ће бити служена у 9.00 часова, а празнично бденије у 17.00 часова. Његова светост патријарх српски Порфирије ће у овом храму свету архијерејску литургију служити у недјељу, 9. јануара, поводом трећег дана Божића посвећеног Светом првомученику и архиђакону Стефану. Литургија ће почети у 9.00 часова, објављено је на страници Саборног храма Христа Спаситеља у Бањалуци. Вечерње богослужење у Храму Христа Спаситеља трећег дана Божића биће служено од 17.00 часова. | Извор: СРНА Поводом православног Божића и Нове године муслиманска породица Јашаревић из Мостара је уручила мостарским православним свештеницима двије старе иконе које су спашене и сачуване приликом разарања Саборне и Старе цркве у Мостару. Уз захвалу на гести хуманости и комшијске солидарности из Српске православне епархије захумско-херцеговачке и приморске истичу да се ради о вриједним иконама Пресвете Богородице и Светог великомученика Георгија. Породица Јашаревић живи у мостарском насељу Бранковац. Домаћин ове породице, покојни Рамиз Јашаревић, ове иконе чувао је од прошлог рата, а иконе је намјеравао предати приликом свечаног освећења Саборне цркве у Мостару. Међутим, Рамиз је ове године преминуо. -Његова супруга Јасна и син Неџад Јашаревић одлучили су, овај људски и хумани гест обавити поводом завршетка грађевинских радова на цркви и на тај начин честитати мостарским свештеницима предстојеће божићне и новогодишње празнике. Нека драги Бог благослови и награди сваког доброг човјека у овој породици - поручили су из Братства цркве мостарске. ЗХиП епархија обезбиједила примјерке Новог завјета ЗА СВЕ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ НА СВОЈОЈ ТЕРИТОРИЈИ4/1/2022
По благослову Његовог Преосвештенства Епископа захумско-херцеговачког г. Димитрија, ЗХиП епархија је обезбиједила за све средње школе на својој територији примјерцима Новог завјета. На овакву врста подршке се одлучило по сугестији вјероучитеља, да би се тако допринијело побољшању квалитета извођења наставе Православне вјеронауке. Света писма ће већ од другог полугодишта бити на располагању ђацима преко њихових вјероучитеља. Извор:ЗХиП епархија
Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански г. Хризостом служио је Свету Архијерејску литургију у недељу 02. јануара 2022. године у храму Сабора Светог архангела Гаврила у Палама, забележио је Ненад Марковић а пренела Митрополија дабробосанска. У својој беседи Високопреосвећени Митрополит је истакао да је: ''...Данас недеља Светих Отаца, недеља у којој се пред празник рођења Господа Исуса Христа сјећамо свих оних светих мужева – отаца из Старог завјета, који су убројани у родослов Господа нашег Исуса Христа. Чусмо дана из светој јеванђеља тај родослов, а свети апостол Павле појашњава кроз које су меке, патње и голготе страдања сви они прошли... Свети Ава Јустин Ћелијски говори о хришанима прије Христа. И с' правом их назива хришћанима прије Христа. Дакле, ми се данас сјећамо хршћана прије Христа, оних који су живјели са вјером и надом у Његово рођење, и Његову искупитељску и спаситељску мисију ... немојте никада, браћо и сестре, дијелити свете на оне из Старог Завјета и ове из Новог Завјета, јер је то једна те иста Црква само у два времена, у два завјета... Свети апостол Матеј с правом истиче двије личности у родослову Господа Исуса Христа. На самом почетку он синовима Израиљевим, који Месију и Спаситеља не примише, већ Га одбацише и на Голготи распеше истичући каже:родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина. Справоном их истиче јер су и свети цар Давид и праотац Авраам не само тјелесни преци већ и оци вјере, вјере која је очувала и спасила свијет до доласка Месије. Они су за Јеврејски народ ОЦИ ВЈЕРЕ и ЗАВЈЕТА...'' Извор: Митрополија дабробосанска и Радио Слово љубве Патријарх Порфирије служиће Свету архијерејску литургију 9. јануара у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци. - Трећи дан Божића на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана и Дан Републике Српске литургију у храму која почиње у девет часова служиће патријарх Порфирије - саопштено је на званичној страници Саборног храма Христа Спаситеља у Бањалуци. У понедељак, 27. децембра 2021. године, одржано је саветовање за наставнике Православне веронауке основних и средњих школа Брчко дистрикта. Овакав вид усавршавања наставног кадра одржава се у организацији Педагошке институције.