 Свјетска популација се повећала од 2010. до 2020. године, а то је утицало и на број припадника одређене религије показала је анализа Пју истраживачког центра (Pew Research Center).
Хришћана и даље има највише на свијету. Али хришћани (свих деноминација, рачунати као једна група) нису пратили глобални раст становништва од 2010. до 2020. године. С друге стране, ислам, најбрже растућа велика светска религија, повећао је свој удео у светској популацији, као и религијски неопредељени, показује извештај истраживачког центра "Пју". Иако је укупан број хришћана (свих деноминација, рачунати као једна група), наставио да се повећава, достигавши 2,3 милијарде, њихов удио у светској популацији опао је за 1,8 процената и износи 28,8 одсто. С друге стране, број муслимана порастао је за 1,8 процената и сада чини 25,6 одсто свјетске популације, наводи се у извјештају који се заснива на анализи више од 2.700 пописа и истраживања о вјерској припадности. "Запањујуће је да су се тако драматичне промјене десиле током свега десет година. Током тог периода, муслиманска и хришћанска популација све су ближе по бројности. Муслимани су расли брже него било која друга велика религијска група", рекао је Конрад Хекет из истраживачког центра "Пју", иначе главни аутор извештаја. У извјештају се раст ислама приписује млађој демографској структури муслиманског становништва (просјечна старост око 24 године наспрам глобалног просјека међу немуслиманима од око 33 године), вишој стопи фертилитета у неким регијама и нижим степеном напуштања вјере. "Међу младима, на сваку особу која постане хришћанин долазе три особе које су одрасле као хришћани, али напуштају вјеру", рекао је Хекет. Према истраживању, највећи проценат хришћана, око 31 одсто, данас се налази у подсахарској Африци. Некада је Европа имала највећи број хришћана на свијету. "То је резултат високе стопе наталитета, младог становништва и општег раста у подсахарској Африци, али и старења популације, ниске стопе рађања и све већег напуштања вјере у Европи", каже аутор истраживања. Промјена вјерске припадности допринијела је глобалном порасту броја особа које се изјашњавају као вјерски неопредељени. Док се 2020. године готово четвртина свјетске популације (24,2 одсто) није изјашњавала као припадници било које религије, десет година раније тај број износио је 23,3 одсто. Иако су истраживачи раније предвиђали пад броја неопредјељених због све старије структуре становништва и мање дјеце, Хекет сада каже да је излазак из религије, а нарочито хришћанства, заправо довео до њиховог пораста. Највећи број религијски неопредијељених налази се у Кини: 1,3 милијарде од укупно 1,4 милијарде становника, затим у Сједињеним Америчким Државама, са 101 милион неопредељених од укупно 331,5 милиона становника, и у Јапану, са 73 милиона од 126,3 милиона. У Кини је уобичајено да људи имају религијска уверења, али се само десет формално изјашњава као припадници неке религије или верске заједнице, извештава "Пју" 2023. године. На сличан начин, нови извештај мери самопријављену верску припадност широм света, што не обухвата увек нијансе и сложеност идентитета који се развијају. Многи људи имају религијска или духовна уверења или посећују богослужења, али одбацују формалне верске етикете. Друга група која је доживела значајан пад су будисти, једина религија која је 2020. године имала мање припадника (324 милиона) него 2010. године (343 милиона). Разлог за то су, наводи се, напуштање вере и ниска стопа рађања. Они који се идентификују као хиндуси и Јевреји задржали су пропорционалан удео у светској популацији. "Понекад се чују гласине о верском препороду и свакако је могуће да религија у неким местима порасте. Али у овом пажљивом десетогодишњем истраживању које смо спровели, шири тренд показује да се људи у многим крајевима света удаљавају од религије", каже Хекет. На основу образаца преласка из вере у веру, разлике у годинама и плодности, Хекет процењује да ће се приближавање броја хришћана и муслимана наставити, при чему би ислам могао постати највећа светска религија у наредним годинама. "Следећа фаза нашег истраживања у оквиру овог пројекта биће израда демографских пројекција како бисмо добили нове процене када би та конвергенција могла да се догоди", рекао је Хекет. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: РТ Балкан |