 Европски истраживачи религије и математичари развили су неуронску мрежу способну да израчуна старост древних манускрипта (рукописа) из библијског доба на основу рукописа њихових аутора. Анализа свитака са Мртвог мора спроведена уз њену помоћ указала је на неочекивано древну старост неких од њих, јавља ТАСС, позивајући се на прес службу Универзитета у Гронингену у Холандији и чланак у часопису Plos One.
„Први резултати коришћења Енохове неуронске мреже показују да се значајан дио свитака са Мртвог мора показао много старијим него што смо раније мислили. Конкретно, свици из хасмонејског периода испоставили су се да нису написани између 50. и 150. године прије Христа, већ неколико деценија прије тога, а текстови из иродовског периода појавили су се раније него што се очекивало, док је узорак из рукописа под називом 4Q114 – који садржи стихове из Књиге пророка Данила – био старији него што је тврдила традиционална палеографија рекао је Младен Поповић, професор хебрејске Библије и старог јудаизма на Факултету за теологију Универзитета у Гронингену (Холандија) и директор Кумранског института на Универзитету, чије ријечи цитира прес-служба универзитета. Професор Поповић и његове колеге већ неколико година проучавају свитке са Мртвог мора и друго културно наслијеђе из библијског доба са Блиског истока, користећи модерне технологије, укључујући системе вјештачке интелигенције. Конкретно, прије три године успјели су да открију доказе да су такозвани „Велики свитак пророка Исаије“ припремиле двије групе преписивача са сличним стилом рада. Приликом спровођења ове анализе, истраживачи су креирали скуп алгоритама неуронске мреже који су могли да разликују стил писања сваког фрагмента свитака и одреде његовог аутора. Њихова успјешна примјена навела је професора Поповића и његове колеге на идеју да би на сличан начин било могуће утврдити не само ауторство текстова, већ и њихову старост. Вођени овом идејом, научници су одредили старост 24 свитка користећи радиокарбонско датирање и користили ове податке за обуку система вјештачке интелигенције. Научници су користили ову неуронску мрежу, названу „Енох“ по старозавјетном патријарху, да би израчунали старост 135 других свитака, чија је старост претходно процијењена само коришћењем метода вјерских студија и палеографских приступа. Тим је обучио Еноха тако што му је убацио 62 дигиталне слике трагова мастила из 24 радиокарбонско датираних рукописа, заједно са датумима добијеним анализом угљеником-14. Затим су верификовали модел приказујући Еноху додатних 13 слика из истих рукописа. У 85% случајева модел је рукописе датирао у складу са радиокарбонским датумима, а у многим случајевима је проценио мањи распон вероватних датума него што је добијено само радиокарбонским датирањем. „Оно што смо створили је веома робустан алат који је емпиријски заснован – заснован на физици и геометрији“, истиче Поповић. Прорачуни система вјештачке интелигенције потврдили су старост 80% свитака, а такође су указали да су за преосталих 20% текстова претходне процјене њихове старости биле потцијењене или прецијењене. Како је професор Поповић примијетио, једно од најзанимљивијих открића "Еноха" било је то да су два стила писања која су коришћена у хасмонејском и иродијанском периоду коегзистирала најмање пола вијека дуже него што су историчари претпостављали. Ово значајно мијења разумијевање научника о томе како су се политичка ситуација и изглед Блиског истока промијенили на крају античке ере, а такође значајно допуњује тренутна сазнања о историји настанка и културном утицају хасмонејског царства, закључили су истраживачи. Свитке са Мртвог мора открила је прије око 70 година група бедуина у израелским Кумранским пећинама. Они представљају збирку књига Старог завјета, библијских апокрифа и литературе која описује живот јудејске секте Есена. Значајан дио ових рукописа, како показује радиокарбонско датирање, написан је прије него што је територију Јудеје освојило Римско царство. Проучавање кумранских рукописа компликовано је чињеницом да је већина њих пронађена у облику фрагмената, одвојених листова, па чак и остатака пергамента на којима су писани ови производи креативности древних израиљских свештеника. Од средине прошлог вијека, историчари покушавају да ријеше овај проблем упоређујући облик познатих фрагмената рукописа, њихову боју, као и текст који се на њима налази. Припрема вјеронаука.нет / Извор: ТАСС |