 Вјерни народ Православне црквене општине у Смолнику (Округ Гелњица) доживио је велику радост у недјељу 8. децембра 2024. године када је предстојатељ Православне цркве Чешке и Словачке, Његово Блаженство архиепископ прешовски и митрополит чешких земаља и Словачке Ростислав, посјетио храм Покрова Богородице како би освештао прелијепу нову зидну иконографију храма. Освећење зидних икона обављено је прије почетка Свете Литургије коју је служио митрополит Ростислав уз саслужење о. Микулаша Пружинсог (Mikuláš Pružinský), о. Золтана Рауша (Zoltán Rausch) и протођакона Максима (Дурила), саопштено је у прешовској епархији. Главна тема празничне бесједе митрополита Ростислава била је прича о васкрсењу Јаирове кћерке из недјељног јеванђеља. Међутим, како је истакао, одјељак из Јеванђеља говори не о једном, већ о два чуда Спаситеља: о васкрсењу Јаирове кћерке и исцјељењу крвоточиве жене. Двије приче су међусобно повезане – једна је, такорећи, уграђена у другу, док између њих постоји и дубока унутрашња веза. „Јаир је био старјешина локалне синагоге“, рекао је митрополит Ростислав „Иако је знао вијест о Христу и Његовим чудима, која су привлачила мноштво, знао је да су фарисеји и књижевници у Јерусалиму одбацили Исуса и зато Га је вјероватно избјегавао. Али све се промијенило када се његова дванаестогодишња кћерка озбиљно разбољела, а нада у опоравак се изгубила као вода у пијеску. Јаир је заборавио свој положај и шта ће људи мислити о њему, и потражио је Христа, пао је пред Његове ноге и замолио за помоћ. Када је са Јаиром ишао својој кући, појавила се пред Њим жена која је дванаест година патила од крвоточења. „Очај ју је натјерао да прекрши друштвене норме. Прогурала се кроз гомилу и додирнула скут Христове хаљине. Њен чин је био манифестација не само очаја, већ и велике храбрости и вјере. Када се дотакла Његове хаљине, добила је не само физичко исцјељење, већ прије свега своје мјесто међу народом Божијег народа. Христос ју је храбрио ријечима: "Не бој се, кћери!спасла те је твоја вјера". Али у том радосном тренутку Јаиру су саопштили болну вијест: "Умрла је кћи твоја, не труди више Учитеља". Међутим, и Христос му се обратио ријечима пуним наде: "Не бој се, само вјеруј, и биће спасена!" (Лк 8, 50), додао је митрополит. По његовим ријечима, иза цијеле ове приче стоје страх и вјера. „Страх је једно од најјачих људских осјећања и често паралише човјека. Као хришћани, знамо да можемо наћи подршку у Богу. Вјера о којој се говори у Јеванђељу не значи само сагласност људског разума са чињеницом да Бог постоји. То значи повјерење у Њега, способност да се и у најтежим тренуцима ослонимо на Бога“. „Када је Исус ушао у Јаирову кућу, дозволио је да га прате само тројица ученика – Петар, Јаков и Јован – заједно са родитељима дјевојчице. Пришао је њеном кревету, узео је за руку и обратио јој се ријечима којима родитељи обично буде своју дјецу: "Дјевојко, устани!" И догодило се чудо: девојка се пробудила из смртног сна и сјела жива на кревет". По митрополитовим ријечима, оба ова чуда - исцјељење и васкрсење - односе се на повратак човјека Богу. „Тема повратка је централна порука ове приче. Човјек, одвојен од Бога нечистотом и смрћу, позван је да се врати свом Творцу, који је увијек спреман да обнови и исцијели човјека – физички и духовно“, закључио је митрополит. Припрема: вјеронаука.нет/ Извор  |