Тема саветовања била је „Подстицање развоја личности ученика и вредности социјалне инклузије: компетенције и мотивација наставника” , а предавач је била проф. др Биљана Сладоје Бошњак. Нарочити допринос саветовању дале се радионице, а целокупан утисак је да је овакав вид усавршавања јако користан за свакаког предавача. Извор: Епархија зворничко-тузланска
Прва Божанствена литургија у 2022. години у патријаршијском храму завршила је објавом да је Свети синод Румунске православне цркве 2022. годину прогласио Свечаном годином молитве у животу Цркве и хришћанског живота“ и годином помена светих исихаста Симеона Новог Богослова, Григорије Палама и Пајсије (Величковски) из Њамца. „Молитва је темељ човјековог живота и духовног раста. Она је спасоносна и освећујућа јер нас испуњава присуством љубави милосрдног Бога, благодаћу Господа нашег Исуса Христа, љубављу Бога Оца и причешћем Духа Светога“, рекао је румунски Патријарх. Даље, Патријарх је објаснио да „молитва, као присуство и дјеловање Духа Светога у богоугодном човјеку, доноси утјеху, мир и радост. Она нас сједињује са Пресветом Тројицом, Извором радости и вјечног живота, али и са Црквом Христовом свих времена и свих мјеста". „Без молитве нема Цркве и хришћанског живота. Када изгубимо радост и душевни мир, то је сигуран знак да се не молимо како треба и колико би требало. Православни хришћанин мора да се моли што је више могуће јер молитва уноси много свете љубави у срце, сједињује нас са Богом Милостивим, помаже нам да у сваком човјеку видимо брата и у свакој љепоти творевине дар Божији. Молитва нам помаже да се суочимо са животним тешкоћама и да окусимо свјетлост и радост васкрсења и вјечног живота у овом свијету.” Овај празник се празнује последње недеље пред Божић. Тога дана, исто као на Материце, деца везују своје очеве, а ови им се "дреше" поклонима, исто као и мајке. Оци, Материце и Детињци су чисто породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупи цела породица. Ови празници, и обичаји везани за њих, доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом. А зна се, да је породица темељ једнога друштва државе и цркве. ИЗВОР: ТВ ХРАМ У Културном центру Требиње 2,јануара 2021.године уприличено је представљање првог тома планиране петотомне монографије Епархије захумско-херцеговачке и приморске под називом “Шематизам Епархије захумско-херцеговачке и приморске”, објављеног поводом 800 година од оснивања првобитне Епископије хумске. На промоцији, поред главног уредника, оца Радивоја Круља и рецензената: др Милана Гулића, др Драге Мастиловића и др Милоша Ивановића, говорили су и епископ диселдорфски и њемачки др Григорије Дурић, као и историчар др Недељко Радосављевић. Главни уредник је протојереј Радивоје Круљ, а редакцију чине и епископ Димитрије, игуман манастира Завала Василије Копитић, игуман манастира Тврдош Сава Мирић. Отац Круљ је рекао да је ово дјело припремано четири године, те да се у њему могу прочитати подаци о црквеним општинама, манастирима, парохијама и слично. Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије је казао да се у корицама ове монографије крије један фактографски пресјек живог живота једне епархије. „Велика захвалност владики Григорију, чија је идеја била да се изда ова петотомна монографија, историјски саборник наше епархије. Хвала Драгану Давидовићу, фотографу Младену Вујадиновићу, рецезентима, свештенству, монаштву и многим другим учесницима који су били укључени у припреми овог саборног дјела“, истакао је владика Димитрије. Сарадници на тексту су блаженопочивши епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије Јевтић, епископ западноамерички Максим, архимандрит Исаија Дан, архимандрит Лазар Лазаревић, протојереј-ставрофор Борис Бандука и други. Рецезенти књиге су др Драга Мастиловић, Милан Гулић, Вукашин Милићевић и Милош Ивановић. Декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић истакао је да је ријеч о капиталном дјелу не само за Епархију захумско-херцеговачку и приморску, него и за Српску православну цркву и за срспку културу уопште. „Из овог Шематизма читаоци могу да се упознају са једним широким спектром дјелатности које обавља ова епархија. То је историјска читанка Епархије захумско-херцеговачке и приморске, па и Херцеговине, с обзиром на чињеницу да је историја ове епархије била неодвојива од историје српског народа у Херцеговини“, рекао је Мастиловић. Др Милош Ивановић, виши научни сарадник на Историјском институту у Београду је истакао да ова монографија садржи веома значајне податке свих осам вијекова Епархије захумско-херцеговачке и приморске. „Аутори су се баш потрудили да сакупе сав релевантан материјал и да га на прави начин презентују публици једним питким стилом и то је књига коју треба свако да има у кући и у којој могу наћи значајне податке како о својим прецима, тако и о мјесту у коме живе“, навео је Ивановић. Шематизам је штампан захваљујући финансијској подршци Републичког секретаријата за вјере, чији је директор Драган Давидовић, у тиражу од 1.000 примјерака. Уз управо издати Шематизам, преостала четири дијела монографије Епархије захумско-херцеговачке и приморске, који су у припреми, сачињаваће томови под називима: Историја, Лексикон, Прилози за историју и Библиографија Епархије. Издавачи Шематизма су Епархија захумско-херцеговачка и Видослов. Извор:радиотребиње.цом Први српски владар који је ковао новац био је краљ Стефан Радослав (1288-1233), син краља Стефана Првовенчаног и унук жупана Стефана Немање. Међутим, ново откриће археолога из Србије могло би да покаже да су Срби ковали новац два века пре тога. Први српски ковани новац можда потиче из 11. века, показало је истраживање објављено у научном раду археолога-нумизматичара Рашка Рамаданског из Градског музеја у Бечеју. До открића овог бакарног средњовековног новца, који би могао да баци потпуно ново светло на историју издавања новца у Србији, дошло је на аукцији лондонске куће Рома Нумисматицс Лтд. Ради се о кованици која има византијске стилске карактеристике са истакнутим натписом на латинском. Аутор научног рада је из натписа сазнао да је име емитента овог новца Владимир, пише портал Све о археологији. Ковани новчић је од бакра или легуре бакра, откован на равној плочи или рондели. Његов пречник износи 2 центиметра, а тежина му је 2,59 грама. На аверсу се налази попрсје владара окруњеног и у одори, који држи шар и жезло. На реверсу се налази мотив уписаног једнокраког или грчког крста око којег је кружни натпис БЛАДИМИРВС, као латински облик словенског личног имена Владимир. Рамадански даље у свом раду истиче да историја познаје још два словенска Владимира. Један је бугарски, а други руски. Међутим, обојица су користили ћирилични опис на својим кованицама са краљевским референцама, а бугарски владар је био против хришћанства. Онда остаје да се ова кованица припише српском владару. Кнез или краљ Јован Владимир био би тај српски владар, владар Дукље из раног 11. века (1000-1016). Овај српски кнез или архонт (у појединим изворима краљ), на престо је ступио млад, као наследник оца Петрислава. Јован