7 важних чињеница о Св. Александру Невском које треба да знате

У суботу, 6. децембра, Православна црква прославља благовјерног кнеза Александра Невског. Ко је он био? По чему је био познат? И зашто га Црква поштује као свеца? 

Рођен као принц, а одрастао у ери пријетњи са Истока и Запада
Александар Јарославич Невски (рус. Александр Ярославич Невский) рођен је 30.маја 1221. године у Пересјлаву Заљеском, као син Великог кнеза Јарослава II Всеволдовича (касније великог кнеза Кијевског и Владимирског), из старе руске династије Рјурјиковича. Мајка му се звала Ростислава (Теодосија) Мстиславна, из Смољенска.
​Од малих ногу је учествовао у управљању земљама. Године одрастања будућег кнеза обиљежиле су тешка искушења: Монголско-татарска Орда напредовала је на Русију са истока, а европски крсташи циљали су са запада. Ове околности су у великој мјери одредиле Александров будући пут. 

---

Побиједио је Швеђане у бици на Неви
Године 1240, када је Александар имао мање од двадесет година,
шведска флота је ушла у ушће Неве, надајући се да ће заузети Псков и Новгород.
Александар је са малом војском брзо напао непријатељски логор и разбио Швеђане.
Због ове изванредне побједе, добио је надимак „Невски“. 
Уочи ове битке, Александар је говорио војницима: "Бог није у сили него у правди". Непобједив је био свети Александар Невски у свим ратовима,
​ али не толико својом војском колико вјером у помоћ Божију. ​

---

Побједа у бици на леду
Двије године касније, њемачки крсташки витезови напали су Русију. Након заузимања Пскова, напредовали су ка Новгороду. Александар је ослободио град и сусрео се са главним непријатељским снагама на леду Чудског језера. У бици, познатој као Битка на леду, примијенио је неконвенционалну тактику: тешка коњица витезова је повучена на слаб лед и окружена. Крсташка војска је претрпјела тежак пораз, а пријетња са Запада је отклоњена на много година.

---

Спријечене нове монголско-татарске инвазије 
Схвативши да исцрпљена Русија не може истовремено
да ратује на истоку и западу, Александар Невски је
изабрао пут преговора умјесто сукоба са Златном Ордом.
Лично је посјећивао канове у више наврата.
Захваљујући овим дипломатским напорима,
избјегнути су нови разорни напади, а руски
војници су изузети од учешћа у освајачким
​походима Орде, чиме су спасени многи животи.

---

Ојачао православље и одржао духовну независност 
Александар Невски се одликовао дубоком вером у Бога и подржавао је ширење православља. На његову иницијативу, у Сарају, престоници Златне Орде, створена је православна епархија ради пружања духовне помоћи заробљеним Русима. Александар је такође преговарао са папским изасланицима, али је јасно одбио да пређе у католичанство, задржавајући свој духовни идентитет и независност.

---

Сачувао земљу од репресије након устанака
Тежак данак који је наметала Орда изазвао је незадовољство. Године 1262. избиле су буне против бруталних татарских сакупаљча данка у Владимиру, Суздаљу и Ростову. Александар је поново отишао у Орду и успио је да осигура да побуњени градови не буду кажњени. Овим чином је ојачао његов ауторитет као браниоца народа.

Пред смрт се замонашио и прослављен је као светац
​Године 1263, Александар Невски је преминуо враћајући се са своје посљедње дипломатске мисије у Орду. Прије смрти, положио је монашке завјете и узео име Алексије. Његову сахрану у Владимиру пратила је дубока национална жалост. „Сунце је зашло за руску земљу“, рекао је митрополит Кирил, који је објавио народу смрт кнеза. Александар Невски је канонизован. Његове мошти сада почивају у Александро-Невској лаври у Санкт Петербургу. Остао је упамћен као велики војсковођа, мудар владар и бранилац Цркве и Отаџбине.

Припрема вјеронаука.нет/ Извор: фома.ру

---