  Прича о Чарлсу Сиднију Гибсу (Charles Sydney Gibbes; 1876-1963)- учитељу петоро дјеце посљедњег руског цара и царице (великих кнегиња и царевића Алексеја)* Николаја и Александре Романов, је изванредна заборављена прича из Руске револуције. Професор енглеског језика Чарлс Гибс постао је православни свештеник након смрти руског цара.
Документарни филм (трајање 52 минута) „Отац Николај. Прича о Чарлсу Сидни Гибсу“ (енгл. Father Nicholas. The Story of Charles Sydney Gibbes; ориг. "Наставник царевича. История Чарльза Сиднея Гиббса"). Прича о Чарлсу Сиднију Гибсу, коју су креирали редитељка Ана Чернакова и сценариста Александар Адабашјан, први пут је представљена публици на 47. Московском међународном филмском фестивалу (МИФФ). Премијера је одржана 23. априла у великом московском биоскопу "Октобар" на Арбату. Главну улогу игра Јевгениј Пољаков, глумац из позоришта Школе драмских умјетности. Ово је његов први филм представљен на Московском међународном филмском фестивалу. Глас лика на енглеском и руском језику позајмио је британски глумац Рори Кинир (Rory Kinnear). Јуриј Брајерс је учествовао у развоју сценарија и писању музике. Свјетска премијера филма одржана је на Московском међународном филмском фестивалу. Планирано је да се филм прикаже у Великој Британији. Филм говори о сину енглеског банкара који је дошао у Русију и постао учитељ царској дјеци (у царској породици је била нека врста традиције да имају неруске учитеље и дадиље за своју дјецу). Десет година проведених са царском породицом, коју је волио, подстакло га је да их прати у егзил усред револуционарних злочина, да посјети Ипатијевску кућу након погубљења суверена и свих његових рођака, а неколико година касније да прихвати православље и оснује прву православну цркву у Оксфорду. Гибсова судбина и даље дотиче и Енглезе у његовој домовини и Русе у Русији. Филм почиње документарним снимком откривања спомен-плоче у родном граду Чарлса Гибса, Ротераму, у септембру 2022. године. Градски клуб бивших ученика школе одлучио је да ода почаст изузетном сународнику и поставио је спомен-плочу на обали којом је управљао његов отац. Текст пружа кратку биографију Чарлса Гибса, учитеља дјеце руског цара, који је постао архимандрит Николај. Шеф удружења, Тим Мамфорд, изразио је дивљење према Гибсу на церемонији: „Ово је фасцинантна, занимљива и веома необична каријера. Он заслужује да буде прослављен због своје изванредне судбине.“ Филм укључује снимке сахране на Гибсовом гробу у Оксфорду и службе у капели Светог Николе у једној од соба стамбене зграде, коју је водио енглески православни свештеник Стивен Плат. Он је напоменуо да се након Гибсове смрти 1963. године, неколико предмета који припадају царској породици, а које је изнио из Јекатеринбурга, и даље чувају у банкарском сефу. Идеја да сними филм редитељки је дошла из приче коју су јој испричали рођаци који су сазнали за необичног човјека у Енглеској. „Нисам знала да је на руском царском двору био Енглез. Друго, преокрет који му се догодио дјеловао ми је потпуно необично. А када смо схватили да парохија у Оксфорду коју је основао и даље постоји, постало је јасно да је то историја. „Ми се, наравно, разликујемо од Енглеза, али изгледа да та судбина не може а да не погоди нормалног човјека“, изјавила је редитељка Ана Чернакова након пројекције. Филм је изазвао велико интересовање; дискусија са гледаоцима након премијере, са њиховим питањима и мишљењима, трајала је око 40 минута. „За њега су ти људи били његова породица.“ Био је прилично повучена особа. „И ова трагедија... Морао је да пронађе неки смисао у ономе што се догодило“, рекла је Ана Чернакова, одговарајући на питање зашто је Гибс прихватио православље тек 15 година након догађаја у Јекатеринбургу. Главни глумац је рекао да га је у причи највише дирнула лојалност тог човјека. „Ова прича је била нова за мене. За мене је то био сусрет, прича о томе како је учитељ био вјеран својој наставничкој дужности до краја, није напустио дјецу која су била под његовом бригом у тешком тренутку. А онда је прешао на други ниво наставе – године 1934. прешао је у руско православље и постао свештеник. И као резултат тога, цијела његова историја може нас нечему научити. То је за мене главна и важна ствар. Јер његова прича постаје примјер за мене. И, надам се, за неког другог“, рекао је Јевгениј Пољаков. Године 1949. уложио је већину своје уштеђевине у куповину куће у улици Марстон гдје је у приземљу направио капелу породици Романов. У филму су коришћене фотографије царске породице, као и хронике тог времена, са којима је редитељ много радио у ГАРФ-у, као и у Архиви филмских и фото докумената. Помагала јој је једна од ауторки документарне књиге о Чарлсу Гибсу, у издању Татјанинског храма при Московском државном универзитету (МГУ), Татјана Кузмина. На премијери је истака да постоји интересовање за Гибсову личност; треће издање књиге је већ објављено. Филм користи елементе анимације како би повезао наратив и илустровао догађаје који су се одиграли прије једног вијека. Упркос трагичној радњи, у педесетоминутном филму има мјеста и за осмијех, што је типично за Гибсов лик, судећи по његовим дневницима и писмима. Филмска критичарка Ирина Грашченкова је високо похвалила комбинацију умјетничких и документарних техника, као и музичку пратњу. „Овај филм је нова ријеч у дугометражном документарном филму“, изјавила је она. „Дошла сам посебно да видим рад ученице Марлена Хуцијева, Ане Едуардовне Чернакове, и веома сам срећна због ње. Допала ми се и тема филма и снимање.“ Припрема вјеронаука.нет на основу више извора од којих си неки благовест-инфо.ру, tsarnicholas.org и helenrappaport.com * Алексеј Николајевич био је најмлађе дете руског цара Николаја II и Александре Фјордовне. Како је био једино мушко дете, носио је титулу цесаревић и велики кнез. Заједно са родитељима и сестрама, убијен је у ноћи 17. јула 1918. од стране Бољшевика |