Владимир је потенцијално ковао прве српске новчиће и први је Србин који је постао светац у католичкој цркви и први светац у Српској православној цркви. Управљао је кнежевином Дукљом, која је заузимала простор око Скадарског језера, долине реке Зете и морског залеђа од Бојане до Боке Которске, са седиштем највероватнијег код Свача. Његова значајна задужбина је тробродна базилика посвећена Св. Тројици или Св. Богородици у Елбасану. С обзиром на то да се за почетак српског, али и бугарског новчарства до сада смешта у прве деценије 13. века, онда је јасно зашто је значајан овај новац. Рамадански у свом раду закључује: „Коначно, поткрепи ли се ова интерпретација новим, додатним налазима, то ће уједно представљати и праву прекретницу – први новац неког српског и јужно-словенског владара уопште“. Извор: рс.спутникнеwс.цом Српска православна црква неће потписати Темељни уговор са Владом Црне Горе докле год је Здравко Кривокапић на њеном челу, изјавио је владика бачки Иринеј Буловић у интервјуу за лист Печат. Он је означио црногорског премијера као главног кривца за непотписивање Темељног уговора. - Нажалост, Темељни уговор није потписан. Лично и не вјерујем да ће бити потписан докле год др Здравко Кривокапић буде премијер Црне Горе. Он је својом тактиком “хоћу-нећу” и “корак напријед-два назад”, искључиво “заслужан” за досадашње непотписивање Темељног уговора. Према његовој конфузној и замагљујућом формулацији- намјерно, чини ми се, тако сроченој- испада да он није “ни лук јео ни лук мирисао” већ да Синод у Београду (опет тај омражени, а толико пожељни Београд) не жели да га потпише. Уговор је, вели, “усаглашен са свим захтјевима који произилазе из праксе претходно дефинисаних уговора са Светом Столицом и Јеврејском заједницом” а Синод га ипак “још разматра”. Орвеловски, нема шта: само истини и неистини замијениш мјеста, па ћераш “даље”- казао је владика Иринеј. Владика бачки је у интервјуу “Печату” подсјетио како је премијер Кривокапић преварио Патријарха Порфирија 27. маја када је у Патријаршији требало потписати већ усаглашени Темељни уговор. - Стварно чињенично стање изгледа, међутим, овако: Уговор је заиста, после вишекратног разматрања од стране Светог Синода СПЦ и Владе Црне Горе, био усаглашен и обострано прихватљив. Сам премијер Кривокапић је потом најавио свој долазак у Патријаршију како би Патријарх српски и он потписали тај усаглашени Уговор, да би стигавши у Патријаршију, изјавио нешто сасвим друго-да није дошао да потпише Уговор него да Патријарху и Синоду “пренесе поздраве вјерујућег народа Црне Горе” (као да је он , Боже ме прости, владика, а не висококрангирани функционер своје државе). Толико о његовој беси или тврдој ријечи, а што се тиче “поздрава вјерујућег народа Црне Горе”, довољно је замијенити само једну једину ријеч-ријеч вјерујећег ријечју радног- и све ћа нам зазвучати као познато, блиско “из добрих старих времена”. Од тада па надаље, његове нове изјаве су по правилу потирале једна другу, а најсвјежија приспјела варијанта гласи да Влади црне Горе неке ставке из већ усаглашеног Уговора ипак нису биле по вољи, те их је она измијенила, и то без икакве конслултације са Синодом, и тако ревидирани или октроисани Уговор послала Синоду као текст за потписивање. Порука, дакле, гласи: нећемо да потпишемо већ усаглашени Уговор, али хоћемо да потпишемо и Синоду нудимо на потписивање никад усаглашавани, са наше стране једнострано прерађивани и дорађивани текст Уговора. Али, ни то није крај. После свега, премијер Кривокапић изјављује да је “спреман да потпише, чим се стекну сви предуслови”. Ово већ личи на бриселска “поглавља” или српским новоговором “кластере”. Чак је и грђе: овдје се барем унапријед знају предуслови, а непозаница су само они који ће тек бити издиктирани, док се у случају Црногорске Владе не зна који то уопште предуслови могу постојати послије већ постигнуте усаглашености текста. Да знају било српски, било новокомпоновани црногорски(!) језик, казали би накнадни услови, а не предуслови- навео је владика Иринеј. Зашто СПЦ не понуде исти Уговор као Ватикану? Владика Иринеј упитао је Владу Црне Горе зашто СПЦ није понудила исти Уговор као Ватикану, Исламској и Јеврејског заједници? - Све у свему, ниједан Синод и ниједан поглавар Цркве не може себи дозволити да узме учешћа у оваквој или сличној “игри без граница”, тј., тачније казано, не може никоме дозволити да се на овај начин поиграва њиме. Али наша света Црква је, хвала Богу, по својој природи и из искуства, вична стрпљењу и трпљењу. Зато ће она чекати, и ако Бог да, дочекати неке нормалније “предуслове” и неке нове људе, па онда са радошћу и благодарношћу Богу, у братској слози и љубави, потписати обострано прихватљив, коректан, правичан и частан Уговор. Питам се: чему непотребна мистификација? Зашто просто не препишу или препричају важеће Уговоре са Ватиканом, Исламском и Јеврејском заједницом Црне Горе, именујућу СПЦ као уговорну страну, па мирна Бачка!- закључио је Иринеј. Извор: Печат Предсједник Израела обећао је лидерима хришћанских деноминација Свете земље борбу против манифестација екстремизма на вјерској основи. На традиционалном новогодишњем пријему за поглаваре хришћанских цркава у Светој земљи, израелски предсједник Јицак Херцог обећао је радити на сузбијању појава дискриминације по вјерској основи. „Као предсједник Државе Израел, искрено сам посвећен очувању апсолутне слободе религије и вјероисповиједања за представнике свих конфесија у овој Светој земљи“, рекао је израелски лидер у својој резиденцији на традиционалном новогодишњем пријему за поглаваре хришћанске цркве Свете земље. Напомињући да његове ставове о ситуацији дијели и министарка унутрашњих послова Ајелет Шакед, Јицак Херцог је обећао „да ће се борити свим силама против сваког облика расизма, дискриминације или екстремизма и да ћемо се одупријети свим нападима или пријетњама против вјерских заједница, лидера или богомоља" рекао је Херцог. КАКО СЛАВИТИ НОВУ ГОДИНУ? САВЈЕТ СВЕТОГ ЈУНАКА ИЛИЈЕ МУРОМЕЦА којег наша црква данас прославља1/1/2022
Наша Црква користи јулијански, а секуларни свијет грегоријански календар. Тако се догађа да Нова година непрестано пада на пост. За наш народ је овај празник од велике важности и зато се православни хришћани непрестано суочавају са сукобом - да славе или не да славе? Ако славе, како? При одговору на ово питање помоћи нам лик, преподобног Илије Муромеца којег славимо данас 1. јануара. Сви су чули за епског хероја (богатира). Мали број људи, зна да је он канонизован (једини епски јунак канонизован од руске православне цркве), а његове мошти почивају у Ближим (Антонијеве) пећинама Кијево-Печерске лавре. Међутим, у исто вријеме, на дан његовог поштовања, већина људи не само да му се не моли, већ се активно рјешава било каквог херојског изгледа, претварајући се у болесно и слабо створење, које представља пријетњу за сопствено здравље. За православне хришћане, од којих многи нису одгајани у вјери, Нова година је искушење. Али, прије него што пређемо на лик преподобног Илије, вриједи се подсјетити одакле је потекла овако раширена прослава Нове године. Нећемо „зарањати“ у дубину вијекова, јер ће требати много времена да се „исплива“ одатле, већ само до краја 17. вијека, када је указом цара Петра I, № 1736 (од 20. децембра 1699.год) наређено да се овај празник прославља истог дана као у Европи. Али Руско царство је тада живјело по јулијанском календару, а већина европских земаља већ је прешла на грегоријански календар. Тадашња разлика била 10, а почетком двадесетог вијека - већ 13 дана. Овај поредак није створио никакве моралне сукобе, пошто је пост већ био завршен, а прослава Нове године пала је на Божић. Међутим, након револуције 1917. године, бољшевици су активно стварали своју „религију“, њима је, сходно томе, била потребна њихова властита митологија, а совјетски народ је већ упознао 1919.год., са грегоријанским календаром. То није био само прелазак на нову хронологију, већ пренос акцента са Божића на секуларни, свјетски празник. Данас имамо прилику да посматрамо плодове ових трансформација. У мислима већине наших суграђана Божић је постао периферија (другоразредан, мање вриједан-примједба преводиоца), својеврсно попраздништво Нове године. Не кажем да Нову годину треба уопште игнорисати, али ако јасно схватимо какав однос ова или она прослава има посебно према мени, према мом животу, онда ће и само наше срце правилно ставити акценте. Многи аспекти нашег живота зависе од таквог самообразовања: духовни, тјелесни, социјални, професионални итд. У лику преподобног Илију Муромеца, ми проналазимо неопходне примјере самоваспитања. Његов живот нам говори да до 33. године херој није могао да хода. Ову информацију 1988. године, потврдила је Интерресорна комисија Министарства здравља Украјинске ССР, чије је стручно мишљење указивало да је Илија у адолесценцији претрпио парализу доњих екстремитета. Исцјељење је дошло када су ходочасници који су нашли уточиште у његовом дому затражили воду. Иља је, искрено желећи да испуни вољу гостију, одлучно устао и био здрав. Овдје он није послушао аргументе разума, већ срца и није клонуо духом. Ова кратка епизода јасно показује разлику између вјерника и невјерника. Ђаво ће лако увјерити невјерника у идеје које су му потребне управо указујући на природне законе, кажу, не можеш, то је немогуће, јер је то неприродно. Али са Илијом овај „трик“ није успио, он се одлучио и устао, потпуно газећи аргументе разума, али истовремено га не можемо назвати лудим. Комбинација унутрашњег смирења и жара плод је дуготрајног самоваспитања. Све даље војне побједе преподобног богатира постале су могуће захваљујући унутрашњим побједама које су им претходиле. О овоме, Свети Никодим Светогорац има дивне ријечи: „Побједа и затирање нељубазних склоности и пожуда, ма колико оне биле безначајне, вриједне су веће похвале од заузимања многих тврђава, од пораза јаких и добро наоружаних хорди, чак и од чињења чуда и васкрсења мртвих“. Родитељи будућег свеца, такође, су дали примјер самообразовања, по свему судећи, много су полагали у Илији. Када одлучи да оде у Кијев, тада, упркос старости и потреби за његом, отац и мајка ипак благосиљају његовог сина на подвиге. Успјели су да одвоје аргументе разума, једноставну свакодневну потребу, страх од будућности и ослушну аргументе срца. С обзиром на Илијину кротку нарав, да није било родитељског благослова, не би се усудио да их не послуша. И тада би постојала само побожна породица, али не би било свјетски познатог хероја, не би било преподобног, пред чије мошти падамо, сваки пут када посјетимо Кијево-Печерску лавру. Вриједи рећи да, називајући Илију Муромеца свјетски познатим херојем, нисам претјерао, јер се под именом Илија појављује у њемачком епу „Ортнит“ из 13. вијека и норвешкој „Саги о Тидреке Бернском“. Поменути св. Никодим каже да је самообразовање уско повезано са безобзирношћу према себи. Преводећи ову мисао на наше прослаљање Нове године, не смијемо заборавити на самоконтролу. Бог никога не присиљава на било шта, а ако се не уздржимо или бар не тежимо овоме, сигурно ћемо пропасти. Иако ћемо себи рећи: „Могу то да приуштим ... Не постоји ништа слично ...“ - сигурно ћемо изгубити. Нова година није попуштање пред остатаком поста, не постоји ниједан разлог за „предах“, ово није Улазак Господњи у Јерусалим прије интензивне Страсне седмице и прославе Васкрса. Мора постојати бар нека врста безобзирности према себи, иначе ће сви напори, бар, бити половични. Клизаве незгоде, како каже Св. Теодор Студит окружује нас завидном правилношћу. Због тога је потребна стална унутрашња напетост. Сјетите се какав је осјећај ходати по леду - ноге вам брује попут трансформатора, мишићи се грче, али не дозвољавамо себи да се опустимо, јер јасно схватамо да ћемо опуштањем дефинитивно обиљежити своје тијело пристојним модрицама или ћемо добити неку озбиљнију повреду. Не сматрам се противницима прославе Нове године, мада, на основу овог текста, утисак може бити супротан. Нову годину волим од дјетињства, повезао сам је са неком врстом чаролије и заувијек ће ми остати у сјећању. Овај чланак је укор самом мени, ако желите, скица идеала, до којег ја сам не досежем и до којег ме је охрабрио примјер преподобног Илије Муромеца. Савршено разумијем да имамо дјецу, рођаке и пријатеље са којима ћемо провести дочек Нове године, и зато их пустите да славе, није ријеч о њима - ријеч је о сваком од нас. Питања самодисциплине и самообразовања су унутрашњи ставови који су често невидљиви голим оком других људи. Споља се ништа не може промијенити, јер је важан наш лични став према одређеним догађајима. Ово је срж која мијења нас саме, и непримјетно утиче на наше комшије, а када је потребно, може и „пуцати“, као што је био случај са исцјељењем преподобног Илије. На крају бих желио да цитирам ријечи св. Симеона Новог Богослова: „Кад се сусрећете са различитим незгодама, нека свако посматра шта се дешава у његовој души и тако утврди шта је то. На примјер, посматрајући шта се дешава у његовој души, када буде изгрђен или обешчасћен или му покажу презир, он ће заиста знати има ли у њему понизности“. Реченом бих додао да и у Новој години треба да посматрамо шта се дешава у нашој души и утврдимо „шта је то“. Није тешко спровести овај експеримент, поготово што постоји разлог - празник је врло близу! Протојереј Владимир Долгих / Превод: Вјеронаука.нет Занимљивости -Преподобни Илија Муромецки Печерски, надимак Чоботок, рођен је, претпоставља се, око 1143. године у селу Карачарово код Мурома у Владимирској области у породици сељака Ивана, сина Тимофејева и његове супруге Еуфросине, кћерке Јакова... -Илија Муромец се прославио бројним војним подвизима и невиђеном снагом коју је користио само за борбу против непријатеља отаџбине, заштиту људи и враћање правде. Добивши неизљечиву рану у грудима у једној од битака са Половцима и покоравајући се позиву свог срца, Илија прими монашки постриг у Кијево-Печерском Успенском манастиру. У то вријеме су то чинили многи војници, замијенивши гвоздени мач духовним и посљедње дане проводећи у борби не за земаљске, већ за небеске вриједности. -1988. године, комисија Министарства здравља Украјинске ССР извршила је испитивање моштију светитеља. Резултати истраживања потврђују чињенице из живота епског јунака: утврђена је старост покојника - 40–55 година; висина - 177 цм (својевремено је био за главу виши од особе просјечне висине); идентификовали такве недостатке кичме, који нам омогућавају да разговарамо о парализи удова задобијених у адолесценцији; утврђен је узрок смрти - опсежна рана у срцу. -Илија Муромец, је канонизован1643. године, и уврштен међу 69 подвижника Кијево-Печерске лавре. -По хришћанском вјеровању мошти преподобног Илије Муромеца чудотворне су. На његовој десној руци су два прста састављена за молитву, што указује да је умро молећи се. И то је изобличење оних који се не крсте с три прста. Умро је 1188. године. - Српска православна црква слави га 19. децембра по црквеном, а 1. јануара по грегоријанском календару заједно са: Светим мучеником Бонифатијем; Светим Григоријем, епископом омиритским; Светим Бонифатијем Милостивим, епископом ферентијским. |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
April 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|